Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Jace Jerimoth

Зицер | Ако сте тражили спорт, онда ништа

Оцени ову тему

Recommended Posts

  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Побуна србских аутохтониста!

 

12316174_10207885506606058_7547516484362

 

Изјава председника Томислава Николића да нам је Русија мајка, вређа здрав разум сваког, иоле просвећеног Србина.

Да Деретић није дошао и проповедао, па да му се (Томиславу Николићу) још и опрости, али после Деретића је незамисливо да један Србин даје изјаве како је нека тамо северна српска покрајина, Русија, нама мајка, када се лепо зна и доказује из дана у дан, што ДНК анализом хапло типова, што археолошким налазима, што проповеђу честитог Деретића, да су Срби народ најстарији и мајка свим европским народима, од којих је руски један од млађих народа, а који је настао мешањем Србобалканаца и Србоскандинаваца. Исправно би било рећи да је Србија Русији баба, у најмању руку.

Ми, србски аутохтонисти, оштро протествујемо због овако непромишљене изјаве председника Томислава Николића, и тражимо његово јавно извињење у име свих Срба, од Саргона, Србоегипћана и од Србоегипћана до Срборимљана и од Срборимљана до Дрвенаровића и од Дрвенаровића до Немањића и од Немањића до данас!

Србски аутохтонисти

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sirijske izbeglice se zahvalile Vučiću
 
 

Povodom odlaska prvog kontigenta srpske vojske u NATO mirovnu misiju u Siriji, sirijske izbeglice, koje su toplo dočekane u Srbiji i sigurno sprovedene do Nemačke, najtoplije su se zahvalile bivšem premijeru Vučiću pesmom “Rado ide Srbin u vojnike”, koju su otpevali na vrlo dobrom srpskom i objavili na “AlahuEkberYouTube” kanalu.

 

nargila.jpg?w=710&h=457

 

U najlepšem sećanju ostao im je bivši ministar Vulin, koji ih je razveseljavao svojim pokušajima da priča arapski, mada im ga je ponekad bilo i žao, jer je i sam sa sobom pričao arapski. Sa setom se sećaju svih toplih sendviča koje su pojeli, a neki i danas čuvaju kineske japanke, koje su se dobili od srpske vlade.

Za nepuna dva dana video-zahvalnicu na “AEYouTube” do sada je pogledalo više od pola miliona ljudi.

 

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/05/sirijske-izbeglice-se-zahvalile-vucicu/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Govor Andreja Fajgelja: “Hvala Aleksandru Vučiću, bez njega ovog koktela ne bi bilo”
 

 

vece-zahvalnosti.jpg?w=710&h=546

 

Zicer ekskluzivno prenosi govor Andreja Fajgelja sa nedavno održanog, tradicionalnog, srpskog i domaćinskog običaja gošćenja, u narodu poznatog kao „koktel“.

“Dragi prijatelji, da nije bilo Aleksandra Vučića, ne bi bilo ovog koktela i ja ne bih bio u centru vaše pažnje. Za ovo što sam danas, On je zaslužan. Ja nisam kao neki, kojima je pomogao u karijeri, a odmah su zaboravili na njega. Još od direktorskog mesta u KCNS i njegove pomoći da pređemo Dveri u Novom Sadu, ja sam čekao zgodnu priliku da mu se od srca zahvalim”, rekao je Fajgelj vidno dirnut.

Na koktelu se potom prisutnima sa video-bima obratio i AV, koji se izvinio što nije mogao da dođe na koktel, jer je imao neodložna državnička posla, ali je rekao da se nada da “sledeći kokteli neće proći bez njega”.

Svoj govor, čuveni srpski disident, vidno izmučen nakon cela dva dana provedena u pritvoru, završio je retoričkim pitanjem: “Da li će sloboda umeti da peva, kao što sam ja pravio koktel o njoj”, što je izazvalo buran i oduševljen aplauz svih prisutnih.

Kako Zicer iz nezvaničnih izvora saznaje, čuvši za briljantnu Fajgeljovu ideju, general Vladimir Lazarević požalio se bliskom prijatelju što i on, nakon povratka iz Haga nije napravio koktel za svoje malobrojne prijatelje.

Isti izvor rekao nam je da je general Lazarević, ipak, shvatio da je on bio samo deset godina u Haškom tribunalu i da se njegova patnja ne može porediti sa stradanjem Andreja Fajgelja.

 

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/05/govor-andreja-fajgelja-hvala-aleksandru-vucicu-bez-njega-ovog-koktela-ne-bi-bilo/

Share this post


Link to post
Share on other sites
7. decembra je sv. Ekaterina – Evo šta nikako NE SMETE da radite tog dana!
 
 

ekv.jpg?w=710&h=476

 

U ponedeljak, 7. decembra po novom ili 24. novembra po starom kalendaru, SPC proslavlja sv. velikomučenicu Ekaterinu.

Tog dana nipošto ne smete da slušate EKV, jer će vam cela sledeća godina biti baksuzna!

Ukoliko, pak, ovo upozorenje ne shvatite ozbiljno, evo šta će vas zadesiti već istog dana:

  • Vatrene znake horoskopa, tj. lava, strelca i ovna, očekuje povišena telesna temperatura!
  • Vodeni znaci, rak, škorpija i riba, mogu da se nadaju dijareju!
  • Zemljani jarci, device i bikovi imaće zatvor!
  • Vazdušni blizanci, vage i vodolije, mogu da očekuju celodnevno prdenije!

Nemojte posle da kažete da niste znali.

 

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/04/7-decembra-je-sv-ekaterina-evo-sta-nikako-ne-smete-da-radite-tog-dana/

Share this post


Link to post
Share on other sites

EKONOMISTI SAGLASNI: Ovoliko stranih investicija za ovako kratko vreme, uništiće srpsku privredu!

 

lova.jpg?w=710&h=533

 

„Zicer“ je imao uvid u pismo koje je nekoliko istaknutih srpskih ekonomista uputilo Ministarstvu za kapitalne investicije, u kojem se izražava zabrinutost zbog naglog porasta stranih investicija u Srbiji od početka godine.

Tim povodom razgovarali smo sa dr Dragoradom Lisicom, profesorom TV ekonomske analitike na prestižnom “Džon Nebitni” unezveritetu, jednim od potpisnika pisma, koji nam je objasnio razloge za strah:

 

profesor.jpg?w=678&h=525

Profesor Lisica

 

 

“Kad u zemlju odjednom uđe ovoliko para, neminovno dolazi do inflacije, koja je štetna za privredu. Pored toga, sa ovoliko velikim prilivom stranih investicija, dolazi i veliki broj stranaca, a to podstiče prostituciju, trgovinu drogom i sve ostale oblike kriminala. Zato kažem Vučiću da malo uspori, ne mora svima standard da se digne odjednom, nije to vredno propasti sistema!”

Iz Vlade niko nije hteo zvanično da komentariše ovo pismo, ali smo nezvanično saznali da je pismo shvaćeno veoma ozbiljno, i da će se preduzeti sve mere kako profesori ne bi destabilizovali državu.

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/06/ekonomisti-saglasni-ovoliko-stranih-investicija-za-ovako-kratko-vreme-unistice-srpsku-privredu/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sigurna kuća za najhrabrijeg premijera i najhrabriju novinarku
 
 

vuc48dic487kockica.jpg?w=710&h=535

 

Kako saznaje Zicer, Aleksandar Vučić i Brankica Stanković preko noći se kriju u jednoj sigurnoj kući, jer su njih dvoje najugroženiji građani Srbije.

Novinar Zicera snimio je ovu ekskluzivnu fotografiju u trenutku kad je premijer napuštao sigurnu kuću, takoreći, s prvim petlovima.

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/01/sigurna-kuca-za-najhrabrijeg-premijera-i-najhrabriju-novinarku/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mi smo odmah znali da je reč o kleveti!

santos.jpg?w=655&h=492

Ministar Gašić, uoči našeg razgovora.

 

 

GAŠIĆ: Mislio sam na klečanje u Crkvi! Ovo je napad na Premijera!

 

Povodom, kako mnogi kažu, skandalozne izjave ministra vojnog, Bratislava Gašića, ekipa Zicera se jutarnjim autostopom uputila u Kruševac, do brda Bagdala, da pre početka Liturgije stupi u kontakt sa ministrom Gašićem i čuje i njegovu stranu priče.

Potraga nije dugo trajala, pošto smo znali da ministar svaki dan dolazi u svoju zadužbina na molitvu. Zatekli smo ga dok je palio sveće, one najveće, od 500 din.

Ekipa Zicera: „Gospodine ministre, da li možemo da čujemo Vaš komentar povodom jučerašnje, skandalozne izjave koju Vam pripisuju?“

Ministar Gašić: Ljudi moji, ne znam šta je ovo, ja ne spavam od juče. Proveo sam i sam celu noć u klečanju i molitvi, jer ne znam šta me je snašlo. Izgleda da naše stare, tradicionalne vrednosti, više niko ne prepoznaje. Ja sam samo mislio na crkveno klečanje. Zna se da volim skrušene žene, koje su nalik monahinjama (videti “Poseta Maje Gojković Iranu”), koje znaju šta je pobožnost, kućni red i vaspitanje. Svaka žena koja prekloni kolena svoja na molitvu, bliska je idealu svetice i majke. To sam samo mislio i ništa drugo.“

Ekipa Zicera: „Reklo bi se da ste pobožan čovek?“

Ministar Gašić: „To je poznato svima koji me znaju. Pobogu ljudi, jesam li rekao da ću za 3 meseca sagraditi crkvu na Bagdali, kojoj ni pisanja novinara ništa neće moći? Zar nije tako bilo? I zato meni, kao pobožnom čoveku, uopšte nije jasno kako je moglo da dođe do ovakvog nesporazuma i zlonamernog izvrtanja mojih reči.“

Kako Zicer saznaje, jutros je slika sa ministrovim likom počela da mirotoči, a oko nje se nadaleko širio miris sveže, samlevene kafe, najfinijeg kvaliteta. Najverniji članovi stranke već su pohrlili ka domu Gašića, a mnogi do ovog gašilišta idu upravo na kolenima.

 

slika-gasic-2.jpg?w=659&h=410

 

Mirotočiva slika! Miris kafe širi se i sa ekrana!

 

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/07/gasic-mislio-sam-na-klecanje-u-crkvi-ovo-je-napad-na-premijera/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Kako Zicer saznaje, jutros je slika sa ministrovim likom počela da mirotoči, a oko nje se nadaleko širio miris sveže, samlevene kafe, najfinijeg kvaliteta. Najverniji članovi stranke već su pohrlili ka domu Gašića, a mnogi do ovog gašilišta idu upravo na kolenima.

 

:)):)) :))

 

Умирем !!!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Velja Ilić: Zgrožen sam Gašićevim postupkom prema novinarki!
velja.jpg?w=710&h=408

Zaštitnik novinara

Povodom uvrede koju je (bivši ministar?) Gašić uputio novinarki B92, Zicer je zamolio Velimira Ilića, takođe ministra u sadašnjoj Vladi, da za naš blog prokomentariše ovaj incident.

Vidno iznerviran, rekao nam je sledeće:

„Go*no jedno, klempavo, kako ga nije sramota tako da vređa novinarku?!? Pa to je nečija sestra, majka, žena! Đubre jedno, koristi svoj ministarski položaj da bi ispoljavao svoj muški šovinizam i primitivizam. Neka ide na gej paradu, pa nek proba tako nešto tamo da kaže.“

Zatim je Ilić, kad se malo pribrao, dodao: „Zamislite kakav je ovaj Gašić tikvan, pa mogao je jadnu novinarku, daleko bilo, da išutira! Sramota!“

 

https://zicerblog.wordpress.com/2015/12/07/velja-ilic-zgrozen-sam-gasicevim-postupkom-prema-novinarki/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      VAŽNA OBAVIJEST - SELIMO NA NOVU ADRESU
       
      Poštovani čitatelji, radost nam je da vam na današnji spomen sv. Marka Efeškog, velikog borca za vjeru, možemo predstaviti naš novi blog. Nakon više od pet godina rada, preko 300 članaka, tisuća posjeta i komentara, ovaj blog se više ni vizualno ni tehnički ne može nositi s novim zahtjevima koji stoje pred nama. Novi blog će imati sve sadržaje kao i ovaj, a od novih mogućnosti osobito ističemo podjelu članaka po temama, tako da će čitatelj moći lako i brzo doći do odgovora na pitanje koje ga zanima. Trenutno još uvijek traje unošenje svih starih tekstova u novi blog, uz njihov pregled i ispravke. Onog trenutka kada se to završi, prelazimo u potpunosti na novi blog, a do tada možete na novom blogu proučiti stare članke, iz vremena kada većina vas još niti nisu bili čitatelji bloga, a koji su, zbog skromnih tehničkih mogućnosti, ostali uglavnom skriveni. Zahvaljujemo pravoslavnom misionarskom centru "o. Danil Sisojev" iz Beograda na tehničkom angažmanu, bez kojeg bi ovaj projekt bio nemoguć. Bogu hvala na svemu, i krećemo dalje.
      Nova adresa je: https://orthodoxhr.wordpress.com/   Objavio/la Pravoslavlje Hrvatska u 19:23 
      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      VAŽNA OBAVIJEST - SELIMO NA NOVU ADRESU
       
      Poštovani čitatelji, radost nam je da vam na današnji spomen sv. Marka Efeškog, velikog borca za vjeru, možemo predstaviti naš novi blog. Nakon više od pet godina rada, preko 300 članaka, tisuća posjeta i komentara, ovaj blog se više ni vizualno ni tehnički ne može nositi s novim zahtjevima koji stoje pred nama. Novi blog će imati sve sadržaje kao i ovaj, a od novih mogućnosti osobito ističemo podjelu članaka po temama, tako da će čitatelj moći lako i brzo doći do odgovora na pitanje koje ga zanima. Trenutno još uvijek traje unošenje svih starih tekstova u novi blog, uz njihov pregled i ispravke. Onog trenutka kada se to završi, prelazimo u potpunosti na novi blog, a do tada možete na novom blogu proučiti stare članke, iz vremena kada većina vas još niti nisu bili čitatelji bloga, a koji su, zbog skromnih tehničkih mogućnosti, ostali uglavnom skriveni. Zahvaljujemo pravoslavnom misionarskom centru "o. Danil Sisojev" iz Beograda na tehničkom angažmanu, bez kojeg bi ovaj projekt bio nemoguć. Bogu hvala na svemu, i krećemo dalje.
      Nova adresa je: https://orthodoxhr.wordpress.com/   Objavio/la Pravoslavlje Hrvatska u 19:23 
    • Од Ћириличар,
      Ово је тема за личну употребу. Ево, да почнем са већ постојећим текстом:
       
      Знамење и значење Босне
       
      Признати грб Босне ( не и Херцеговине, јер је то потпуно засебна област ) већ је вијековима плави грб са златним љиљанима. Још од пада Босне под Османлије 1463. године тај грб је сматран за свебосански знамен, иако је то само био грб владарске породице Твртковића а не Босне као земље ( по Фојничком грбовнику љиљани су грб Твртковића, а лав на плаво-бијелом пољу грб Котроманића. Додуше, Твртковићи су само подгрупа Котроманића тако да се може рећи да је босанска династија имала два грба ).
       
       
       
      Прво, што се тиче самог грба са љиљанима, постоје два гледишта. Прво је то да су љиљани увезени из Француске ( тачније од династије Анжујаца. Наиме, током рата за круну Угарске, босански владар је подржао Анжујца који је владао Напуљским краљевством. Након његове побједе, као знак захвалности за подршку, босански бан је добио златне љиљане на поклон и они се од тада налазе на грбу Босне. Ово се и види на претходне двије слике ), или уопште из иностранства, јер је сам симбол био веома раширен. Друго становиште јесте да је љиљан домаћи знак, настао у Босни. Као докази се наводе налази љиљана на стећцима, те на објектима из још ранијих времена. Мада, без обзира на објективну јачину оваквих аргумената, веома је сумњива пристрасност бошњачких кругова који аб инитио одбацују сваку другачију тврдњу. Српски и хрватски кругови су потпуно незаинтересовани за овај симбол осим у случајевима када га желе потпуно присвојити за себе, попут Бошњака. Национализам уопште није добродошао при објективним сагледавањима повијести, то је барем видљиво. Као што је већ речено, грб са љиљанима је још од пада Босне под Османлије сматран за босански грб и са њим су се поистовјећивало босанско становиштво. Но, како је већина градског и добар дио руралног становништва примио ислам, одједном је хришћански симбол ( који по неким тумачењима представља Свето Тројство ) постао знак муслиманске Босне. Римокатолички дио је био подијељен на босанску и хрватску струју па се то сходно и одразило на касније прихватање националног симбола ( то јест, једни римокатолици су себе сматрали Хрватима, а други Босанцима. Такво стање је опстало добро до 19. вијека гдје је познат лик фра Ивана Јукића који се изјаснио за Босанца, Бошњака ). Римокатоличко становништво је мање-више било домородачко и тешко се може рећи да су они досељеници у Босну. Са друге стране, православно становништво носи ту стигму досељеништва, али само онда када се пробуди бошњачки национализам. Истина је заправо да је један дио садашњег православног становништва заиста досељен у Босну силом, по наредби Порте из Истанбула, али је онај други дио домородачки ( предјели Семберије, Подриња и наравно сви православни Херцеговци ). Досељеници су смјештени или у Источну Босну, код Гласинца и Романије гдје су досељени из црногорских Брда након устанка 1713. и 1714. године када је босански паша Нуман-паша Ћуприлић разбио устанике и 3000 устаника са њиховим породицама доселио у Гласинац како би прориједио брдско становништво и ослабио њихову снагу и наум за будуће устанке. Иронијом повијести, само је терет пребацио ближе Босни, јер је Романија постала легло хајдука, а њен тежак терен муслимани нису радо походили па се стога ту православно становништво и одржало. Други дио досељеника је пресељен у босанску Крајину из разних српских земаља ( од Црне Горе, Херцеговине, преко Мораве до Косова ) и та мјешавина различитих српских племена и родова се убрзо издефинисала као Крајишници. Са друге стране, простори Семберије, сигурно и Посавине у неким дијеловима, те Подриња су увијек били блиски Србији и православље је у тим крајевима одавно већ заживјело. Херцеговина, с друге стране, била је дио Србије још од Стефана Немање, а под окриље Босне длази тек половином 14. вијека, када ју је Твртко освојио од Душанових вазала ( овај догађај се додуше оспорава, наравно, у српским круговима јер се у љетописима спомиње како је Душан заправо "подвинуо цијелу Босну пода се" и побиједио Твртка. Но, чињеница је да од половине 14. вијека, или макар крајем, херцеговачки владари су били вазали босанске круне ). Становништво Херцеговине је одвећ било и остало православно ( под Херцеговином подразумијевам стару Херцеговину која се протезала од Неретве па све до Скадарског језера и црногорских Брда ), а њен западни дио који је потпао под Босну ( хумске земље ) су и дан данас у саставу БиХ. Тако имамо стање да је домородачко становништво једне области под "страном" владавином. Потребно је напоменути да су Босна и Херцеговина двије потпуно различите области, те да стога се љиљани не могу сматрати симболом читаве БиХ као земље, јер је грб Котроманића искључиво босански грб. Са друге стране, то је и грб босанске државе ( држава је различит појам од земље ).
       
      Што се ипак тиче грба босанске земље, у Фојничком грбовнику стоји грб Босне који се састоји од водоравно положеног полумејсеца и осмокраке звијезде изнад њега, на црвеној подлози. Сама вјеродостојност Фојничког грбовника је у питању баш код одређених грбова, као што је овај. Разлог је тај што се тај симбол ријетко гдје друго виђа ( ја за сада знам да је само представљен у Фојничком грбовнику, а могуће и у Охмућивићевићевом или Косјерић-Неорићевог. Заборавих од ког је Фојнички грбовник само препис ), што је само појачано читавом атмосфером сумње у вјеродостојност самог Фојничког грбовника. Но, са друге стране, овај знак уопште није необичан за словенско племство, а јавља се и ван словенских кругова, но рјеђе. Најбољи примјер јесте грб племићке породице од Сарајева са којом дијелим презиме, али не и сродство. На том грбу су представљена три водоравно положена полумјесеца на црвеном штиту. Постоје и остали грбови, а полумјесец и осмокраку звијезду сам чак видјео и код једне пољске племићке породице, на изложби постављеној на Калемегдану. Око овог грба нема никаквих спорења, осим дилеме да ли је уопште и вјеродостојан. Но, једно је сигурно, ово је симбол Босне као земље ( у Фојничком грбовнику ).
       

       
      Да се вратим натраг на Котроманиће са двије реченице. Поред fleur de lis симбола, њихов породични грб био је и лав на плаво-жутом пољу, односно златно-бијелом ( зависно од варијације ). Овај симбол је једноставно потиснут од стране љиљана па је данас скоро па заборављен да се напомене. Но, потребно је рећи шта и о Херцеговини ( то јест о оном дијелу који је потпао под босанску власт-о Хуму ), јер је то засебна област. Западни дио старе Херцеговине је дошао под босанску власт у 14. вијеку и након одређених територијалних измјена стање је мање-више исто. Хумске земље су данас у саставу босанске државе. Грб Херцеговине ( тачније Хума ) носи сличности са грбом земље Босне из Фојничког грбовника. Наиме, на црвеном пољу се налази десна рука која држи сабљу, а изнад сабље сијају полумјесец и осмокрака звијезда.         Дакле, као прво, Босна и Херцеговина су двије засебне области и свака од њих има своје симболе. Босна има фојнички грб са полумјесецом и осмокраком звијездом као и љиљане Котроманића ( док је њихов лав једноставно потиснут ) који су прихваћени за симбол босанске државе и бошњачке нације. Са друге стране, босанска Херцеговина ( Хум ) за свој симбол има десну руку која држи сабљу изнад које такође сијају полумјесец и осмокрака звијезда. Слиједећи чисту логику, грб Босне и Херцеговине би према томе могао и требао бити само грб који спаја љиљане, сабљу, полумјесец и осмокраку звијезду. Само тако ће државни симболи у потпуности одговарати повијести, имену и значењу онога кад се каже "Босна и Херцеговина".  
    • Од александар живаљев,
      хумор као афродизијак за жене
      Смијех је секс без додира!
      Пише: Данинa Николић-март 18, 2017   Секс је најинтензивнија размјена тјелесних течности и осјећаја између двоје људи, тако да је хумор нешто као секс без додира. Уз њега екстатично уживате баш као и у сексу, сублимирате бијес и агресију, развијате толеранцију, упознајете се и јачате сопствено и парнерово самопоуздање, кажу стручњаци
      Пише: Данина Николић
      Духовитост је једна од три особине коју свака жена прижељкује код мушкарца. Ово су доказала сва истраживања о парнерским односима у Европи и Америци. Истраживања су показала и да је смијех афродизијак за жене.
      У психолошком смислу духовитост означава особу чији су ментални процеси живахни, тако да нас она често изненађује својим оригиналним начином изражавања, објашњавају психолози.
      Ријеч ,,хумор“ потиче од старих Грка, и означава течност, а они су тврдили да мјешавина тејелесних течности контролише људско здравље и осјећања. Секс је најинтензивнија размјена тјелесних течности и осјећаја између двоје људи, тако да је хумор нешто као секс без додира. Уз њега екстатично уживате баш као и у сексу, сублимирате бијес и агресију, развијате толеранцију, упознајете се и јачате сопствено и парнерово самопоуздање, кажу стручњаци.
      Наравно, као што и квалитетан секс зависи од спонтаности и опуштености, тако се и хумор најбоље изражава у неформалној атмосфери.
      Када с партнером дијелите ужитак изазван хумором и смијехом, ствара се снажан осјећај блискости и повезаности. Кад се двоје људи смије заједно, рађа се позитивна атмосфера и осјећај да се допуњавате.
      Шалом утичете на ментални ток партнера, обоје напуштате рутину живота и препуштате се игри, а свако разочарење и проблем настају у том тренутку. Не треба вам ни новац, ни излазак, ни вино, ни повод. Кад се смијете, довољно је само да сте заједно и да све буде сјајно.
      Као што се дјеца играју играчкама, ми се играмо појмовима. Хумор је управо то. Долази у спонтаним ситуацијама и зато није тешко бити духовит кад имате правог парнера поред себе.
      Такође, добро је кад човјек има способност да се шали на свој рачун и кад прихвата шале на исти. На тај начин се подстиче повјерење међу партнерима и самопоуздање.
      Чињеница да сте способни да се издигнете изнад сопствених мана и недостатака јако опушта друге људе. Осим тога, добро је насмијати се сваком проблему, јер, чим сагледате духовите аспекте тешке ситуације, сагледали сте проблем у правом свијетлу, са здраве дистанце.
      Када наступе конфликти и неслагања, хумор ће олакшати ствари и помоћи да обновите добре вибрације и слогу. Хумор спречава расправе и смањује јачину сваке изговорене ријечи. А стручњаци наводе да је секс после смијања много страснији.
      http://www.sedmica.me/smijeh-je-seks-bez-dodira/
    • Од Дијана.,
      https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1044592345661373&set=gm.1140184632730908&type=3&theater
×