Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Дијана.

Борба са блудним помислима и страшћу блуда уопште за хришћанина у свијету

Recommended Posts

Mi muški volimo o sebi da stvaramo sliku uspešno promiskuitetnih mačo tipova.

Benefiti su razni, pored blangonaklonog pogleda dela muške populacije, blagonakloniji je pogled većeg dela ženske populacije. To je onaj animalni deo u nama. Žene vole alfa mužijake, a alfa je onaj sa velikim mogućnostima. Ženama je takav muškarac veći izazov, na taj način potvrdjuju sopstvenu vrednost, njegov izbor je veliki a izabrao je baš mene. Takav muškarac pruža sigurnost, ta sigurnost je uvek materijalna, sa ciljem da obezbedi dobre uslove za potomstvo.

Mislim da se to zove evoluciona psihologija.

I Karl Gustav Jung je takvo ponašanje opisao Animusom i Animom, arhetip muškarca koji svaka žena nosi u sebi i obratno, zato se često desi da se neka fina devojka ili "fina" zabavlja ili uda za neku bitangu, svi se pitaju šta oni imaju zajedničko, a stvar je u tome da sve imaju zajedničko u strukturi svoje ličnosti, samo se kod žena to ne ispoljava vidno i javno, naravno, u zavisnosti od sredine gde žive. Jedan od načina kako procenjujem ljude kakvi su je kakav im je partner sa kojim su.

Ја то баш и не могу, јер се баш никако не уклапам, па идем на њене мајчинске инстинкте. Свака жена жуди да брине о беспомоћном мушкарцу, само треба изазвати сажаљење код ње.

 

А онда је задржаваш поред себе на осећај гриже савести.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ко зна како то баш треба, нисам ни ја сигуран. Један Човек само до сад није пао, искварио се и развио страсти. Некако сам сигуран да он није осећао подивљалу пожуду и да за њега то није било "нормално" и "природно" итд. ...

 

А је ли свака пожуда лоша, или само она у којој објективизујеш другу страну, и не посматраш је као Биће, него као биће? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја то баш и не могу, јер се баш никако не уклапам, па идем на њене мајчинске инстинкте. Свака жена жуди да брине о беспомоћном мушкарцу, само треба изазвати сажаљење код ње.

 

А онда је задржаваш поред себе на осећај гриже савести.

Odlična taktika, još ako se umije suza pustit...prava stvar :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја то баш и не могу, јер се баш никако не уклапам, па идем на њене мајчинске инстинкте. Свака жена жуди да брине о беспомоћном мушкарцу, само треба изазвати сажаљење код ње.

 

А онда је задржаваш поред себе на осећај гриже савести.

Onda možemo da se družimo, ja volim prijatelje koji izazivaju sažaljenje, tako se osećam dominantiji i više vredniji

Share this post


Link to post
Share on other sites

Onda možemo da se družimo, ja volim prijatelje koji izazivaju sažaljenje, tako se osećam dominantiji i više vredniji

Кад их ти одбациш, ја ћу да их тешим и да плачем са њима, и да им причам да им треба неко нежан, ко разуме жене и ко зна како је то кад патиш и кад те повреди неко ко те није вредан. Хехехе...

 

Може!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Шта ћемо с њом? А није да је једина таква.

 

Па ништа, њена (духовна) реалност сада је пакао, а биће и у вечности (у коју не верује) не промени ли се...    Што рече свети Павле: "Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско."

 

Кад се све сабере и одузме, право питање је да ли верујемо у све ово "небеско" или не... А ако то генерално није тачно,  онда је све дозвољено (као што је Достојевски приметио). Она као просветљена и scientific модерна жена не верује и ето, нема шта да се прича.   :)   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da ce Hristos gledati nas trud i nasu zelju da ocistimo od bluda i da ga na cinimo. Ako u sebi tugujemo zbog toga duboko verujem da ce Bog imati milosti. Najgore je ga prihvatiti kao deo i kao stil  zivota, kao i ocajanje zbog greha. U tom slucaju padamo jos dublje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па ништа, њена (духовна) реалност сада је пакао, а биће и у вечности (у коју не верује) не промени ли се...    Што рече свети Павле: "Њихов је крај погибао, њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско."

 

Кад се све сабере и одузме, право питање је да ли верујемо у све ово "небеско" или не... А ако то генерално није тачно,  онда је све дозвољено (као што је Достојевски приметио). Она као просветљена и scientific модерна жена не верује и ето, нема шта да се прича.   :)   

 

 

Не форсирам баш уопште.   :)

 

То је празна и безвезна ствар.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Знам ово, Божија правда није јуридичка.

 

Bog ne daje zapovesti, već preporuke. Zapovesti radjaju moralizam, moralizam egoizam, egoizam radja teror i terorizam.

Share this post


Link to post
Share on other sites
А је ли свака пожуда лоша, или само она у којој објективизујеш другу страну, и не посматраш је као Биће, него као биће?

 

Јој, ај да не компликујемо сад са врстама.  :)

 

 

Ne znam. Po ovome što si ti napisao, za tebe je sex požuda i blud...

 

Ау, не не... Пожуда и блуд су само осуђени као грех у Писму. 

 

 

Navedi mi neke od načina tog pogrešnog upotrebljavanja naših energija? (citirala sam tebe)

Сваки грех је погрешно употребљавање наших енергија.

 

Поента тога је да је грех онтолошка категорија, а не етичка...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јој, ај да не компликујемо сад са врстама.   :)

 

 

 

 

 

Ау, не не... Пожуда и блуд су само осуђени као грех у Писму. 

 

 

 

 

Сваки грех је погрешно употребљавање наших енергија.

 

Поента тога је да је грех онтолошка категорија, а не етичка...

"Mnogo reko, ništa reko nije." To je umjetnost komunikacije.

Ipak, hvala. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Bog ne daje zapovesti, već preporuke. Zapovesti radjaju moralizam, moralizam egoizam, egoizam radja teror i terorizam.

 

Кад кажеш "препоруке", испада да није биг дил кад се не држиш тих ствари... 

 

Јер је и "не убиј" исто "препорука". 

 

 

"Mnogo reko, ništa reko nije." To je umjetnost komunikacije. Ipak, hvala.

 

Па одговорио сам ти на питање, рекла си да дам пример, ја сам ти рекао да је сваки грех то - који год да ти падне на памет. 

 

И рекао сам да сам секс (који може бити свет чин) није осуђен као грех, али да блуд јесте и то веома често и много. И бескомпромисно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старом Храму) у недјељу 27. по Духовима, 22. (9) децембра 2019. године, на дан када се наша Црква календарски присјећа догађаја када су педесет година бездијетни праведни Јоаким и Ана добили чудесно јављање Архангела Гаврила који им је обећао рођење дјетета-Пресвете Богомајке (Детињци).   Звучни запис беседе   Преосвештеном Владици саслуживали су: протопрезвитер-ставрофор Бошко Рољић, умировљени парох мркоњићки, протопрезвитер Драган Видовић, презвитер Предраг Милетић, Александар Бјеличић и протођакон Немања Рељић.   Послије прочитаног јеванђелског зачала о исцјељењу болесне жене у суботњи дан, Епископ је бесједио на тему исцјељења болесних. Болести у животу долазе као један вид искушења како би се кроз оздрављење слугу Божијих прославио Сам Бог и Син Божији. Поучени овом занимљивом причом казујемо да је човјек једна личност, јединствена, непоновљива која мора да своју згрченост усправи ка Богу Који је свакодневно позива у своје наручје.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      О новим искушењима која нам доноси 5Г технологија, дигитализација  и трансхуманизам синоћ је било ријечи на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом. О овој актуелној теми говорио свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Своје предавање отац Оливер је почео појмом дигитализације, односно периода послије Другог свјетског рата када дигиталне технологије полако почињу да се употребљавају и прелазе из војног сектора у комерцијални сектор – индустрију гдје се усавршавају. Он је подсјетио да ми заправо нијесмо били свјесни постојања информационих технологија у друштву све до 80-их година када долази до појаве кућних, персоналних, рачунара. Те осамдесете године су обељежиле долазак рачунара у наше домове, али тада још увијек није било великих искушења. Са првим велики изазовом срећемо се средином деведесетих година када интернет постаје комерцијално доступан упоредо са комерцијалном мобилном телефонијом. По мишљењу оца Оливера тада интернет на неки начин почиње да мијења наше окружење.   „Интернет и мобилна комуникација много тога су побољшали, али су се појавила и нека нова искушења до тада невиђена, као на примјер феномен интернет зависност. Такав феномен је регистрован први пут 2003/2004 године у Финској када је Министарство одбране одлучило да тројици својих војника одобри да буду лишени војне обавезе зато што су дијагностиковали да имају зависност од интернета а у касарнама нијесу могли да им обезбједе интернет приступ“, истако је, између осталог, презвитер др Оливер Суботић.   Говорећи о трансхуманизму др Суботић је нагласио да има позитивних ствари које нико не спори, на примјер угрдња пејсмејкера и сл, али да се већ сада мора размишљати на који начин обезбједити права људи који не желе да буду супер људи и да њихов генетски материјал бити за 300% побољшан:   „Већ сада морамо размишљати да омогућимо људима да у таквом друштву, које ће доћи, не буду дискриминисани.“   Нагласио је да сада када имамо тај изазов пред собом лако да идентификујемо искушења, али треба наћи одговор на који начин да се изборимо са тим  технолошким таласом који долази и доноси нешто што не можемо још увијек да предвидимо у довољној мјери. Постоје два пута и оба су нам потребна, тврди отац Оливер.   „Први је онај који се тиче институционалног дјеловања, дакле нашег заједничког дјеловање са другима. Лично сматрам да треба дати подршку покретима љекара, интелектуалаца, професора, удружење за заштиту животне средине, који се залажу за формирање оаза које нијесу загађене електромагнетним смогом. Други вид нашег одговора је далеко важнији. Треба имати у виду да 5Г технологија представља увертиру за 6Г и 7Г који се већ разрађују. Основна концепција 7Г технологије која је тек на нивоу једног теоријског концепта, више није проток информација, него могућност преноса мисли  – ментална комуникација.“   Ако човјека сведемо на ту врсту менталне комуникације, ако сведемо човјека на мозак, то је један рационализам који до сада у овом технолошком смислу није виђен, истиче др Суботићи износећи став да православље треба да свједочи човјека о свим својим димензијама и ту је суштина:   „Ми тим људима треба да свједочимо да човјек није оно што има у мозгу, него човјек је и мозак, и тијело, и душа, и срце.“   Става је да православље има и да треба да афирмише човјеково пребивање у уму.   „Ум и разум нијесу исто, они су енергије душе, с тим што је разум везан за функције мозга, а ум није“, казао је свешетник Оливер Суботићи и подсјетио да је ум око душе који независно дејствује и представља центар човјековог бића.   Појаснио је зато ми у православљу стално говоримо да је важно ум вратити у срце, молити се умом, јер нас технологија, иако ми то не примећујемо, све вријеме изводи из срца и наш ум расплињава.   „Када човјек има дејствени ум коју је у молитви, срцу, он тачно зна шта је добро а шта лоше за њега, и ту је суштина и на томе треба да радимо“, закључио је свештеник др Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У Недјељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, 9. јуна 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свештеномученика Терапонта епископа сардијског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Велики број вјерника сабрао се око моштију Светог Василија Острошког Чудотворца из разних крајева васељене.
      http://manastirostrog.com/wp-content/uploads/2019/06/Besjeda-o.Vladimira.mp3

      Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Владимир, а саслуживали су му барски парох јереј Александар Орландић и јерођакон Атанасије, такође острошки сабрат. Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало бројно монаштво и вјерни народ.
      Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће, а на крају богослужења сабранима се обратио о. Владимир, који је између осталог казао да је данас велики спомен на 318 Отаца Првог васељенског сабора, који су бранили и одбранили православну вјеру од злог умишљаја и зловјерја страшне јереси коју је породио Арије.
      – Он је почео да проповједа да Господ Исус Христос није Син Господа Бога живога. А ми добро знамо из Јеванђеља шта су исповједили апостоли, шта је рекао Апостол Петар ”Ти си Христос Син Бога живога, не можемо од Тебе отићи, јер Ти имаш ријечи живота вјечнога”. Арије је нажалост думао нешто што је супротно Јеванђељу и светоотачком учењу.  Свети Оци Првог васељенског сабора устали су ревносно и осудили ту јерес и установили никејски Симбол вјере, који ми исповједамо на свакој Литургији, гдје је главна ријеч да је Господ наш Исус Христос исте природе, једносуштан, са Оцем Небеским и Духом Светим животворним – казао је о. Владимир и подсјетио да је Аријево учење било сатанско, демонско учење, да Господ наш Исус Христос тобоже је просто човјек, а не савршени Бог.
      Нажалост, казао је о. Владимир, кроз разна времена појављују се људи који на врхунцу моћи, на врхунцу неке гордости ума покушавају да устану да се боре против Христовог учења, против Христове Цркве, као што је и у нашем времену.
      – Видимо да неки људи који су на власти мисле да они могу да уреде Цркву Христову, да је њима дато, а не светим оцима, не нашим светим архијерејима, а знамо да су некрштени, да не долазе код Светог Василија, а они би ето жељели да уреде устројство Цркве по њиховом неком науму. Бојим се да то умовање није од Бога, да није саборно умовање у духу светих отаца. Не дај Боже, да неко помисли да крене против Цркве Христове. Не дај Боже браћо и сестре, да неко крене да забија ексере у кивот Светог Василија – казао је о. Владимир и подсјетио на вријеме после Другог свјетског рата, када су људи мислили да могу да се обрачунају са Црквом и испричао да тада великим чудом Свети Василије није дозволио да његове свете мошти однесу из Острога у музеј. Нажалост, казао је о. Владимир, кроз разна времена појављују се људи који на врхунцу моћи, на врхунцу неке гордости ума покушавају да устану да се боре против Христовог учења, против Христове Цркве, као што је и у нашем времену. Дај Боже да Господ ове које су на власти уразуми молитвама Светог Василија, да престану с тим што су наумили и да се покају, закључио је о. Владимир.

      Извор: Манастир Острог
    • Од JESSY,
      Како препознати код себе симптоме љубавне зависности?
      Осећај „ја не могу да живим без тог човека“ и „ја не могу бити срећан без те особе“ је симптом зависности. Љубав је слобода. Људи могу бити заједно или не, могу се чак и растати заувек, али човеку који воли је већ добро због тога што вољена особа постоји.
      Зависан човек очекује од односа „љубави“ да га тај однос учини срећним. Међутим, нико други, осим нас самих, не може да нас учини срећним или несрећеним. Зависна особа, заиста, у вези не налази срећу. Такву особу већину времена муче немири, страхови, сумње, љубомора и љутња према „вољеној“ особи. Из тог разлога је та особа и зависна, што зависи од сваког погледа „вољеног“, његовог тона и речи. Недуго након почетка везе зависнику она доноси претежно мучење. Већи део времена је у депресији, здравље му се погоршава и на послу иде све горе.
      Најпријатнији моменат у животу зависника је ишчекивање сусрета: слично је еуфорији која се јавља код алкохоличара пре него што окуси алкохол. Међутим, та еуфорија се скоро увек завршава разочарањем. Доза љубави која је потребна „љубохолику“ стално расте, а „донор“ није у стању да је бесконачно повећава. Он почиње да ограничава „дозу“, а на крају бежи спасавајући се од такве лажне љубави…

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...