Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
JESSY

„Неки људи се боје празника“

Recommended Posts

Празник – (назив потиче од старославенске речи празно, празан – што значи „незапослен“ или „докон“) у најширем смислу представљају дане када се „празнује“, односно не ради.

 

Реч празник  у ужем смислу означава дан који је у некој држави, друштвеној групи или верској заједници одређен за прославлање неког важног догађаја или личности.

Уколико је реч о празнику који је одређеним државним законима или неким другим прописима, реч је о државном празнику. Уколико је реч о празнику који се слави у складу с прописима неке верске заједнице, реч је о верском празнику. У многим државама су одређени верски празници истовремено и државни празници, при чему је најраширенији пример Божић. (wikipedia.org)

Уобичајена представа код људи о празновању (стереотип) – породично окупљање око заједничке трпезе и народна окупљања.

 

Неки људи се боје празника. Узроци тог страха су многи, на пример:

 

  • Страх усамљености – у празничне дане се може изоштрити осећање усамљености (као контраст на туђе весеље);
  • Страх општењаљуди зависни од туђег мишљења се често боје општења у неформалним околностима с непрописаним правилима понашања: „сигурно ћу рећи нешто што не треба, урадићу нешто погрешно, осудиће ме, понизити, смејаће ми се“;
    Разноликост страха општења – страх конфликта: «вероватно ћу се посвађати с неким, неко ће ме увредити, или ћу ја неког увредити и нећемо се више моћи дружити»;
  • Страх да ће ми бити досадно (често под себом скрива друге страхове): «А шта ћу ја тамо радити? Ја са њима немам о чему разговарати! Мене то не занима»;
    Страх губитака везаних с празником (физичке снаге и материјалних ресурса, времена) – представа је многих људи да празник обавезно захтева велике трошкове;
  • Страх од поклона, изазван неумећем (или нежељењем) изабирати и даривати поклоне, неки такође не воле да примају поклоне (непријатно им је, не желе да се осећају обавезни или дужни некоме);

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тај списак страхова се може продужити. Задивљујуће је то да смо се тако умудрили, да понекад чак празнике, чији је задатак да доносе радост, сматрамо као искушење или казну.

 

Шта радити, ако човек «не воли» – боји се празника? Добро би било разабрати се с узроком те «нељубави».

Но поред тога, можемо задати себи питање: а какав празник би се мени свидео? Јер нисмо обавезни да живимо у свету разних стереотипа и да се саглашавамо на то што је од «свих» прихваћено, ако мени то «као у свих» није блиско. Или да преживљавамо због тога што код мене «није као код других».

 

Проблему празника се може приступити стваралачки! Напишите свој сценарио празника по корацима, свој „алгоритам радовања“. Како би лично ви желели да проведете свој празнични дан? Чиме се занимати, куда поћи, с ким се видети, а може бити просто одморити дома или се помолити у тишини храма? Лични празник је, наравно, једноставније испланирати, него породични. Но и с блиским људима се такође можемо договорити. Могуће је да је још неком из Ваше породице досадило да једе руску салату седећи пред телевизором? Ако одбацимо мисли „Тако није уобичајено! Шта ће о мени помислити? А шта ако се увреде…“, тада се може десити супер-провод, који ће остати у сећању на сав живот. Празници су још и стазе у нашем животу.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/12/31/praznik-po-sopstvenom-scenariju/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.

 

Međuljudski odnosi mogu biti napeti, konfliktni ili stresni u bilo koje vreme, ali su tenzije obično povišene tokom praznika. Praznici su, nekako, pravo vreme da budemo zajedno. Porodično nerazumevanje i sukobi mogu se pojačati -posebno ako su svi upućeni jedni na druge tokom nekoliko dana. Dovoljno je već što je na okupu toliko različitih ličnosti, potreba i interesovanja. S druge strane, ako čekate praznik bez ikog posebno bliskog, verovatno ćete otkriti da ste izrazito usamljeni ili tužni.

 

Praznik u kojem je porodica na prvom mestu, mnoge suočava sa istinom da su se toplina doma i porodična bliskost negde izgubili. Nije na odmet podsetiti da većina porodica dnevno provodi na okupu samo po nekoliko sati, zbog posla, škole ili rekreativnih aktivnosti koje svaki član planira za sebe. U vreme praznika, upućenost članova jednih na druge po ceo dan može delovati veoma iritirajuće. Uprkos tome, odvijaju se praznični rituali, priprema se praznična trpeza i podgreva nerealna, idealistička slika složne porodice. Otuđenost a možda i sukobi koji su se čitave godine gurali pod tepih «prekrivaju se» prekomernim konzumiranjem alkohola i kalorične hrane.To ne opterećuje samo stomak, već i psihu, pa je emocionalni stres nemoguće izbeći.

 

Praznici najteže padaju onima koji su između dve Nove godine i Božića izgubili neku blisku osobu, koji su se razveli ili odraslo dete ispratili svojim putem. Ako su na kraju ostali sasvim sami izmedu četiri zida - tuga i beznađe preovladavaju, usmeravaju na pitanje o smislu i sadržaju njihovog života.

 

Znamo da ne shvataju svi ni probleme, niti prijatne stvari u životu na isti način, niti je «tačka sloma» za svakoga na istom mestu. Redukovanje negativnih efekata stresa je značajno, bilo da je neko introvert  ili ekstrovert jer stres utiče na fizičko zdravlje. Za posebno stidljive i zatvorene ljude sezona praznika je često sve drugo samo ne period ispinjen ljubavlju, spokojstvom i zadovoljstvom.

 

http://www.stetoskop.info/Praznicna-depresija-478-c20-content.htm?b7

Share this post


Link to post
Share on other sites

Послепразнична „депресија”

 

 

 

Да ли је добро да људи осећају срећу иако за то немају никакав разлог или, чак, ако имају разлог за несрећу? Одговор на ово питање зависи од тога колико имају година. Ако су деца, онда је то добро, јер децу желимо да заштитимо од оних негативних догађаја који би могли да их трауматизују. Ако су одрасли, онда такво осећање именујемо еуфорија – „безразложно осећање среће”. Али ако прихватимо да свака одрасла особа у себи носи своје „дечје Ја”, онда ствари нису тако једноставне. И одрасли људи желе да повремено забораве на стварност и да се провеселе.

У последње време све је више натписа у новинама који децембар и јануар стављају у модел биполарног поремећаја: након еуфорије и маније у децембру наступа депресија у јануару. Предпразнична еуфорија је евидентна, али колико заиста може да се говори о послепразничној депресији?

Сасвим је нормално да неки људи у јануару нису баш нешто нарочито расположени. Главни разлог за то јесте то што је слављење било напорно, тако да се осећају исцрпљено. Добро је да периоду хиперактивности следи период пасивности, јер се на тај начин особа регенерише. Поготово код нас где тај период слављења обухвата неколико породичних слава, две Нове године и два Божића. Колективна диктатура весеља и среће уме и да засити, да исцрпи не само енергетски већ и финансијски. Људи се тада окрећу себи и траже мир унутар најуже породице.

„Синдром понедељка” може да буде један од разлога запослепразнично нерасположење. Резултати више истраживања су показали да је понедељак најомраженији дан, док су субота и петак најомиљенији. Разлог за такву оцену јесте то што оно „дете у нама” гледа на понедељак као почетак низа мучних радних дана, а на петак гледа као на почетак викенда. Оно што је за дане у седмици понедељак, то је за месеце друга половина јануара: почетак новог „мучног” радног циклуса. А оно што су за дане петак и субота, то је за месеце „весели децембар” – како су га именовале маркетиншке агенције.

Када су људи исцрпљени и засићени слављењем сасвим је нормално да након једног периода претеривања успостављају унутрашњу равнотежу. Зашто се уопште чудимо што у другој половини јануара нисмо исто тако расположени као и у децембру, када је то сасвим нормално?

Зато што смо прочитали у новинама да су људи тада „депресивни”. Оно што повезује празнике и депресију није послепразнична, већ празнична депресија код оних који су током празника усамљени, а немају могућност да кроз рад структурирају време, остварују друштвене контакте и доживљавају себе као вредно људско биће. Они који су заиста депресивни у јануару су управо они трговци који су били тако срећни над резултатима продаје у децембру.

 

З.Миливојевић

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne mogu da kazem da me je kaznio Bog , pre ce biti opomena ... Spavala sam dugo na anatomskom jastuku , pa mi se ukocio vrat ... Uopste ne mogu da pomeram glavu na desnu stranu . Ako me ukocenost ne popusti do sutra , moracu da se javim lekaru , pa posle mogu i ime da promenim , ladno cete me zvati - Atanasija ... Bojim se praznika ... Nisam dobra .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам  ову и прошлу Нову годину дочекао у жалости, али без обзира на то, није ми нешто недостајало неко славље, провод и сл. Једноставно, таква сам особа, која не воли претерану гужву. Више волим друштво мало, али изабрано.

Човек мало испада из уобичајене рутине током празника, али има добрих начина да се човек и физички и психички припреми за предстојеће изазове.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Depresivni smo za praznike, jer tad svodimo račune
  • Verovanje je da u vreme velikih praznika mnogi počnu da pate od depresije, ali beogradski psihijatar dr. Dejan Lapčević tvrdi da se depresija ne dobija u to vreme, već samo dolazi do izražaja, jer se u to vreme svode lični bilansi.

“Stiče se utisak da građani imaju više problema sa depresijom u vreme praznika, ali termin praznična depresija nije sasvim tačan. Depresije nema više, već je ona za vreme praznika samo vidljivija, jer u to vreme svodimo lične bilanse”, rekao je Lapčević.

U ovom periodu, kazao je on, razmišljamo o tome šta smo ostvarili u toku godine, šta smo uradili dobro, koje smo želje uspeli da ispunimo, šta je to što smo uradili loše.

“Onda naravno izlazimo iz redovnog koloseka, pa imamo vremena da razmiljamo ko su ljudi oko nas, da li su nam zaista prijatelji ili nisu, gde su oni sada, da li su nam rođaci zaista rođaci ili su rođaci na papiru. To su sve stvari koje depresiju mogu da učine vidljivijom, a da kod osoba koje nisu depresivne izazovu neka osećanja koja su na prvi pogled paradoksalna, recimo tugu ili nezadovoljstvo”, objašnjava on.

tuga-depresija-300x169.jpg

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Lapčević kaže da mu se u ovom periodu pacijenti najčešće obraćaju zbog toga što postaju svesniji upravo ovih problema i jer imaju malo više vremena za sebe.

“Najčešći problemi su zapravo depresivnost, anksioznost, dok što se tiče nekih drugih ozbiljnijih duševnih bolesti, one su manje više konstante”, naveo je beogradski psihijatar.

U borbi protiv depresije, kako je rekao, insistira na tome da je treba razlikovati od tuge i da se termin depresija suviše lako koristi.

“Znate, ako smo malo tužni i neraspoloženi onda kažemo depresivni smo, a depresivnost je dijagnoza. To je kao kad biste rekli, umesto boli me stomak, imam upalu slepog creva. Nije sitno”, ukazao je on.

Kada je reč o ljudima koji zaista imaju problema sa depresijom, savetuje da se jave lekaru, jer to je jedini način da se ona drži pod kontrolom ili da se izleči.

Osećanje tuge ili nezadovoljstva, prema njegovim rečima, mogu da se izbegnu ako pravite realne planove.

“Put u pakao je popločan nerealnim očekivanjima, pa kad god ih imate bićete razočarani. A kad se to dogodi onda ćete uvek imati neku vrstu neprijatne emocije, prema tome, ako imamo realne želje i pravimo realne planove, onda nećemo imati problema sa time”, konstatuje Lapčević.

Upitan da li se danas građani češće obraćaju profesionalcima nego ranije, kaže da je to tako kod mladih, jer su oni shvatili da je psihijatar kao i bilo koji drugi lekar, te da psihološki problem nije znak slabosti ili pitanje dobre ili loše volje.

Međutim, kazao je on, i dalje generalno postoji stigma ili obeleženost ljudi koji se obrate za pomoć psihijatru.

“Trebalo bi imati u vidu da apsolutno ne postoji nijedan segment života gde neko ko se razume u psihološku medicinu ne može da nađe svoje mesto. Pa čak i među kolegama koje se bave telesnom medicinom ima i te kako prostora za psihijatra”, ukazao je dr. Lapčević.

To je obrazložio činjenicom da je psihijatar dobrodošao svakome ko se bavi poslom koji zahteva napor, i koji je stresan.

„Nije psihijatar neko ko je moćniji i pametniji od lekara druge specijalnosti, već svaki posao koji zahteva ekstra napor, veliki stres vremenom dovodi do trošenja ljudi, do sagorevanja kako se to kaže. Zato mislim da je to nešto što nikako ne sme da se dozvoli. Nadam se da će doći vreme kada će ta stigma ili obeleženost ljudi koji se obraćaju psihijatru biti sve manja”, zaključio je Lapčević.

 

http://www.krstarica.com/zdravlje/depresija/depresivni-smo-za-praznike-jer-tad-svodimo-racune/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...