Jump to content
Снежана

Сујета

Recommended Posts

 

Sujeta - slast za ego, otrov za dušu
 
 

Šta znači biti sujetan? Sujeta je pojam koji ima negativnu konotaciju. Kada kažemo za nekoga da je sujetan to smatramo negativnom karakteristikom njegovog / njenog karaktera. Svi ljudi su sujetni, bez izuzetka, ali se ljudi razlikuju u stepenu izraženosti njihove sujete. Kada se u svakodnevnom govoru kaže za nekoga da je sujetan obično se misli na nekoga sa izraženom, prenaglašenom sujetom.

 

Sujetna osoba je:

 

1. preosetljiva na kritiku i odbacivanje

2. ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi

3. ima nisko samopoštovanje

4. čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije

 

Sujetne osobe su preosetljive na kritiku. One svaku kritiku doživljavaju intenzivno, lično, kao znak odbacivanja. Ako kritikujete sujetnu osobu ona će postati ljuta i povređena i osećaće se odbačeno. Sujetna osoba žudi za prihvatanjem i odobravanjem od strane drugih. Sujetna osoba je osoba gladna ljubavi. Sujetna osoba se oseća nevoljeno a ne ume da voli sebe u zadovoljavajućoj meri. Zato ona traži potvrdu svoje vrednosti od strane drugih ljudi. Spolja može delovati arogantno, nadmeno i samouvereno. Dok iznutra se oseća nesigurno, povređeno, usamljeno, odbačeno, besno i prazno.

Zašto je sujeta “slast za ego”? Kada sujetna osoba osvaja druge ljude, dobija njihove komplimente i divljenje, ona procveta. Oseća se kao da je na sedmom nebu. Ti uzbudljivi, ekstatički osećaji moći, lične vrednosti i prihvaćenosti dižu njen ego u nebesa. Osećaj ličnog trijumfa je jako uzbudljiv, prijatan i eksicitirajući kao droga. Osoba lako postaje zavisna od njega i teško ga se odriče. Problem je u tome što svi ti osećaji (kao i svi drugi) ne mogu da traju dugo. Za sujetu važi poznata narodna izreka: ko visoko leti, nisko pada. Kada prestanu aplauzi, divljenje i prihvatanje, sujetna osoba ostaje bez svoje duševne hrane i ponovo zapada u stanje apatije, umerene i hronične potištenosti (distimije), koja može biti praćena povremenim epizodama očaja.

 

Sujeta je “otrov za dušu” jer sprečava prirodan kapacitet osobe da se razvija i dostigne svoj krajnji cilj ličnog i spiritualnog razvoja a to je sloboda od ega. Sloboda od ega ne znači gubitak ega, jer je to nemoguće. Sloboda od ega znači distanciranje od ega, svest da ego postoji ali da je ego samo ego a ne suštinska odlika nečijeg identiteta. Ego je samo filter kroz koji posmatramo sebe, druge i svet. Iako imam ego ja sam mnogo više od njega.

Ego je dečija i kulturna tvorevina sa kojom smo se identifikovali tokom razvoja. Ego se sastoji od niza kulturnih i porodično uslovljenih vrednosti, uloga i identiteta. Ego ne možemo razoriti niti izbrisati iz našeg uma, ali ga možemo prevaziđi. Možemo se izdići iznad njega, tako što ćemo uvideti da ego nije suština našeg bića. Svako ima ego ali niko od nas nije ego.

Sujetna osoba je osoba koja je centrirana na svoj ego. Ona ne vidi da ona može da postoji izvan svog ega. Zato je tako fragilna i preosetljiva. Dokle god osoba veruje da je ona ego, ona neće biti u stanju da sebe prihvati bezuslovno i oslobodi sebe ropstva sujete.

 

Kada osoba bezuslovno prihvati sebe ona oseća duševni mir, spokoj, celovitost, radost i iskrenu ljubav prema sebi, drugima i svetu. To je ljubav bez očekivanja i interesa. Volim zato što postojim a ne zato što želim da posedujem nešto ili nekoga. Kada osoba shvati i doživi da nije svoj ego ona više ne žudi za prihvatanjem od strane drugih. Više ne teži savršenstvu. Može slobodno i udobno da živi u svojoj koži jer se više ne identifikuje čvrsto sa svojim ego programima, stečenim identitetima i uverenjima. Takva osoba je svesna sebe, ali je i dalje nesavršena. Ali to više nije problem. Nesavršenost joj ne smeta, jer se više ne vezuje za ego.

 

Osnovni ego program je: vrediš onoliko koliko te značajni drugi prihvate i potvrde. Kada postanemo svesni tog programa i prestanemo da ga sledimo, postajemo slobodni od ropstva sujete. Ego program je onaj u koji veruju deca. To je program kome smo naučeni i trenirani od rođenja pa sve do odraslog doba. Ego program kaže: budi ono što drugi kažu da ti jesi, oni bolje znaju od tebe kakav si i koliko vrediš. To je naravno iluzija. Ko može da vas bolje zna od vas samih? Ne može niko.

 

Kako možemo prevazići ego i sujetu? Tako što ćemo zaviriti u sebe i potražiti odgovore iznutra. Koje odgovore tražimo? Tražimo da odbacimo iluzije o tome ko verujemo da jesmo. Kada odbacimo te iluzije ostaje ono to stvarno jesmo. To se ne može opisati rečima jer to nije koncept već doživljaj. Doživljaj da nismo ego oslobađa i uvodi nas u svet prave samospoznaje i unutrašnjeg mira.

 

Dr Vladimir Mišić

 

http://www.vaspsiholog.com/2015/11/sujeta-slast-za-ego-otrov-za-dusu/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тренутна асоцијација на сујету. Магла.Ево гледам кроз прозор стана ништа се не види.

Ваљда је сујета замагљена перцепција себе и других . :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ego program je onaj u koji veruju deca.

 

Ne bih se složila sa ovim  zaključkom, jer dijete nema svijest dovoljno razvijenu i opterećenu uticajem sredine, da bi razvilo  tu vrstu nesigurnosti, pa i potrebu za potvrdom da vrijedi, na taj i takav način. U periodu adolescencije se javljaja potreba da se dokaže i potvrdi kvalitet, a sve zbog presinga kojem je mlado biće izloženo.

Nesigrnost i sujeta, koje se prvo javljaju u tragovima, dobro su tlo za ovu mučnu osobinu.

Pitam sebe, koliko toga ima kod mene, i samouvjreno tvrdim da sam odolila tom zlu...što ipak znači da sam sujetna, i da branim sebe na taj način. Ljudi smo, tako da  strah i nesigurnost idu ruku pod ruku sa sujetom i gordošću. Pitanje je, koliko možemo osloboditi sebe tog zla i razviti se u biće koje prihvata sebe takvo kakvo jeste?

Odgovor je, onda i samo onda, kad shvatimo da nije potrebno da dokazujemo svoju vrijednost, dominacijom nad drugima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vlada sjajan kao i obicno  :sunce:

 

Dobar je tekst i daje smernice kako nadvladati sujetu tj kako razbiti uverenja o vrednosti.

U nekim drugim psiholoskim recnicima ovo bi bila "zabrana na vrednost".

 

Itekako se formira u detinjstvu, kada roditelj uci dete da je "dobro" samo kada radi nesto sto mama i tata kazu da je dobro, kada dobija nagrade i pohvale samo za "dobro", a kada negde pogresi ne dobije kritiku ponasanja nego licnosti - "ti nista ne valjas, vidi kako si smotan, uvek prospes taj sok, nikad ne skupis igracke". Kada sa jedne strane imamo kritiku necije licnosti, a sa druge pohvalu bica, mi razvijamo obrazac da smo vredni samo kada nas drugi hvale, razvijamo nesigurnost u sopstvenu vrednost i jedino uz pohvale drugih se osecamo "dovoljno vredno".

Jer dete u tom uzrastu ne moze da jasno razluci granicu izmedju sebe i drugih, ne moze mentalno ni razvojno da razlikuje poruke drugih i zato se javlja osecaj da nismo dovoljno vredni ukoliko nas drugi ne potvrdi da jesmo.

Naravno radi se o detetu malog uzrasta kada se ovakve stvari i formiraju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жеља да нас други виде у бољем светлу, у каквом сами себе не видимо.

За разлику од гордости где мислимо да смо неприкосновени у свему, и где нам није толико битно мишљење других. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
To stvara nesigurnost, ali za ego još nemaju podlogu, jer nisu zreli dovoljno. Govorim o ranom periodu.

Мислим да се са егом сви рађамо, и да се управо у раном периоду детињства одређује смерница у којем ће се развијати, но не мислим да није подложан променама, и да је сујета нешто што не може да се превазиђе, прерасте и сузбије као и страх, несигурност...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да се са егом сви рађамо, и да се управо у раном периоду детињства одређује смерница у којем ће се развијати, но не мислим да није подложан променама, и да је сујета нешто што не може да се превазиђе, прерасте и сузбије као и страх, несигурност...

Zar nije sin Božji rekao:  "Zaista, kažem vam, ako ponovno ne postanete kao mala djeca, sigurno nećete ući u kraljevstvo nebesko."

Pri tom je mislio na poniznost i nevinost, a u tom slučaju nema gordosti.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Ayla ,

 

Јесте, рекао је... :) АЛИ, и  у Сатани се разви зло, па пожеле да буде као Бог, из чега настаде та и толика гордост и сујета, па управо из клице која је била у њему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Ayla ,

 

Јесте, рекао је... :) АЛИ, и  у Сатани се разви зло, па пожеле да буде као Бог, из чега настаде та и толика гордост и сујета, па управо из клице која је била у њему.

Pa zar nije cilj i krajnji smisao da svi postanemo bogovi?Nije satanin greh u tome što je poželeo da bude kao Bog već zbog načina na koji je to hteo da ostvari a to je mimo Božije volje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Psiholozi egom zovu ono sto mi kazemo licnost, i licnost se formira od pocetka.

 

Bila je nekad negde tema, zasto da budemo kao deca, nisu deca ni malo nevina i naivna, deca mogu itekako biti zla i lazljiva i slicno, ali su neposredna, otvorena, radoznala. Kad nesto zeznu, nema kao kod odraslih one strasne komponente, oni nemaju tu "dubinu zla" kao odrasli, kod njih je sve i dobro i lose prilicno otvoreno i pojednostavljeno. Deca su nase ogledalo, naravno da ima razne dece, ali su i u svojoj "zlobi" bezazleni i to je obicno tj skoro uvek reakcija na ponasanje drugog odnosno ako vide zlo, ako ih naucimo da je to u redu, da je taj nacin ponasanja u redu, oni ce tako reagovati...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Kratos,

Акценат није на томе шта је сатана пожелео, него да је сујету развио из клице зла, што се негде поклапа са мојим мишљењем да се сви рађамо са егом. (наравно ограђујем се, ово је само моје лично мишљење) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Ayla ,

 

Јесте, рекао је... :) АЛИ, и  у Сатани се разви зло, па пожеле да буде као Бог, из чега настаде та и толика гордост и сујета, па управо из клице која је била у њему.

Ja sam govorila o djeci, ne o satani.

I dalje vjerujem da ništa čistije zemljom ne gazi, od djece. Možda griješim, ali nek bude moj teret.

Učim i dalje, jer ne znam.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...