Jump to content
Снежана

Сујета

Recommended Posts

Psiholozi egom zovu ono sto mi kazemo licnost, i licnost se formira od pocetka.

 

Bila je nekad negde tema, zasto da budemo kao deca, nisu deca ni malo nevina i naivna, deca mogu itekako biti zla i lazljiva i slicno, ali su neposredna, otvorena, radoznala. ..

Da, ali se ne rađaju kao takva. Sve te karakteristike koje si navela oni primaju od svijeta oko sebe. Mi ih na zlo navodimo. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Kratos,

Акценат није на томе шта је сатана пожелео, него да је сујету развио из клице зла, што се негде поклапа са мојим мишљењем да се сви рађамо са егом. (наравно ограђујем се, ово је само моје лично мишљење) :)

Ja mislim da je ego nešto što se razvija.Mi se svi rađamo kao tabula rasa sa nekim ja,nekom samosvešću pa nam se onda kroz vaspitanje,kroz odnos sa drugim ljudima i uopšte kroz način funcionisanja sveta u kome živimo stvara taj i takav ego što je kao neko lažno ja,iskrivljena slika.(i ja se naravno ograđujem i ovo je samo moje mišljenje) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Kratos,

 

Мислим да је Владета Јеротић писао нешто на ову тему...баш супротно да се дете не рађа као табула раза, ако пронађем поставићу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Psiholozi egom zovu ono sto mi kazemo licnost, i licnost se formira od pocetka.

 

Ja koliko znam ego je samo jedan deo ličnosti u psihologiji.Ličnost je daleko kompleksnija.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kod frojda da, imamo i tumacenje transakcione analize, o ego stanjima, pa imamo roditelja, odraslog i dete, recimo meni je to blize. Ali nisam na to mislila. 

Kad pricaju o egu, psiholozi ne tumace ego kao sujetu, kao nesto lose, nego prosto kao deo licnosti, ne pripisuju mu neku negativnu konotaciju.

Kod pravoslavnih je drugacija terminologija, kod nas je egoista neko ko je sujetan, pun sebe, misli samo na sebe i ima tu negativnu konotaciju.

 

Autor teksta je pricao o programu ega, odnosno to bi bio zivotni skript recnikom transakcione analize, kako mi naucimo u detinjstvu da se ponasamo i koja uverenja o sebi formiramo koja se kasnije odigravaju u zrelom dobu. I u tom konktekstu je rekao da ukoliko dete u tom ranom uzrastu nauci da nije dovoljno dobro, da nije vredno, ono ce vecito imati potrebu da trazi tu potvrdu od drugih i vrteti se u jednom zacaranom krugu sujete.

 

Ne mislim ja da se dete radja kao tabula raza vec sa punim potencijalom da bude svasta nesto i svakakvo, a da ce prvobitno iz interakcije sa roditeljima pa sa drugim znacajnim licnostima nauciti koje osobine ce forsirati i negovati a koje ne, pa ce biti zapostavljene. Jer da nije tako, onda bi bila potpuno iskljucena mogucnost promene u odraslom dobu, da dete koje ce kasnije biti odrastao nema klicu niti mogucnost da nauci ne bi se kasnije moglo ni promeniti i onda bi bilo ono "takav sam kakav sam" sto je pogresno.

Tacno je da je nase sadasnje ponasanje uslovljeno mnogim faktorima i dogadjajima, mislima osecanjima, ali to ne znaci da je zacementirano zavjek.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sujetna osoba je:   1. preosetljiva na kritiku i odbacivanje 2. ima izraženu želju da dobije potvrdu od strane drugih ljudi 3. ima nisko samopoštovanje 4. čvrsto se identifikuje sa svojim egom i grčevito se drži te idenitifikacije

Доктор је убо у центар!

Морам признати да сам се у већој или мањој мери пронашао у свим ставкама.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jedna od najskrovitijih dimenzija ljudske duše je sujeta. Kada nam nešto nepoznato zagrebe u dubini duše, dok prolazimo kroz razna iskustva sa ljudima, a što ne liči na poznata osećanja, najverovatnije je na delu manifestacija sujete. Na njoj se može najviše primeniti ona narodna poslovica - oko samo sebe ne vidi. Kad za nekoga kažemo da je sujetan, obično pod tim mislimo nešto negativno.Tim izrazom osuđujemo ili odbacujemo. Sujeta je osobina koja se ne ceni. A u stvari nema čoveka bez sujete. Po tome ispada da svi svakog osuđuju ili odbacuju, jer je sujeta opšta pojava. Ona se uvek ne vidi, ali samo zato što je krajnja podloga ljudske prirode. Dok dođemo do nje, moramo proći sve one slojeve ličnosti kojim čovek gradi svoje odnose sa drugim ljudskim bićima. Sujetni ljudi ne vide dimenzije svoje sujete .Oni, najčešće i ne znaju da je imaju. Obično svoju nelagodu tumače kao zlonamerni atak svoje okoline. Doduše, većina pogrešno identifikuje i tuđu sujetu, tumačeći je kao lošu narav ili agresivnost. Sujeta je suptilna forma ispoljavanja egoizma. Kada neko prevari, ukrade ili ne daj Bože, ubije drugo ljudsko biće, on je najsirovija manifestacija sebičnosti ili nedostatka osećaja povezanosti čoveka sa čovekom. Ljubomora i posesivnost su takođe načini izražavanja egoizma, toliko rašireni u društvenim odnosima da ih maltene smatramo normalnim socijalnim pojavama. Istog su porekla uobraženost, gordost i arogancija....i, zaista, pitamo se ima li išta u ljudskoj svesti osim egocentrizma. Za razliku od svih nabrojanih vidova ljudske sebičnosti, sujeta je izatkana od najnevidljivijih niti. Ona je onaj nevidljivi pokretač bizarnih ljudskih postupaka izbegavanja odnosa sa životom. Kad, na primer vidite na nekoj "važnoj" sportskoj manifestaciji svo to mnoštvo od publike i navijača u stvari gledate, čast izuzecima, ljude koji zadovoljstvo takmičenja i sportskog izražavanja lično izbegavaju, posredno se diveći onim koji su hrabri da se pokažu. Zašto ima tako malo mesta gde se ljudi telesno izražavaju kroz ples i muziku? Mnogim kreativnim ljudima , bez obzira na oblast izražavanja, opada kreativnost kada javno nastupaju. U suštini sujeta je uzrok takvih ponašanja. Mi se plašimo izražavanja svojih potencijala, da ne narušimo prethodno stvorenu sopstvenu, lepu sliku o sebi, ako javno mnenje bude svedok naših slabosti i neuspeha.

 

psiholog Srecko Lazic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Сујета је болест и то у равни са  карциномом. Другим ријечима, убија човјека исто као и карцином. Карцином тијело, а сујета душу. Једина разлика између ове двије болести је та да, без обзира до којег се стадијума болест развила, за сујету постоји лијек. Битно је да човјек препозна да је има и само то препознавање је степеница ка оздрављењу. А да би човјек у потпуности оздравио треба да има много љубави. Да се отвори и да га та љубав у потпуности преплави, како би је несебично могао ширити. Једино и само тако човјек се може ријешити сујете. Јер љубав може све. :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Neša_ рече

Ne bih rekao.

Isuviše često se njome samo manipuliše.

To cime se manipulise nije Ljubav vec ego...sujeta, strah... 

Ljubavlju, bezgranicnom, apsolutnom i istinskom, nemoguce je manipulisati. I slazem se sa Biljanom, Ljubav jeste najjaca sila i nepobediva je.

Share this post


Link to post
Share on other sites
20 minutes ago, Милан Ракић рече

О Боже....

:))

Ali, zaista, treba imati razumevanja. Ne znam jeste li vi to osetili nekada, ali ta ususkanost u sopstvenoj ispravnosti i "istini" je jako udobna; i prija. Prija zato sto sve deluje jasno i tacno, nema nesigurnosti, nema premisljanja, nema sumnje, reklo bi se - cudnovata lakoca postojanja (cudnovata - s' obzirom da se miri sa patnjom i ozlojedjenoscu) a opet bezbremena, jako je tesko izaci iz tog kruga jer je covek vec iscprljen podnosenjem, a ovo zahteva dodatni napor i muku.

Call me Dosstojevski. :D:D

Измењено од Џуманџи

Share this post


Link to post
Share on other sites


@Neša_

Врати  се на тему, ако у опште знаш о чему се овде ради, твоје ламентирање над тужном ти судбином и даље троловање неће бити толерисано.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/4/2016 at 19:47, Neša_ рече

ali je toliko voli da želi da joj pruži sve što je u njegovoj moći, nadajući se da će ga ona ipak zavoleti.  

U tom " nadajuci se"  da ce mu ona uzvratiti ljubav,, lezi sva njegova tragedija. On nju zapravo ni ne voli...on voli da bude voljen. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 7.12.2015. at 8:17, Снежана рече

ekstatički osećaji moći

Neverovatan opis ove bolesti. Mislim da svaka strast poseduje ovo. U trenutku razmišljanja kako smo savršeni,jaki,idealni(iskrivljena realnost), imamo te ekstatičke osećaje. Samo što je fora da uvek posle toga moramo da patimo. Odličan tekst.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...