Jump to content
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 21 часа, Нифада рече

Данас су жене у много бољој позицији

У кавој бољој?

Морам да будем амбициозна, школована, остварена , да имам добар посао, а треба и да будем згодна и дотерана, а поред тога и домаћица , да рађам децу, да их васпитам, а у међувремену да спремим ручак, распремим кућу, и све то кад дођем са посла у минимум 17h. А некад је довољно било да будеш супруга, мајка и домаћица. Куд ћеш лепше.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Лубеница рече

У кавој бољој?

Морам да будем амбициозна, школована, остварена , да имам добар посао, а треба и да будем згодна и дотерана, а поред тога и домаћица , да рађам децу, да их васпитам, а у међувремену да спремим ручак, распремим кућу, и све то кад дођем са посла у минимум 17h. А некад је довољно било да будеш супруга, мајка и домаћица. Куд ћеш лепше.

Pa, zavisi je li vise cijenis sigurnost bez vise odgovornosti (kao u patrijarhalnom drustvu gdje samo trebas biti fina, smjerna, treptati okicama, radjati djecu i kuvati - i ima da zivis kao bubreg u loju) koju ujedno prati i manjak slobode i prava (ako ce se drustvo potruditi da te zastiti kao bijelog medvjeda, onda ima pravo da trazi nesto zauzvrat za taj trud - a drustvo u 99% slucajeva za to trazi poslusnost i cutanje kao cijenu) - ili vise cijenis slobodu koju prirodno prati vise odgovornosti.

Ako od tebe dragi trazi sve da radis a tebi to smeta - ili promijeni misljenje da ti vise ne smeta, ili nadjes novog dragog. 

Samo jedmo je sigurno - vise slobode, manje sigurnosti i vise odgovornosti. Pa ko voli nek izvoli.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Срндаћ рече

Pa, zavisi je li vise cijenis sigurnost bez vise odgovornosti (kao u patrijarhalnom drustvu gdje samo trebas biti fina, smjerna, treptati okicama, radjati djecu i kuvati - i ima da zivis kao bubreg u loju) koju ujedno prati i manjak slobode i prava (ako ce se drustvo potruditi da te zastiti kao bijelog medvjeda, onda ima pravo da trazi nesto zauzvrat za taj trud - a drustvo u 99% slucajeva za to trazi poslusnost i cutanje kao cijenu) - ili vise cijenis slobodu koju prirodno prati vise odgovornosti.

Ako od tebe dragi trazi sve da radis a tebi to smeta - ili promijeni misljenje da ti vise ne smeta, ili nadjes novog dragog. 

Samo jedmo je sigurno - vise slobode, manje sigurnosti i vise odgovornosti. Pa ko voli nek izvoli.

Vidis, mislim da je za zenu najgore kada mora da ostane sa detetom jer ono trazi punu paznju i onda je posvecena njemu i nema vremena ni za sta drugo i tu nastaju trvenja, sto je otac duze na poslu, sto ne cuva decu, ne moze ona sama. Tako da i nije lose da zena radi, fala Bogu imaju deca i babu i dedu. 😊

A ono sto je dobro ostalo od emancipacije je sto su i muskarci postali odaniji kuci pa pomazu zeni i dele poslove. A nekada je sve bilo na zeni. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Flojd рече

Vidis, mislim da je za zenu najgore kada mora da ostane sa detetom jer ono trazi punu paznju i onda je posvecena njemu i nema vremena ni za sta drugo i tu nastaju trvenja, sto je otac duze na poslu, sto ne cuva decu, ne moze ona sama. Tako da i nije lose da zena radi, fala Bogu imaju deca i babu i dedu. 😊

A ono sto je dobro ostalo od emancipacije je sto su i muskarci postali odaniji kuci pa pomazu zeni i dele poslove. A nekada je sve bilo na zeni. 

Све је то нормално. Ако си са нормалним човјеком, некако ћете се договорити око подјеле рада, на који већ начин који највише одговара.

Само се не смије превидјети да је женама са еманципацијом и ослобођењем дошао и терет слободе - а то је повећана одговорност за више ствари. И оно што је добро у савременом свијету је то што жене имају слободу да бирају шта желе у животу, више слободе или више сигурности. Са друге стране има мушкараца који више воле жене једног или другог типа, и ето мирна Босна ( да се не лажемо, има код мушких тај нагон да буде главни и да он буде тај који ће нешто дати и обезбиједити за жену и породицу. ХУЛК ЈАК ХУЛК ЗАРАДИ ХУЛК ДАТИ ЖЕНИ ЈЕР ХУЛК ЈАК :D ).

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Срндаћ рече

Са друге стране има мушкараца који више воле жене једног или другог типа, и ето мирна Босна

Sa trece strane ima muskaraca koji vole tradicionalne patrijarhalne muskarce, sve se razumeju, komanduju jedan drugome, slusaju se, biju sakama o sto, rade jedan za drugoga (a posto su muski bolje su placeni), ne zvocaju jedan drugome kad je tekma... meni to deluje kao neka gej idila.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Meni nije jasno, kako ljudima nije jasno da pisanje misljenja svoega , veoma darovitoga i pametnoga , tj zapravo mlacenje prazne slame ne vodi nikud, daklen samo energija se crpi, daklen pa mora banica sa spanacem da se krka mnogo jako. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 28 минута, drvce рече

Sa trece strane ima muskaraca koji vole tradicionalne patrijarhalne muskarce, sve se razumeju, komanduju jedan drugome, slusaju se, biju sakama o sto, rade jedan za drugoga (a posto su muski bolje su placeni), ne zvocaju jedan drugome kad je tekma... meni to deluje kao neka gej idila.

Само топла браћа :sunce:

ben-hur-review_12bx.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Лубеница рече

У кавој бољој?

Морам да будем амбициозна, школована, остварена , да имам добар посао, а треба и да будем згодна и дотерана, а поред тога и домаћица , да рађам децу, да их васпитам, а у међувремену да спремим ручак, распремим кућу, и све то кад дођем са посла у минимум 17h. А некад је довољно било да будеш супруга, мајка и домаћица. Куд ћеш лепше.

Па и данас имаш опцију да будеш ''супруга, мајка и домаћица'', без ових данашњих додатака око каријере, нико не брани.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Православни Србин рече

Друга ствар је то што ти причаш, шта би некој жени пријало или не. Али, та изјава сама по себи, није сексистичка. Може се рећи да је Шешељ био непристојан, што он јесте по свом обичају, али то опет није сексизам. 

А сви медији запенили ,,ааа, сексизам, мржњаа према женама", и друге бесмислене пароле. 

Не знам колко имаш година и да л се сећаш тих догађаја. Негде тамо почетком владавине ДОС-а, а пре Шешељевог одласка у Хаг, оптужиле неке жене покојног Вука Обрадовића да их је злостављао. Не сећам се заиста шта је ту тачно било, да ли је или није био крив, али се сећам да се о томе водила расправа у парламенту. Тада је у парламенту била и Неда Арнерић.

Изалзи Шешељ за говорницу, стандардно нешто млати и између осталог извали: ”Ја кажем Неди Авневич: - Недо, доџи да се злостављамо! А она мени каже: - Иди па се сам злостављај!”

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 22.12.2019. at 20:19, Срндаћ рече

Све је то нормално. Ако си са нормалним човјеком, некако ћете се договорити око подјеле рада, на који већ начин који највише одговара.

Само се не смије превидјети да је женама са еманципацијом и ослобођењем дошао и терет слободе - а то је повећана одговорност за више ствари. И оно што је добро у савременом свијету је то што жене имају слободу да бирају шта желе у животу, више слободе или више сигурности. Са друге стране има мушкараца који више воле жене једног или другог типа, и ето мирна Босна ( да се не лажемо, има код мушких тај нагон да буде главни и да он буде тај који ће нешто дати и обезбиједити за жену и породицу. ХУЛК ЈАК ХУЛК ЗАРАДИ ХУЛК ДАТИ ЖЕНИ ЈЕР ХУЛК ЈАК :D ).

Postoji jedna prica o braku:

" Muskarac i zena se odluce da pobede planinu. Uzmu kucicu ispod planine i krenu u pohod. Vremenom zena pozeli da sredi taj dom da uziva u njemu. Ali muskarac nastavlja da osvaja planinu i prepusta zeni njihovo gnjezdasce -  svako ima svoj put i vreme da posveti sebi, imaju dosta prostora da uzivaju u ljubavi i razumevanju. Zeni to odgovara, jer planira porodicu sa njim, uziva dok ih zamislja u novom domu. On dodje kuci, ona spremi rucak, zagrli ga , pita kako je na poslu, sede pored kamina zagrljeni, uzivaju u lepom raspolozenju To je sve lepo i ruzicasto sve dok zena ne zatrudni, i tad se nastavlja ova lepa idila, ali je sad njoj dosadno jer su navikli da sve rade zajedno. Pa idu u soping, gledaju kupuju, on naravno odvoji vreme za to. Pa to je i lepo. Zadovoljni su. E kad dodje dete onda se shvate da postoji crno i belo jer odjednom bam! Otreznjenje. Muskarac sve vise napreduje u osvajanju vrha ali je umorniji, menja se njegova svest, on zeli da vise zaradi, obezbedi zenu i dete. Zapadne u neku depresiju jer smara da nije dovoljno spreman da obezbedi dete pa zapne jace da se sto vise popne. Majka za razliku od njega je takodje u problemu, svesna je da je ranjiva dok je dete uz nju, zavisi od nje a ona od muza. Muz to shvati pa pocne da radi napornije kako bi dostigao vrh a on mu odmice. Zena se u pocetku prepusti detetu ali to postaje teret za nju, da budes sa nekim vezan 24 casa i da nemas nikakvo vreme za sebe zato trazi od muza da se i on posveti malo detetu kako bi ona imala vremena za sebe. I muz je sve vise i vise umoran, trazi vreme za sebe jer naporno radi a detetu i njoj daje malo paznje, a ocekuje od nje da razume, da ga zagrli i poljubi kad se vrati sa posla da ga pita kako mu je, da mu spremi neko jelo ono na sta sh navikli, rutina. Zene to kompezuje time sto svu svoju energiju posveti detetu a muz bude zapostavljen. Dete se nocu budi, nece da spava. Stize ih zamor. I onda kazu " dok dete nije doslo sve je super funkcionisalo. I on sve vise radi i njoj sve vise nedostaje. Stvara se jaz izmedju njih. On krene u kafanu sa drustvom, jer trazi vreme za sebe, trazi da pobegne bar malo od obaveza. I na tom se izgubi. E sad kad dete malo stasa i kad zena se vrati na posao, stvari se smiruju, ali nema onog ruzicastog, vec upoznaju sivo, upoznaju realnost i tezinu svega, i opstanu ako podele obaveze ili ako jedna strana povuce vise, preuzme vise obaveza na sebe. Il se razilaze. A cesto dodje i do prevare jer se paznja nudi i njemu i njoj sa strane jer im je potreban predah i razumevanje, paznja i neznost.  I tu doje do trvenja " to je i tvoje dete itd. " A kad je dete tu onda ono to zahteva.Njemu sto je uspesan i moze da obezbedi lagodan zivot, jer je i njemu potrebna paznja pa je na taj nacin kupije, a njoj jer je zapostavljena i ili mozda i lepa, pa joj potrebna paznja. Majstori su oni koji su snazni da istraju i podnesu sve to bez da pokleknu. A tu snagu nalaze na konstantnom radu na sebi, usavrsavanju i teznji ka Bogu. Sve je lakse uz Boga i Bozije zakone, jer znas koja su iskusenja ali znas i kako da ih prevazidjes. E onda zajedno sredite dom i osvoite vrh brega"

" Kad je nase djavoli se plase, kad je moje tvoje djavoli se goje."

E sad, da li je dobro biti domacica, verovatno jeste ako je zena zaista spremna na jedan takav podvig, i muz ako je snazan na svakom planu. 

E sad jedan izuzetan covek i duhovnik o. A. Kaze da zena treba da bude domacica i posvecena muzu i tako puna je prica o srpstvu i pateiotizmu, kuci ali kada smo na kraju izmenili argumente, ipak se slozio da je hriscanski brak jedan vid partnerstva, postovanja i deljenja obaveza. 

Vidis Ana kada su pitali N. Bekvalac zasto je varala muzeve ona je rekla: " Kad je zen lepa muskarci pitaju pa ona popusti pred onim najupornijim. "

Sto znaci da jo je zafalila paznja koju nije imala kod muza jer joj fali ruzicastog. Ali ako covek konstantno radi na sebi i usavrsava se onda uz Bozijh pomoc i dobrog duhovnika moze se izboriti sa time.

Ima mnogo brakova za koje sam verovao da su dobri ali eto slusajuci njih i pricajuci sa njima dosli smo do zakljucka da treba pravi podvig da bi se to sacuvalo i da bi porod bio zdrav.

I eto ja izmudrova.

 Kako kaze o. Miroslav: " Mali, ti mnogo volis da pametujes treba malo i da cutis" heh.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kuhinja,ne kolumna jedne feministkinje:)

ZENA.BLIC.RS

Snježana Pavić u kolumni za "Jutarnji list" zapitala se kakva je danas uloga žena u braku? Da li se podrazumeva da žene rade sve kućne poslove dok muškarci sede i čekaju da dođu na gotovo? Šta se desi pa da od priče i...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 22.12.2019. at 17:07, Лубеница рече

У кавој бољој?

Морам да будем амбициозна, школована, остварена , да имам добар посао, а треба и да будем згодна и дотерана, а поред тога и домаћица , да рађам децу, да их васпитам, а у међувремену да спремим ручак, распремим кућу, и све то кад дођем са посла у минимум 17h. А некад је довољно било да будеш супруга, мајка и домаћица. Куд ћеш лепше.

Ne vezano za tebe, inspiriao me tekst ve i ovo moze da se smatra kao neka nadogradnja teksta. Vise vezano za feministicki pravac, ali onaj sto vise steti zenema nego sto pomaze.

Apostol Pavle kaze.
Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; 33. A ko je oženjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ženi.
 
Kako da ti, Pavle, želeći da budemo bezbrižni, a zbog čega nam i savetuješ bezbračnost, opet kažeš: Ko je neoženjen brine se za Gospodnje? I tu su, dakle, brige. Međutim, one nisu onakve, kaže, kao one što su povezane s brakom. Brige o Gospodnjem su spasonosne i slatke, a brige u svetu štetne i teške. U stvari, zar nije teško i žalosno starati se da ugodiš ženi, posebno onoj, koja voli da se ukrašava i traži zlato i bisere i druge isprazne stvari? To i primorava nesrećne muževe na nepravdu i dušegubne stvari.
 
34. Razlikuje se i žena od devojke.
 
One su međusobno različite i nemaju iste brige. Jedna se brine o ovim a druga o onim stvarima. I ukoliko su njihove brige različite, moraju odabrati one, koje su bolje i lakše.
 
Koja je neudata brine za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta telom i duhom; a koja je udata brine za ovosvetsko, kako će ugoditi mužu.
 
Nije dovoljno biti svet telom, nego se takav mora biti i duhom, jer se u tome, tj, u čistoti tela i duše, sastoji istinska devstvenost. U suštini su mnogi, budući čisti i neporočni telom, oskrnavljeni dušom. Pored toga, obrati pažnju na to da devstvenica nije ona, koja se brine o svetskom. Kada, dakle, vidiš ženu koja se prikazuje kao devstvenica (devojka) a pri tom se brine o svetovnom, znaj da se ona niukoliko ne razlikuje od udatih. Pavle je i za jednu i za drugu dao određena obeležja prema kojima ih možemo raspoznavati – to nisu brak i uzdržanje, nego, s jedne strane, veliko i nespokojno delanje a sa druge spokojno zanimanje svojim poslovima. Prema tome, devojka nije ona, koja se opterećuje mnoštvom ispraznih poslova. Udata pak nastavlja da se brine kako da ugodi mužu i pri tom se posebno brine o svojoj lepoti ili, da bi je smatrali dobrom domaćicom, pokazuje se kao štedljiva i marljiva.

Koliko je samo potrebno jednostavnosti da bi covek i zena bili srecni.

https://svetosavlje.org/tumacenje-prve-poslanice-korincanima-svetog-apostola-pavla/8/?pismo=lat

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
WWW.BBC.COM

Can you guide a spacecraft into orbit around Mars and cook for eight people morning and night?

Rocket woman: How to cook curry and get a spacecraft into Mars orbit

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији 13/26. јула 2020. године, на празник Сабора светог архангела Гаврила, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, а саслуживали су свештеници и ђакони.     Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да Бог слободу коју нам је дао не пориче и никада никоме себе не намеће. Зато је потребна вера. Када бисмо били поробљени и приморани да прихватамо Господа онда не би било вере, не би било нашег подвига, нашег учешћа на путу спасења. Господ нас спасава тако што Он врши Домострој спасења, Он је тај Који је Спаситељ, али не без нас, а поготову не против нас. И данас смо овде у празничном расположењу упркос свим искушењима нашега времена – наше душе и наша срца се радују због ове благодати и човекољубља које Господ штедро излива на све нас. Сви знате колики је страх и колика је опасност и невоља наших дана због вируса, али ни много веће опасности и демонске силе, ни сâм сатана, и ништа не може Цркви Божјој одолети, нити Господу. Христос, Који нам даје себе у светом Причешћу, сигурно да не може бити опасност по људе, као што смо слушали потпуно избезумљене речи и са малих екрана и из других медија. Треба пазити, треба се чувати, треба водити рачуна о себи и о своме здрављу, али знати да је један, први и последњи, Лекар душâ и телâ наших – то је Христос Господ, навео је Епископ бачки г. Иринеј.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу, седме седмице по Педесетници, на празник када прослављамо Сабор Светог архангела Гаврила, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, уз поштовање мјера НКТ-а. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, саслуживали су му протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз. Сабраном вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је казао да се наша вјера непрестано преиспитује, провјерава још од чина крштења па све до упокојења.     ,,Непрестано је наша вјера на испиту и суду Божијем. А са тврдом, постојаном вјером могуће је све побиједити. Све недостатке, људске слабости, мржњу, злобу, све своје гријехове побјеђујемо и превазилазимо вјером.”   Отац Далибор је такође нагласио да Господ непрестано чудотвори кроз сва времена и епохе исцјељујући нас од слабости и гријеха:   ,,Слушајући света јеванђеља сваке недјеље на служби ви чујете и видите да је Господ непрестано чинио чудеса, чинећи их тако да људи исповиједе вјеру, праву и постојану. А тако Господ чини и дан данас, и у ово наше вријеме Господ чудотвори и исцјељује нас од наших слабости, гријеха и сваког зла својом неисказаном силом и човјекољубљем испитујући и нашу вјеру. Заиста силом Божијом и љубављу можемо задобити Царство Божије. Господ који је силан у слави својој, оваплотио се од Свете Дјеве, родио се у Витлејему, живио међу људима, проповиједао, страдао и васкрсао ради нас и нашега спасења.”   У пастирском слову отац Далибор се дотакао благовјештења архангела Гаврила, који се у Старом, али и у Новом завјету јављао светим Божијим људима откривајући им неизрециве Божанске тајне:   ,,Архангел Гаврило чији сабор данас прослављамо јављао се пророку Мојсију који је записао то што му је Архангел Гаврило рекао о Божијем стварању човјека, стварању свијета, свега видљивога и невидљивога, описао је велики потоп, Нојеву барку. Јављао се још и пророцима, патријарсима, свима у Старом завјету, а затим и пророку Захарији, рекавши му да ће добити сина – Светог Јована Крститеља. Архангел Гаврило је такође објавио и новозавјетне домостроје спасења – Благовијести Господње, јављајући се непрестано Пресветој Богородици”.   На крају прота Далибор је још једном подвукао битност исповиједања и имања праве, постојане, тврде Божије вјере, пожеливши и помоливши се да такву вјеру, вјеру Светих отаца завлада у срцима свих људи:   ,,Вјеру тврду, праву и постојану, имали су у Свети оци које данас такође прослављамо. А то су Свети оци свих васељенских сабора који су ипсовиједили праву вјеру у Васкрслога Христа, који су донијели каноне и утврдили Цркву Божију овдје на земљи по промислу Божијем. Они су били Свети Божији људи, крштени, проповиједајући и свједочећи цијелог свог живота Христа Васкрслога. Такву вјеру, вјеру Светих отаца, требамо и ми да исповиједамо и да та вјера завлада у срцима нашим”, закључио је на крају свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете великомученице Ефимије, у петак 24. јула 2020. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, служена је света Литургија, поводом за данас најављене поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава.     Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Он је, у литургијској проповједи, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовјети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.   „За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у вријеме неподијељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цио цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Додао је да није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је Владика, био је апокалиптични знак за цијело хришћанство.     „Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вјере у свијету, па да му поднесу извјештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мјере да су говорили: Нијесмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на Небу“, бесједио је Његово Преосвештенство.   И ми смо примили вјеру од тог Храма, подсјетио је Владика, наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.   „Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној љепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је Епископ Јоаникије, додавши да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.   После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оцијенио је Владика, био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико вјекова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.   „Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најљепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.   Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вјере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од умјетности.   „Сада у ове дане, одлуком предсједника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свијет и свједочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за вријеме турске империје, али да од тог насиља нијесу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“.   „То нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори. Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намјени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намјену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган“, констатовао је Владика Јоаникије.   Ово су, оцијенио је Владика, лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате.   „Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу свјетских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава“, истакао је Епископ.     Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као примјер је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио предсједник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски.   „Сви смо заједно, сви смо у истом осјећању, цијела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у дио, радиле са том светињом она ће и даље само свједочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово:     „Нека ово наше данашње сабрање буде у прилог обједињавању свих нас православних хришћана и свих хришћана у свијету око правде, љубави, милости и благодати Божје“.        Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести.   ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА   “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеницима Митрополије црногорско-приморске од стране полиције на Ивањдан 7. јула није дозвољен пролаз до Цркве Светог Јована Крститеља у цуцким Бјелилима, гдје се сваке године на овај празник служи Света литургија и одржава Ивањдански сабор.   Звучни запис разговора
        „Ми смо већ десет година уназад прослављали Ивањдан у Цуцама, у цркви на Бјелила. То је црква посвећена Светом Јовану Крститељу. По предању саграђена је пар година послије Косовске битке, када су наши преци бјежали са Косова па су побјегли овамо у ове наше крше и ту саградили ову цркву. Она је касније обнављана у вријеме Митрополита Гаврила Дожића 1934, а онда је опет послије Другог свјетског рата запустјела, пао је и звоник, е онда је трудом оца Мома, али и свих нас заједно наново обновљена“, рекао је у разговору за Радио „Светигора“ парох которски, отац Немања Кривокапић.   Уз образложење да је због епидемилошке ситуације са короном договорено да се вјерници ове године не позивају на литургијско и црквено-народно сабрање у Цуцка Бјелила, али да је свакако договорено да свештеници тога дана служе Свету литургију у Цркви Светог Јована Крститеља и не прекидају Ивањдански сабор у Бјелилима, он је додао да није било никаквог наговјештаја од стране полиције да свештеници неће моћи да прођу до цркве и служе Литургију.   „Ја сам кренуо у Цуце преко Његуша. Код Мирца ме је зауставила патрола и речено ми је да заустављен саобраћај, да се поправља пут и да не могу да прођем. Ја сам рекао добро, ако се заиста поправља пут, али ако се не поправља, реците ми па ћу ићи около јер сам пошао ту и ту. Рекли су ми да немају информацију. Онда сам кренуо преко Цетиња и ту су ме зауставили. Није било никаквог ни разговора ни договора, једноставно рекли су ми не може се проћи и то је то“, казао је отац Немања.   Појашњавајући колико процес обнове храма у овом тешко доступном крају није био нимало лак и колико је братствима у Цуце овај сабор једном годишње значи, он закључује да су ипак плодови тог труда кроз дивне саборе на Ивањдан итекако били видљиви.   „Није било лако обнављати цркву, с обзиром на то да до тамо нема ни пута. Митрополит је 2009. године освештао ту цркву и од тада се сваке године ту на Ивањдан окупљамо. Стварно нам је било дивно, прије свега што се служи Литургија у цркви коју су наши преци подигли и гдје се налазе гробови наших предака. Заиста је било лијепо да се Кривокапићи и остале Цуце окупе у том храму. Ту се могло чути јако лијепих говора, имало је шта да се чује и научи. Организује се увијек неко послужење, неко донесе и гусле и све скупа је то било прелијепо. У том смислу је штета што ове године тог сабора није било. Да не упиремо прстом у било кога, али мислим да је ипак ова власт потпуно изгубила компас у многим стварима тако да им све смета, па смо сазнали да им је и ово засметало“, закључио је протојереј Немања Кривокапић.   Оливера Балабан     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...