Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар Милојков

Свети Григорије Богослов: Песме Богу

Оцени ову тему

Recommended Posts

Превео сам неколико богословских песама Светог Григорија Богослова, па да поделим онима које занима:

 

ΚΘʹ. Ὕμνος εἰς Θεόν. Ὦ πάντων ἐπέκεινα τί γὰρ θέμις ἄλλο σε μέλπειν; Πῶς λόγος ὑμνήσει σε; σὺ γὰρ λόγῳ οὐδενὶ ῥητόν. Πῶς νόος ἀθρήσει σε; σὺ γὰρ νόῳ οὐδενὶ ληπτός. Μοῦνος ἐὼν ἄφραστος· ἐπεὶ τέκες ὅσσα λαλεῖται. Μοῦνος ἐὼν ἄγνωστος· ἐπεὶ τέκες ὅσσα νοεῖται. Πάντα σε καὶ λαλέοντα, καὶ οὐ λαλέοντα λιγαίνει. Πάντα σε καὶ νοέοντα καὶ οὐ νοέοντα γεραίρει. Ξυνοὶ γάρ τε πόθοι, ξυναὶ δ' ὠδῖνες ἁπάντων 508 Ἀμφὶ σέ· σοὶ δὲ τὰ πάντα προσεύχεται· εἰς σὲ δὲ πάντα Σύνθεμα σὸν νοέοντα λαλεῖ σιγώμενον ὕμνον. Σοὶ ἑνὶ πάντα μένει· σοὶ δ' ἀθρόα πάντα θοάζει. Καὶ πάντων τέλος ἐσσὶ, καὶ εἷς, καὶ πάντα, καὶ οὐδεὶς, Οὐχ ἓν ἐὼν, οὐ πάντα· πανώνυμε, πῶς σε καλέσσω, Τὸν μόνον ἀκλήϊστον; Ὑπερνεφέας δὲ καλύπτρας Τίς νόος οὐρανίδης εἰσδύσεται; Ἵλαος εἴης, Ὦ πάντων ἐπέκεινα· τί γὰρ θέμις ἄλλο σε μέλπειν;

 
 
Песма Богу 
 

О онострани свему, а како те другачије опевати?

Како да те реч пева? Када ти ниједном речју ниси изрецив.

Како да те ум просуђује? Када ти ниједном уму ниси ухватљив.

Једини јеси неисказив; будући да си привео у биће све што је речима казиво.

Једини јеси несазнатљив; будући да си привео у биће све што је умом појмљиво.

И оно што говори и оно што не говори, све тебе гласно призива.

И оно што умује и оно што не умује, све тебе поштује.

Заједничке чежње и заједнички трудови свега око тебе су;

Све се теби моли; И све, састав твој разумевајући,

Ћутећи ти похвалну песму говори.

Тобом јединим све опстаје, тобом се све заједно хитро креће.

Свега си циљ, и један, и све, и нико,

Ниси ни једно, ни све; свеимени, како да те назовем,

Једини који се именом не може затворити?

Који си изнад вела облака,

А који ће ум у небеско продрети?

Милостив буди, о онострани свему, јер како те другачије опевати?

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Ὕμνος πρὸς Θεόν. Σὲ τὸν ἄφθιτον μονάρχην ∆ὸς ἀνυμνεῖν, δὸς ἀείδειν, Τὸν ἄνακτα τὸν δεσπότην· ∆ι' ὃν ὕμνος, δι' ὃν αἶνος, ∆ι' ὃν Ἀγγέλων χορεία, ∆ι' ὃν αἰῶνες ἄπαυστοι, 509 ∆ι' ὃν ἥλιος προλάμπει, ∆ι' ὃν ὁ δρόμος σελήνης, ∆ι' ὃν ἄστρων μέγα κάλλος, ∆ι' ὃν ἄνθρωπος ὁ σεμνὸς Ἔλαχε νοεῖν τὸ θεῖον, Λογικὸν ζῶον ὑπάρχων. Σὺ γὰρ ἔκτισας τὰ πάντα Παρέχων τάξιν ἑκάστῳ, Συνέχων τε τῇ προνοίᾳ. Λόγον εἶπας, πέλεν ἔργον. Ὁ Λόγος σου Θεὸς Υἱός· Ὁμοούσιος γάρ ἐστιν, Ὁμότιμος τῷ τεκόντι, Ὃς ἐφήρμοσεν τὰ πάντα, Ἵνα πάντων βασιλεύσῃ. Περιλάμβανον δὲ πάντα Ἅγιον Πνεῦμα τὸ θεῖον Προνοούμενον φυλάσσει. Τριάδα ζῶσαν ἐρῶ σε, Ἕνα καὶ μόνον μονάρχην, Φύσιν ἄτρεπτον, ἄναρχον, Φύσιν οὐσίας ἀφράστου, Σοφίας νοῦν ἀνέφικτον, Κράτος οὐρανῶν ἄπταιστον, Ἄτερ ἀρχῆς, ἀπέραντον, 510 Ἀκατασκόπητον αὐγὴν, Ἐφορῶσαν δὲ τὰ πάντα, Βάθος οὐδὲν ἀγνοοῦσαν Ἀπὸ γῆς μέχρις ἀβύσσου. Πάτερ, ἵλεως γενοῦ μοι. ∆ιὰ παντὸς θεραπεύειν Τὸ σέβασμα τοῦτο, δός μοι Τὰ δ' ἁμαρτήματα ῥίψον, Τὸ συνειδὸς ἐκκαθαίρων Ἀπὸ πάσης κακονοίας, Ἵνα δοξάσω τὸ θεῖον Ὁσίας χεῖρας ἐπαίρων Ἵνα Χριστὸν εὐλογήσω, Γόνυ κάμπτων ἱκετεύσω Τότε προσλαβεῖν με δοῦλον, Ὅτ' ἂν ἔλθῃ βασιλεύων. Πάτερ, ἵλεως γενοῦ μοι, Ἔλεον καὶ χάριν εὕρω· Ὅτι δόξα καὶ χάρις σοι Ἄχρις αἰῶνος ἀμέτρου.

 
 
Песма пред Богом 
 

Тебе непролазног и јединог владара

Дај да гласно славим, дај да певам,

Тебе врховног господара и владику.

Ради којег је песма, ради којег је хвала,

Ради којег су хорови Анђела,

Кроз кога су векови бескрајни,

Кроз кога сунце обасјава,

Кроз кога је пут месечев,

Кроз кога је велика звездана лепота,

Кроз кога је величанствени човек

Добио благодат да умује о божанству,

И да разумним животом постоји.

Јер, све је твоја творевина,

Предаваоче поретка свакој ствари,

Који их држиш заједно својим промислом.

Реч си изговорио, дело постаде.

Реч твоја је Бог Син,

Јер је једносуштан,

Једнакочастан родитељу,

Онај који је подесио све што постоји,

Да над свиме царује.

Онај који све обухвата

Божанствени је Дух Свети

Који унапред промишљајући о свему брине.

Зваћу те жива Тројица,

Једно и једино једноначалство,

Природа непроменљива, беспочетна,

Природа недокучиве суштине,

Ум недостижан мудрости,

Моћ небеска без мане,

Без почетка, безгранични,

Сунчева светлост неуходећа,

Надгледатељ свега постојећег,

Дубина још ником несазнатљива

Од земље бездано удаљена.

Оче, милостив ми буди.

Дај ми да у свему служим

Светињи твојој.

Одбаци грехове моје,

Свест ми очисти од свакога зла.

Да славим божанство,

Посвећене руке подижући ка горе,

Да Христа благосиљам,

Да му се коленопреклоно усрдно молим

Да мене слугу прихвати,

Када као Цар буде дошао.

Оче, милостив ми буди,

Да пронађем праштање и благодат,

Да те славим и благосиљам

Кроз читав век бескрајни.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ὕμνος ἄλλος. ∆όξα Θεῷ τῷ Πατρὶ, καὶ Υἱῷ παμβασιλῆι· 511 ∆όξα πανευφήμῳ Πνεύματι παναγίῳ. Ἡ Τριὰς εἷς Θεός ἐστιν, ὃς ἔκτισε, πλῆσέ τε πάντα, Οὐρανὸν οὐρανίων, γαῖαν ἐπιχθονίων· Πόντον, καὶ ποταμοὺς, καὶ πηγὰς πλῆσεν ἐνύδρων, Πάντα ζωογονῶν πνεύματος ἐξ ἰδίου· Ὄφρα σοφὸν κτίστην πᾶσα κτίσις ὑμνήσειε, Τοῦ ζῇν, τοῦ τε μένειν, αἴτιον ὄντα μόνον. Ἡ λογικὴ δὲ μάλιστα φύσις διὰ παντὸς ἀείσῃ, Ὡς βασιλεῖα μέγαν, ὡς ἀγαθὸν πατέρα. Πνεύματι, καὶ ψυχῇ, καὶ γλώττῃ, καὶ διανοίᾳ, ∆ὸς καὶ ἐμοὶ καθαρῶς δοξολογεῖν σε, Πάτερ.

 
Песма друга

 

Слава Богу Оцу, и Сину цару свега,

Слава благоглагољивом Духу Свесветом.

Тројица је један Бог, који је све створио и напунио,

Небо бићима небеским, земљу бићима земаљским.

Море, реке и изворе испунио је водама,

Све оживотворавајући Духом својим;

Да мудрог творца сва твар песмом велича,

Од којег је и живот и опстанак, јединог узрочника постојећих бића.

Највиша разумна природа кроз све се казује.

Као царство велико, као добри отац.

Моме духу, души, језику и размишљању

Даруј очишћење да те славословим, Оче.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ὕμνος ἑσπερινός. Σὲ νῦν εὐλογοῦμεν, Χριστέ μου, Λόγε Θεοῦ, 512 Φῶς ἐκ φωτὸς ἀνάρχου, Καὶ Πνεύματος ταμίας, Τριττοῦ φωτὸς εἰς μίαν ∆όξαν ἀθροιζομένου· Ὃς ἔλυσας τὸ σκότος, Ὃς ὑπέστησας τὸ φῶς, Ἵν' ἐν φωτὶ τὰ πάντα κτίσῃς, Καὶ τὴν ἄστατον ὕλην Στήσῃς μορφῶν εἰς κόσμον, Καὶ τὴν νῦν εὐκοσμίαν· Ὃς νοῦν ἐφώτισας ἀνθρώπου Λόγῳ τε καὶ σοφίᾳ, Λαμπρότητος τῆς ἄνω Καὶ κάτω θεὶς εἰκόνα, Ἵνα φωτὶ βλέπῃ τὸ φῶς, Καὶ γένηται φῶς ὅλος. Σὺ φωστῆρσιν οὐρανὸν Κατηύγασας ποικίλοις. Σὺ νύκτα καὶ ἡμέραν Ἀλλήλαις εἴκειν ἠπίως 513 Ἔταξας, νόμον τιμῶν Ἀδελφότητος καὶ φιλίας. Καὶ τῇ μὲν ἔπαυσας κόπους Τῆς πολυμόχθου σαρκός· Τῇ δ' ἤγειρας εἰς ἔργον, Καὶ πράξεις τάς σοι φίλας, Ἵνα τὸ σκότος φυγόντες Φθάσωμεν εἰς ἡμέραν, Ἡμέραν τὴν μὴ νυκτὶ Τῇ στυγνῇ λυομένην. Σὺ μὲν βάλοις ἐλαφρὸν Ὕπνον ἐμοῖς βλεφάροις, Ὡς μὴ γλῶσσαν ὑμνῳδὸν Ἐπὶ πολὺ νεκροῦσθαι. Μήτ' ἀντίφωνον ἀγγέλων Πλάσμα σὸν ἡσυχάζειν. Σὺν σοὶ δὲ κοίτη εὐσεβεῖς Ἐννοίας ἐταζέτω, Μηδέ τι τῶν ῥυπαρῶν Ἡμέρας νὺξ ἐλέγχῃ, Μηδὲ παίγνια νυκτὸς Ἐνύπνια θροείτω· Νοῦς δὲ καὶ σώματος δίχα Σοὶ, Θεὲ, προσλαλείτω, Τῷ Πατρὶ, καὶ τῷ Υἱῷ, 514 Καὶ τῷ ἁγίων Πνεύματι, Ὧ τιμὴ, δόξα, κράτος, Εἰς τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν.

 
 
Вечерња песма

 

Благосиљамо те сада, Христе мој, Логосе Божији,

Светлости од светлости беспочетне,

Поделитељу Духа,

Трострука светлости

сабрана у једну славу.

Који си разрешио мрак,

Који си поставио светлост,

Па онда у светлости сва створења,

И нестабилну твар, дајући јој облике,

Поставио си у ред

И садашњи добри поредак.

Који си осветлио ум човека

Са разумом и мудрошћу,

Од вишења оног сјаја,

Доњу икону Божију,

Да у светлости гледа светлост

И да сав постане светлост.

Ти си обасјао небо

Шареним светиљкама.

Ти си ноћи и дану дао

Да једно пред другим нежно узмичу

Уредио си поштовање,

Закон братски и пријатељски.

Првим си олакшао умор

Мучнога тела;

Кроз друго, подигао си нас на дело

И на чињења која су ти угодна.

Да одгонивши мрак

Коначно до дана стигнемо,

Дана, којег тамна ноћ не осваја.

Ти си положио лагани сан

На капке моје,

Тако да језик хвалоспевни што дуже не замре.

И да творење твоје

Не умири антифон анђела.

Већ да са тобом починак

Побожне мисли донесе,

И нека ни једну нечистоћу дана

Ноћ не изобличи,

И да ноћне безобзирности

Не донесу смутњу испразних снова,

И нека ум одвојен од тела прозбори Теби,

Боже, Оцу и Сину и Светоме Духу,

Коме нека је част, слава и сила у векове. Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

×