Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Deja Vu

Prirodne vs. drustvene nauke

Оцени ову тему

Recommended Posts

Da li su drustvene nauke uopste nauke, ako jesu zasto jesu, ako nisu zasto nisu i da li ce ikad biti i da li mogu biti? 

 

Sta ih to razlikuje od prirodnih nauka? Mogu li se drustveni fenomeni naucno objasnjavati i predvidjati? 

 

 

Podsecam da u drustvene nauke spada i psihologija, da se neko ne zbuni i pomisli da je to prirodna nauka. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Podsecam da u drustvene nauke spada i psihologija, da se neko ne zbuni i pomisli da je to prirodna nauka. 

 

 

Psihologija koja se oslanja na neuronauke, fmri skenere, AI simulacija sa mrezama dubokog ucenja jeste prirodna nauka. Ostale Jungovsko-Bergsonovske teze to tek treba da postanu, sto ne znaci da ih sve treba odbaciti cak i ako to ne postanu ali ne mogu imati istu tezinu kao kad bi mogle biti matematicki prilagodjene tak oda budu i prirodne nauke osim filozofske teze nad ezoternim tehnikama.

 

Evo primera kako se najradikalniji Barklijevsko-Shopenahauerovski idealizam moze srociti matematicki tako da je iz njega moguce izvuci posledice pa samim time i empirisjki obarati.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Psihologija koja se oslanja na neuronauke, fmri skenere, AI simulacija sa mrezama dubokog ucenja jeste prirodna nauka.

 

Dobro to da ako se bavi neuronima i ljudskim ponasanjem u vezi sa njima. Mada svakako veliki deo ljudskog ponasanja se moze svesti na neurone, pa tako i drustveno ponasanje tipa ono koje se desava na trzsistu, protestu, na vlasti i sta ti znam. 

 

E sad sto se tice drustvenih nauka, ono sto sam citao ovako jeste da sad postoji neka teznja da se sve one svedu na jednu jedinstvenu nauku koja bi izgradila teoriju ili teorije sa univerzalnim karakterom koje bi objasnile drustveno ponasanje ljudi, stim sto bi ono bilo svedeno na metodoloski individualizam jer jedino to ima iole smisla, gde bi fundamenti bili sami pojedinci, sto bi svakako znacilo odbacivanje mnogo cega kolektivistickog sto se nakupilo u drust. naukama.

Dobrim delom se upravo to resenje nalazi u flertovanju sa neuronaukom, donekle neki idu u teoriju evolucije mada je to problematicno. 

 

Ono sto znam jeste da trenutno to neko najoptimalnije resenje za objasnjenje drustvenih fenomena jesu teorija racionalnog izbora i teorija igara kao mulidisciplinarna teorija (posto se inace koristi od matematike, biologije do informatike), mada teorija rac izbora moze da objasni samo neciji izbor, ali ne i neciju preferenciju tipa zasto vole X  umesto Y i sta ce u nekoj situaciji da preferiraju - sto je razlog zasto neka takva teorija pre samog testa pada u vodu. 

 

Ovo su ti neki pokusaju, svakako teorje i discipline poput geopolitike od RYLAH-a za nauku nisu na listi :D

 

Inace super je ovaj snimak, odgledao sam ceo svidja mi se nacin na koji je objasnjeno i gde ispada ovo na kraju kao matematicka formula. Kada bi se ovako drustveni fenomeni mogli svesti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занимљива тема (не да ја имам и богзнашта да кажем), али ме тјера на размишљање. То су питања философије и методологије, као и научних парадигми. Обједињавање (ето рецимо друштвених) наука има смисла јер је претјерана специјализација одвела у фахен-идиотизам, и многе науке се у предмету и садржајима преклапају. А ето и психологиија може да има садржаје и природних и друштвених наука у себи. Чини ми се да је смислен некакав 'повратак филозофији', тј. управо такво обједињавање и повратак позитивизмом протјераног из науке дедуктивног метода. Ту бих напоменула још неке мултидисциплинарне теорије које могу покрити и природне и друштвене науке као нпр. теорија система,  и теорија струна. Грешка позитивистичке парадигме је у томе што је друштвене науке хтјела да устроји попут природних: значи емпиријски метод, чињенице, предвиђање на основу тога, не би ли оне тако постале науком. Друштвена стварност је и објективна и тако се може проучавати (нпр.Диркем) али је нужно субјективна јер је директно чине субјекти (људи). Психологија тек треба да се врати тим субјективно-дедуктивним методама. А не да имамо на факултетима небулозе да су Јунгове теорије, који и јесте у њима веома ексклузиван, већ и Фројд, на сваком студију психологије широко изучаван, проглашене ненаучним, јер се тобож не могу доказати 'научном'тј. још увијек у статистици и методологији преовлађујућом позитивистичком методом. Зар није нпр. Едипов комплекс ствар филогенетска? Није до Фројда, већ до методе.  

Јесу науке, дакако, како је и филозофија из које су настале - наука. У питању је промјена концепта науке, те само методологија мишљења и обликовања научних теорија. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Чини ми се да је смислен некакав 'повратак филозофији', тј. управо такво обједињавање и повратак позитивизмом протјераног из науке дедуктивног метода.

 

Pa ako mislis na epistemologiju, onda svakako da ako nas zanima naucno saznanje, a to pogotovo treba da se desi u drustvenim naukama gde i dalje vladaju neke stare vec fosilozovane paradigme tipa marksizam, donekle feminizam, pa i spomenuti pozitivzam. Prirodne nauke uglavnom nemaju problema sa tim. 

 

Kad vec spominjes pozitivizam, on je i danas ziv kod drustvenjaka, evo recimo kod mene na faksu ima profesora koji vole za sebe da kazu da su pozitivisti, cak se i ponose time. Ili pak kazu: ovaj predmet je cisto pozitivisticki, na njemu cete samo raditi cinjenice i definicije i znacenja sta je sta  i tome slicno. Pa onda krenu da navode neke definicije nauke iz francuskih enciklopedija tipa: Nauka je tacno i obrazlozeno znanje o stvarima. 

 

Грешка позитивистичке парадигме је у томе што је друштвене науке хтјела да устроји попут природних: значи емпиријски метод, чињенице, предвиђање на основу тога, не би ли оне тако постале науком.

 

Greska pozitivizma je vezana i za prirodne nauke, nije on karakteristika drustvenih nauka jer mislis na Konta. Ovde se radi o neopozitivistima ili logickim pozitivistima ili Beckom krugu koji su pridavali znacenje znacenju (:D) nekih iskaza, metodi indukcije koja je problematicna. To oko empirije i cinjenica je vise karakteristika vezana za kritiku metafizike koja se uzima kao besmislena, da su metafizicki iskazi bez znacenja (meaningless). Mada su po njima i eticki iskazi besmisleni. 

 

теорија струна.

 

Ovo nije multidisciplinarna teorija, nego jedna hipoteza u fizici, mozda se pomesala sa necim drugim.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro to da ako se bavi neuronima i ljudskim ponasanjem u vezi sa njima. Mada svakako veliki deo ljudskog ponasanja se moze svesti na neurone, pa tako i drustveno ponasanje tipa ono koje se desava na trzsistu, protestu, na vlasti i sta ti znam. 

 

E sad sto se tice drustvenih nauka, ono sto sam citao ovako jeste da sad postoji neka teznja da se sve one svedu na jednu jedinstvenu nauku koja bi izgradila teoriju ili teorije sa univerzalnim karakterom koje bi objasnile drustveno ponasanje ljudi, stim sto bi ono bilo svedeno na metodoloski individualizam jer jedino to ima iole smisla, gde bi fundamenti bili sami pojedinci, sto bi svakako znacilo odbacivanje mnogo cega kolektivistickog sto se nakupilo u drust. naukama.

Dobrim delom se upravo to resenje nalazi u flertovanju sa neuronaukom, donekle neki idu u teoriju evolucije mada je to problematicno. 

 

Ono sto znam jeste da trenutno to neko najoptimalnije resenje za objasnjenje drustvenih fenomena jesu teorija racionalnog izbora i teorija igara kao mulidisciplinarna teorija (posto se inace koristi od matematike, biologije do informatike), mada teorija rac izbora moze da objasni samo neciji izbor, ali ne i neciju preferenciju tipa zasto vole X  umesto Y i sta ce u nekoj situaciji da preferiraju - sto je razlog zasto neka takva teorija pre samog testa pada u vodu. 

 

Ovo su ti neki pokusaju, svakako teorje i discipline poput geopolitike od RYLAH-a za nauku nisu na listi :D

 

Inace super je ovaj snimak, odgledao sam ceo svidja mi se nacin na koji je objasnjeno i gde ispada ovo na kraju kao matematicka formula. Kada bi se ovako drustveni fenomeni mogli svesti. 

A sta ako jednostavni fenomeni kojima se fizika bavi na jednom postanu kompleksni, kao oni kojima se bave drustvene nauke na primer ekonomija? Wilson je napisao knjigu Jedinstvo znanja gdje on kao redukcionista smatra da se sve humanisticke nauke mogu svesti na fuziku, medjutim cini mi se da je i on odustao od toga i ako ja i dalje mislim da je to moguce, medjutim fenomeni kojima se bavi ekonomija postaju sve kompleksniji ili sociologija. Pogotovo ako znamo da teorija igara ima bolju primjenu i realisticniju u biologiju u odnosu na ekonomiju, a i Hajek je kritikovao teoriju racionalnog izbora jer je primjetio da ljudi cesto donose iracionalne odluke to je kasnije hvalio i Stiglic, medjutim ti mozes uvijek ako si Kenzijanac( a ti to nisi, heheh) da kazes da su to u stvari njihove racionalne odluke, ukoliko hoces da branis bihejvioralnu ekonomiju. Ja se slazem sa Akviijem da psihologija treba da se oslanja na neuronauke, a mnogo manje na evolucionu psihologiju, medjutim sklon sam tome da nista ne odbacujem odmah vec da vrijeme pokaze kolika je eksplanatorna snaga odredjene paradigme. Ne smije se zanemariti ni grupa ako se pozivas  na evolucionu biologiju za objasnjenje sociologije i eonomije, procitaj De Waala. Zbog toga se i Hajek po malo udaljio od metodoloskog individualizma u kasnijim godinama.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Prirodne vs. drustvene nauke

Deja Vu, а што рецимо не промениш овај наслов у Наука vs. шатрологије? Ако ништа, бар ће бити прецизније.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Deja Vu, а што рецимо не промениш овај наслов у Наука vs. шатрологије? Ако ништа, бар ће бити прецизније.

Da li je bas tako, pa izmisli ti bolje nauke koje objasnjavaju drustvene fenomene.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dve kulture

 

Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)

Na početku svojih čuvenih ''Lekcija iz fizike'' Ričard Fajnman razmatra sledeću hipotetičnu situaciju: zamislimo, kaže on, da sutra treba da nestanu svi ljudi sa ove planete, zajedno sa svim svojim tehničkim ostvarenjima, umetničkim delima, gradovima i putevima - da jednostavno čovek, i sve što je čovečanstvo ikad napravilo, nekim čudom iščezne. Zamislimo, takodje, da imamo priliku, pre tog nestanka, da nekim budućim inteligentnim stanovnicima planete, ako se takvi ikad pojave, ostavimo samo jednu ideju, ili koncept, kao poruku koja bi im omogućila da rekonstruišu, potpuno ili delimično, našu današnju civilizaciju. Koja bi to poruka bila?
 
Na to pitanje Fejnman nudi ovakav odgovor: treba im poručiti, veli on, da uzroke svim pojavama koje vide oko sebe traže na sve manjim i manjim skalama. Drugim rečima, da su dogadjaji koje vide u živom svetu, na primer, posledica dešavanja u živim ćelijama, da su aktivnosti ćelija posledica hemijskih reakcija na molekularnom nivou, da se ponašanje molekula može izvesti iz osobina atoma koji ih čine, da su osobine atoma odredjene njihovom mikroskopskom strukturom, i tako dalje sve do elementarnih čestica - elektrona, mezona, fotona, kvarkova i njihovih osobina. Ova ideja, ili koncepcija - da se kompleksne pojave mogu objasniti uzrocima na ''nižem'' nivou - se zove redukcionizam, i ona je, implicitno ili eksplicitno, prihvaćena od najvećeg broja ljudi koji se danas naukom bave. Rudimentarni oblici ove ''atomske'' ideje se mogu naći još kod Starih Grka, sa Demokritom na čelu.
 
Medjutim, Antička civilizacija nije tražila objašnjenje pojava koje su ih zanimale u mikroskopskim uzrocima, već su mnoge pojave objašnjavali uticajem volje Bogova. Da bi ''ukrotili'' prirodu, oni nisu gradili Large Hadron Collider (LHC) kao što to danas radimo mi, već su zidali hramove, svetilišta i obredna mesta, kako bi zadobili milost i naklonost onih koji svetom vladaju. Od njih su nam ostale priče i legende i epovi i predanja o božijim zahtevima i hirovima i njihovom smislu za pravdu zemaljsku. Tako su oni videli svet i način njegovog funkcionisanja.
 
Ovo vidjenje sveta se direktno odražavalo na organizaciju sistema obrazovanja. Kod Platona nalazimo podelu Umetnosti (u izvornom značenju ove reči - ''veština'' ili ''umeće'') na teorijske, ili mousike, koja se sastojala od matematike, poezije i muzike, i primenjene, ili techne, kojima pripadaju slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. Dobro obrazovanje je zahtevalo poznavanje i jednog i drugog.
 
Nešto od ove podele je preživelo do Srednjeg veka, kada je obrazovanje započinjalo prvim korakom koji se zvao Trivium (gramatika, retorika, logika), iza koga je dolazio Quadrivium (aritmetika, geometrija, muzika, astronomija), što je konačno pripremilo učenike za ozbiljne studije filozofije i teologije. I ovaj sistem je, razume se, odražavao razumevanje sveta u to doba. Sistem obrazovanja, u svakom vremenu, je poruka koja se ostavlja nadolazećim generacijama kako bi mogle, tokom sopstvenog života, da održe, i eventualno poboljšaju, civilizacijska dostignuća dotle ostvarena. Vratimo se sada u današnje vreme i na ideju redukcionizma.
 
Mnoge stvari i pojave koje oko sebe vidimo bi mogle da nadju mesto u hijerarhijskom nizu kao:
Slovo - reč - rečenica - pasus - poglavlje - knjiga - biblioteka - književni pravac
ili
Elementarna čestica - atom - molekul - organela - ćelija - tkivo - organ...
i ovaj drugi niz bi mogao da se završava sa
...organizam - čopor - životinjska vrsta.
ali i sa
...osoba - domaćinstvo - komšiluk - nacija - država.
 
Pojave na početku ovog drugog niza (atomske, molekularne) se, u velikoj meri, mogu precizno matematički analizirati, ali, kako nastavljamo ka kompleksnijim strukturama, matematika nam izgleda sve manje relevantna za njihovo opisivanje.
 
Ovakvo vidjenje sveta je našlo svoje mesto i u školskom programu: elementarno obrazovanje danas podrazumeva učenje predmeta kao što su matematika - fizika - hemija - biologija - geografija - istorija i ... i ''društvene nauke''. Discipline na početku ovog niza se mogu ''matematizirati'', ali to ne važi za discipline bliže kraju niza. Ovo pomalo liči na ona ''zaostala'' plemena koja imaju zasebne reči za količine do broja 5, a onda se uhvate za kosu kad hoće da pokažu količinu veću od broja 5, onu za koju ne postoji matematička reč, tj., količinu ''mnogo''; ili ''društvene nauke'', ako vam je tako draže. 
Dobro obrazovanje podrazumeva poznavanje i prirodnih i društvenih nauka, mada, kako je C.P. Snow u svojoj knjizi ''Dve kulture'' pokazao, obrazovani ljudi, nažalost, često pripadaju ili jednom ili drugom taboru znanja i minimalno medjusobno komuniciraju. Ovo je, razume se, posledica njihovog današnjeg obrazovanja - da su se školovali u Staroj Grčkoj, podjednako dobro bi znali i Homerove stihove i Pitagorinu teoremu.
 
U centru prirodnih nauka se nalazi matematika (primetimo da ona, po sebi, nije prirodna nauka) koja se koristi kao izražajno sredstvo, ili ''jezik'' prirodnih nauka; na odredjen način, matematika ''informiše'' prirodne nauke. Ona, razume se, sadrži i matematičke strukture koje nemaju nikakav analogon u prirodnim naukama - ona je način da se, polazeći od osnovnih postavki i definicija, metodom matematickog zaključivanja, dodje do svih mogućih dokazivih matematičkih iskaza, a samo ograničen broj tih iskaza se može direktno primeniti na fizičku realnost oko nas. Matematičke ''istine'' ne moraju da imaju reprezentaciju u fizičkoj prirodi. Dejvis i Herš definišu matematiku kao ''proučavanje reproducibilnih mentalnih objekata'', i u tom smislu je nemoguće ozbiljno govoriti o prirodi matematike a da se ne uzmu u obzir i ograničenja ljudskog mozga. Na ovo ćemo se vratiti kasnije.
 
Šta se onda nalazi u centru društvenih nauka? U centru društvenih nauka se nalazi književnost. Ovo vidjenje se može naći kod mnogih teoretičara književnosti, ali na tome se nećemo sada zadržavati. Primetimo da književnost po sebi nije društvena nauka, već ona obezbedjuje ''jezik'', ili ''informiše'' društvene nauke. Sve društvene nauke, od prava i istorije do sociologije, koriste alegorije, metafore, rimu, aliteraciju, metar, itd., da formulišu svoj narativ i verbalno organizuju argument. Književnost se, naravno, kao i matematika, ne svodi samo na svoje primene u društvenim naukama, već u širem smislu proizvodi sve moguće verbalne strukture koje se mogu dobiti primenom gramatičkih pravila - ona proizvodi ''reproducibilne verbalne objekte'' koje nam nudi imaginacija. Iluzoran je pokušaj da u tim verbalnim tvorevinama tražimo ''istinu'' - Vajld je davno obrazložio argument da pisci imaju licencu da ''lažu'', i od njih se očekuje samo lojalnost i vernost jeziku i jezičkoj formi unutar koje pišu, ali ne i vernost nekoj spoljašnjoj istini. Andrić u svom ''realističkom'' romanu nije pisao o mostu kao mostu, i nebitno je što taj most istinski postoji i njegova gradjevinska i arhitektonska istorija se poklapa sa Andrićevim opisom, već o tome kakve posledice imaju velika svetska kretanja na male ljudske živote. Književnost proizvodi sve ono što se iz imaginacije može verbalizovati, i, u tom smislu se ne može ozbiljno govoriti o književnosti a da se ne uzme u obzir ograničenost ljudske svesti i ljudskog jezika.
 
Iz ovoga gore rečenog sledi da su književnost i matematika dve velike laboratorije u kojima se eksperimentiše sa suštinskim artikulacijama ljudske svesti. One obezbedjuju ''jezik'' kojim se te artikulacije komuniciraju drugima. Domeni ova dva izraza su u velikoj meri odvojeni - podjednako je bespredmetan pokušaj da opišemo jade mladog Vertera na matematički način, kao što je nemoguće samo rečima formulisati Fredholmovu alternativu kod rešenja integralnih jednačina. Postoje, razume se, primeri gde se ovi domeni delimično preklapaju.
 
Medjutim, totalno ljudsko iskustvo koristi oba domena. Mi dobro umemo da matematički opisemo fizički zvuk, notu, muzičku frazu, kompoziciju, itd., ali da bi istinski doživeli i razumeli Betovenovu Treću simfoniju, poznatu kao Eroica, moramo da znamo i o Napoleonovim ratovima, romantizmu i francuskoj revoluciji. Jedan ''jezik'' ne može biti zamena za drugi.
 
Neuspešan primer takve zamene se može naći kod E.A. Poa, u njegovoj (mahom zaboravljenoj) knjizi ''Eureka'', s podnaslovom ''Esej o materijalnom i duhovnom kosmosu''. Po je ovu knjigu smatrao za vrhunac svojih ostvarenja, ali nije naišao na razumevanje kod čitalačke publike; štaviše, mnogi su smatrali da ta knjiga označava početak njegovog pomračenja uma. U svojoj knjizi, Po koristi poetski argument (štagod to značilo) da špekuliše o prirodi kosmosa, bez ikakvih materijalnih ili fizičkih dokaza svojih tvrdnji. Neki od njegovih ''zaključaka'' se mogu interpretirati kao predvidjanje teorije Velikog Praska, ili crnih rupa, čitav vek pre nego što su ovi koncepti definisani, pa se ti zaključci ponekad navode kao vizionarski. Naučna javnost ovu knjigu smatra za naučno bezvrednu (istina, Ajnštajn se pohvalno izrazio o nestardandnom prilazu kosmologiji), dok u poetskom smislu ova ''Pesma u prozi'', kako je Po zove, se ne smatra za značajno književno ostvarenje velikog pisca pesme ''Gavran''.
 
Ovo gore rečeno se odnosi na prepoznatljive matematičke, odnosno verbalne strukture. Mi se, naravno, možemo pitati kako bi izgledala matematika skupa prirodnih brojeva, ako bi iz tog skupa izbacili samo broj 7, na primer. Dakle, skup prirodnih brojeva u kome broj 7 ne postoji. O ovome je moguće razmišljati - u tom slučaju ne bi postojao zbir brojeva 3 i 4, na primer, niti bi broj 14 bio deljiv sa 2. To bi bilo slično kao kad bi se zapitali kako bi, kao verbalna tvorevina, izgledao Šekspirov ''Hamlet'' ako bi iz njega izbacili svaku sedmu reč. Ovakve strukture je moguće zamisliti, ali nas razmišljanje o njima ne bi daleko odvelo.
 
Gore sam napravio, rekao bih, preoštro razlikovanje izmedju dva jezika i dve kulture. To je uradjeno namerno da bih naglasio poentu. Ove dve kulture, medjutim, u našoj svesti se često spajaju i prepliću jer čine ključne elemente našeg totalnog razumevanja. U svom radu Modeli i priče u fizici hadrona, Hartman baš ovu vezu proučava. Naime, često se desi da nekom studentu fizike, na odbrani doktorske disertacije u kojoj je matematički korektno izvedena i dokazana neka tvrdnja, komisija na kraju postavi ovakvo pitanje: ''kako to da je X toliko veliko, Y toliko malo, a Z uopšte ne figuriše u svemu ovome?''. Student koji na ovakvo pitanje nije u stanju da formuliše uverljivu priču o svom otkriću se obično ne smatra za dobrog fizičara. Ove dve kulture, dakle, predstavljaju dva fokusa binokularnog vidjenja sveta, i samo zajedno mogu nas dovesti do totalnog razumevanja dostupnog ograničenoj čovekovoj svesti. Ljudi, za razliku od Kiklopa, imaju oba oka koja im zajedno daju moć da da svet vide pod jačim svetlom i oštrijim senkama. U tom smislu je Platonov model obrazovanja, gore opisan, bliži našem prirodnom funkcionisanju svesti. On je, s druge strane, u današnjem digitalnom dobu sasvim nepraktičan.
 
U pisanju ''naučnih'' blogova ja sam se trudio da, pre svega, ispričam priču koliko god sam umeo. Razlog tome je što se ljudi brzo zamore prateći duge logičke ili matematičke argumente, ali zato imaju izvanrednu urodjenu sposobnost da prate priču, i ta sposobnost je upadljiva već kod sasvim male dece. Takodje, kako je tvrdio Michael Polanyi, ja verujem da je svako znanje ima u odredjenoj meri i lični pečat (Polanyi to zove ''personal knowledge''), pa se nisam ustručavao da u svoje tekstove ubacim i svoje privatne asocijacije, ili čak priče koje naizgled nemaju veze sa osnovnom temom u tekstu. Nasilno forsiranje suvoparnog argumenta potkrepljenog dosadnim činjenicama samo može da proizvede kontra efekat i reakciju tipa Science made stupid . Negde sam načuo da postoji slična knjiga pod naslovom Cvltvre made stvpid, ali ja je nisam čitao.
 
Obrazovanim ljudima koji su voljni da prate izlaganje drugog moguće je preneti osnovne koncepte iz bilo koje naučne discipline, bez obzira koliko ta disciplina bila egzotična i nerazumljiva na prvi pogled. Razume se, u izlaganju treba biti kratak. Pedeset minuta, ili jedan mikro vek, kako taj vremenski interval zove fon Nojman, koliko traje standardni čas, je više nego dovoljno.
*****************************
Beleške na margini
Poslednjig dana su u različitim blogovima pokrenuta dva pitanja. Da li je svet matematike ''veći'' od sveta realnosti, i da li je jezik ''veći'' od života? Na prvo pitanje je kolega Ćirković odgovorio potvrdno, a na drugo je Predrag Brajović takodje odgovorio potvrdno. Ovo su blogeri koji o tim stvarima mnogo znaju i njihova mišljenja treba uvažavati. Nadam se da gornji tekst pokazuje da se ja sa mišljenjima ovih ljudi u potpunosti slažem.
 
Ovaj blog je deo uvodnog poglavlja koje pišem za, za sada samo planiranu, knjigu koja će sadržati neke od tekstova koje sam ovde objavljivao.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li su drustvene nauke uopste nauke, ako jesu zasto jesu, ako nisu zasto nisu i da li ce ikad biti i da li mogu biti? 

 

Sta ih to razlikuje od prirodnih nauka? Mogu li se drustveni fenomeni naucno objasnjavati i predvidjati? 

 

 

Podsecam da u drustvene nauke spada i psihologija, da se neko ne zbuni i pomisli da je to prirodna nauka. 

Др Алберт Д. Пасторе, из увода књиге "Чудније од фантазије" https://vizionarski.wordpress.com/2013/07/29/%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B3-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D0%BF%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B8/ - "Леминг Синдром", "Јунгово колективно несвесно", трт-мрт "ентропија"... Сад, сигурно да постоји разлог због ког се можебитинеморадазначи квазинаучници позивају на егзактну науку кад желе да дају тежину својим рецитацијама, ал' обрати пажњу на ово...

... наки хрчци, lemmings, и одједаред сви потец_потеци_де_ла_соколе_лет'_болан_изгибоше јер се прекотише. Има ту, доле, и коментар на америчком: "Lemmings jumping of cliffs. Some think its sad but it's part of their nature", а мене занима шта ти мис'иш? Как'а хрчке наћера невоља?

 

Кад оно Дизниленд... шјеее, ни над'о се нисам.

 

Марио, друштвене науке у тумачењу "закона ентропије" углавном парафразирају Болцманову хипотезу "Izolovan i prepušten samom sebi termodinamički sistem će preći iz manje verovatnog u verovatnije stanje" и полазе са (погрешног) становишта како је "verovatnije stanje" хаос а не равнотежа (или хармонија), тако да ти је и ова формулација "Јер природа изван узрастања у Христу пројављује закон ентропије - апостасију" неисправна.

Share this post


Link to post
Share on other sites
A sta ako jednostavni fenomeni kojima se fizika bavi na jednom postanu kompleksni

 

Rasplakace se fizicari, jer ce trebati novi metodoloski postupci. 

 

Zapravo jedini problem drustvenih nauka je metodoloski.

 

Sa ovim dole se delom slazem, nisam ja neki toliki racionalnoizboras, mada jesam metodoloski individualista, pa tako sto se tice objasnjavanja drustvenih fenomena ja bih ih sveo na pojedinca. E sad to sto se desava u glavi pojedinca je svakako znacajno, bilo da donosi odluke racionalno ili iracionalno to je opet njegovo delovanje, osim sto bi ti neki kolektivisticki termini bili svakako kultura i copor koji kao spoljasnje okolnosti uticu na odluke pojedinca.

 

 

Dve kulture

 

 

Simpaticno je ovo, slazem se u nekim stvarima samo ne bih rekao da su problemi u jeziku. Ekonomija zna mnogo toga da svede na matematiku kao sto biologija moze da nema ni M od matisa. Ovo knjizevno bi vise odgovaralo tome da se matematicke formule populu objasne na razumljiv nacin, ili knjizevnim jezikom pa mi ovo 

Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)
zvuci besmisleno. 

 

Opet navodim da je razlika prirodnih i drustvenih u metodologiji, sto drustvene nauke svoje teorije ne mogu cesto da proveravaju iskustveno niti mogu da predvide sta ce se desavati u odredjenim situacijama. Jedan od razloga je nedostatak podataka, nemamo sve sto nam treba. To se cesto desava kada drzava planira neku politiku, recimo da izgradi neku fabriku proizvodnje iPhona ili most preko Drine ili Beograd na vodi. Ona predvidja da ce fabrika ili BG na vodi dovesti do zaposlenosti, a moze zapravo da se desi obrnuta situacija jer recimo sve te iPhone nece niko da kupi jer vise vole Samsung. I to zato sto ne zna sta su ljudske preferencije, sta neko voli. Upravo zbog toga se ne zna sta ce se desavati u nekim situacijama. 

 

Zasto neko nije kupio iPhone nego Samsung iako su npr. iste cene moze da se objasni racionalnim izborom: da ljudi vise vole Samsung jer nzm. ima lepse ime iako je iPhone bolji od Samsunga, a moze da se objasni da je to nesto iracionalno u ljudskom mozgu sto ni Bog sveti ne zna. U svakom slucaju mi tu niti mozemo da damo neko precizno objasnjenje, a kamoli da predvidimo kako ce se neko ponasati u odredjenoj situaciji. Kao kad bi ubacili ljude u kafanu i sad pustili da oni tu obavljaju klasicne kafanske radnje i onda promenimo nesto recimo cenu votke smanjimo za 50%, gde predvidjamo da ce svi da kupe votku i ponapijaju se. A zapravo se desi da niko nece da kupi votku zbog X razloga o kojima mi nismo znali: recimo nismo znali da svi u kafani mrze Rusiju, da su domaci izdajnici i amerofili. Znaci manjak podataka i informacija. 

 

+ metodoloski, uzeli smo samo uzorak od 100 ljudi u nekoj kafani da testiramo, a sta je sa ostatkom planete? Kako to ispitati? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Deja Vu,

 

Врло је занимљиво твоје индивидуалистичко гледиште у методологији друштвених наука.

Но, ако узмеш нпр. медицину која изворно није наука него струка ( ослањала се и ослања на природне науке физиологију итд., а сада и дјелом на друштвене науке - епидемиологија, статиска, социјална медицина), онда видиш да постоји увјек једно поље праксиса који тежи уобличавању у науку, као у друштвеним наукама педагогија, економија итд.

Тако да у мом "високоумном" закључку: треба некако синтетизовати тебе и Бурдијеов "социјални приступ социјалним наукама".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...