Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest

Отац Зоран Ђуровић о Посту

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest
Потакну ме Неша Илић (@Nenad Ilic) да напишем једну своју о посту. Држте се! Чак ни фотке не стављам. Посно

Рим 14 је закон. Не у интерпретацији, него у слову. Храна нас не ставља ни уклања од Бога. Знамо да је у старој цркви пост био мањи него данас код католика. На шта личи ово иживљавање? Ми смо већи свеци? Не, него се ради о хаосу који је законски нерегулисан у цркви. Због тога, док се црква са собом не договори, ја сам за Павла: Свако по својој савести. - Ок аскетске дисциплине, али оне нису и нужно хришћанске ствари. Само ако избацимо Луку као Јеванђелисту (разбојник на крсту и блудницу), можемо да машемо са овим заставицама. - Аскетизам је добар за несавршене (ово је претеризам, али са сољу), јер нису сви за слободу. Једноставно морају да имају људи границе. - Католички предлог, који се налази и код многих отаца: Одреци се омиљене хране, је опет комотно решење. Опет се храна ставља између тебе и Бога. Заборавимо на храну. То је једино решење. - Наш литургијски пост је уведен само из разлога што су службе биле и увече, односно причешћивали су се касно увече. Али, како су долазили пијани на службу (многи), зато се увело неједење и непијење. Зато су Златоустове беседе за пасху насловљене са "Против пијандура". А ми имамо перверзне проблеме: Оче, да ли могу да попијем лек пре литургије? - Да ли вам је јасно како смо слудели људе? Бог није пост, него љубав. Позива нас на вечеру са патријарсима: Аврамом, Исаком, Јаковом... Какав си лик ако идеш тамо на вечеру и нећеш да једеш а понављаш као суманут литиргијски текст да ћеш да једеш? И не једеш? То је само лудило мозга. Јер ако кажеш на прозбу: "Узмите једите...", "Амин", онда нешто није у реду са тобом. - Ниси спреман? Па то те је зезнула ова поповска прича о храни. Верујеш више поповима него Павлу? Тај ти каже да јело нема никакве везе. - Али, зашто не изађеш после читања Јеванђеља из цркве ако се не причешћујеш? Да ли мислиш да је Бог дебил, па му ти кажеш ок., а после минут радиш супротно? Бог је мачка? Јадан ти је онда Бог! - Јело је само наша ствар. Нигде Исус није рекао да ћемо по томе бити суђени. Укинута су чиста и нечиста јела. Штавише, он вели да си му дао чашу воде и да ћеш због тога бити спашен! А шта је чаша воде? Ништа! - Што се он није подвизавао без те чаше воде? - Кроз ту чашу ти си помогао човеку да се спаси. Преживео је. Мало је? Није мало него си ти инвестирао у особу. Ти си помогао човеку да живи. Тако мало, а тако много. - Због тога ми ове приче о храни делују перверзно. Ништа нема у томе. Исус вели да се не молимо дуго, да не блебећемо... Павле вели да се молимо стално. Није супротно. Јер Бог треба да буде стално присутан, а молитва кратка. Реци Богу шта имаш. А онда да ти буде стално у очима, у мозгу. Имај Бога стално у срцу. Шта онда да размишљаш о храни? О одећи? Ту је Дух и Бог. А за мање напредне, увек прописујем духовне склекове у виду поста.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"ostaviše ljudi post, preko pakla pade most"  

pevuši starac u dvorištu manastira.

ljudi prolaze, slučajno, tuda.

sa svećama u rukama.

a u mislima:

popovi mrse na veliki petak.

prelamanje vremena.

ljudi poste, tjelesno.

ne po razumu.

primili su platu svoju.

dualizam - u postu/van posta - je šizofren.

tj. tjelesno/duševno.

hrišćani su poznati razbijači dualističkih iluzija.

ali ne mogu bez njih.

kod kuće sam.

"ko posti - dušu gosti" - ispisano na posnom kuvaru.

majka u kuhinji sa tim kuvarom u ruci - oličenje smirenja.

poziva nas na trpezu.

gostim telo ne dušu.

ne shvatam.

ali postim.

primam platu svoju.

+

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Авине цртице.

Много ми се свиџа.

Аскетизам на делу.

Просејано и прежвакано.

Не мож' (по)грешно да се схвати.

Озбиљно му титула нагиње ка "св. Ава".

На многаја љета.

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

После оваквог текста и текста ђакона Ненада, било би добро да исти аутори напишу текст - зашто постити? 90% неофита, непознавалаца суштине поста схватиће овај текст као - не треба постити, то није за нас обичне вернике.

Share this post


Link to post
Share on other sites

После оваквог текста и текста ђакона Ненада, било би добро да исти аутори напишу текст - зашто постити? 90% неофита, непознавалаца суштине поста схватиће овај текст као - не треба постити, то није за нас обичне вернике.

Slazem se, treba samo prosiriti tekst i objasniti pogotovo za neofite. Medjutim konkretna hrana vezana za post je izgubila smisao jer koja je razlika ako pojedes krofnu sa mlijekom i jajima ili bez i tako milon proizvoda.Mislim da vise paznje treba posvetiti ublazavanju odredjene strasti koja je vezana za konkretnu hranu, za nekoga slatkisi, za nekoga nesto drugo. Ukoliko ljudi uspiju da minimizuju strast vezanu za odredjenu namirnicu bar ako nista drugo ojacace  malkice svoj karakter sto im kasnije moze pomoci i na jacanju vjere. Najveci problem je upravo u tome sto vecina ljudi post veze za hranu i tu i jeste uzrok ovoga kako Ava rece sludjivanja, jer svaki dan se razbija glava sta jesti sutra. Danas najbolje ide prodaja ovih posnih kuvara, hahahaahha :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Medjutim konkretna hrana vezana za post je izgubila smisao jer koja je razlika ako pojedes krofnu sa mlijekom i jajima ili bez i tako milon proizvoda.Mislim da vise paznje treba posvetiti ublazavanju odredjene strasti koja je vezana za konkretnu hranu, za nekoga slatkisi, za nekoga nesto drugo. Ukoliko ljudi uspiju da minimizuju strast vezanu za odredjenu namirnicu bar ako nista drugo ojacace  malkice svoj karakter sto im kasnije moze pomoci i na jacanju vjere. 

Водим се претпоставком да се овако нешто подразумева, па не идем сувише у детаље. Исто важи и за део о духовној страни поста, нарочито када људи у окружењу уочи сваког поста крену да ми објашњаваљу да ''пост није само да не једеш мрсно, блаблабла...'', самим тим максимално покушавају да маргинализују део поста који подразумева уздржавање од одређеног јела и пића. А највише због тога да имају оправдање када ''поклекну'' чарима гурманске пљеске са урнебесом, димљених шунки крајем децембра и томе слично.

 

И да не заборавим да додам, још нисам чуо да је неки свештеник неком после саветовања о строгоћи поста, наложио да пости више него што тај неко може да поднесе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Водим се претпоставком да се овако нешто подразумева, па не идем сувише у детаље. Исто важи и за део о духовној страни поста, нарочито када људи у окружењу уочи сваког поста крену да ми објашњаваљу да ''пост није само да не једеш мрсно, блаблабла...'', самим тим максимално покушавају да маргинализују део поста који подразумева уздржавање од одређеног јела и пића. А највише због тога да имају оправдање када ''поклекну'' чарима гурманске пљеске са урнебесом, димљених шунки крајем децембра и томе слично.

Naravno. Mada ja ne vidim neku veliku razliku izmedju pljeske i necega posnog sto takodje moze biti fenomenalno ukusno( na primer posna pizza je kod jednog mog prijatlja u pekari za vecinu ljudi ukusnije od mrsne, nije moje iskustvo vec prijatelja) jer imas milion zacina kojim ces to uspjeti da postignes. Fid hocu da kazem da je ukus ono sto nas veze za hranu pa ne mislis valjda da vecina ljudi jedu bljutavu ribu i salatu bez ikakavih zacina ili samo kuvano povrce bez icega :) . Nema razlike izmedju posne i mrsne hrane jer ce oni koji spremaju i tako i tako postici za njih zadovoljavajuci ukus i jesti istu kolicinu, vjerovatno i vecu. Nema nikakve razlike izmedju pileceg filea spremljenog na vodi i bakalara, i jedan i drugi su za vecinu ljudi, gumeni, bljutavi i da izvines odvratni. Ako neko voli slatkise i mnogo ih konzumira on ce svoj post mada prznajem malo teze zbog prethodne vezanosti za mrsne, prilagoditi onim posnim, ali jos malo vremena ce proteci kad ce na policama biti ista kolicina posnih ako ne i veca, zbog raznoraznih neopravdanih i nenaucnih teorija o mlijeku i jajima kojima se strase ljudi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno. Mada ja ne vidim neku veliku razliku izmedju pljeske i necega posnog sto takodje moze biti identicno ukusno jer imas milion zacina kojim ces to uspjeti da postignes. Fid hocu da kazem da je ukus ono sto nas veze za hranu pa ne mislis valjda da vecina ljudi jedu bljutavu ribu i salatu bez ikakavih zacina ili samo kuvano povrce bez icega :) . Nema razlike izmedju posne i mrsne hrane jer ce oni koji spremaju i tako i tako postici za njih zadovoljavajuci ukus i jesti istu kolicinu, vjerovatno i vecu. Nema nikakve razlike izmedju pileceg filea spremljenog na vodi i bakalara, i jedan i drugi su za vecinu ljudi, gumeni, bljutavi i da izvines odvratni. Ako neko voli slatkise i mnogo ih konzumira on ce svoj post mada prznajem malo teze zbog prethodne vezanosti za mrsne, prilagoditi onim posnim, ali jos malo vremena ce proteci kad ce na policama biti ista kolicina posnih ako ne i veca, zbog raznoraznih neopravdanih i nenaucnih teorija o mlijeku i jajima kojima se strase ljudi.

Водим се претпоставком да се овако нешто подразумева, па не идем сувише у детаље.

Изгледа да ћу ипак морати у детаље  :) Брате, подразумевам да под постом мислим и на уздржавање од уживања у храни (чега противници телесног поста неће да се одрекну), и да уместо праве пљескавице од меса неће узети са сојом + зачини = укус праве пљеске али другачијег молекуларног састава, исто важи и уместо правог сира неће узети биљни, који има идентичан укус, да уместо јафа кекса неће узети посни јафа кекс (ово сам лупио, не знам да ли постоји посни јафа кекс) и сл. Дакле, свесно уздржавања од одређених намирница које подразумева и уживање у истим (јер у таквим намирницама се искључиво ужива, нисам чуо до сада да неко једе из мединцинских разлога печено јагње, прасе, мешано месо са роштиља, милка чоколаде, моцарт кугле и сл). На крају крајева, изем ти таквог православца који не може једно време да се уздржи од уживања, то је онда тешки роб страстима.

Надам се да сам био јаснији сад, и да нисам остао недоречен  :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Драги моји поукаши,

Без мог знања окачише ово на форуму, али нема везе. Ово напомињем због тога што је текст са фб, а у временском цајноту сам, тако да нећу моћи да полемишем. Евентуално нешто. Сликам да бих преживео

Има једна жена која на Нешином фб дели савете, ккако нема секса у току поста, па сам јој отписао. Ево тог прилога:

 

Нигде Јеванђеље не каже то што би ти хтела. Можеш само да се позовеш на погрешан синодски превод, односно њихово прихватање интерполације у 1 Кор 7, 5. Тамо речи „пост“ нема, јер  је убачена јако касно и то под утицајем ригористичких кругова.

Погледајмо критичко издање грчког текста Nestle Aland Novum Testamentum Graece: μὴ ἀποστερεῖτε ἀλλήλους, εἰ μήτι ἂν ἐκ συμφώνου πρὸς καιρὸν ἵνα σχολάσητε τῇ προσευχῇ καὶ πάλιν ἐπὶ τὸ αὐτὸ ἦτε, ἵνα μὴ πειράζῃ ὑμᾶς Σατανᾶς διὰ τὴν ἀκρασίαν ὑμῶν. То Синод овако преводи: „Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

Дакле, тај текст не постоји. У отачкој егзегези овде се сугерише да је Павле имао на уму литургију, коју овде назива молитвом. Дакле, пре литургије нема секса, али и то мора да буде договорено међу супружницима. Идеја потиче из СЗ где се брани да се имају сексуални односи пред Пасху. Оци су овде у праву, како ми се чини, јер бисмо ушли у колизију са другим Павловим текстом: Молите се стално“ (1 Сол 5, 17), јер би то онда значило да би се хришћански род затро. Јер ако се молиш стално, нема секса, а знамо да је само Један рођен без семена. Дакле, Павле овде мисли на литургију и никакав пост не помиње.

Чак и да га је поменуо, а није, у његово време  је постојао само васкршњи поост који је трајао од један до 6 дана у години, зависно од области, тако да не би било тешко да се опслужи. Данас, кад има више посних дана него мрсних, па онда узми дан пред литургију, дошли бисмо у ситуацију да се бачници дохвате двадесетак дана у години. То их ја могао да држим само кад бих имао жену габора или више од 75 љета!

Дакле, твоја доктрина није основана на Јеванђељу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Драги моји поукаши,

Без мог знања окачише ово на форуму, али нема везе. Ово напомињем због тога што је текст са фб, а у временском цајноту сам, тако да нећу моћи да полемишем. Евентуално нешто. Сликам да бих преживео

Има једна жена која на Нешином фб дели савете, ккако нема секса у току поста, па сам јој отписао. Ево тог прилога:

 

Нигде Јеванђеље не каже то што би ти хтела. Можеш само да се позовеш на погрешан синодски превод, односно њихово прихватање интерполације у 1 Кор 7, 5. Тамо речи „пост“ нема, јер  је убачена јако касно и то под утицајем ригористичких кругова.

Погледајмо критичко издање грчког текста Nestle Aland Novum Testamentum Graece: μὴ ἀποστερεῖτε ἀλλήλους, εἰ μήτι ἂν ἐκ συμφώνου πρὸς καιρὸν ἵνα σχολάσητε τῇ προσευχῇ καὶ πάλιν ἐπὶ τὸ αὐτὸ ἦτε, ἵνα μὴ πειράζῃ ὑμᾶς Σατανᾶς διὰ τὴν ἀκρασίαν ὑμῶν. То Синод овако преводи: „Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

Дакле, тај текст не постоји. У отачкој егзегези овде се сугерише да је Павле имао на уму литургију, коју овде назива молитвом. Дакле, пре литургије нема секса, али и то мора да буде договорено међу супружницима. Идеја потиче из СЗ где се брани да се имају сексуални односи пред Пасху. Оци су овде у праву, како ми се чини, јер бисмо ушли у колизију са другим Павловим текстом: Молите се стално“ (1 Сол 5, 17), јер би то онда значило да би се хришћански род затро. Јер ако се молиш стално, нема секса, а знамо да је само Један рођен без семена. Дакле, Павле овде мисли на литургију и никакав пост не помиње.

Чак и да га је поменуо, а није, у његово време  је постојао само васкршњи поост који је трајао од један до 6 дана у години, зависно од области, тако да не би било тешко да се опслужи. Данас, кад има више посних дана него мрсних, па онда узми дан пред литургију, дошли бисмо у ситуацију да се бачници дохвате двадесетак дана у години. То их ја могао да држим само кад бих имао жену габора или више од 75 љета!

Дакле, твоја доктрина није основана на Јеванђељу.

To Avo :)  Pa kako su mogli postiti kad vecina ljudi tog doba vjerovatno nije imala nista da jede ili vrlo malo, neki su radili za hranu tako da tesko da su njima mogli odrediti pravila :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Изгледа да ћу ипак морати у детаље  :) Брате, подразумевам да под постом мислим и на уздржавање од уживања у храни (чега противници телесног поста неће да се одрекну), и да уместо праве пљескавице од меса неће узети са сојом + зачини = укус праве пљеске али другачијег молекуларног састава, исто важи и уместо правог сира неће узети биљни, који има идентичан укус, да уместо јафа кекса неће узети посни јафа кекс (ово сам лупио, не знам да ли постоји посни јафа кекс) и сл. Дакле, свесно уздржавања од одређених намирница које подразумева и уживање у истим (јер у таквим намирницама се искључиво ужива, нисам чуо до сада да неко једе из мединцинских разлога печено јагње, прасе, мешано месо са роштиља, милка чоколаде, моцарт кугле и сл). На крају крајева, изем ти таквог православца који не може једно време да се уздржи од уживања, то је онда тешки роб страстима.

Надам се да сам био јаснији сад, и да нисам остао недоречен  :)

Fid konkretno, kakva je razlika izmedju 3 oz( 82 grama) pileceg filea i oslica i jedno i drugo kad spremis izgleda vrlo malo, bljutavo i gumeno. Zasto jedno a ne drugo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Fid konkretno, kakva je razlika izmedju 3 oz( 82 grama) pileceg filea i oslica i jedno i drugo kad spremis izgleda vrlo malo, bljutavo i gumeno. Zasto jedno a ne drugo?

Да додам. У старој цркви су јели кокошке - птице, оне су посне зато што су као рибе из воде настале. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Fid konkretno, kakva je razlika izmedju 3 oz( 82 grama) pileceg filea i oslica i jedno i drugo kad spremis izgleda vrlo malo, bljutavo i gumeno. Zasto jedno a ne drugo?

На ово не могу да ти одговорим из свог искуства (да тако кажем), из простог разлога јер у време поста и када је разрешено на рибу не једем је, зато што изузетно волим рибу и она ми је специјалитет, самим тим уживам у њој сваки пут.

А зашто је генерално риба дозвољена у време поста, немам појма, то би и ја волео да чујем од неког компетентног (може и о.Зоран). Једино што сам једном давно чуо од неких монахиња у једном манастиру је да се не подразумевају све врсте риба под дозвољене када је разрешено на њу. И за ово бих молио потврду од неког (исто може о.Зоран).

 

п.с.

где нађе брате да су ти пилећи филе и ослић бљутави???  :0222_shocked:  чиме се 'раниш ти? :)

 

 

 

едит:

''Једино што сам једном давно чуо од неких монахиња у једном манастиру је да се не подразумевају све врсте риба под дозвољене када је разрешено на њу''

сад се нешто присећам, чини ми се да разлог има везе са крвљу 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Contra mendacium Maximi episcopi - continuatio
       
      Епископ у Западној Америци, Максим, зна да је грех лагати. Свети Августин је то осећао као посебан проблем, па је написао чак 2 дела око лагања, а која је Максим, као један од највећих светских патролога, сигурно читао: De mendacio и Contra mendacium. Проблем је актуелан, тако да се нађе у релацији Basilio Petrà, Il tema della menzogna in s. Agostino alla luce della riflessione etica contemporanea (Тема лажи у св. Августина у светлости савременог етичког промишљања).[1] Ово помињем стога што је Максим модеран мислилац, и било би депласирано да га подсетим на 9. Божију заповест о нелагању, јер је она застарела и на сметлишту историје.
      Без да правим увод на претходне осврте,[2] наводим из: Епископ Максим, „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године,[3]: „И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“.
       
      По правилу, овде не може значити по неком правилу, јер не знамо да постоји неко такво правило, него значи стално, редовно, уредно. Реч није стављена ни под Максимове омиљене знаке навода, а тада би могла значити: не баш редовно или кобајаги, или никад. Наравно да Максим лаже, а тај грех је (ја сам старомодан, па верујем да је лагати грех) обојен и страственом заједљивошћу где исмејава Иринеја: Ако већ претендује да зна. Глагол дописати је у перфекту (дописали) а тај глаголски облик означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости. Овде означава радњу која се потпуно десила у прошлости. Дакле, Максим је увек дописао правилно име епархије (коју својата, као да му је прћија).
      Поменуо сам у De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi да куцам на троје врата не бих ли добио све копије потписаних аката на Криту, што Максим каже: у изворним актима Критског сабора, и владике су ми изашли у сусрет. На срећу, један пријатељ ми даде и жарко жељени линк на коме се акти налазе у пдф., тако да немам потребе да вам прилажем инсајдерске копије, а такође је Максим онемогућен да сада накнадно делује и фалсификује документа, како је урадио у случају наводника, где смо га разобличили. Линк за акта: http://theolcom.ru/events/114-opublikovany-dokumenty-kritskogo-sobora-18-26-iyunya-2016-goda. Ово је Путинова школа, па је све дато како јесте, све искенирано. Фанариоти то нису учинили на свом званичном сајту овог сабора. Зато сам имао проблеме да ово пронађем.
      Поређао сам хронолошки документа, не како је на руском сајту, али ће свако моћи да провери. Документа су издата у 4 језичке верзије. Најбитнија је грчка. Имамо: грчки, енглески, француски и руски. Епископи су се потписивали на свим овим листовима. Имамо, дакле, 6 докумената по 4 потписа. То је 24 потписа укупно. Да погледамо где је Максим, по правилу, мењао назив своје епархије, а то би значило увек.     
       
      1. Мисија Православне Цркве у савременом свету
      гр не
      ен не
      фр не
      рус да
       
      2. Православна дијаспора
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      3. Аутономија и начин њеног проглашења
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      4. Тајна брака и препреке за исти
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      5. Значај поста и његово држање данас
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      6. Однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      Дакле, види се једна схема у свему овоме, тако да, поред тога што је слагао да је по правилу мењао, имамо и вероватну мотивацију која се да наслутити у деловању Максима епископа.
      3 теме њему драге су остале нетакнуте. Од 24 потписа, имамо 5 интервенција, и то само, у руском, са прецртаним у, без да се дода у чему је проблем, како су многи епископи дописивали, док у енглеском има of. Интервенције су само у руском и енглеском, никад у грчком и француском. Максим зна све ове језике. У руском интервенише не би ли оставио отворена врата да сутра глуми неког зилота или русофила, ако ствари крену наопако, а у енглеском ради домаће употребе, да му у Америци не би нешто приговарали. Грчки није смео да дирне, јер је у ропском и некритичком односу спрам Фанара, бесрамно им се увлачи, а француски не пипа јер има намере да тамо пређе, а ту су фанариоти јаки и помогли би му. Ја бих пак у Паризу радо видео архимандрита Исаију Лукића, јер је он дуго година службовао тамо, а врлински је човек (не у смислу како Максим сматра врлину). Домаћински би водио ту епархију, јер је свугде био домаћин. Не причам напамет. И за разлику од Максима уме теолошки да мисли. Јако је суптилан. Нема пак дар вучења владика за рукав.
      Имам једну ноту на ове „исправке“ Максима У. У ен., кад је ставио, је неупитно оф, и ту се потписује са бишоп.
       
       
      Док. 2

      Док. 6
       
      У руском имамо 2 сигурна крижања, али и једно (док. 2) које није његово по свој прилици. Наиме, ту га прекрижава као да је левак. Свугде (у овим изузецима) крижи са десна на лево, а тамо са лева на десно. То нико не би урадио. Једноставно је неприродно. Док. 1 и 6 су идентично прецртани.  – Максиму се, једноставно, ни у овим стварима не може веровати. Прилажем и фалсификовани Максимов потпис који стоји на реферату у коме сам одбијен на БФ. Не треба бити графолог па да се види разлика. Да ли је у Србији преступ фалсификовање потписа? – Ово додах да би се још једном потврдила непрекраща́ющаяся „врлина“ епископа Максима!
       
      Док. 1

      Док. 6  

      Док. 2

      Теткица која се потписала уместо Максима.
       
       
      Нема шта да се ово више развлачи. Јасно је да Максим лаже. Не треба никоме, ко је иоле украшен даром расуђивања, да то види. Овде му никакви знаци наводника не помажу, јер смо видели да ни у оригиналу он ништа није урадио. Није по правилу, како је покушао да слаже Буловића а и све нас, којима су ипак сви ти оригинали били далеки, недоступни, мењао титулу. Ишао је наоколо и варао наивне. Иначе зна шта је лаж. Тако је на Критском сабору узео да вређа седу главу, Митрополита Амфилохија, и да говори јавно како овај не говори истину! Јавно га је понижавао, а дугује му бесконачно много. Показао је сву своју захвалност...
        [1] Sant'Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Curatore: L. Bianchi, Editore: Edizioni San Leopoldo, 2011, 275-290.
      [2] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57983-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-de-constanti-et-perpetua-virtute-maximi-episcopi/&
      [3] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57661-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82-%E2%80%9E%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4-27-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/&

      View full Странице
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: Contra mendacium Maximi episcopi - continuatio
       
      Епископ у Западној Америци, Максим, зна да је грех лагати. Свети Августин је то осећао као посебан проблем, па је написао чак 2 дела око лагања, а која је Максим, као један од највећих светских патролога, сигурно читао: De mendacio и Contra mendacium. Проблем је актуелан, тако да се нађе у релацији Basilio Petrà, Il tema della menzogna in s. Agostino alla luce della riflessione etica contemporanea (Тема лажи у св. Августина у светлости савременог етичког промишљања).[1] Ово помињем стога што је Максим модеран мислилац, и било би депласирано да га подсетим на 9. Божију заповест о нелагању, јер је она застарела и на сметлишту историје.
      Без да правим увод на претходне осврте,[2] наводим из: Епископ Максим, „Сјединити раздељено“ - одговор Епископу бачком Иринеју на текст „О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године,[3]: „И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна“.
       
      По правилу, овде не може значити по неком правилу, јер не знамо да постоји неко такво правило, него значи стално, редовно, уредно. Реч није стављена ни под Максимове омиљене знаке навода, а тада би могла значити: не баш редовно или кобајаги, или никад. Наравно да Максим лаже, а тај грех је (ја сам старомодан, па верујем да је лагати грех) обојен и страственом заједљивошћу где исмејава Иринеја: Ако већ претендује да зна. Глагол дописати је у перфекту (дописали) а тај глаголски облик означава радњу, стање или збивање које се потпуно десило у прошлости, или је започело у прошлости. Овде означава радњу која се потпуно десила у прошлости. Дакле, Максим је увек дописао правилно име епархије (коју својата, као да му је прћија).
      Поменуо сам у De constanti et perpetua virtute Maximi episcopi да куцам на троје врата не бих ли добио све копије потписаних аката на Криту, што Максим каже: у изворним актима Критског сабора, и владике су ми изашли у сусрет. На срећу, један пријатељ ми даде и жарко жељени линк на коме се акти налазе у пдф., тако да немам потребе да вам прилажем инсајдерске копије, а такође је Максим онемогућен да сада накнадно делује и фалсификује документа, како је урадио у случају наводника, где смо га разобличили. Линк за акта: http://theolcom.ru/events/114-opublikovany-dokumenty-kritskogo-sobora-18-26-iyunya-2016-goda. Ово је Путинова школа, па је све дато како јесте, све искенирано. Фанариоти то нису учинили на свом званичном сајту овог сабора. Зато сам имао проблеме да ово пронађем.
      Поређао сам хронолошки документа, не како је на руском сајту, али ће свако моћи да провери. Документа су издата у 4 језичке верзије. Најбитнија је грчка. Имамо: грчки, енглески, француски и руски. Епископи су се потписивали на свим овим листовима. Имамо, дакле, 6 докумената по 4 потписа. То је 24 потписа укупно. Да погледамо где је Максим, по правилу, мењао назив своје епархије, а то би значило увек.     
       
      1. Мисија Православне Цркве у савременом свету
      гр не
      ен не
      фр не
      рус да
       
      2. Православна дијаспора
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      3. Аутономија и начин њеног проглашења
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      4. Тајна брака и препреке за исти
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      5. Значај поста и његово држање данас
      гр не
      ен не
      фр не
      рус не
       
      6. Однос Православне Цркве са осталим хришћанским светом
      гр не
      ен да
      фр не
      рус да
       
      Дакле, види се једна схема у свему овоме, тако да, поред тога што је слагао да је по правилу мењао, имамо и вероватну мотивацију која се да наслутити у деловању Максима епископа.
      3 теме њему драге су остале нетакнуте. Од 24 потписа, имамо 5 интервенција, и то само, у руском, са прецртаним у, без да се дода у чему је проблем, како су многи епископи дописивали, док у енглеском има of. Интервенције су само у руском и енглеском, никад у грчком и француском. Максим зна све ове језике. У руском интервенише не би ли оставио отворена врата да сутра глуми неког зилота или русофила, ако ствари крену наопако, а у енглеском ради домаће употребе, да му у Америци не би нешто приговарали. Грчки није смео да дирне, јер је у ропском и некритичком односу спрам Фанара, бесрамно им се увлачи, а француски не пипа јер има намере да тамо пређе, а ту су фанариоти јаки и помогли би му. Ја бих пак у Паризу радо видео архимандрита Исаију Лукића, јер је он дуго година службовао тамо, а врлински је човек (не у смислу како Максим сматра врлину). Домаћински би водио ту епархију, јер је свугде био домаћин. Не причам напамет. И за разлику од Максима уме теолошки да мисли. Јако је суптилан. Нема пак дар вучења владика за рукав.
      Имам једну ноту на ове „исправке“ Максима У. У ен., кад је ставио, је неупитно оф, и ту се потписује са бишоп.
       
       
      Док. 2

      Док. 6
       
      У руском имамо 2 сигурна крижања, али и једно (док. 2) које није његово по свој прилици. Наиме, ту га прекрижава као да је левак. Свугде (у овим изузецима) крижи са десна на лево, а тамо са лева на десно. То нико не би урадио. Једноставно је неприродно. Док. 1 и 6 су идентично прецртани.  – Максиму се, једноставно, ни у овим стварима не може веровати. Прилажем и фалсификовани Максимов потпис који стоји на реферату у коме сам одбијен на БФ. Не треба бити графолог па да се види разлика. Да ли је у Србији преступ фалсификовање потписа? – Ово додах да би се још једном потврдила непрекраща́ющаяся „врлина“ епископа Максима!
       
      Док. 1

      Док. 6  

      Док. 2

      Теткица која се потписала уместо Максима.
       
       
      Нема шта да се ово више развлачи. Јасно је да Максим лаже. Не треба никоме, ко је иоле украшен даром расуђивања, да то види. Овде му никакви знаци наводника не помажу, јер смо видели да ни у оригиналу он ништа није урадио. Није по правилу, како је покушао да слаже Буловића а и све нас, којима су ипак сви ти оригинали били далеки, недоступни, мењао титулу. Ишао је наоколо и варао наивне. Иначе зна шта је лаж. Тако је на Критском сабору узео да вређа седу главу, Митрополита Амфилохија, и да говори јавно како овај не говори истину! Јавно га је понижавао, а дугује му бесконачно много. Показао је сву своју захвалност...
        [1] Sant'Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Curatore: L. Bianchi, Editore: Edizioni San Leopoldo, 2011, 275-290.
      [2] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57983-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-de-constanti-et-perpetua-virtute-maximi-episcopi/&
      [3] https://pouke.org/forum/index.php?/topic/57661-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC-%E2%80%9E%D1%81%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82-%E2%80%9E%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%E2%80%9C-%D0%BE%D0%B4-27-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5/&
    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: НОТА О МОЛИТВИ
       
      Проповедник (Кохелет) писа како се предавао страстима и другоме и себе гледао са стране. Да би видео да ли то функционише. Шта је тај живот? Куда води? Поробљава ли човека...
      Племенита госпођа срца мога, ових дана, пошто ме је видела да жестоко каштигам неке људе, рече да ће се помолити за мене да ми Бог опрости грех, јер никад није видела да овако бескрупулозно разобличавам особе. Зна да никад нисам радио против неког. И то је тачно. За мене грех није апстрактна категорија, него конкретна: када другога оштетиш, повредиш. Перверзни људи мисле да је грех у самим помислима и у себи. Јесте ако је против тебе самога. Грех је лагати, али лажеш другу особу. Само у тешким облицима патологије можеш да лажеш самог себе.
      Можда сам опсесиван, а можда и заиста молитвена особа (то ћу знати кад изађем Му пред лице), јер Господу досађујем дан-ноћ, док седим, док ходам, док једем, док спавам...
      Сада сам дошао у ситуацију да некима скинем главу и немам милости. Буквално као када је на Кисону Илија поклао Валове жреце. Имамо то осликано и на православним фрескама. Свети краљ Милутин, на чији дан сам се родио, држао је одсечену главу свог непријатеља. У цетињском манастиру нађоше лобању Махмут Паше Бушатлије. Имао је св. Петар.
      Никакву мржњу не осећам према овим особама, али их одстрањујем као рак. Иако их помињем у молитвама. Молитва ме није напустила. Све се редовно одвија, људи се исцељују (мада има она категорија за коју велим да их испратим молитвама у други живот, истинити и вечни, јер им Господ беше одредио границе, као и свима нама), радимо на добробит свих. Сведочим да је могуће волети и поступати „немилосрдно“. Једнако ми гори љубав у срцу, али ме то не спречава да каштигам оне који раде против интереса Цркве, односно свих нас. Нама је дато да одсечемо злотворе, а Бог ће после судити.
      Хришћанство није хипи покрет. Има ли или нема апокатастазе, ја то не знам, али знам да Бог жели да се сви људи спасу, и зато се молим за све. Нико нема изговора да не воли непријатеља. Тек са практиковањем ове заповести, ми и заиста спознајемо шта је Божија љубав. Нема никаквог али...
      Не написах никакав „побожан“ текст, а они који воле непријатеље, ће знати о чему говорим. Бог је љубав и ко воли, спознао је Бога. Не можеш рећи да волиш Бога, кога не видиш, а не волиш ближњег кога видиш. Јако је једноставно ово Апостолово. Али треба да се практикује па да се види да то функционише, ради... Но, истовремено, морамо да разликујемо духове и особе. Да се одстрани зло. Мора да сапостоји: мудри као змије, безазлени као голубови. Као Кохелет могу да посведочим да ово ради...    
        
    • Од Логос,
      "Немојмо да исправљамо друге, него кренимо из своје куће - нек се свекрва мало боље слаже са снајом, и нек је не сматра уљезом него благословом, та снаја нека воли ту свекрву, итд. Људи, имајмо љубави једни за друге јер је Бог заволео нас и дао Сина свог за нас", указао је игуман Манастира Тумане у Литургијској беседи пред око хиљаду верника у овој светињи, у недељу, 14. априла, појаснивши да "подвиг увек подразумева другога и односи се на Бога и ближње, јер Бога не можемо сагледавати уколико не видимо ближњега поред себе".

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Још је поучио у проповеди многобројном верном народу отац Димитрије: "Хришћани се данас подвизавају строго, али без љубави, те тако сецирају ближњег до детаља мерећи шта је јео и пио, али ће проћи скупљене руке поред сиромаха и презрети човека у ранама, јер ми свој подвиг не доживљавамо као помоћника спасења, него као личну промоцију". Закључујући, отац је указао: "Да би се очистио свет и ми у свету, почнимо одмах да себе чистимо - склонимо мржњу, дајмо љубав и радост суживота. Хајде да се мењамо у име Христово. Васкрс долази - Живот побеђује, смрт нестаје, радујмо се томе!".
      У Тумане су, као и сваке недеље, а посебно тако бива о већим празницима, на службу пристигли многобројни верници са разних страна, међу њима је око стотину дошло из Београда са Поклоничком агенцијом СПЦ "Доброчинство". Манастирска црква Светог архангела Гаврила била је  до краја испуњена народом, а већина је у Литургији учествовала у порти ове светиње, пратећи преко озвучења. После богослужења, сви присутни су се сабрали на трпези љубави у манастирској гостопримници.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Даноноћна дежурства на Михољској Превлаци, којима верници од 2. априла бране крстионицу "Суза Његошева", настављају се несмањеним интензитетом, потврдио је за Слово љубве отац Миајло Бацковић, секретар Одбора за обнову манастира Светог Архангела Михаила. Како је истакао, подршка стиже са свих страна, одзив верника који се залажу за одбрану Крстионице је велики, а покренута је иницијатива за потписивање петиције којом се тражи обнова Манастира и очување Крстионице.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Намера је да се ова петиција приложи надлежном Министарству заједно са конзерваторским пројектом у коме су испоштовани сви стандарди за конзервацију. О. Миајло наглашава да важност Превлаке надилази цео регион јер се на том локалитету налазио први хришћански храм из 4. века. Сем тога, ту су и значајни остаци културе из римског и византијског доба. „Надамо се да ће држава имати слуха, ако не због духовног, онда због материјалног пошто све то може допринети повећању броја туриста и оживљавању верског туризма у Црној Гори“, закључује о. Миајло. „Надамо се да ће бити испоштована воља верног народа Боке да се поводом 800 година прве Зетске епископије на Михољској Превлаци обнови култно место за молитву“
       
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Create New...