Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

мирођија

Женско око-заниљивости из света око нас...

Оцени ову тему

Recommended Posts

                                              Uloga i faze sna

Uloga i faze sna Svi znamo koliko je san bitan za funkcionisanje i zdravlje ljudskog organizma. Na taj način se telo regeneriše, odmara, prikuplja se energija za dnevne aktivnosti. Neispavanost nosi sa sobom brojne neugodne posledice, postajemo tromi, nepažljivi i zaboravni, a naše telo gubi prirodni imunitet, te smo skloniji da se razbolimo.

Poznato je da odraslom čoveku treba između 7 i 8 sati sna, dok je deci neophodno nešto više. San treba da bude kvalitetan, odnosno dovoljno dubok da bi nas okrepio za sve napore koji nas čekaju u budnom stanju. Mnoge osobe imaju problema sa nesanicom ili nedovoljno kvalitetnim snom, noćima ne mogu da zaspe ili se bude iscrpljeni, što svakako utiče negativno na sve životne funkcije.

Da bismo bolje shvatili naš organizam, treba da znamo sve faze sna, od onog momenta kad nam se prispava i kada zevamo, pa sve do buđenja.

Postoje dve faze sna. REM faza, koju odlikuje brzo pokretanje očnih jabučica, i u toj fazi se javljaju snovi.

Non REM faza je sporotalasno spavanje bez snova. U prvom stadijumu non REM faze spavamo površno, lako dolazi do buđenja i tada se stvaraju aktivni moždani talasi. Drugi stadijum karakteriše usporavanje moždanih talasa, a u trećem san postaje dublji, jer se spori i brzi talasi spajaju. Četvrti stadijum je takav da ostaju samo spori talasi, očne jabučice se više ne pokreću niti se mišići aktiviraju. Kada se nalazimo u poslednja dva stadijuma teže ćemo se probuditi.

Na slici je, sa leve strane, prikazan budan mozak, a sa desne, mozak u REM fazi.

U najdubljem snu dolazi do različitih promena. Temperatura tela i krvni pritisak postaju niži, a disanje dublje.

Stresan način života nosi sve manje sna. Naučnici savetuju da povedemo računa o tome da smo dovoljno ispavani jer, pored toga što ćemo biti zdravi i lakše obavljati sve zadatke, i naše raspoloženje će posle ugodnog sna, biti mnogo bolje.

                                      http://www.virtualnigrad.com/Uloga_i_faze_sna-145-12679

Share this post


Link to post
Share on other sites

                                              Mitovi o spavanju

Mitovi o spavanju 1. Da biste funkcionisali kako treba, potrebno Vam je osam sati sna – ne postoji nikakva magija u ovom broju. Svako ima drugačije potrebe za snom i znaćete da ste se dovoljno naspavali kad ne budete dremali u dosadnim situacijama tokom podneva.

2. Što više sna, to ste zdraviji – ovo je česta zabluda. Neke studije su došle do zaključka da ljudi koji spavaju više od osam sati dnevno umiru ranije nego osobe koje spavaju između šest i osam sati. Naučnici još uvek ne mogu sa sigurnošću da kažu da li duže spavanje uzrokuje lošije zdravlje ili je to samo jedan njegov simptom. Osobe koje duže spavaju mogu bolovati od poremećaja sna, depresije ili nekontrolisanog dijabetesa.

3. Neki ljudi najbolje funkcionišu sa samo četiri sata sna – legendarni kratko – spavači, među kojima su Bil Klinton, Madona i Margaret Tačer, ne obavljaju svoj posao bolje zbog nedostatka sna. Prema naučnim istraživanjima, premalo sna je loše za Vaše zdravlje i Vaš imidž. U osnovi, mogu iskrsnuti problemi sa Vašim performansama, izazvati bolesti i smanjiti imuni sistem ili Vas čak dovesti do gojaznosti. Žene koje spavaju manje od pet sati dnevno imaju veće šanse da se ugoje za rekordnih 15 kilograma nego žene koje spavaju po sedam sati dnevno. Problemi koji nastaju sa nedostatkom spavanja su isti oni koji se javljaju kod preteranog spavanja – problemi sa srcem.

4. Buđenje u toku noći znači da ćete biti umorni čitavog dana – ovo je evoluciona zaostavština. Mnoge životinje spavaju na ovaj način, a postoje i brojni pokazatelji da su i naši preci isto činili. Pretpostavka je da su to radili kako bi noću pričali ili imali seksualne odnose. U jednoj studiji, 15 osoba je podvrgnuto životu bez veštačkog svetla i rezultati su pokazali kako su te osobe, nakon izvesnog vremena, počele da spavaju do tri ili četiri sata dnevno, nakon čega su se budile, i opet, nakon dva, tri sata, vraćale se u krevet, spavajući dodatna tri ili četiri sata. Njihovi utisci su bili da su, spavajući po tom šablonu, bili mnogo odmorniji u toku dana.

5. Potrebni su Vam lekovi za uspavljivanje ako bolujete od nesanice – lekovi za nesanicu su pravljeni za kratkoročne probleme sa spavanjem, koji su uzrokovani stresnim događajima, poput otpuštanja s posla ili dugog avionskog leta. Osobe sa dugotrajnim poremećajem spavanja će dobiti više rezultata pomoću kognitivne bihejvioralne terapije – treniranjem i navikavanjem na normalnu percepciju sna i spavanja, poput odlaženja u krevet u isto vreme, gašenje televizora i kompjutera u večernjim satima ili prekid korišćenja kofeina u večernjim satima. Skorašnji rezultati Nacionalnog instituta za zdravlje pokazuju da je ova vrsta treninga efektivna kao bilo koji lek za kratkotrajne poremećaje sna.

6. Možete nadoknaditi san spavanjem vikendom – koristeći se ovim principom, osobe sa tzv. bulimičnim snom opterećuju biološki sat i čine još težim nadoknađivanje sna. Spavanje nedeljom do podneva onemogućava Vas da odete u krevet u deset uveče. Umesto da nadoknađujete san na ovaj način, pripremite se da i sledeću nedelju ponovite isti princip sa nedovoljnim spavanjem. Kako telo voli konzistenciju, najbolje je uvek ustajati u isto vreme, pa čak i vikendom.

                                                  http://www.virtualnigrad.com/Mitovi_o_spavanju-145-13177

Share this post


Link to post
Share on other sites

Omirišite svet oko sebe

Omirišite svet oko sebe Koliko puta Vam se dogodilo da Vas određeni miris podseti na neki događaj, mesto ili osobu? Sigurno ni sami ne znate. Nekada ta asocijacija ume da bude toliko jaka da u nama izazove osećaj kao da smo se u datu situaciju vratili. To ne treba da čudi. Od svih čula, pomoću kojih primamo informacije o spoljašnjem svetu, čulo mirisa je najosetljivije. Naša memorija je sposobna da raspozna hiljade različitih mirisa, koji utiču na naše emocije i raspoloženje.

Evo na koji način se to odvija. U vazduhu se oslobađaju mirisni molekuli iz mirisnih supstanci, a kada ih udahnemo, one dolaze u dodir sa tkivom iza nosne pregrade. To tkivo se zove mirisna sluzokoža i sadrži oko 5 miliona nervnih ćelija sa trepljama čija je uloga da prodiru u nosne šupljine koje nadražuju mirisni molekuli. Ćelije u kontaktu sa mirisom odašilju električne signale do dela mozga koji se zove olfaktorni bulbus, iz čega signali odlaze u delove smeštene još dublje u mozgu. Upravo jedno od tih područja je zaduženo za naše emocije, a zove se limbički sistem. Iz tog razloga čak i blagi mirisi mogu da nam vrate u sećanje ranije događaje i ljude, jer se zapravo tada pokreću snažna osećanja.

Čulo mirisa takođe veoma utiče i na formiranje čula ukusa, jer i u odnosu na miris raspoznajemo i doživljavamo hranu. Čak nas, na neki način, i štiti od hrane koja je štetna, jer nas njen miris odbija.

Kada već pričamo o čulu mirisa, ne možemo a da ne spomenemo vezu između mirisa tela i privlačnosti između muškarca i žene. Ljudski organizam emituje određeni miris, i na osnovu toga da li nam i koliko prija ili ne, nesvesno biramo idealnog partnera za sebe.

Zato, dobro uključite nos i napred u potragu!

                              http://www.virtualnigrad.com/Omirisite_svet_oko_sebe_Culo_mirisa-145-12797

Share this post


Link to post
Share on other sites

Arktik bez leda za 3 godine

Arktik bez leda za 3 godine Neverovatnu sliku Severnog pola bez leda, najverovatnije ćemo videti u leto 2012. ili 2013. godine, nekoliko decenija ranije nego što su do sada govorila predviđanja naučnika.

Nova istraživanja naučnika NASA-e pomerila su ranija očekivanja da bi zbog efekta staklene bašte led sa krajnjeg severa Zemlje mogao nestati do 2040. godine. Globalno otopljavanje drastično se ubrzava, a to znači da je prešlo u opasnu prekretnicu. Naučnici još uvek ne znaju da li otapanje Arktika pokazuje trajnu tendenciju ili je to ulazak u novi klimatski ciklus.

Satelitske informacije pokazuju da se do sada samo na Grenlandu otopilo 19 milijardi tona leda više, od ranije prognozirane količine. Promene na Arktiku nastale su usled preteranih štetnih gasova, kao što je ugljen-dioksida, i tako utiču na klimatske promene širom sveta. Kretanja vodenih i vazdušnih struja sa Arktika mogli bi doneti mnogo više padavina i suše u različitim delovima Zemlje. Posebno je značajan Grenland, čija je najveća površina pokrivena ledom. Kada bi se potpuno istopio, nivo svetskog okeana porastao bi za 6,7 metara. Za ovo su naučnici mislili da će se desiti kroz nekoliko vekova, a ne decenija.

Ujedinjene Nacije nastoje da se sporazum postigne do kraja 2009. da bi parlamenti zemalja imali vremena da ga potpišu do 2012. godine.

http://www.virtualnigrad.com/Arktik_bez_leda_za_3_godine-145-12194

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izložba Vez po pismu – pismo po vezu

Povodom obeležavanja Dana grada Novog Sada, 1. februara 2010. godine, u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada biće svečano otvorena izložba Vez po pismu - Pismo po vezu. Autorka izložbe i pratećeg kataloga je Dušanka Marković, viši kustos Muzeja grada Novog Sada.

Tekstilni predmeti ukrašeni tehnikom veza, koji se čuvaju u zbirkama Muzeja grada Novog Sada, oslikavaju porodični i društveni položaj, način života, estetska načela i  težnje žene sa kraja XIX i tokom XX veka. U prošlim vremnima, žena je vezom izražavala svoja osećanja: ljubav, veru, tugu i nadu. Druženje uz vez, u drugoj polovini XIX veka, bio je jedan od vidova zabave u novosadskim domovima. Zato je ova izložba svojevrstan doprinos antropologiji žene.

Tehnika veza po pismu pojavljuje sa opismenjavanjem, odnosno otvaranjem narodnih škola, a naročito mogućnošću školovanja ženske dece, počevši od druge polovine XIX veka. Vez po pismu u Vojvodini zastupljen je kod svih etničkih grupa. Nalazi se na različitim tekstilnim predmetima, od odevnih preko enterijerno-dekorativnih, do religijskih i predmeta u zvaničnoj upotrebi, poput zanatskih zastava i zastava različitih pevačkih, izviđačkih i sportskih udruženja. Većina vezova sa natpisima može poslužiti i kao dokumentarni materijal za proučavanje narodne poezije i narodnih običaja.

Poseban segment izložbe posvećen je celokupnom procesu izrade tekstila, od proizvodnje sirovina biljnog i životinjskog porekla, preko prerade vlakna u niti i stvaranja tkanine tkanjem, do dekorisanja vezom, čime će biti postignut poseban edukativni efekat izložbe.

Za više informacija o ovoj izložbi, koja traje do 1. maja 2010. godine, pozovite Muzej grada Novog Sada.

                     http://www.virtualnigrad.com/Izlozba_Vez_po_pismu___pismo_po_vezu_Dusanka_Markovic_tehnika_veza_tekstilni_predmeti-128-13769

        Постављена слика

Share this post


Link to post
Share on other sites

                                Snovi Hilandara – izložba nakita

Snovi Hilandara – izložba nakita Izložba Snovi Hilandara, ekskluzivna kolekcija nakita umetnika - zlatara iz Kragujevca, Slavoljuba Đanija Galića, održava se u Auli Kongresnog centra Master do 27. septembra 2009. godine.

Kolekcija broji 33 komada nakita, u slavu Hristovih zemaljskih godina. Tematski i formom vezana je za svakodnevicu, ali i vekovno trajanje i duhovnost Hilandara.

Nakit nije osmišljen kao modni detalj, nego duhovna podrška ženi koja tamo i dalje nema pristup. Naime, prilikom posete manastiru Hilandar, autoru Đaniju se rodila ideja da od odbačenih komada metala, monaškog alata, eksera starih šarki ili delova brave pravi nakit. Dobio je blagoslov bratstva i osnovu za rad, skicirao nakit a onda kombinovao, spajao i oblikovao nakit - skulpture - gvožđe sa zlatom i dijamantima.

Pošto je pogledaju posetioci u Auli Novosadskog sajma, izložba se seli u Grčku, Rusiju i nastavlja put dalje, po Evropi i svetu.

http://www.virtualnigrad.com/Snovi_Hilandara___izlozba_nakita_Slavoljub_DJani_Galic_duhovnost_manastir-128-13292

Share this post


Link to post
Share on other sites

                                      Vizantija 330 - 1453 u Londonu

Vizantija 330 - 1453 u Londonu Muzej primenjene umetnosti iz Beograda izložiæe pet eksponata u okviru izložbe "Vizantija 330 – 1453" koja æe biti održana od 25. oktobra 2008. do 22. marta 2009. godine, u Kraljevskoj akademiji u Londonu.

Meðu eksponatima iz Muzeja primenjene umetnosti biæe izložena ikona svetog Dimitrija koja je izraðena na Svetoj Gori, na prelazu iz 14. u 15. vek, u moravskom stilu. Biæe izložena i okovana kameja sa Hristom Pantokratorom iz 13. veka, vizantijski paradni maè s kraja 15. veka i bronzanu kadionicu, kao i bronzano zvono iz 1432. godine, 0442_feel vlastelina Rodopa manastiru Peæke Patrijaršije, koje spada meðu raritete jer su Turci u 17. veku uništili veæinu srpskih zvona.

Na postavci u Londonu biæe izložene i neke dragocenosti iz Crkve svetog Marka u Veneciji, kao i retki eksponati iz zbirki vizantijske umetnosti iz raznih zemalja Evrope, a posebno iz Rusije i Ukrajine, kao i iz Egipta i SAD.

Ovo je najveæa izložba vizantijske umetnosti u Velikoj Britaniji u poslednjih 50 godina, a realizuje se u saradnji s muzejem Benaki iz Atine, uz uèešæe 80 ustanova kulture iz celog sveta.

                                              http://www.virtualnigrad.com/-128-11044

Share this post


Link to post
Share on other sites

                              Skype-om do lakše komunikacije

Skype-om do lakše komunikacije Skype (izgovara se skajp) je softverska aplikacija koja omogućava korisnicima razgovor preko interneta. Pozivi ka drugim korisnicima aplikacije, kao i u nekim zemljama pozivi ka besplatnim telefonima, se ne naplaćuju, dok se pozivi ka fiksnim i mobilnim mrežama naplaćuju. Dodatna mogućnost aplikacije je da se može ostvariti konferencijska veza između više korisnika, transfer datoteka, kao i video pozivi.

Skype su napravili estonski programeri Ahti Heinla, Priit Kasesalu i Jaan Tallinn, koji su takođe napravili sada već bivši servis Kazaa. Skype grupa osnovana je od strane Šveđana Niklas-a Zennström-a i Dane-a Janus-a Friis-a i sedište im je u Luksemburgu, a otvorene su kancelarije u Londonu, Talinu, Tartu, Stokholmu, Pragu i u San Hozeu u Kaliforniji.

U početku servis je bio nazvan Sky peer-to-peer, koje se kasnije pretvorilo u Skyper. Međutim neki od domena koji su već bili zazueti su asocirali na Skyper. Tako se odlučilo, na kraju, da se izbaci zadnje r i napravljeno je sadašnje ime Skype.

Skype koristi svoju tehnologiju baziranu na VoIP  tehnologiji koja se zove Skype protokol. Svi skype razgovori su zaštićeni i enkriptovani, ali ipak su otkriveni neki nedostaci u zaštiti.

Skype je doživeo velik rast i popularnost među korisnicima. Septembra 2005. godine kompaniju je preuzeo eBay za 2,6 milijarde dolara.

Korisnici Skype-a u Australiji, Brazilu, Čileu, Kolumbiji, Danskoj, Dominikanskoj Republici, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Hong Kongu,Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Japanu, Meksiku, Novom zelandu, Poljskoj, Rumuniji, Južnoj Koreji, Švedskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Americi mogu imati lokalne brojeve gde im se pozivi prema drugim brojevima naplaćuju kao cenu lokalnog poziva. Neke od zemalja poput Francuske i Nemačke su zabranile mogućnost registracije telefonskog broja preko Skype-a ukoliko korisnik nije državljanin ili fizički nije prisutan u zemlji.

Skype je takođe dostupan i kao posebna aplikacija za mobilne telefone i većina proizvođača mobilnih telefona ga podržava.

Procenjuje se da je I kvartalu 2009. godine bilo 443 miliona korisnika Skype-a i u stalnom je porastu od 2005. godine kada je počeo sa radom.

A 11. Maja 2009. godine je bilo 17 443 598 konkurentnih korisnika.

        http://www.virtualnigrad.com/Skype_om_do_lakse_komunikacije-74-13091

Share this post


Link to post
Share on other sites

Besplatno školovanje

23.03.2009.

Besplatno školovanje Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske priprema predlog nove upisne politike koji se odnosi na besplatno školovanje na Prirodno – matematièkom fakultetu i to za studije matematike i fizike. Na ovaj potez su se odluèili zbog deficita struènih kadrova iz ovih oblasti, a stipendijama æe pokušati da stimulišu buduæe studente da upišu upravo ove studije.

Prikupljanjem podataka o nezaposlenosti moæi æe da dobiju uvid u ona zanimanja koja su izuzetno tražena i gde je moguænost zaposlenja minimalna. Na ovaj naèin, ministarstvo æe moæi da kreira konstruktivna rešenja za nadolazeæe generacije. Osim toga, odabir fakulteta je konaèno usmerenje uèenika i ona znanja i veštine koje stekne studirajuæi su osnova za planiranje buduænosti.

                                                http://www.virtualnigrad.com/Besplatno_skolovanje_-55-10600

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stanišići - ljupko etno selo

Stanišići - ljupko etno selo Otvorena je još jedna letnja turistička sezona u etno selu Stanišići koje se nalazi 3 km od Bjeljine, na putu ka Pavlović mostu. Ovo je mesto u semberijskoj ravnici koje pleni zelenom vodom jezera, belinom krila labuda, plavim nebom i arhaičnom arhitekturom objekata. Etno selo Stanišić je otvoreno 2003. godine iz velike nostalgije za rodnim krajem tvorca Borisa Stanišića.

Selo je izdvojeno u dve celine - jedan deo čine drvene kuće koje povezuju popločane kamene staze i dva jezera koja se nalaze u centru sela. Druga celina je predstavljena srednjovekovnom arhitekturom građenom u kamenu, koja poseduje religijski i istorijski značaj.

Šetnjom kroz ovo seoce možete naići i na vodenice u kojima se još uvek melje brašno za pogačice koje se služe u lokalnom restoranu. U blizini jezera i potoka, gde je ovaj deo objekta povezan popločanim kamenim stazama, nalazi se Mljekarnik. U jednoj od kuća smeštena je suvenirnica u kojoj gosti mogu da kupe proizvode starih zanata i domaće radinosti. U planu je da se izgradi još nekoliko objekata koji će predstavljati grnčarsku radionicu, tkačnicu i kovačnicu.

Kako srpski običaj dobrodošlice nalaže, tako i Konoba, na samom ulazu dočekuje goste sa pogačicom, solju i pravom domaćom rakijom. U ovom jedinstvenom etno restorančiću možete probati specijalitete i jela savremene kuhinje, kao i tradicionalna jela pripremljena na ognjištu.

Za obilazak okoline možete se provozati sa fijakerom ili lovačkim saonicama. A oni koji bi da pobegnu od ljudi, buke i grada, idealna je vožnja pokraj Drine, koju organizuje etno selo.

                              https://www.pouke.org/forum/index.php?action=post;topic=4971.0;num_replies=9       

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Ружица спојила село и град

Успешна студенткиња из Мачката, неуморна у производњи пршуте у домаћинству, пре зоре устаје кад иде на пијацу

Ружица Стојановић у својој канцеларији Фото С. Јовичић

Мачкат – Још ни први петлови нису запевали, а у кући Стојановића у Мачкату под Златибором укућани су на ногама, спремају пршуту, сланину, кобасицу за продају на пијаци у Пријепољу. Прва је устала најмлађа вредница, 19-годишња Ружица, пакује робу у њихов „фолксваген” пик ап. Ваља јој цео дан крај пијачне тезге суво месо продавати.

То је девојка за пример, сјајна у школи, неуморна у породичном домаћинству, кажу за Ружицу Стојановић у Мачкату. Веле да је спојила град у коме је школу учила (а сада студира) и село где живи. Модерна као њене градске вршњакиње: има скуп мобилни, лаптоп, бирану гардеробу, профил на Фејсбуку, чак и скутер. Селу је посвећена становањем и породичним пршутарским послом. За разлику од већине вршњака, сама радом зарађује за скупе ствари које купује.

Ружица се родила и одрасла у породици вредних пршутара, домаћинству двојице сложне браће са укупно деветоро чељади. Била је најбоља у основној школи (стекла Вукову диплому), па и у средњој економској у Ужицу. Недавно је уписала студије економије у овом граду, прве испите без тешкоћа положила. У кући у Мачкату посла увек напретек, па ова девојка, којој је учење већ рутина, стиже да помогне. Не само што викендом иде на пијацу у Пријепоље, где са оцем Илијом одлази још од основне школе, већ стигне да, ако затреба, намири стоку у штали, а каткад са оцем и стрицем оде да пазари волове за прераду.

Однедавно Ружица и школско знање користи у пршутарском послу. Регистровала је породичну фирму названу „Стојановић плус”, увела ХАСАП стандарде, чак је и комшије зову да се с њом посаветују о примени тих стандарда. Има и канцеларију у домаћинству, ту са старијима организује и води послове. А скутер не вози градским улицама, него по сеоским стазама. Понекад је Мачкаћани виде како у предвечерје на скутеру враћа овце са испаше, држећи јагње у крилу.

– Посла, наравно, има, али то не значи да немам времена за изласке, дружења. Све се стигне кад се хоће – казује за наш лист Ружица, додајући да живот на селу не би мењала ни за какав комфор у метрополи. А на питање има ли момка, само загонетним осмехом одговара.

Ружичина мајка Љиљана, по струци дипломирани економиста, поноси се својом вредном ћерком, па каже:

– Она добро користи знање стечено у школи, од свих укућана има пуну подршку за оно што ради.

Слично о тој девојци говоре и комшије Мачкаћани. Човек чија се реч посебно уважава и слуша у овом селу вредних људи је 75-годишњи Миломир Стојановић, власник познате фирме „Златиборац”, који вели: – То је девојка за понос целом селу. Данас кад млади траже лакше начине да дођу до зараде и очекују да им родитељи пруже који динар, Ружица не бежи ни од каквог посла, ништа јој није тешко. И уз све то стигне да одлично учи, свака јој част.

Бранко Пејовић

[објављено: 07/04/2010]  Политика

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Andželina, zvezda izbegličkih kampova

Andželina Džoli nije mogla da veruje da petnaest godina posle rata svi ti ljudi i dalje žive po izbegličkim kampovima u BiH

Andželina Džoli i Lena Babić u izbegličkom centru u Rogatici Foto Beta

Slike na kojima velika holivudska zvezda Andželina Džoli sa izbeglicama u Bosni kuca uskršnja jaja i razgovara o njihovom životu bez doma ovih dana obilaze svet, posebno Balkan, privlačeći ogromnu pažnju javnosti. BiH je samo jedna u nizu zemalja koje je uspešna glumica posetila kao ambasadorka dobre volje UNHCR-a.

Iako je Andželina Džoli za poslednjih deset godina posetila velike izbegličke i raseljeničke kampove širom Afrike i Azije, nije mogla da se otrgne utisku da u bosanskim kampovima živi isuviše mnogo ljudi.

– Zašto su oni još uvek izbeglice, pitanje je koje nam je stalno postavljala Andželina – kaže za „Politiku” Aida Prljača, predstavnica za štampu UNHCR-a u BiH.

– Ona zna da je rat završen pre 15 godina i nije mogla da veruje da svi ti ljudi i dalje moraju da budu izbeglice i raseljena lica – dodaje Prljača.

Kako objašnjava naša sagovornica, Andželina Džoli je sa svojim suprugom Bredom Pitom privatno posetila kolektivne centre u Goraždu i Rogatici, kao i izbegličku porodicu u blizini Višegrada. Njena poseta je privukla pažnju javnosti na višegodišnji problem u BiH, ali je Andželina Džoli najavila dalju pomoć i pod tim je podrazumevala da će od vlasti tražiti da reše nevolje izbeglica.

– Obećala je da sledeći put dolazi zvanično i da će tada razgovarati sa predstavnicima vlasti kako bi videla šta konkretno može da se uradi da se pomogne – objašnjava Prljača.

Američka filmska zvezda je donatorka UNHCR-a, ali ova agencija UN nema podatke da je Džolijeva donirala neku svotu novca konkretno i samo za BiH niti da li će to i kada učiniti. Mediji su javljali da je slavni par tokom posete BiH delio poklone, čak i novac, ali u UNHCR-u kažu da ako su to i radili to je bila njihova lična potreba, jer agencija nije stajala iza toga.

          http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andzelina-zvezda-izbeglichkih-kampova.lt.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика

Само миљеници режима пристојно живе у Србији

Овдашњом културном политиком влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” обележава 15 година рада

Само миљеници режима пристојно живе у Србији

Наташа Марковић: мушки лобисти по задатку штанцују нове списатељице

„Тачно је. После Слободана Машића, ја сам први приватни издавач у некадашњој Југославији и прва жена издавач у Србији”, каже Наташа Марковић, чија издавачка кућа „Плави јахач” ове године обележава 15 година рада. До сада је у две мале издавачке радионице „Акваријус” и „Плави јахач” објавила више од стотину наслова и око милион примерака књига. И данас објављује десетак хиљада примерака књига годишње.

– Али, кога то још занима?! – пита се. – Мене нико никада у овом граду није позвао ни на обичан разговор о издаваштву, књигама, културној политици. Данас културном политиком Београда и Србије влада неука партијска бирократија, која ће нам доћи главе! Издавачи су све сиромашнији, а Србија све више неписмена. Једино издавачи, миљеници режима, пристојно живе овде. Министри културе долазе и пролазе и није их брига! Сви су фасцинирани само медијима, филмом, културним туризмом… На откупу књига боље пролазе издавачи из Хрватске и Словеније него издавачи из Србије! Тешко ми је да поверујем да ту није реч о корупционашким пословима – каже Наташа Марковић.

Ово није први пут да наша саговорница отворено говори о хаосу који влада у српском издаваштву, али од тога до сада нико није имао користи. Само је она, каже, имала штету. Памти када су књижари на нечију сугестију склањали њене књиге из излога, стављали их испод тезге, а неки други ометали информације у медијима, отказивали конференције за новинаре, обијали јој стан…

„Плави јахач” подржава стваралаштво жена. Промотер је духовне и књижевне заоставштине Исидоре Секулић и већ седам година додељује награду „Исидориним стазама”. Са наградом су сада мало застали „због сиромаштва”, каже Наташа Марковић, наглашавајући да се нада да ће ово признање опстати.

У опусу „Плавог јахача” су осим књига жена писаца и биографије познатих жена – Мајке Терезе, Мелине Меркури, Едит Пјаф, а сада се спрема и биографија Марине Абрамович.

Питамо је не чини ли јој се да данас, баш под паролом „женског писма” има доста кича на тржишту?

– Чак су се и неки мушки лобисти и издавачи досетили, па штанцују нове списатељице, по задатку и по законима тржишта, потхрањујући малограђански концепт културе у Србији. Јевтине теме и јевтине адресе! Не знам како се зову књиге, али знам да је у њима реч о сексу. Нова женска роба за експлоатацију! – објашњава Наташа Марковић, додајући да је, независно од тога, добро што је у последњих пет година око стотину жена у Србији почело да пише и објављује своје књиге.

Међутим, за мејнстрим књижевну критику, за културну политику, за награде, оне не постоје, наглашава Марковићка подсећајући да је, осим бизниса и политике, књижевност деценијама била трећа добро чувана мушка тврђава у Србији. Често наглашава да је у књижевном свету Србије све само мушка таштина и тврди да већ годинама неколико моћника (и моћница) заклоњених иза партијских функција и интереса контролишу комплетну издавачку и књижевну сцену Србије – новац, награде, државне комисије, конкурсе, пројекте, културни туризам у земљи и иностранству…

На београдском сајму књига „Плави јахач” је, под паролом да нема слободе и демократије у неписменој Србији, почео акцију потписивања петиције „Ко не воли књигу не воли Србију” с циљем да ова година буде проглашена годином књиге у Србији. Потписало ју је више стотина људи из света књиге и културе, а власница „Плавог јахача” каже да се радује што је министар културе управо најавио да ће ова година бити проглашена годином књиге у Србији.

Тврдње да је књига роба а издаваштво обична трговина, Наташа Марковић сматра обичним глупостима. Не занимају је игре великих бројева, већ добре књиге.

Мада се уморила од трвења са нагомиланим проблемима у издаваштву, где ни међу издавачима, како каже, нема сарадње, нити свести о минималном заједничком интересу, Наташа Марковић каже да нема намеру да напусти ову делатност. Као и сви монаси Гутенбергове галаксије, и даље је, каже, омађијана књигама. Воли мирис нових књига, купује их и поклања, живи у кући која мирише на књиге и са књигама јој је лепше него са људима.

– Завидим миљеницима режима, којима држава финансира готово све пројекте, једном приватном издавачу готово све књиге! Он и ја не живимо и не радимо у истој држави – каже на крају власница „Плавог јахача”, убеђена да ће књига преживети, макар као ексклузивни предмет у мору агресивних електронских медија и нових технологија.

Гордана Поповић

[објављено: 27/02/2010] Политика

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...