Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Paradoksologija

Pronaći veru = izgubiti prijatelje?

Оцени ову тему

  

32 члановâ је гласало

  1. 1. Da li ste izgubili stare prijatelje kada ste našli veru? Koliko, kako, zašto?

    • Nisam više mogao da podnesem njihovo ponašanje/razgovore
      3
    • Nisu mogli da prihvate moju veru
      0
    • Prirodno smo se udaljili zbog različitih interesovanja
      5
    • Duhovnik/neko drugi mi je rekao da ih se klonim
      2
    • Sa nekima se još družim, samo imam i nove prijatelje
      9
    • Sa svim starim prijateljima se još uvek družim i to nikad nije bio problem
      13
    • Sasvim drugačija situacija (objasni)
      5


Recommended Posts

Koliko je zaista često iskustvo koje opisuje VSB? Koliko ima među vama onih koji su u neofitskoj fazi prestali da se druže sa prijateljima koji nisu bili vernici?

 

Ako je to vaše iskustvo, da li je to bio vaš izbor (smetali su vam stavovi prijatelja) ili njihov (smetali su im vaši stavovi)? Ili rezultat saveta duhovnika ili nekog drugog autoriteta?

 

Na temu me je potaklo iskustvo Volim_Sina_Božijeg sa druge teme:

 


Imaju i drugi slična iskustva, skoro pa da su svi promenili celu garnituru prijatelja i poznanika kad su krenuli putem Liturgijskog osvećenja i na kraju su svi doživeli isto što i ja a to je da je ova nova ekipa daleko ispod stare i dobre prijatelje koji su imali više Hristovog uma od ovih danas koji se navodno njime rukovode.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам изгубио пријатеље али сам смањио количину времена које проведемо заједно. Нисам то намерно урадио, нити је ико на то утицао. Спонтано се догодило од како сам почео да уводим промене у свој начин живота. Такође, не бих навео само Литургијско освећење као разлог, већ и образовање и животно искуство уопште које утиче на формирање мог погледа на свет. 

Међутим, иако удаљени, емотивна веза је још увек јака и једни другима увек помажемо и прве питамо за помоћ иако се не виђамо толико често.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nemam takvog iskustva. Ovo mi je cak i cudnjikavo; nisam cula da je neko prekidao prijateljstva... Valjda bi trebalo da je suprotno...

Recimo, pocela sam da se druzim vise sa drugom koji je Musliman (vise nego dok nisam verovala). :) I cini mi se da sad gradimo i prijateljstvo, sto je takodje velika radost. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тема је одлична, једва чекам да прочитам остала искуства! 

 

Код мене је била ова опција: "задржала неке старе, а добила и нове"! 

Некако, пар мојих блиских пријатеља и ја смо имали ту срећу да заједно почнемо да се занимамо нашом вјером и да заједно одлазимо на прве Литургије и читамо књиге на ту тему. Послије у Цркви сам упознала доста људи, неки су ми постали ближи, али ови стари су увијек на првом мјесту. 

 

А са осталима, који нису вјерници, нисам прекинула контакте, нити мислим да постоји разлог за то, док год поштујемо једни друге. Али исто тако, нисам никад са њима доживјела нека негативна искуства, само пар расправа на тему вјере, Цркве, поста и сл. :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мишљења сам, да искључиво од нашег става зависи, од начина  на који се ми верујући поставимо,  како ће други реаговати на то, када  из било ког геста схвате  да смо верујући/црквени.литургијски/.Имала сам негативних  етикета/ништа посебно/ али искључиво из мог погрешног става, тада као некога који је тек открио веру.Сада из ове перспективе када је вера колико толико сазрела, никада ни у лудилу не машем са својим ставом ко сам и шта сам.Пријатеља имам на обе стране хвала Богу.Старе нисам изгубила због вере, само смо се удаљили због околности /даљине. Нови пријатељи, су и једни и други.Сада из ове перспективе уопште не правим разлику.   :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Искрено,више пријатељства сам изгубио,мада је то груба реч,рецимо запоставио,пре свега због интернета и несметаног дружења из фотеље и једног "идиличног" живота у Србији,где  већина људи не зна где удара,од гомиле свакодневних проблема,пре свега финансијке природе...

А што се вере тиче,не дружим се више ни са људима из Цркве,из истих горе наведених разлога...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Искрено,више пријатељства сам изгубио,мада је то груба реч,рецимо запоставио,пре свега због интернета и несметаног дружења из фотеље

 

Исто важи и за мене.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čini mi se da je u mojoj prvoj parohiji to bilo malo češće, i da je postojao pritisak od strane nekih sveštenika da se tako postupa.

 

Meni je duhovnik kada sam imala 18 godina rekao da bi trebalo da se odvojim od društva koje popije po neku i ide na rok koncerte, i da ima dobrih mladih ljudi u parohiji sa kojima se može družiti. Odgovorila sam da su i moji sadašnji prijatelji dobri, mada nisu vernici, i da nisu oni krivi za moje grehe, već ja. 

 

Stvarno je bilo dobrih mladih ljudi u parohiji, ali neki su se baš izolovali od ostatka sveta i postali opsednuti krajem sveta i kalendarima i besom prema novotarcima. Neke od tih razgovora nisam ni razumela niti želela da razumem. Neki su bili zaista meni lično divni ljudi - od tih su neki u međuvremenu otišli iz crkve, neki ostali (ali mnogi od njih otišli iz parohije).

 

S druge strane, stare prijatelje van vere nisam izgubila, stekla sam i mnoge nove. U početku mi je bilo pomalo zastrašujuće kada mi se postavljaju ona ista pitanja koja sam ja postavljala kad sam se smatrala za ateistu (rani pubertet), ali mi je iskustvo pokazalo da svaka sumnja i kriza, ako im se pristupi iskreno, dovodi do nove, bolje faze, a da je otvoreni razgovor uvek i bez izuzetka dobra stvar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво треба разграничити шта тачно подразумевамо под изразом "пријатељи". Имао сам до сада неколико блиских људи од којих сам се силом прилика удаљио. Физичка удаљеност је у свим случајевима један од најзначајнијих фактора. Са неколико њих је било све већег мимоилажења у ставовима али прилизак Цркви није био пресудан за то удаљавање. А наравно да сам пронашао нове пријатеље. Животне околности су такве да ни са њима не успевам да проводим много времена али шта је ту је... tuzki-bunny-emoticon-001.gif

 

Мој одговор на дилему из наслова би био да пронаћи веру не мора да значи губљење пријатеља. Све зависи од тога какви су људи, колико отворени, зрели, какви смо (и да ли смо) ми као личности. Улазак у веру на здрав начин би чак требао још и да учврсти пријатељства. Мада у пракси није све баш тако.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Благословена сам пријатељима, сачувала сам нека дјечија пријатељства, па школска, па стицала нове у радном окружењу, активистичком окружењу, овде, неки моји блиски пријатељи су ми и родбина. Моје откриће вјере прије 25 година ништа није сметало мојим тадашњим младим пријатељима и трпјели су моје смарање (проповиједање). Више пријатеља имам који су атеисти или лутајући, него вјерника (ипак смо ми мањина), неки моји пријатељи из дјетињства су људи друге нације/вјере. Једноставно се волимо и поштујемо и прихватамо једни друге у цијелости и нема ту специјалних услова у погледу образовања, моралног кодекса или духовне зрелости. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Glasao sam "Sasvim drugačija situacija". U crkvu sam počeo da idem kao dete i nikada nisam doživeo situaciju da zbog vere pravim radikalne postupke vezane za prijatelje, pa i spoljašnji život generalno.

Crkva, hrišćanstvo, vera je od početka bila deo mog identiteta, pa sam sa drugima od malena takav ulazio u odnose i takvog me drugi znali. Kao klinca me ljudi zvali na ulici: "Pope ...., dođi vamo!" Eto, kao iz žitija :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada sam krenula da istrazujem veru i da pokusavam da je zivim,mnogo vremena sam tome posvecivala pa sam prekinula dotadasnja drugarstva,a stekla nova ,na kojima sam vrlo zahvalna.U medjuvremenu sam i obnovila ona stara sto sam ih zapostavila :)

 

A sto rece Ivan Ivkovic pitanje je sta smatramo prijateljstvom,zato sam i napisala drugarstva.Pravi prijatelj je jedino Bog.Ni mi sami sebi nismo uvek sposobni da budemo prijatelji,pa tako i ljude treba prihvatiti sa njihovim manama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...