Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дијана.

Mjera, rasuđivanje, razumna kontrola i sloboda

Recommended Posts

Ja se isto oduvek borim sa ovim - dok nisam shvatila da su to lažne dihotomije/binarne opozicije, koje nam dolaze baš od Aristotela i inih grčkih filozofa - stihija strasti ili rigidna kontrola razuma? Često u stvarno životu nije ni jedno ni drugo, već racionalno odlučujemo da nam bude po trenutnoj volji (što može biti kontrolisanje drugih, ali i gnev prema drugima ili ispunjenje nekog hedonističkog cilja), ili smo stihijski primorani da sve pokušavamo da držimo pod kontrolom jer smo uplašeni.

 

A nema neke zlatne sredine same po sebi, između suve rigidnosti i davljenja u stihiji strasti, između aktivne kontrole i pasivnog prepuštanja sudbini - 'zlatna sredina' dođe kao posledica traženja Hrista svuda, prvo i jedino; i to kao nuspojava. 

 

Тако женска тема... :)

 

Što? Muškarci uvek samo agresivno dominiraju i nikog ne slušaju i bole ih uvce? :D El šta?

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/15/2016 at 19:56, Џуманџи рече

Па, добробит другога је увек смерница, али треба и познавати себе и своје границе и слабости...Пошто је, кажу, пут до пакла поплочан добрим намерама... Па се снађи, мајчин сине... :D

ja se sa tim da je put do pakla poplocan dobrim namjerama ne mogu  nikako sloziti, ko god da je to izjavio

 

On 3/14/2016 at 21:45, Дијана. рече

 

U čemu je vrlina umjerenosti u praktikovanju naše slobode razumnih bića, od Boga nam date, da promišljamo i odlučujemo o svom životu? Težnja za kontrolom nije samo sklonost i osobina, nego je i pokazatelj odgovornosti i razuma. Ona naravno postaje negacija samog života i slobode ako je pretjerana. Naša sloboda i naša odgovornost se pokazuju na liniji kontrola- prepuštanje događanjima. Možda onaj ko radije kontroliše, teži da preuzima odgovornost za događanja, a onaj ko se radije prepušta sithiji, radije prepušta odgovornost drugome i Bogu? Težnja za kontrolom sebe, svog ponašanja nastaje i iz straha, i želje da se čovjek zaštiti od realnih ili umišljenih opasnosti. Ako je pretjerana, guši samo izvorište radosti i života. Ali ne može se reći ni da je samo i  uvijek negativna, nego podrazumijeva i razumno predviđanje i upravljanje svojim postupcima u skladu sa odabranim etičkim kodeksom. Gdje je granica između gordosti u vidu dominacije sopstvenosti i pažljvog i razumnog prepuštanja događanjima, osluškivanja volje Božje? (Ne u smislu onoga što se trpi, podnosi, tu je prepuštanje volji Božjoj jasno, nego upravo u onome što biramo). U čemu je upravo volja Božja? Da li mi sledovanje svojim porivima i svojoj psihologiji nazivamo voljom Božijom?

 

Postaviću i par citata iz jednog teksta koji mogu poslužiti na razmišljanje o ovome.

 

 

ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje jer se tice direktno licnosti pojedinca, neko je racionalan, neko to nije, racionalan ako vjeruje u boga nema nikakv problem sa onim 'teb je gospodi', jer bog nam je otac i autoritet, savrseno bice, za razliku od nas, nemaju racionalni problem sa time i nisu racionalne licnosti takve zbog straha, nije strah pogon racionalnosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

A nema neke zlatne sredine same po sebi, između suve rigidnosti i davljenja u stihiji strasti, između aktivne kontrole i pasivnog prepuštanja sudbini - 'zlatna sredina' dođe kao posledica traženja Hrista svuda, prvo i jedino; i to kao nuspojava. 

Ово јес' предивно речено, но питање је: што чинити у међувремену, како се управљати? :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Paradoksologija, Rigidna kontrola razuma takođe može biti uslovljena strašću (strahom), tj. iracionalna, a prepuštanje afektu/osjećaju strasti može značiti ljubav, radost, životnost i biti racionalno u višem smislu. Zlatna sredina, ili zlatn nit, traženje Hrista, zaista. 

 

Zanimljivo da sam ja Adamsa razumjela upravo suprotno: ta, moć jedino žene i interesuje... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja se isto oduvek borim sa ovim - dok nisam shvatila da su to lažne dihotomije/binarne opozicije, koje nam dolaze baš od Aristotela i inih grčkih filozofa - stihija strasti ili rigidna kontrola razuma? Često u stvarno životu nije ni jedno ni drugo, već racionalno odlučujemo da nam bude po trenutnoj volji (što može biti kontrolisanje drugih, ali i gnev prema drugima ili ispunjenje nekog hedonističkog cilja), ili smo stihijski primorani da sve pokušavamo da držimo pod kontrolom jer smo uplašeni.

 

A nema neke zlatne sredine same po sebi, između suve rigidnosti i davljenja u stihiji strasti, između aktivne kontrole i pasivnog prepuštanja sudbini - 'zlatna sredina' dođe kao posledica traženja Hrista svuda, prvo i jedino; i to kao nuspojava. 

 

 

Što? Muškarci uvek samo agresivno dominiraju i nikog ne slušaju i bole ih uvce? :D El šta?

pa prosjecan muskarac je dosta jaci od tebe na vise polja , samo ti si umislila da nije, zato sto danas imas sve oko sebe na instant i sve obaveze rjesavas lako jer su ti to sami muskarci izgradili takav svijet, a nisi ni svjesna da bi se to slomilo prvim tezim iskusenjem, siguran sam da je tvoja samouvjerenost zabluda, ali ipak mozda si ti drugacija, mozda zaista jesi muskarac u tijelu zene, samo nema mnolgo takvih zena, za generalizaciju ne dovoljno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upropastićete dobru temu sa muško ženskim problemima ... manite se, eno teme tamo pa idite i ćaskajte! Bez šale ... nemojte počinjati.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U pogledu teme, kako tumačite ovo mesto npr.:

 

Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? (Rimljanima 9, 15-20) ...

 

U suštini, čini se iz citata, Boga ne briga mnogo šta mi hoćemo. Ionako će na kraju biti sve po Njegovom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upropastićete dobru temu sa muško ženskim problemima ... manite se, eno teme tamo pa idite i ćaskajte! Bez šale ... nemojte počinjati.

Preduhitri me. Jedva je zaživjela ionako. Grizli, tužiću te Velikom Štrumfu!

 

Nemojte ljudi ovu temu svesti na borbu polova i feminizam, ko boga vas molim!

Share this post


Link to post
Share on other sites

U pogledu teme, kako tumačite ovo mesto npr.:

 

Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? (Rimljanima 9, 15-20) ...

 

U suštini, čini se iz citata, Boga ne briga mnogo šta mi hoćemo. Ionako će na kraju biti sve po Njegovom.

Determinisani smo svakako, i tako malo slobodni, (ja nikako ne razumijem teološku tezu o apsolutnoj slobodi tj. odgovornosti čovjeka); i onda ostaje pitanje šta je ili ko, iza te determinisanosti. Da li je Bog postavio te determinizme kao način Svog upravljanja...

 

Da li se i ovo može svesti na pitanje, kako je starozavjetni čovjek shvatao Boga (jer ovo je Pavle citirao Stari Zavjet, zar ne?), i da li je to shvatanje, sa shvatanjem čovjekovog dostojanstva, slobode i odgovornosti, kasnije, Novim Zavjetom, evoluiralo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

U pogledu teme, kako tumačite ovo mesto npr.:

 (Rimljanima 9, 15-20) ...

 

U suštini, čini se iz citata, Boga ne briga mnogo šta mi hoćemo. Ionako će na kraju biti sve po Njegovom.

Слично као и Јер 42:20 "Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу својему рекавши: помоли се за нас Господу Богу нашему, и како рече Господ Бог наш, јави нам и учинићемо." (= не разумем ове делове :D )

Share this post


Link to post
Share on other sites
Determinisani smo svakako, i tako malo slobodni, (ja nikako ne razumijem teološku tezu o apsolutnoj slobodi tj. odgovornosti čovjeka); i onda osta je pitanje šta je ili ko, iza te determinisanosti. Da li je Bog postavio te determinizme kao način Svog upravljanja... Da li se i ovo može svesti na pitanje, kako je starozavjetni čovjek shvatao Boga (jer ovo je Pavle citirao Stari Zavjet, zar ne?), i da li je to shvatanje, sa shvatanjem čovjekovog dostojanstva, slobode i odgovornosti, kasnije, Novim Zavjetom, evoluiralo?

 

Ne znam, zbunjuje me ovaj citat iz ap. Pavla. Mnogo je različitih tumačenja ovog mesta, a čitao sam ih skoro sve: od Teodorita Kirskog do Karla Barta.

 

Isto tako, skloniji sam tumačenju da smo užasno malo slobodni, slažem se. Naravno, većina ljudi će reći da je potrebna saradnja sa čovekove strane, da se sloboda mora nekako projaviti i slično. Ali, možda ima nekih stvari koje će Bog jednostavno uraditi sa nama, hteli mi ili ne ... možda je Pavle baš na to mislio?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svakako će uraditi s nama, htjeli mi ili ne, to su sve one stvari na koje mi nemamo upliva, udarci 'sudbine', krstovi, stradanja, što nam ih Bog nameće. Ali čudno je u tom citatu je da je sve dano, i ono što dobro učinimo i što se nama čini da smo dobro izabrali, htjeli, svojim razumom i voljom, da nam je i to dano. Pa i Gospod kaže: 'Raduj se, jer tako bi volja Oca,ili tebi to bi dano od Oca'. Dobro, ne treba da budemo gordi, darovi su darovi, nisu zasluge, ali u krajnjoj liniji gdje je onda naša odgovornost, i onda onaj koji čini loše, nije mu dano da čini bolje... Čovjekova sloboda/odgovornost je u odgovoru na početnu datost, najviše. Čovjek mora da teži dobru koje zna i da promišlja, ali je ishod neizvjestan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...