Jump to content
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 1 минут, obi-wan рече

Samo jos jedan u nizu pokaza (dokaz je slaba rec) da je feminizam pogonjen iskljucivo unutrasnjom bedom i kompleksima...

И мизогинијом. Мржњом према женствености. Зато из петних жила полушавају да покажу како су разлике између мушкараца и жена културолошке (последица токсичног патријархата), а не биолошке. Не уклапа им се у болесну идеологију. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Vegeta рече

Pokušaj feminističkog metastaziranja.

Kao programer, znam dosta žena koje programiraju. Nekima sam ja pomogao, jedna je meni pomogla da krenem sa platformom na kojoj radimo.

Ono što je zahedničko za sve njih je što se ni jedna ne ponaša kao pomenuti SJW-ovi.

Jednostavno rade svoj posao, uče, rovare po katastrofalnoj dokumentaciji (ne organizacijama), pitaju po forumima, ...

Prošle godine je moj omiljeni docent na predavanjima iz mikroprocesorskih sistema odvalio nešto kao "Znam ja da djevojke imaju više iskustva u programiranju kontrolera na veš mašinama...". Nikakav skandal, samo kikotanje svih prisutnih.

Ne bi me čudilo da većina ovih idiotskih inicijativa, ako ne sve, potiču od palamudkinja (ako je to rodno senzitivno od reči palamud) sa Filozofskog ili FPN-a.

Ја сам као хемичар буквално целог живота био окружен женама. Барем пола, пола, некад и већина жена. Нико никад није правио и измишљао проблеме до пре пар година. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Is There a Connection Between the Campus Crisis and the Millennial Sex Drought?

 

The modern-day college campus, once a haven for higher learning and intellectual thought, has more recently morphed into a breeding ground for radical new beliefs about sex and race, including those that are, by definition, prejudiced. To understand the current sex drought affecting millennials, widely reported just about everywhere, we should take a closer look at the spread of discriminatory ideas like 'white privilege,' 'white tears' and the notion that our society more broadly is a 'white supremacy’ and a ‘patriarchy’ run by so-called 'cishet white men.'"
 

The Atlantic’s December cover story aptly asks, “Why Are Young People Having So Little Sex?” Indeed, Millennials and iGen (those born in the 1990s) are having fewer sexual partners compared with cohorts of previous generations. One study that helped kick off our understanding of this phenomenon found that 15 percent of 20- to 24-year-olds born in the 1990s had zero sexual partners since turning 18, compared with only six percent of those who were born in the 1960s.

The Atlantic piece runs through a comprehensive list of potential culprits, ranging from the rise of antidepressants and dating apps to the proliferation of pornography and body dissatisfaction. The aforementioned study’s authors suggested their findings could be related to millennials’ tendency to get married and move out at a later age, since living at home can be a strain on one’s sex life, and compared with single people, married people tend to have more sex. Of those who do participate in hookup culture, sexual activity is likely to involve non-penetrative sex acts, which may also lead to delaying an individual’s first time having intercourse.
 
But another reason for millennials’ decline in sexual activity likely stems from exposure to the current environment on campuses. Mainstream feminism’s hallmark theory of intersectionality has gained ubiquity by virtue of being embedded in many university curricula. Intersectionality puts forth that women and minorities experience systemic oppression that multiplies based on the extent of their minority statuses; those who aren’t minorities are considered to have privilege. (Of course, there's a popular test that determines exactly how "privileged" you are.) Based on this logic, white men are viewed as the most privileged and therefore most immune to discrimination.

As a result, racism and sexism against white men have been institutionalized as acceptable, with such discrimination being rebranded as wokeness. The intolerance that was once faced by women and racial minorities is now being targeted toward white men. Terms of abuse like “mansplaining,” “white male privilege” and “toxic masculinity” circulate freely in public discourse, rising from the idea that a person can’t be racist or sexist toward white men because white men, by and large, are the “oppressors.”
 
It’s not difficult to find examples of this way of thinking pervading campus life. Since 2011, California State University San Marcos has held a Whiteness Forum to display students’ final class projects on systemic racism in America. At Columbia University, a recent lecture by a professor of sociomedical sciences entitled, “The Toxic Campus Brew: Whiteness, Masculinity, Drinking Laws, Stress and Shame,” discussed “toxic power structures” and the “pervasiveness of whiteness and toxic masculinity” in university drinking culture.

Additionally, seemingly ever other week, there is yet another story in the news of men being pilloried for allegations of sexual harassment or assault—men who are indicted publicly without due process. In the cases of Brett Kavanaugh, whose Supreme Court confirmation turned into an international spectacle after multiple women came forward with accusations despite no corroborating evidence, and Aziz Ansari, whose bad date turned him into a pariah over night, it’s not difficult to see why young men would be terrified to pursue sexual or romantic contact with women these days. Mind you, we must also reckon with Title IX’s overreach that led to a rash of campus sexual assault complaints and subsequent hearings that threw due process out the window.
 
And yet, a man’s reputation can be tarnished by much less than allegations of sexual assault these days. Earlier this year, Richard Ned Lebow, a professor of international political theory at King’s College London, was professionally reprimanded after making a joke, while in an elevator at a conference, about wanting to be let off at the ladies’ lingerie department. The unfortunate and perhaps predictable side effect is that men now avoid women in business settings. Women are seen as a potential liability; out of fear of having a #MeToo moment, men on Wall Street have taken up strategies enforcing gender segregation—like banning dinners with female colleagues and not meeting in rooms without windows—as a way of safeguarding themselves from future accusations of sexual harassment. What could we expect young men to be thinking about sex and the dating world based on those examples alone?

This is a sentiment echoed by my colleagues who see patients in clinical practice. Sex and relationships are difficult enough to navigate without having to worry about a current or former partner coming out of the woodwork in a few months or years to say that the consensual sex you had was actually non-consensual. Taken to an extreme, some have begun asking their female sexual partners to record “consent videos” or sign contracts prior to having sex. Although most women would not lie about sexual assault, we can’t neglect that some do.
 
For female students who are constantly being fed messages from their professors that society is an oppressive patriarchal rape culture filled with men seeking to harass, objectify and hold them back at every opportunity, no wonder they graduate from a three- or four-year program hating men. This brainwashing then follows them into the outside world, as these ideas are no doubt exported upon graduation.

When hostility and disdain for men is normalized, how could this not have harmful implications for dating and sex? Social justice may have once had value in advocating for the rights of the vulnerable and disadvantaged, but it has metastasized into a creature that serves no purpose other than to confuse young minds, threaten our maturity in sexual relationships and diminish the ability for men and women to relate to one another.
 
 
 
Debra W. Soh holds a PhD in sexual neuroscience research from York University and writes about the science and politics of sex. Her writing has appeared in Harper’s, the Wall Street Journal, the Los Angeles Times, the Globe and Mail and many others. Follow her and her writing: @DrDebraSoh.
 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Young Women on Dating and Feminism in America

The weirdness of dating as a young feminist woman in America

 

Dating is super weird,” Amelia*, a 25-year-old Barnard College graduate who’s partial to the phrase “men are trash,” tells me. “I loathe it, but I don’t know if I hate it because I’m looking for a specific type of person who’s not that common — because I want a feminist man — or if everyone hates it, and we’re all fighting an uphill battle.”

Dating has always been, and will forever be, weird. But dating — and life — as a young woman in America is particularly fraught; a study in extremes. On the plus side, in this era of post-third-wave or maybe fourth-wave feminism, the concepts are largely mainstream. Groundbreaking work is being done with intersectionality; there’s #MeToo and rape-culture awareness; consent is taught at many colleges; there are more women in government than ever. At the same time, a man who’s bragged about groping women holds the top office in our country, the gender pay gap persists, and abortion rights continue to be chipped away in various states.

The internet has allowed information and porn to spread on an unprecedented scale, without necessarily promoting nuance or kindness or even accuracy. Early-stage courtship rituals can be conducted without ever meeting in person, thanks to apps like Snapchat and Tinder and Hinge. Because everyone pretty much has a cell phone, you never have to call and awkwardly get your crush’s mom on the phone. You can also FaceTime, bringing your digital relationship all the more up close and personal. But eventually you’ve got to meet in person. And that brings a whole new array of weirdnesses.

How does all this trickle down to young women, and what does it mean for their dating lives? I spoke to nine women, aged 19 to 25, to find out. While feminism and ways to talk about it are more accessible than ever, love and romance remains opaque and often confusing. “It’s easy to take a feminist stance in politics and public issues,” notes feminist author and Medium columnist Jessica Valenti, “but making that work in a private life feels much harder. I’m hearing from young women that it’s not so hard to find a boyfriend who says he’s a feminist, but that’s not the same thing as finding someone who lives it.”

So, Are They Feminists?

There was no question among the young, college-educated women I talked to that being a feminist was part of their lives, something they agreed with intellectually as well as emotionally. Michelle, a 21-year-old who goes to Vanderbilt University, put it clearly: “I believe that women have historically been barred from the same privileges and opportunities that men have had, and I think that needs to change.” Those inequalities are felt throughout daily life, she explains: “Magazines screaming at you to be thinner, more beautiful, and better at sex to ‘please your man,’ advertisements on the television telling you that you have to use more products to cover up who you really are, men catcalling you on the street, assumptions about your preferences for so many things like food, lifestyle, and romantic partners because you’re a girl.”

Back in my high school, I raged against the patriarchy, but what’s happening now is more organized, more organic, and dare I say, smarter. Jennifer Mathieu, author of the young adult novel Moxie, in which a teenager kicks off a feminist revolution at her high school, is the sponsor of the feminist club at the large, diverse public high school in Houston, Texas, where she teaches. “What I see among young feminists is a far deeper understanding than I had of how systems are working, and how race and sexual orientation and how ability levels intersect,” she tells me. “I didn’t start to have those awarenesses until I was an adult, and these women are having it now.”

Zoe, a 19-year-old student at Brooklyn College, never “had to have the conversation with myself that I was a feminist, but I didn’t really know what it meant until the Beyoncé song [“Flawless”]. That let me put a name to it.” That didn’t mean everyone felt the same way: In 11th grade, some kids started wearing Meninist shirts, and Zoe was called a feminazi. There was definitely a gender component to this, and even now among young men, there’s a stigma against the word. Zoe has found “a lot of guys aren’t ready to call themselves feminists, even if they believe in it.” Michelle adds, “I have had many conversations where a guy will describe his own beliefs about women, consent, and equal rights, and they fall right in line with being a feminist. Then, when I ask them if they would consider themselves a feminist, they’d balk, saying things like ‘Feminist is just too radical of a word — it reminds me of bra burners and feminazis.’”

Say the guys do identify as such: How do you know if they truly believe it, or are just saying it to get in bed with you? “Identifying as a male feminist has sexual currency,” says Valenti. The women I talked to, however, don’t tend to demand feminism bona fides before going on dates or hanging out with someone. But they do talk to their partners about feminism once in a relationship. Around the time of the Brock Turner case, Zoe showed her then-boyfriend an article about the little things women endure every day. “I could tell it changed his mind, and he asked about reading my feminist books,” she says. “I definitely think women in romantic relationships are in a special position to have those conversations,” says 20-year-old Maddie, a student at Barnard College. “It’s not a responsibility but a big opportunity.”

The Aggressions and Microaggressions

I heard some horror stories, namely about gaslighting, manipulation, and shaming. These things tended to happen more when the women I talked to were young — teens in middle school or high school just starting to date and figure themselves out.

Nora, for instance, broke up with her boyfriend the summer before ninth grade. Once they were back at school, he started harassing her. “He would follow me down the halls screaming,” she says. “He’d call me a slut for flirting with other guys. He’d make me want him again and then he’d be like, “No.’” This went on for about a year. Now 19, Nora is a student at Hunter College. She identifies as a feminist, but she’s struggled with what that looks like when you date someone. Her last relationship, which lasted three years, was eye opening: “Someone you’re with shouldn’t make you feel bad. It seems so simple but it’s not,” she explains. “I kind of still let people walk over me a little bit.”

Zoe’s precollege dating life was fodder for rumors and shaming: “In eighth grade, there was a rumor that I threw up giving my first blow job,” she says. (It wasn’t true.) “There were also anonymous Instagram accounts spreading shit about people.” She learned some valuable lessons. “I sent Snapchats in ninth grade that got saved and circulated around.” She doesn’t blame herself, exactly: “The guys should have known that wasn’t something that’s OK. But what I did… wasn’t not feminist.” Still, though some of her friends send pics, she doesn’t anymore.

Even more common is jokey behavior couched in sexism, the kind of thing that’s annoying but, to most of the women I spoke to, not worth getting angry about. Lana, a 20-year-old who goes to Hampshire College, says of her boyfriend of a little over a year, “We’re both musicians, and he’ll say, ‘you play like a girl,’ and laugh.” Almost all the women I spoke to had experiences like this, but varied on whether they found it bothersome or not. One told me that she could tell the guy was joking, because that’s not the kind of thing you’d say if you were serious.

Sadie and Diya, who both go to Vanderbilt University, note that queerness, and particularly bisexuality, still comes with a knee-jerk bro reaction: “That’s hot.” Diya, 22, adds, “I think since we talk about queerness it’s like, I can ask you anything. But that’s not how it works. This guy was like, ‘Oh, so you’re bisexual. Have you ever had threesomes?’ When you’re trying to use that as a flirting method, I’m like, this person is canceled.”

And being a person of color, she says, dating is “a whole ‘nother ball game. It is always something that I feel I’m conscious of when I’m even just hooking up, a part of me is like, so what are your beliefs on this issue? If you’re hooking up with someone who is white and in Greek life, it’s seen as, like, why are you going to do that to yourself?”

Hookups and Deal Breakers

Maybe there’s a decline in sex among young people, but the women I spoke to didn’t mention it. To the contrary, they’re interested in exploring their own sexuality as a means of empowerment — at least, up to a point. Maddie says, “I’m a junior now, and all of sophomore year I was hooking up with a lot of boys. It felt very good! It felt like, I’m capable of casual sex, I’m not this being that needs to cling on to men.” But there’s a buffet of side-questions that confuse the matter, like: Do you tell the guy you’re hooking up with other people? Are people judging you for it? Do you care? How sex positive are we, anyway? “I should have told the guy I was seeing that I was hooking up with someone else,” says Maddie. “We weren’t monogamous, and I wanted it to be something more, but he was scared of commitment. He painted it like I was clinging on, and I was like, I’ve been hooking up with someone else the whole time!”

Diya tells me that hookups, rather than dating and serious relationships, tend to be the norm. And despite Liza’s feeling that it’s more accepted that both men and women are sexual beings, there’s still a double standard at play. Diya says, “I think we’d all like to think that things are very sex positive and when we’re talking to our friends it’s like, do what you want, we support you, be safe.” But she’s seen people talk judgmentally about how many sexual partners others have. “I just don’t feel like we need to be having this discussion about someone else’s sex life,” she says.

The list of deal breakers I hear are long and skew toward the political, but also the obnoxious. Nora says, “I would not date someone who’s like ‘I’m not a feminist’ — I don’t need people like that.” Amelia has “a hard no Trump voters policy.” For Maddie, the red flags are “political things, when they’re really conservative, or when they talk badly about their exes. Overbearing big personalities. I had a boy mansplain libertarianism on a first date.” Lack of respect is a big one, especially physically: “I went on a date with another guy for the first time, and at the end, I went in for a hug but he tried to go for a kiss.”

All the women praised the consent awareness programs and sexual health and alcohol safety courses at their colleges. “Some people are like what a chore, but it keeps it on your radar,” says Liza.

Indeed, consent seems to be more a part of standard courtship than ever. “I’m more surprised when guys don’t ask ‘Can I kiss you?’ than when they do,” says Amelia. “A guy used to decide you were ready to make out with them, now they’re ready to use their words. It could be very impolite, but they’re still asking.” On her recent date, talk even turned to sexual assault, something she says about 40 percent of her college peers have experienced. “We didn’t have sex, we just met. I was like, we’re not gonna do that, and he said something like ‘no consent, no problem.’”

Conversations that I never would have been able to have as a high school student (out of sheer anxiety, or an inability to find the right words) are happening regularly, and that’s a good thing. With Maddie’s ex, she says, “I remember, we talked about what consent means and how it’s important, and making it very clear as we started to have a more physical relationship. He very much listened. I opened up about previous issues of consent I’d had with boys. I’m used to the ‘not all men’ conversation happening or guys getting defensive. This boy wasn’t like that. And he was handsome and smart, but also I felt so safe.”

Talk and action remain two different things, however. “A lot of my guy friends are like, ‘Yes, I’m a feminist,’ but I think when it comes to you’re at a party and you’re drinking and stuff is starting to happen, there’s no sense of ‘Let’s communicate,’” says Diya. “It can get messy really fast.”

Splitting the Bill and Other Old-School Norms

The more I talk to these young women, the more I realize how truly ingrained these hyper-traditional ways of thinking about romance are. Regardless of how much we espouse feminism, there’s still this creeping background ideology defining the guy as the pursuer who asks and calls and pays; the woman must be chased and convinced to have sex, often through the guy’s persistence. We may know it’s wrong and dated, and it’s certainly changing, but it dies hard, particularly when you’re young and getting your dating cues from the media.

The kids at Diya’s Omaha, Nebraska high school definitely followed the standard heteronormative rules of dating. “This is how you ask someone out, you have your first kiss on whatever number date. It was whatever you see on TV,” she says. Meanwhile, she was just getting into the idea of intersectional feminism, “but I don’t remember it playing out in interactions in real life. I was really conscious of being seen as someone who was overbearing or constantly talking about feelings or going after this guy.” This dichotomy between what you intellectually believe and what plays out in practice, in the mix of hormones and the newness of sex and romance, is echoed again and again in various ways.

Amelia says, “It’s a really old-school norm to have men pay for dates, and I’m happy to have a free drink because I’m a person. But I almost always split on a first date. It’s hard to do that, especially when it’s a bad date.” Her last date was the first to respond to her request to split by saying, “Of course, this is not a transaction,” she says. “And we hooked up, so it worked for him!”

I ask if she’s heard from her date yet, and if she would reach out to him. “I expected him to text me first, and he did,” she admits. “I think he knew to do that. I don’t know why I assumed that. I was talking to my friends about it, saying, ‘Now, I wait to see if he texts me,’ and we all agreed. I act chill even though I’m not.”

Valenti points out that young men are taught about chivalry, but it’s often couched in the idea that they do it to get things in return, “as opposed to the expectation that we’re all very nice to each other and it will all work out in the end.” But she, too, is conflicted. “When I was younger, I was like, it’s so condescending; now I’m like, everything sucks for us, maybe you should pay for my meal and everything else!”

What Happens Next?

There was a consensus among those I spoke with that men need to get on board in order for feminism to move forward, and that feminism truly needs to be intersectional. Sadie says, “Women can protest and fight all we want and that will do some good, but men are still in positions of power. They need to start promoting women, not speaking up and taking credit for our ideas. A lot of the fourth wave has to be men starting to be compassionate listeners, listening to the struggles of others.”

Amelia agrees: “To me, fourth wave feminism is less feminism and more equal rights and girls getting shit done and men letting women in. Men need to step the fuck up or there’s no hope! We can’t do it alone, we’ve tried a bunch of times.”

But young women aren’t just sitting around waiting for guys to do something. Mathieu’s high school feminist club is drafting a proposal that they’ll take to the principal to address concerns about the dress code. “These girls have the same concerns we had when we were young,” she explains. For instance, hallway harassment. “At the last meeting, some of them were talking about how in middle school, there was ‘Titty Twist Tuesday,’ or something super gross, and I told them that reminded me of ‘Flip-Up Fridays,’ when guys would try to flip up your skirt. Their faces fell as they realized this has been going on forever. They’re furious: Why hasn’t this been fixed yet? When I was in high school, yeah, we wrote angry poems, we made art. We would march, but it’s different. Now there’s that sense of, ‘Uh uh, I’m not putting up with this.’”

“I think we’ve come a long way,” says Nora. But Zoe isn’t so sure: “I think we need a revolution,” she says. “I was scared about the future of the country before, but now I really am.”

*All names have been changed.

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 5.10.2018. at 17:31, Juanito рече

разлике између мушкараца и жена културолошке (последица токсичног патријархата), а не биолошке. 

To je ustvari sustina svih razlika izmedju muskarca i zene. Sve ostalo je nameznuto od strane sistema vrednosti koji su se forsirali vekovima u nazad, a koji su se svesno usvajali, i koji imaju i dan danas neke korene u nekim raznim savremenim  drustvima.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 минута, Liga Džentlmena рече

To je ustvari sustina svih razlika izmedju muskarca i zene. Sve ostalo je nameznuto od strane sistema vrednosti koji su se forsirali vekovima u nazad, a koji su se svesno usvajali, i koji imaju i dan danas neke korene u nekim raznim savremenim  drustvima.

Биолошке разлике условљавају просечне разлике у интересовањима, начину размишљања и много чему другом. Нису то само пуке физиолошке разлике, него иду много дубље. Нисмо ми потпуно иста бића која се разлкују једино по полном органу. Мушкарци и жене у просеку драстично другачије размишљају и понашају се. Било је наметнуто да жене не смеју да се школују, да нису имале никаква грађанска права и много тога сличног. И јако је добро што се то променило, барем на западу. У том смислу подржавам рани феминизам који се за то борио и данашњи који се за то бори у деловима света који су још увек заостали. Није било наметнуто да су жене жене, а мушкаци мушкарци јер то провејава кроз најразличитија друштва, а јасно се види и код наших најближих животињских сродника. Због тога сматрам да је савремени феминизам који покушава да избрише све разлике, сводећи их на културолошке (од другог таласа, па на овамо) велико зло и то све веће зло са сваким новим таласом. То је штетна, болесна и антицивилизацијска идеологија против које сваки мислећи човек треба да с бори. Сваки пут кад се пред њима поклекне, оне се шире и њихово лудило се увећава. Не правдати се, не објашњавати, не уступати ни милиметар пред њиховим притисцима и иживљавањем. Створити себи живот у коме си независан од великих корпорација у којима су се рашириле, тако да ти од њих не зависи каријера. 

А парадоксално је сво то зло најштетније за саме жене. Уместо да се стварају окружења која одговарају правим, билошким женама, изводе се бесне глисте и стварају се окружења за неке безличне мутанте који нису ни мушкарци ни жене и у њима жене не могу да буду оно што јесу. Уместо да се јаз између полова (који де факто постоји управо због биологије, а култура то само експлоатише) макар мало смањи, лујке су довеле до тога да их данас мушкарци избегавају у потпуности. Све у свему, зачин Ц. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Juanito рече

Биолошке разлике условљавају просечне разлике у интересовањима, начину размишљања и много чему другом. Нису то само пуке физиолошке разлике, него иду много дубље. Нисмо ми потпуно иста бића која се разлкују једино по полном органу. Мушкарци и жене у просеку драстично другачије размишљају и понашају се. Било је наметнуто да жене не смеју да се школују, да нису имале никаква грађанска права и много тога сличног. И јако је добро што се то променило, барем на западу. У том смислу подржавам рани феминизам који се за то борио и данашњи који се за то бори у деловима света који су још увек заостали. Није било наметнуто да су жене жене, а мушкаци мушкарци јер то провејава кроз најразличитија друштва, а јасно се види и код наших најближих животињских сродника. Због тога сматрам да је савремени феминизам који покушава да избрише све разлике, сводећи их на културолошке (од другог таласа, па на овамо) велико зло и то све веће зло са сваким новим таласом. То је штетна, болесна и антицивилизацијска идеологија против које сваки мислећи човек треба да с бори. Сваки пут кад се пред њима поклекне, оне се шире и њихово лудило се увећава. Не правдати се, не објашњавати, не уступати ни милиметар пред њиховим притисцима и иживљавањем. Створити себи живот у коме си независан од великих корпорација у којима су се рашириле, тако да ти од њих не зависи каријера. 

А парадоксално је сво то зло најштетније за саме жене. Уместо да се стварају окружења која одговарају правим, билошким женама, изводе се бесне глисте и стварају се окружења за неке безличне мутанте који нису ни мушкарци ни жене и у њима жене не могу да буду оно што јесу. Уместо да се јаз између полова (који де факто постоји управо због биологије, а култура то само експлоатише) макар мало смањи, лујке су довеле до тога да их данас мушкарци избегавају у потпуности. Све у свему, зачин Ц. 

Cinjenica je da je taj jaz sve veci i da se produbljuje sto je naravno pogubno i lose. Medjutim i muskarci zene su ziva bica slicnih potreba i slicnih interesovanja makar onih najbitnijih. Medjutim neke stvari su i nametnute kulturom i vaspitanjem, oke je da postoje razlike, ali nije oke da postoje deobe ako je zensko oda moze to, ako je musko onda moze to. Svakom teba da se da sansa da radi ono u cemu je najbolji nebitno na pol.

Zene su sva jace svakoga dana, na svakom planu i shodno tome traze muskarca koni ce da im parira. Feministkinje su dale veliku slobodu zenama u tom pravcu ali se i dalje umrezeno verovanje da muskarac mora biti bolji od zene, samim tim kada se izjednace sa muskarcom nastaje problem izbora. Pa samim tim i problem u psihologiji savremenih muskarca i zena. Po mom misljenju tu lezi najveci problem.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 часа, Juanito рече

Због тога сматрам да је савремени феминизам који покушава да избрише све разлике, сводећи их на културолошке (од другог таласа, па на овамо) велико зло и то све веће зло са сваким новим таласом. То је штетна, болесна и антицивилизацијска идеологија против које сваки мислећи човек треба да с бори.

...

пре 7 часа, Liga Džentlmena рече

Сваки пут кад се пред њима поклекне, оне се шире и њихово лудило се увећава. Не правдати се, не објашњавати, не уступати ни милиметар пред њиховим притисцима и иживљавањем. Створити себи живот у коме си независан од великих корпорација у којима су се рашириле, тако да ти од њих не зависи каријера.

...

пре 8 часа, Juanito рече

А парадоксално је сво то зло најштетније за саме жене. Уместо да се стварају окружења која одговарају правим, билошким женама, изводе се бесне глисте и стварају се окружења за неке безличне мутанте који нису ни мушкарци ни жене и у њима жене не могу да буду оно што јесу. Уместо да се јаз између полова (који де факто постоји управо због биологије, а култура то само експлоатише) макар мало смањи, лујке су довеле до тога да их данас мушкарци избегавају у потпуности. Све у свему, зачин Ц.

...

Samo da podvucemo sve ovo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 39 минута, obi-wan рече

...

...

...

Samo da podvucemo sve ovo.

Када неко напише за жене да су лујке које мушкарци избегавају,као што горе читам,поставља се питање,који мушкарци.Као међу женма имамо тамо неке феминисткиње,а овамо све мушкарац до мушкарца. Феминисткиња и није велики број,а феминизираних,искомплексираних мушкараца је све више. На овој страни имамо кованицу феминисткиње,па са друге стране се као врши процена тога.Мислим да је мали проценат тих искључивих феминисткиња,а да се жени која има став и која финансијски не зависи од мушкарца,често лепи етикета да је фемиисткиња у неком пежоративном смислу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 11 часа, Нифада рече

Када неко напише за жене да су лујке које мушкарци избегавају,као што горе читам,поставља се питање,који мушкарци.Као међу женма имамо тамо неке феминисткиње,а овамо све мушкарац до мушкарца. Феминисткиња и није велики број,а феминизираних,искомплексираних мушкараца је све више. На овој страни имамо кованицу феминисткиње,па са друге стране се као врши процена тога.Мислим да је мали проценат тих искључивих феминисткиња,а да се жени која има став и која финансијски не зависи од мушкарца,често лепи етикета да је фемиисткиња у неком пежоративном смислу.

Ako se neki prepoznaju u ovom komentaru,na koje verovatno nisam mislila,onda je to do njih,a ne do mene:)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 22 часа, Нифада рече

Када неко напише за жене да су лујке које мушкарци избегавају,као што горе читам

Nisi dobro procitala. Skloni taj filter, pa procitaj jos jednom.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 12. новембра 2019. године, поводом ктиторске славе манастира Грачаница, свету архијерејску Литургију у овој светињи СПЦ.    Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики саслуживало је више свештника из Епархије, а у служби су молитвено учествовали и мештани Грачанице, околних села, као и ученици и наставни кадар основне школе „Краљ Милутин“. Током литургије свечано је обављен и чин монашења, известио је КИМ Радио. Како је Радио Слово љубве известио Димитрије Радић, Владика Теодосије је у чин расе произвео монахињу, дајући јој име по Светој великомученици Злати Меглинској.   У извештају КИМ Радија стоји да је Владика Теодосије казао да се данашњим празником прославља највећи српски владар, те да је ”данашња слава радост за све нас”.   “Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је Царство Небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова”, рекао је Владика.   Након Литургије, Владика је орденом Светог Краља Милутина одликовао извршног директора „Путева Србије“ Зорана Стојисављевића и генералног директора „Магистрале Београд“ Небојшу Башчаревића за посебан прилог у обнови и изградњи путева ка манастирима, као и Горана Јоргића из Грачанице за несебичну помоћ светињама.   „Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како цркви, тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој цркви, а Господ зна њихова имена”, казао је владика.   Пригодним програмом у манастирском дворишту основна школа „Краљ Милутин“ обележила је свој дан. За разлику од осталих школа на централном Косову, у ОШ „Краљ Милутин” се број ђака из године у годину повећава, па тако ове године школу похађа 780 ђака.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Александријски Патријарх, Његово Блаженство Теодор началствовао је Литургијом у Саборној цркви Светог Николе у Каиру, у којој је Свети Нектарије служио, близу садашњег базара Хан ел Халили. Једно од најзначајнијих историјских места представља ова кућа, где је свети Нектарије некад живео када је у Каиру служио као патријархов викар.     „Велики је благослов за Каиро и Алексанрију што је Свети Нектарије живео у овој земљи. И упркос свом разочарењу, овде је долазио двапут. Познати су нам светитељева жалост и радост. Био је велики богослов,“ нагласио је патријарх Теодор изразивши своју „велику захвалност“ што је служио стару Литургију Светог Апостола Марка, који је забележио Свети Мелетије Фигас, а одслужио патријарх александријски Кирил у манастиру Светог Ђорђа у Старом Каиру.   „Ми, афричко свештенство, деца смо Светог Нектарија, као што је то сваки јерарх александријског престола, сваки афрички свештеник, сви смо деца Светог Нектарија“, додао је Патријарх александријски. Према традицији, тога дана Свети Нектарије треба да седи на патријарашком престолу, па  је из тог разлога патријарх Теодор поставио икону светог Нектарија на престо.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Kада предстоjи да и сам свештеник приступи часној Трпези, а и да друге позове да приступе. Но, пошто није свима редом допуштено да се причесте Светим Тајнама, ни свештеник не позива све присутне; већ узевши у руке животворни Хлеб, подиже га високо и показује, те позива достојне да приђу и да се причесте. Говорећи: Светиње светима, као да каже: Ово што видите, то је Хлеб живота.    Похитајте, дакле, да се причестите Њиме; али не сви, него само они који су свети. Јер, Светиње су доступне само светима. А светима овде сматра оне који су савршени у врлини, али и оне који се труде да доспеју до савршенства, чак и ако још увек нису у томе успели. Јер, ни њих ништа не спречава да се освете причешћујући се светим Тајнама и да, са те стране, и они буду свети; као што се и сва Црква назива светом, јер блажени апостол Павле, пишући свој хришћанској заједници, каже: „Браћо света, заједничари звања небескога“. Дакле, свети се тако називају због Светога у Коме заједничаре и због Његовога Тела и Крви којима се причешћују. Јер, удови смо онога Тела, месо од меса Његовог и кости од костију Његових; а док смо са Њим сједињени и док ту заједницу одржавамо, живимо црпећи кроз свете Тајне живот и освећење из оне Главе и онога Срца. Но, кад се раздвојимо и отуђимо од пресветога Тела, тада узалуд окушамо плодове светих Тајни јер до мртвих и одсечених удова живот не допире.   2. Шта је то што те удове одсеца од онога светога Тела? „Греси ваши, вели, поставише се између мене и вас“.   3. Па шта то значи? Зар сваки грех чини човека мртвим? Свакако да не, него само онај који води у смрт. Због тога се и каже на смрт; а има грех не на смрт, по учењу блаженог Јована. Због тога они који су крштени, уколико нису пали у смртна сагрешења, која их од Христа одвајају и која доносе смрт, ништа не спречава да се причешћују и да заједничаре у освећењу; јер, и у стварности и по томе какво име носе, они су још увек живи удови, сједињени са главом.   4. Због тога на свештеников возглас: Светиње светима, верници одговарају: Један је Свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Јер, нико сам од себе не поседује светост, нити је она плод човекове врлине, него је сви од Њега иза Њега задобијају. То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свет и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свет. Ово, свакако, бива у славу Бога Оца. Јер, Бога нико није прославио славом која Њему доликује (због тога је, корећи Јудеје, говорио: Ако сам ја Бог, где је слава моја?; само Га је Јединородни Син Његов прославио славом каква Му и приличи. Због тога је, нашавши се пред страдањем, говорио Оцу: „Ја те прославих на земљи“.    Како Га је прославио? Не другачије него тако што је људима открио светост Очеву; а учинио је то показавши се светим као што је и Сам Отац свет. Јер, ако Бога схватимо као Оца овога Светога Сина, тада блистање Синово представља славу Очеву – а опет, ако Сина замислимо у Његовој човечанској природи као Бога, тада ће достојанство и ваљаност творевине свакако представљати славу Творца.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Помоливиши се за оно што је свима потребно, свештеник се моли да и он сам буде освећен часним Даровима.     2. Каквим освећењем? Да задобије отпуштење грехова. Јер, у томе је превасходна улога ових Дарова. По чему то можемо знати? По томе што је Господ, показујући на Хлеб, рекао апостолима:“ Ово је тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова“ ; а слично је рекао и над Чашом.   3. Помени, Господе, по мноштву милосрђа Свог, и моју недостојност; прости ми свако сагрешење вољно и невољно, и немој због мојих грехова отклонити благодат Светога Духа Твога од ових Дарова који су пред нама.   4. Дух Свети дарује опроштај грехова онима који се причешћују овим Даровима. Нека ми благодат од тих Дарова, каже свештеник, не буде ускраћена због мојих сагрешења. Јер, на два начина се о благодати говори у вези са часним Даровима: један је када благодат освећује Дарове, а други је када благодат преко Дарова освећује нас.   5. Према томе, да благодат на онај први начин делује на часне Дарове, то не може бити осујећено човековим гресима; као што њихово освећење није дело човекове врлине, тако није могуће да буде осујећено човековим гресима.   6. Али, за онај други начин деловања благодати потребан је и наш труд. Због тога оно нашим немаром и може бити осујећено. Јер, благодат нас освећује кроз Дарове ако нађе да смо наваљан начин спремни за освећење; но, ако нас затекне неспремне, не само да нам никакву користне доноси, него безбројне штете на нас товари. Свештеник се моли да нам та благодат – било да она дарује само отпуштење грехова, било да са њим даје и друге дарове онима који се са чистом савешћу причешћују са свештене Трпезе – не буде ускраћена у часним Даровима, јер због човечанских греха она може бити осујећена.   7. Исту молитву свештеник нешто касније упућује заједно са свим присутним народом. Наиме, пошто се помоли да сви буду у једномислију како би једним устима и једним срцем славили Бога, и пошто им у таквом духовном расположењу обећа милост великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа, свештеник позива верне да, призивајући у помоћ све свете, упуте Богу поменуту молитву, коју је и он сам малочас упутио. Јер, речи: Поменувши све свете, значе: призвавши их, помоливши се са њима.   8. Па шта каже? За принесене и освећене часне Дарове, Господу се помолимо; не да часни Дарови приме освећење (због тога сам их и назвао освећенима, да не би ти тако нешто помислио), већ да то освећење они нама предају; јер то значе речи: Да човекољубиви Бог наш, примивши их (… ), ниспошље нам за то божанску благодат. Помолимо се, каже свештеник, за часне Дарове, да њихова благодат и на нас делује; да не ослабимо у тој благодати као онда кад је то свесилно Тело Господње било међу људима и кад у неким градовима, због неверја њихових житеља, није могло да учини чудеса.   9. Узгласивши ове речи према народу, свештеник се и сам тихо помоли, тражећи од Богато исто, како би се сви са чистом савешћу причестили страшним Тајнама и како би са ове свештене Трпезе задобили опроштај сагрешења, заједницу Светога Духа, наследство Царства(… ) не на суд или на осуду.   10. Затим, пошто затражи за све помоћ и заступништво од Бога, он позива све верне да се моле да сав дан савршен, свет, миран и безгрешан проведу имајући као чувара анђела мира, верног – а вели верног због анђела лажи, коме не можемо поверити своје потребе. Молимо се, дакле, за анђела чувара не да нам тада буде дат, јер свакоме од верних анђео је већ на самом почетку дат, него да буде делатан и да чини што му припада, те да нас чува и води правим путем, и да се не удаљи од нас разгневљен због наших сагрешења.   11. Осим тога, свештеник нас позива да се помолимо за отпуштење грехова и за све што је добро и корисно душама нашим и за мир у свету, а затим за безбедну будућност, да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, тако да крај живота нашега буде хришћански; а затим да сами себе и једни друге, и сав живот свој Богу предамо, измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа.   12. У чему су садржани јединство вере и заједница Светога Духа и зашто се овде за њих молимо, о томе смо раније опширно говорили.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...