Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Jace Jerimoth

Чување од искушења везано за супротни пол

Recommended Posts

Наши преподобни Оци, свети монаси свих времена, брижљиво су се чували од познанства са женским полом. У древним манастирима, женама је улаз био забрањен. Taj свети и благотворни обичај се и дан-данас сачувао на васцелом пространству Атонске горе. Они монаси, који су водили посебно трезвеноуман живот, са особитом брижношћу су се чували од упознавања и општења са женским полом. То се види из житија преподобних Арсенија Великог, Сисоја Великог, Јована Молчаника и других Отаца, најузвишенијих по својој светости. Они нису тако поступали само због своје слободне воље него зато, што је на то указивала неопходност, коју су, као у огледалу, сагледали у свом трезвеноумном животу.

 

Неки монаси тврде да, иако се често налазе у женском друштву, не осећају због тога никакву штету. Не би требало веровати тим монасима: они или говоре неистину, скривајући своје душевно расположење, или воде најнемарнији и најлењивији живот и зато не виде своје устројство, или их пак ђаво поткрада, одузимајући им поимање и осећање штете, како би њихов монашки живот учинио неплодним и припремио им вечну пропаст. О том питању изврсно је расуђивао преподобни Исидор Пелусиот у писму епископу Паладију: "Према изреци Писма, зли разговори кваре добре обичаје (1 Кор 15,33). Tо превасходно чини разговор са женама. Чак и кад би његов предмет био добар, он је довољно снажан да нечистим помислима потајно исквари унутрашњег човека и да се душа оскрнави док, истовремено, тело остаје чисто. Колико год можеш, добри човече, избегавај разговоре са женама. Ако због неке потребе одеш код жена, нека твоје очи буду оборене ка земљи и оне, код којих си дошао, поучавај да гледају целомудрено. Рекавши им неколицину речи које могу да утврде и просветле њихове душе, без оклевања се удаљи, како дуг разговор не би ублажио и ослабио твоју душевну снагу. Ти ћеш рећи: иако често разговарам са женама, не трпим због тога никакву штету. Нека је и тако! Ја, међутим, желим да сви будете чврсто уверени у то да се камење уситњава водом, и да га пробијају капљице кише, кад стално падају на њега. Размисли: шта је тврђе од камена? Шта је мекше од воде, а посебно од водене капљице? Свагдашњим дејством, међутим, побеђује се и сама природа. Ако пак и тако чврста природа страда, бива побеђена и уситњује се од такве ствари, која је у поређењу с њом сасвим ништавна, како да онда и људска воља, која се лако поколеба, не буде побеђена и измењена дугим обичајем?"[1] Монаха, који живи побожним животом и чува целомудреност, Серафим Саровски је уподобио незапаљеној воштаној свећи. Чест боравак тог монаха у женском друштву сличан је тој незапаљеној свећи, постављеној међу многе друге, запаљене свеће. Незапаљена свећа тада почиње да се топи јер на њу дејствује топлота, која потиче од упаљених свећа, постављених око ње. "Срце монаха", говорио је старац, "мора бити изложено слабљењу ако монах допусти себи да често општи (разговара) са женским полом."[2] У његовом постојећем облику, сједињење полова је природно (тј. својствено је палој природи). Девственост је натприродна. Према томе, онај који жели да своје тело сачува у девствености, неминовно га мора држати даље од оног тела, са којим природа тражи да се сједини. У тела мушкарца и жене положена је невидљива сила, која привлачи тело ка телу. Онај, који се приближава жени, неминовно бива изложен утицају те силе. Уколико је чешће зближавање, утолико је убрзанији а самим тим и снажнији утицај. Уколико је снажнији утицај, утолико слабија бива наша слободна воља којом, уз помоћ Божију, намеравамо да победимо природу. Женски ликови, њихови погледи, њихови гласови и њихова нежност веома се снажно утискују у наше душе услед дејствовања природе, а посебно када природи садејствује (помаже) сатана.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У тренутку кад се обраћамо женама и кад се ствара утисак, ми то не осећамо. Међутим, кад се повучемо у самоћу, утисци, које је душа усвојила, појављују се тада у њој са необичном снагом и узрокују страшну блудну битку. Блажени Јероним приповеда о себи да у време, кад је живео у Риму и често био у друштву побожних дама и девојака из светске престонице, ни у уобразиљи ни у телу није осећао ни најмање сладострасно кретање. Међутим, кад се блажени повукао у Витлејемску пустињу и посветио најстрожим монашким подвизима, у његовој уобразиљи су изненада почели да се приказују ликови жена које је видео у Риму. У старачком телу, исцрпљеном жеђу, гладовањем, бдењем и трудом појавиле су се младалачке жеље. Победа је била веома тешка јер је, као што се то обично и догађа, у помоћ палој природи притекло очигледно садејство ђавола. Оно, што се догодило блаженом Јерониму, догађа се свим монасима, који из општежића пређу у живот у безмолвију.[3] Они опитно познају колика је важност утисака о којима они, што су се препустили расејаности, немају никакву представу. Сви они утисци, којима је душа била изложена у људском друштву, у безмолвнику се подижу као мртваци из гробова, настојећи да (безмолвник) сагреши у помислима и осећањима, све док милошћу и вољом Божијом не падну у пустињи сви наоружани људи, који су изашли из Египта. Тада ново израиљско поколење улази у обећану земљу. Утицају утисака с посебном лакоћом бивају подвргнуте чисте душе, које грех нису упознале на делу. Оне се могу поредити са скупоценим лакираним столовима, који се налазе у гостинским собама велможа и богаташа. На таквим столовима и најмања огреботина бива веома упадљива, и нарушава њихово достојанство. Напротив, људи који се нису сачували могу се упоредити са оним столовима који стоје у кухињама, и на којима се свакодневно сече поврће и остале намирнице. За те столове, прекривене безбројним бразготинама, десетина или стотина нових бразготина нема никакав значај. Ђаво настоји да телесним утисцима зарази чисту душу. Управо се тиме и објашњава разлог због којег су се Свети Оци са тако појачаном брижљивошћу клонили жена. Преподобни Арсеније Велики изговорио је мноштво грубих речи знаменитој Римљанки, која је посебно због њега из велелепног Рима дошла у пустињски египатски скит, где се изненада појавила пред њим. Арсеније је своје грубе речи закључио грубом, али светачком отвореношћу: "Моли Бога да Он из мог срца избрише сећање на тебе", рекао је Римљанки. Преподобни је тим речима изразио сву тежину и опасност борбе с утисцима, борбе која монаха спушта до паклених врата, борбе коју је Арсеније, очигледно, опитно упознао.[4] У том смислу би требало разумети и следеће речи преподобног Макарија Великог: "Уље храни светиљку запаљене лампе, док се пламен сладострашћа подстиче од обраћања женама.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Женско лице је љута стрела, која рањава душу. Ако хоћеш да будеш чист, бежи од сусрета са женама, јер се у тим сусретима крије снажно дејство греха, које је слично дејствовању дивљих звери. Приближавање огњу није тако опасно, као приближавање младој жени. Док си млад, избегавај разуздано дејствовање блудне страсти и обраћање женама. Онај, који истовремено пуни утробу и нада се да ће задобити чистоту, обмањује самога себе. Страшнији је потоп који изазива поглед на лепо лице, него потоп, који узрокује морска бура. Ако у свом уму изобразиш женско лице, оно ће те присилити да презреш и само чување ума. Слама, која се баци у ватру, ствара пламен; тако и сећање на жене распламсава страсну пожуду."[5] Велики Макарије то не би могао да каже, да није претрпео страшну борбу са утисцима, примљеним неочекивано и у потпуном незнању. Сасвим је тачно и истинито рекао Свети Тихон Вороњешки у поукама својим монасима: "Љубљени, чувајте се жена да не бисте сагорели. Ева увек поседује своју нарав, увек прелешћује." Старац је упитао ученика: "Зашто Свети Оци забрањују монасима, а посебно оним младим, кратко познанство са женама?" Ученик је одговорио: "Да монах, након кратког познанства са женом, не би с њом пао у блуд." "Тако је! Падање у блуд је крај, и он крунише кратко познанство са женом, које је монаху забрањено од Духа Светога", одговорио је старац и наставио: "Међутим, то познанство се не завршава увек телесним падом, али је увек повезано са растројством и душевном неплодношћу." Жена се руководи чулима пале природе, а не разборитошћу и духовним разумом, који су њој потпуно страни. Њен разум је оруђе у служби чула. Будући привучена чулима, она ће се брзо заразити пристрашћем, не само према младом или монаху зрелих година, него и према старцу, од којег ће начинити свог идола, а затим у великој мери и сама постаје његов идол. Жена у свом идолу види савршенство, труди се да га у то увери и увек у томе успева. Кад се услед погубних и сталних утицаја и похвала старац зарази преузношењем и гордошћу, благодат Божија се удаљује од њега. Помрачује му се и ум и срце, тако да он у свом слепилу постаје способан за најбезумније понашање и за неустрашиво нарушавање свих заповести Божијих. Далила је у свом наручју успавала израиљског судију, снажног Самсона. Тада га је лишила услова (косе) уз који му је саприсуствовала и садејствовала благодат Божија, а онда предала иноплеменицима да му се наругају и да га казне (в.Суд 16,421). Примећено је да жена, накратко се упознавши са монахом који живи у добро уређеном манастиру или се користи поукама духовног старца, за своју прву дужност сматра извођење свог миљеника из таквог манастира и његово удаљавање од старца, без обзира на корист какву монах има од манастирске строгости и од старчевих поука. Она искључиво жели да овлада предметом своје страсти. У свом безумљу, она сматра да је способна и довољна да замени старца којег, напротив, проглашава недовољним и неспособним. Не штеди никаква средства да би достигла свој циљ - ни средства која јој нуди свет, ни средства која јој нуди сатана. Своје пристрашће, а често и порочну страст, она назива живом вером, најчистијом љубављу, осећањем мајке према сину, сестре према брату, кћерке према оцу, једном речју, свим најсветијим именовањима, настојећи да посредством њих сачува недирнутим задобијено наслеђе - несрећну душу монаха који јој се поверио. У жени преовлађује крв; у њој посебно снажно и истанчано дејствују све душевне страсти а превасходно славољубље, сладострашће и лукавство. Ова последња прикрива прве две.

 

Овде се нипошто не понижава и не прекорева женски пол! Он је, исто као и мушки, од Бога почаствован чашћу човештва (човечије природе) и образа Божијег; он је (женски пол) искупљен непроцењивом Спаситељевом крвљу; будући искупљен и обновљен, он заједно са мушким полом сачињава нову твар у Христу (в.Гал 3,28). Жене су овде представљене онаквима, какве бивају када поступају према безаконим законима пале природе, под руковођењем своје необуздане крви. Показавши се способним да посредством ласкања и преваре изведе Адама из раја, а што је Адам пред Богом посведочио о својој жени (в.Пост 3,12), женски пол и сад наставља да испољава и доказује ту способност, изводећи из благочестивог живота монахе који му се покоре, као да их изводи из раја. Монах је обавезан да љуби све ближње, па међу њима и жене, али љубављу правилном и јеванђелском; он ће према њима несумњиво и показати такву љубав кад се, познавши и своју и њихову слабост, сачува од душегубне штете, понашајући се према њима крајње опрезно, не упуштајући се у кратко познанство, уздржавајући се од слободног обраћања и чувајући своја чула, особито вид и додир.

 

Св. Игњатије Брјанчанинов - Принос савременом монаштву

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наиђох на ово па рекох да поделим с вама пошто волите такве теме а и пост је у току... ;)

 

Paradoksalna šta kažeš na ovo kao feministkinja? :D

Не заборави да се све наведено може исто рећи ако се посматра у контексту односа монахиња према мушкарцима. Зато сам мало и прилагодио наслов... :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Uopste se ne cudim sto ortodoksni jevreji ni ne sede za istim stolom sa zenama, ukoliko nisu njihove...

To mi je potpuno sizofreno stanje, vidjam ga i kod muskaraca i kod zena u neofitskom periodu ili tamo negde oko klimaksa.

 

Mnogo je lakse misliti da su zene\muskarci "neduhovni", da su musko zenska prijateljstva nemoguca, da treba da zivimo "molitveno", a pri tome ostajemo u gradovima, za racunarom, u svojoj slobodi cesto sa roditeljima ili bez ikoga nad svojom glavom.

Kad sam jednu zenu kojoj je tako sve bilo "svetovnjacki", pitala sto ne ide u manastir nije razmislila ni sekund pre izjave "ju pa ja sam dama, gradsko dete, zar ja da kopam krompir i da slusam neke starije zene bez skole".

Jok, sta joj fali? Radi, sama je, ni jedan muskarac joj nije dovoljno dobar ni pobozan, radovno je u crkvi, ustaje u cik zore da se moli, cita psaltir dnevno, sva je u "podvigu", ali podvigu koji ona sama bira po svojoj volji i ne prilagodjava se nikom, nikoga nema da joj poremeti njene sopstvene planove niti ogranici njenu slobodu... Stvarno, sto bi ona isla u manastir?

 

Ovakvi tekstovi pisani za monahe pre mnogo vekova uopste ne prilice coveku sada. Ko zeli da ide u monahe put pod noge, bez kompjutera, telefona i ostalih smicalica. 

 

Coveku koji zivi u svetu ne prilici da ide u ovakve krajnosti, to je samo zamka kako je on duhovan a drugi nisu.

 

Ko je na taj nacin duhovan, za njega je poslusanje u manastiru.

 

I onda ako jeste u manastiru, da, onda mi je sasvim logicno da se u mladosti i u periodu dok je mlad monah kloni zena jer raspiruju strasti. Pogotovo ako je sto bi o Justin rekao kaludjer, tj ako je vec imao iskustvo telesnog zivota... Isto vazi i za zene...pa tamo negde u starosti kad telo klone i strasti i prirodno se utisaju moze i da se maje sa svetom.

 

Kratos, ovakvo shvatanje zena je prilicno uobicajeno bilo tamo davno daleko  :sunce:

Eto uticaja pozitivnog feminizma, zene se vise ne smatraju kao pohotne, bludne, hodajuci antihristi kojima samo seks moze da ublazi histeriju, nesto smo vise od komada namestaja i nasrtljivaca na musku pohotu koje inace ne bi bilo da nema zena jelte  :))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Vo imja Oca i Sina i Svetoga Duha...A  da se mirjani fino pozene i svak nek gleda svoju zenu kao sebe samog  i usavrsava se u ljubavi a ne u bestelesnom postojanju jer "i ako jezike andjeoske govorim a ljubavi nemam nista sam...i td.",i nece u opste morati druge da vidi kao demone...Misliam kapiram ovo kao monasku literaturu i tu je skroz na mestu,al sta ce ovo ljudima koji su u svetu osim da odlepe skroz??U oba pravca govorim.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па ово и јесте монашка литература , али............ није само писана за монахе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Наши преподобни Оци, свети монаси свих времена, брижљиво су се чували од познанства са женским полом

Ovde se moraju razjasniti neke stvari.

Dakle, ovo je MONAŠKA LITERATURA.

Iz svog ličnog iskustva , kada sam u fazi neofita gutao ovakve tekstove, za rezultat sam dobio otudjivanje od ljudi i veliki problem u komunikaciji.

Treba ljudima objasniti, što mnogi duhovnici i čine, da nije svaka literatura za običnog vernika, može da nanese dosta štete, posebno kod ljudi koji su novi u veri.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ада м је створен од земље и у земљу да гледа. :D А   ђевојке

 

" Нисам вила да гањам облаке већ ђевојка да гледам преда се" . :smeh1:

 

 Некад било, а сад ,  12:smeha:  12:smeha:  12:smeha:  /систем поремећених вредности/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
al sta ce ovo ljudima koji su u svetu osim da odlepe skroz??

 

Pa ovo i jeste tekst za monahe, sta se bunite? Doduse ne znam sto ga Ivan postavi kad ovde nesto i nema monaha, ali dobro.

Видите, нисам стручњак за психологију али мислим да се у текстовима тог (психолошког, у стручном смислу) типа примењује појам "освешћивања". Спознајући стварност кроз очи другог добијамо могућност да феномене посматрамо објективније. Сматрам да би православном хришћанину у свету користило познавање монашког виђења ствари, макар површно, јер би онда постао способнији да испита и сопствено настројење, под условом да се држи искрености, простодушности и сл.

 

Уосталом, тема се од самог почетка налази у подфоруму Монаштво. Према томе нема дилеме. :)

 

1c1.jpg

http://knowyourmeme.com/photos/261677-deal-with-it

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служиo je свету архијерејску Литургију у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда.    Звучни запис беседе   Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су:  јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусадку код Младеновца (Епархија шумадијска), јереји: Славиша Поповић, Предраг Тимотијевић, Арсеније Арсенијевић и Ново Бојић, протођакон Ненад Михајловић, ђакони Бошко Савић и Никола Мићаковић и ипођакон Владимир Јелић.     Првојерарх наше Свете цркве је у беседи рекао да је сваки наш дом – домаћа црква, благодарећи крсној слави коју је нашем народу установио Свети Сава. „Сви светитељи које славимо – велики су пред Богом. Када видимо људе који су остварили Јеванђеље у свом животу - то је прави, жив пример послушања. Показали су да је то заиста могуће у људском животу“, поручио је Патријарх Иринеј.    И управо су света три Јерарха које данас прослављамо прославили Бога сваки на свој начин те су зато били: „велике облагодаћене личности“ навео је Патријарх Иринеј и закључио је да „ако су они могли славити Господа својим светим животима онда и ми то можемо да учинимо, угледајући се на њих“.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Свако од нас улаже много напора у изучавање закона Божијег. Посебно људи који тек улазе у Цркву и омладина која иде у школу. Њихов ум има способности за учење, и они теже ка томе да сазнају што више из веронауке, из богослужења, из догмата Цркве и из њене историје.      И ми, нахранивши се знањима, почињемо да учимо ближње, људе из околине, и то је природно. Међутим, често запажамо да то не доноси никакав добар плод, да оне исправне и наизглед лепе речи које говоримо немају одјека у срцу ближњег, а то су речи из Закона Божијег. Зашто се то дешава? Зато што често заборављамо, поучавајући се у Закону Божијем и сакупљајући ова знања која су нам, наравно, потребна, да, пре свега – ако живимо духом, по духу треба и да поступамо. Данас нам о томе говори Апостол (Гал 5, 25). Уколико живимо духом, по духу треба и да поступамо.   Спомен на светог којег данас прослављамо у овом храму, на преподобног Серафима Саровског, у том смислу нас заиста буди и отрежњује. Овај човек, који се подвизавао у пустињи и који је разапео своје тело „са страстима и похотама“ (Гал 5, 24) стекао је миран дух, стекао је Светог Духа, и био онакав као што Црква пева: „Многима си био пут ка спасењу.“   Он није завршио ни духовну академију, ни неки богословски институт. Наравно, то нипошто не треба да вређа људе који су их завршили, или да их заустави на овом путу. Међутим, главно је да сви треба стално да имају на уму да стицање Духа Светог, путем разапињања нашег тела „са страстима и похотама“, затим смирење, милосрђе и миран дух – оно без чега ће сва наша знања бити прапорац који звечи, како каже апостол Павле (1 Кор 13, 1). Произносићемо бесмислене звуке, а дух наших речи биће мртав. Данас нам апостол говори такве речи, да вероватно ниједну од њих не би требало да пропустимо тек тако. Веома бих желео да све ово узмем, одштампам великим словима, исечем и окачим на зид, и да сваки дан читам.   А плод Духа јесте – пише апостол Павле – љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22-23). На основу ових речи треба да оцењујемо своје стање. Имамо ли дух љубави, мира, дуготрпљења, доброте, уздржања, као што је имао преподобни Серафим Саровски? Или ћемо, напротив, бити сујетни, љутити се једни на друге и завидети једни другима? Подвиг преподобног Серафима је наизглед био тако једноставан и прост, а опет тако тежак и неразумљив за наше савременике. Он је дуго времена тражио Христа, али не међу људима, не међу ученим и славним главама, већ у шуми, у молитвама, искушењима и страдањима. И тамо, у пустињи, овај испразни свет га је нападао. Сећамо се како су дошли разбојници који су тражили богатство, како су га претукли, али је он био толико смирен, да чак ни разбојнике који су га унаказили није хтео да осуди, није им желео зло.   Ето, такав изванредан пример имамо. Пример заиста смиреног човека, једноставног, а истовремено мудрог, мудријег од многих богослова, философа и познавалаца овог света. Код преподобног Серафима долазило је веома много људи, као што и данас долазе у Цркву код свештених лица, и сви су они доносили свој бол, своје бреме, своју патњу, и он никога од њих није одбијао. Са свима онима који су долазили делио је љубав коју је стекао у својим подвизима.   Носите бремена једни других и тако испуњавајте Христов закон (Гал 6, 2). Ове речи за њега нису биле просто нека поука, већ читав живот.   Топлина коју Серафим сваком од нас дарује данас, овај миран дух и блаженство у Духу Светом, нека буду са свима нама.     Амин.     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      На божићном уранку у Саборном храму у Бијељини Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије позвао је вјерни народ на подвиг вјере, наде и љубави.     "Да будемо у хармонији, у љубави са другима, да наше породице буду домаће у цркви и да наша друштвена заједница напредује", пожелио је Владика у бесједи.   Епископ Фотије је најавио подизање завјетног Храма српског јединства у Бијељини, који ће бити посвећен Светом Сави и Светом Симеону Мироточивом, а замишљено је да буде сличан манастиру Хиландар на Светој Гори.     "Овај храм треба да указује на јединство нашег народа са обе стране Дрине, да се никад не делимо, да никада не будемо једни против других, него да будемо једно у Цркви Христовој, као што јесмо", рекао је Владика Фотије.   Након обраћања вјерницима, Епископ Фотије уручио је Божићну грамату Радивоју Остојићу.   Како је истакао, Радивоје годинама редовно долази на Литургије.     “Радивоје је са нама годинама. Као појац је увијек ту, и кад је било народа и кад није и ово је наш начин да му се одужимо”, рекао је Владика Фотије.   Након завршетка Литургије, Владика је са најмлађима ломио божићну чесницу у којој је био дукат а пронашао га је Лазар Игњатовић.     Малишани су имали централно мјесто у цркви и на овај начин подсјетили оно што не треба заборавити, да је Божић празник радости и рађања и да су у цркви сви једнаки.   Поздрављајући народ традиционалним поздравом "Мир Божији, Христос се роди", Владика је пожелио да се мир усели у срца свих људи.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Логос,
      Саопштење за јавност са годишњег братског сабрања свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Улцињ, 30. децембар 2019.     Парохијско свештенство Митрополије црногорско-приморске и старјешине манастира наше Митрополије сабрали су се на празник Светог пророка Данила и Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, у понедељак, 30. децембра 2019. године у храму Светог Николе у Улцињу, на своје редовно годишње сабрање.   Сабрање је започело Светом архијерејском Литургијом којом је у улцињском храму началствовао Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије и учешће великог броја вјерног народа, а састанак је одржан у недавно подигнутом парохијском дому у непосредној близини цркве. Митрополит је данас обиљежио јубилеј 29-годишњице свога устоличења у древну апостолско-светосавску катедру Епископа зетских/Митрополита црногорских.   Сљедујући свим одлукама архијереја Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори, сви свештеници су овом приликом, без изузетка, исказали своју вјерност нашем Митрополиту, Митрополији и Патријаршији српској. Свештенство подржава да архијереји предузму све доступне домаће правне мјере и обрате се свим релевантним међународним институцијама ради заштите имена, достојанства и имовине наше Свете Цркве.   Митрополит је подсјетио на све важније догађаје у овој години – рукоположења нових свештеника, пострижења нових монаха и монахиња и друге активности у 2019. години, међу којима је издвојио освећење манастира Подластве у оквиру прославе 800 година од аутокефалности наше помјесне Српске Патријаршије и оснивања Зетско-црногорске епископије, освећење нове цркве Светих Апостола Петра и Павла у манастиру Рибњак, освећење манастирске цркве Светог Архангела Михаила у манастиру Прекобрђе, као и јубиларни православни дјечији сабор, који је ове године по двадесети пут одржан на Цетињу. Упознао је свештенство са чињеницом усвајања и проглашења новог антицрквеног закона о слободи вјероисповијести, чији је циљ слабљење наше Цркве и отимање црквене имовине, и подсјетио на све саборне активности, које су предузете како би се утицало да до усвајања оваквог Закона уопште и не дође, као што су Тројичиндански сабор у Подгорици и Световасилијевски сабор у Никшићу. Митрополит је поновио да Црква не подстиче на демонстрације, особито не насилне, нити позива и подржава вјерни народ да се сукобљава са Полицијом, у чијим редовима су наша браћа и сестре. То, с друге стране, не значи да вјерни нису слободни да искажу своје противљење према безакоњу и лошој намјери према нашој Цркви који су пратили доношење овог Закона, те да га храбро, јасно и одлучно саопштавају јавности. Свештенство и вјерни су, прије и изнад свега, позвани да се моле Богу да онима који су на власти поврати разум, те да се труде да изгоне људске гријехе, најприје из себе, па онда и других, а, по ријечима Светог Писма, они се никако другачије не изгоне ”осим постом и молитвом” (Мт. 17, 21).   Премијер Марковић данас неправедно прозива нашег Митрополита на одговорност за насиље и потпуно му непримјерено упућује некаква ”упозорења”, иако су и сам Митрополит и Митрополија јасно и недвосмислено рекли да су против насиља. Ова Црква није против државе нити, на било који начин, подрива њен правни поредак. Сваки напад на Полицију сматрамо за подметачину Цркви. Подржавамо његов позив за дијалог али само онакав дијалог у којем би се уважио став Цркве, а који досад није био такав, него се показао као партијско и безаконо једноумље.   Протојереј-ставрофор Драган Станишић, парох подгорички при цркви Светог Ђорђа под Горицом и дугогодишњи професор Цетињске богословије, изнио је реферат на тему ”Служба доброчинства светима (2Кор. IX)” што је са пажњом саслушано од присутног свештенства и монаштва.   Након њега су своје извјештаје изнијели архијерејски протопрезвитери седам архијерејских протопрезвитеријата наше Митрополије: цетињског, подгоричко-колашинског, подгоричко-даниловградског, барског, будванског, бококоторског и херцегновског.   Свештенство ће, у духу саборности и јединства, чувати достојанство Цркве у смутњи која је настала због доношења овог несрећног Закона, позивајући и све вјерне да се опходе према својим сусједима, рођацима, пријатељима и суграђанима у духу мира и братске љубави, па и онда кад не мисле једнако о актуелним догађајима.   Благодаримо вјерном народу који је показао изузетну одлучност и ријешеност да буде уз своју Цркву, одазвавши се на све позиве наших епископа на саборна окупљања. Овај народ је најљепши и најдивнији храм који се у овој духовној обнови Црне Горе саградио и обновио. Са радошћу понављамо ријечи Апостола Павла: ”Јер ви сте печат мога апостолства у Господу. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују.”   Позивамо нашу браћу и сестре који већ деценијама оптужују Православну Цркву, проглашавајући је за експоненте ове или оне државне или политичке идеологије, и јавно им саопштавамо да је наша Црква отворена за све православне вјернике у Црној Гори, ма како се национално и политички изјашњавали. Црква није слушкиња ниједне државе, нити иједне политике или идеологије. Она је Тијело Христово, чија је једина Глава и једини Владар – Господ наш Исус Христос. Њему Јединоме треба да служимо, уз све наше разлике.   Власти Црне Горе су својим неразумним чињењем помутиле празничну радост свим православним вјерницима и хришћанима наше земље, али молимо се Богу и за њих, да их Господ уразуми и позивамо их да се окану намјера да понизе нашу Цркву.   Честитамо свима велики празник Рођења Христовог и поздрављамо Вас поздравом наде и искупљења, мира међу људима и славе Божије:   ХРИСТОС СЕ РОДИ!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...