Jump to content
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

On 5.8.2018. at 23:13, Lady Godiva рече

Не знам шта бих рекла на ову вест. Колико год мрзела покривање жена, опет им не бих законом забрањивала да то раде. Да ли икоме чине зло и наносе штету тако што покрију своје лице?

Zabrana (bar po obrazloženju suda u Strasburu koji je to dozvolio) nije opravdana zato što takve žene nekome čine zlo i nanose štetu, već je opravdana zato što sud zaključio da su društvena komunikacija i ustanovljavanje društvenih odnosa između ljudi nužni za funkcionisanje demokratskog društva i da prikrivanje lica u javnosti značajno otežava i onemogućava ovo, te da država ima prava da to zabrani. Drugim rečima, zauzet je stav da se funkcionisanje evropskih demokratskih društava nužno zasniva na tome da ne krijemo jedni od drugih naša lica (identitet).

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, Avocado рече

Zabrana (bar po obrazloženju suda u Strasburu koji je to dozvolio) nije opravdana zato što takve žene nekome čine zlo i nanose štetu, već je opravdana zato što sud zaključio da su društvena komunikacija i ustanovljavanje društvenih odnosa između ljudi nužni za funkcionisanje demokratskog društva i da prikrivanje lica u javnosti značajno otežava i onemogućava ovo, te da država ima prava da to zabrani. Drugim rečima, zauzet je stav da se funkcionisanje evropskih demokratskih društava nužno zasniva na tome da ne krijemo jedni od drugih naša lica (identitet).

Да, прочитала сам то. Мени је проблематично што се у први план ставља та нека кохерентност друштва. Лично сам некако више за то да се примат да индивидуализму и личним слободама (наравно које директно не угрожавају друге).

Капирам да ће на овај начин изазвати револт, али да ће тамо нека друга, трећа генерација већ бити асимилована, тако да су испунили циљ. Али ме сам концепт државе која ти одређује шта ћеш да радиш са својим лицем згражава, чак и када је овако крупна ствар у питању, што рече скривање идентитета.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам да ли се сећате посете Маје Гојковић Саудијској Арабији,Ирану....Ако се тамо од жене очекује да носи никаб или хиџаб  и сл.зашто је онда проблем са законима у Данској.

СÑодна Ñлика

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Lady Godiva рече

Да, прочитала сам то. Мени је проблематично што се у први план ставља та нека кохерентност друштва. Лично сам некако више за то да се примат да индивидуализму и личним слободама (наравно које директно не угрожавају друге).

Nije tu poenta u koherentnosti društva (pogotovo ne u tome da svi treba da budemo isti ako na to misliš) i nije toliko kolektivistički argument, samo ne umem da se odrazim kako treba... niti mislim da ću u nastavku uspeti, ali da probam... poenta je da individue u zapadnim društvima očekuju kad izađu na ulicu, kad uđu u radnju, šetaju po parku i slično, da vide kome su rekli "Dobar dan", "Izvinite", "17ica Vam staje tamo tri ulice dalje", "Baš Vam je lep pas" i slično. Život u društvu i odnosi sa drugima za nas kao individue podrazumevaju da drugom vidimo lice kako bismo znali sa kim imamo odnose.

Kako ja razumem taj argument, to nije nekakva potreba društva koja onda nadjačava individualne potrebe, prava i slobode, već se posmatra kao potreba pojedinaca koji žive u ovim društvima. Inače ima to i osnove u biologiji mada se EHRC nije time bavio.

Ne upuštam se u ispravnost argumenta, ne mogu da prelomim da li je ok ili je samo vešto opravdanje za versku netoleranciju i ksenofobiju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Avocado, како ти да не умеш да се одразиш? :D Разумем шта си желео да кажеш. Није то форсирање униформисаност, него нека наша навика, потреба да видимо саговорнику лице и непријатан осећај, зазор када је неко "маскиран".

пре 13 минута, Avocado рече

ne mogu da prelomim da li je ok ili je samo vešto opravdanje za versku netoleranciju i ksenofobiju.

Same here.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Нифада рече

Не знам да ли се сећате посете Маје Гојковић Саудијској Арабији,Ирану....Ако се тамо од жене очекује да носи никаб или хиџаб  и сл.зашто је онда проблем са законима у Данској.

Upravo tako. Kad odes kod nekog postuj njegova pravila, ili idi na drugo mesto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nezgodno je što se onda upravo te žene, koje su često višestruko ugrožene, nađu između dve vatre i ovakvim zabranama se neretko ne oslobode nikaba, nego im bude zabranjeno da izlaze iz kuće. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 49 минута, Нифада рече

Не знам да ли се сећате посете Маје Гојковић Саудијској Арабији,Ирану....Ако се тамо од жене очекује да носи никаб или хиџаб  и сл.зашто је онда проблем са законима у Данској.

СÑодна Ñлика

Ovo je, ako se ne varam, abaja (koja već prevazilazi zakonski minimum pokrivanja u Iranu, Maja ga pretera u fazonu poturica gori od Turčina); nikab pokriva i čitavo lice i ostavlja samo prorez za oči. Jasno je zašto može biti problematičan, kao i burka. Pa opet, baš kao što Avokado reče, nije najjasnije koji je cilj zabrane, da li se na isti način gone oni koji nose maske na licu ili se ciljaju muslimani, odnosno muslimanke. Volela bih najviše kad bi bilo moguće utvrditi postoji li prisila u porodici da žena nosi bilo šta od minimalnog hidžaba nadalje i ciljati sankcijama one koji prisilu vrše. Ali teško je to zamisliti u praksi.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Lady Godiva рече

@Avocado, како ти да не умеш да се одразиш? :D Разумем шта си желео да кажеш. Није то форсирање униформисаност, него нека наша навика, потреба да видимо саговорнику лице и непријатан осећај, зазор када је неко "маскиран".

Same here.

E ali fora je u tome što mogu npr. da zamislim da smo 10 hiljada godina živeli u društvima u kojima niko ne nosi nikakvu kapu i pojave se Siki sa svojim turbanima i imamo neprijatan osećaj, kao da je maskirao glavu... i onda im to zabranimo... to bi bila ksenofobija i verska netolerancija, čisto kulturološki uslovljena... iako bi neprijatan osećaj kod nekih ljudi bio stvaran...

Međutim, mislim da smo ovde biološki uslovljeni, a ne kulturološki. Čovek ima neki (neočekivano) veliki broj mišića na licu koji mu omogućava veliki broj facijalnih ekspresija... dobar deo mozga nam je zadužen da čita i tumači te ekspresije... i čak je to poseban "modul" u mozgu... može da se pokvari, a da sve ostalo funkcioniše (vidi LINK), evoluirali smo kao društvene životinje koje žive u zajednicama i kojima je prepoznavanje i razlikovanje lica jedan od najvažnijih veština...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Lady Godiva рече

Да, прочитала сам то. Мени је проблематично што се у први план ставља та нека кохерентност друштва. Лично сам некако више за то да се примат да индивидуализму и личним слободама (наравно које директно не угрожавају друге).

Које личне слободе тих мучених жена? Оне су робови како окренеш и обрнеш. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Paradoksologija рече

Nezgodno je što se onda upravo te žene, koje su često višestruko ugrožene, nađu između dve vatre i ovakvim zabranama se neretko ne oslobode nikaba, nego im bude zabranjeno da izlaze iz kuće. 

Онда се депортују ти што их угњетавају, сви до последњег. Не мож и политичка коректност и слобода жена. Варваре у кафез, женама слобода. Тачка. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 48 минута, Avocado рече

Ne upuštam se u ispravnost argumenta, ne mogu da prelomim da li je ok ili je samo vešto opravdanje za versku netoleranciju i ksenofobiju.

Мислим да је мотивација проста. Никаб и бурка су симболи угњетавања жена у исламу. И пошто нико не може да гледа у боб да ли нека жена носи то на улици зато што ју је муж или брат натерао, или зато што она стварно жели то да носи, онда је донета забрана за све.

Нормално, то само по себи неће да поправи њихов статус, нити ће моћи да утиче како се према њима односе у њиховим породицама, али више од овога тешко да друштво може да уради а да не пређе све у тешко кршење неких других права.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Avocado рече

Međutim, mislim da smo ovde biološki uslovljeni, a ne kulturološki. Čovek ima neki (neočekivano) veliki broj mišića na licu koji mu omogućava veliki broj facijalnih ekspresija... dobar deo mozga nam je zadužen da čita i tumači te ekspresije... i čak je to poseban "modul" u mozgu... može da se pokvari, a da sve ostalo funkcioniše (vidi LINK), evoluirali smo kao društvene životinje koje žive u zajednicama i kojima je prepoznavanje i razlikovanje lica jedan od najvažnijih veština...

Хвала за линк. Појма нисам имала. :)

пре 7 минута, Juanito рече

Које личне слободе тих мучених жена? Оне су робови како окренеш и обрнеш. 

Јесу, али некима је толико испран мозак па и желе да буду робови. Гледала сам данас неки снимак са фб, девојка прича како је почела да носи хиџаб. Расплака се колико је то за њу значајно. Мислим ко сам ја да њој браним да се умотава?

Мада је с друге стране потребно да се законски забрани јер би вероватно многе од њих волеле да не носе бурку, али морају због притиска породице.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 23 минута, Juanito рече

Онда се депортују ти што их угњетавају, сви до последњег. Не мож и политичка коректност и слобода жена. Варваре у кафез, женама слобода. Тачка. 

U praksi je teško utvrditi tu prisilu. Tu leži veliki deo problema.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
       
      Роман Анатоливич Силантјев је руски верски аналитичар, историчар религије и исламолог. Доктор је историјских наука, професор Московског државног лингвистичког универзитета. Аутор је више од стотину публикација, укључујући Велику руску енциклопедију, Православну енциклопедију и Енциклопедију народа и религија света. Аутор је више од 100 публикација и 10 књига о проучавању ислама, аутор је и састављач Интерактивне мапе свих верских заједница у Русији
      Извршни је директор Центра за људска права Светског руског народног савета који је под покровитељством Руске православне цркве. Заменик председавајућег Стручног већа за државну верску експертизу при Министарству правде Руске Федерације. Члан стручног већа Више комисије за сертификацију при Министарству просвете и науке Руске Федерације о теологији.
      За руски портал РЕГНУМ Силантјев је написао чланак о медијској хајци на епископа бачког Иринеја Буловића, који преносимо у целости:
      Суд одбранио српског епископа од напада медија
      Роман Силантјев, REGNUM
      14. новембар 2019.
      Сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, већ званични став Српске Православне Цркве. Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Недавно ми је бивши колега послао врло занимљив линк са црквеног интернет-портала из Србије о томе како је суд донео пресуду у корист тужбе епископа Српске Православне Цркве против новинара који су током прошле године ширили клевете против њега у разним издањима.
      Истраживши на интернету, са осећам емпатије сам схватио да је тај човек – Епископ бачки Иринеј Буловић – стално изложен нападима. Претраживач ме је одмах одвео до српског превода анонимног аутора црквеног блога из Турске „Светлост Фанара“ (Φως Φαναρίου) који садржи буквално бујицу негативних коментара у прилично увредљивом облику. Нисам могао да верујем да је аутор блога, по свему судећи, неки Грк из Турске – црквен човек.
      За шта то окривљују Епископа Иринеја? Да је „сателит Москвe“, да је „апсолутно на страни Москве“, приписују му неке закулисне изјаве…
      Као што се види и на званичном сајту Српске патријаршије, Епископ бачки Иринеј Буловић је портпарол Српског Синода, то јест лице које је пред целом јавношћу одговорно за извештавање о његовом раду. Већ само то показује колико је позиција Епископа Иринеја Буловића изложена притисцима. При томе, сваком разумном човеку је јасно да став који заступа Епископ Иринеј није његов лични, него званични став Српске Православне Цркве.
      Тужно је, при томе, што он своју част мора да брани на суду.
      Епископ Иринеј је веома учен човек, коме је Санктпетербуршка духовна академија недавно доделила почасни докторат. На интернету није тешко пронаћи његове текстове. Он брани поредак којим се Православна Црква вековима руководи и који је сада нарушен уплитањем Цариградске патријаршије у црквени живот Православне Украјине. Брине га раскол који је почео у целом Православљу, и издајнички став који су заузели поједини архијереји. То сада брине и сваког православног човека. Пошто сам прочитао његове текстове, у своје име могу рећи да бих био спреман да станем иза сваке његове речи. Одатле је и овај човек, који тако храбро и отворено брани традиције Православља, стално изложен нападима. А брани их „подигнутог визира“, не скривајући ни од кога своја гледишта.
      Атмосфера у Српској Православној Цркви је врло напета. О томе говори и саопштење Информативне службе Српске патријаршије.
      Српска Црква подржава канонску Цркву у Украјини. Српски епископи нису ради да им за анонимним критикама из Турске поново по главама падају бомбе, нити да им једног лепог дана, по препоруци Стејт дипартмента САД, дођу неки незвани „егзарси“ ради преуређења црквеног живота на Балкану. И управо у тој непоколебивости се састоји српски национални карактер, који је из историје тако добро познат. Док су многи народи покорно страдали под турским ропством, Срби су се борили и супротстављали се, што добро зна свако ко је учио историју. Чудно је да се то данас не узима у обзир у неким земљама на Западу и Истоку – изгледа да су лоше учили историју. Зато за сада и унајмљују новинаре у Русији.
      Наиме, неки Георгије Матвијенко – нисам могао да схватим ко је то, с обзиром да је његова ауторска биографија на сајту ИА REGNUM празна – написао је чланак у којем такође окривљује епископа Иринеја, овога пута читавим низом клевета. Не, не криви га зато што је он „апсолутно на страни Москве“, већ у стилу, буквално дословце истом: да Епископ Иринеј наводно жели да заоштри сукоб „на линији Београд – Фанар“ и да тако помогне Цариграду у решавању македонског питања.
      Као и увек – никаквих доказа.
      Г. Матвијенко пише да је Београд недавно посетила делегација архијереја Цариградске патријаршије – исти они Грци из Турске – а да су их Епископ Иринеј, заједно са Патријархом српским и другим митрополитима и епископима, топло примили. И у чему је ту кривица? Мислим да би им у овом тренутку и у Московској патријаршији пожелели топлу добродошлицу – нису обавезни да се моле и заједно служе – али је ствар у томе да они сами не желе да дођу. Сећам се како је прошле године цариградска делегација била у Кијеву и како ни са ким није желела да разговара, осим са локалним расколницима и председником П. А. Порошенком који је водио рат на Донбасу.
      Узгред, према истој страници Српске патријаршије, у сусрету није учествовао само епископ Иринеј, већ и митрополити из Хрватске и Црне Горе и низ других епископа – о којима Матвијенко из неког разлога не пише, него своје спекулације приписује управо Епископу бачком Иринеју. Да ли стога што је Епископ Иринеј портпарол Синода? Или пак зато што, за разлику од сабраће, храбро износи свој став, не улепшавајући изразе и схватања?
      Г. Матвијенко се, узгред буди речено, користио информацијама, према сопственом признању, из „провладиних новина Курир“ (sic!). Уколико неко жели да схвати о каквој врсти новина је реч, довољно је да на претраживачу укуца адресу овог издања, па да се својим очима увери да термин „провладин“ не би пао на памет никоме ко иоле нешто зна о српским медијима.
      Уколико се пак погледа садржај других извора, који су пригоднији за доношење одговорнијих увида, постаје јасно да је током сусрета српске и делегације из Истамбула дневни ред чинио читав низ питања, а да су српски јерарси по питању Украјине остали непоколебиви и верни свом начелном ставу. Гости из Истамбула су обећали да се неће уплитати ни у питање Северне Македоније где већ пола века траје раскол. Зато нам остаје да се радујемо за српску браћу. А ауторима, који желе да осветле црквене новости, упутио бих савет – да не испуњавају нечије задатке у клеветању јерараха и распаљивању ватре у међуцрквеним односима, него да пажљиво проучавају тему о којој пишу.
       
      Детаљније: https://regnum.ru/news/polit/2778356.html
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у подгоричкој цркви Светог Ђорђа под Горицом. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да данас прослављамо оне који су у нашем роду Господа прославили – Свете краљеве Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и Светог Варнаву Хвостанског.   Звучни запис беседе   „Они су за Њим ходили и Њему служили и Њему јединоме се поклањали. Данашњи владари, они жртвују за себе, за своје угодности, за своју власт све и сва. И своју душу жртвују, и свој народ тврдећи често да они то служе народу. А уствари служе себи и својим страстима. А некадашњи владари, хришћански владари, они су жртвовали и своју власт, и своје здравље, и сами себе су жртвовали за Христа Господа. Ево краља Милуитина, који богатство које му је Бог дао, као владару онога времена, није трошио на наџаке и на буздоване, и на уживања и на своја задовољства и властољубље. Четрдесет храмова је краљ Милутин саградио, и манастира, од којих многи и дан-данас постоје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Додао је да су неки од тих храмова срушени у наше вријеме.   „Чак су опстали у вријеме турске окупације, али су их срушили данашњи моћници и силници овога свијета. Храм у Мушутишту на Косову, само њега да поменемо, је срушен. Остао је кроз сву историју сачуван, а бомбе НАТО пакта су га срушиле у ово наше вријеме“, подсјетио је он.   Митрополит Амфилохије је додао да је краљ Милутин све што је имао приносио Богу.   „И служио је народу своме и служио је Богу своме. И оставио је за собом дивни спомен и дивне светиње. А његов брат Драгутин, не само што је служио Господу, него је, попут својих предака, Светога Симеона Мироточивога и Светога Саве, и осталих светих Немањића, постао и монах Теоктист. Потпуно је себе принио Господу на дар краљ Драгутин. Тиме је показао да је прави хришћански владар био, попут цара Константина и цара Јустинијана у прадревна времена“, казао је Владика.   Казао је и да је Свети исповједник Варнава Хвостански, као млад епископ 1947. године посвједочио Христа и да су га због тога затворили титоисти.   „Рекао је у својој првој бесједи да су милиони оних који су пострадали за Христа у Русији. И због тога су и код нас побили хришћане у то вријеме. И зато је био затваран, да би на крају пострадао 1964. године Врнава Настић, дивни изданак нашега рода“, казао је Митрополит Амфилохије.   Након Литургије, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао Светогеоргијевску гостопримницу у новосаграђеној црквеној згради која се налази поред цркве Светог Ђорђа.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 12. новембра 2019. године, поводом ктиторске славе манастира Грачаница, свету архијерејску Литургију у овој светињи СПЦ.    Звучни запис беседе   Преосвећеном Владики саслуживало је више свештника из Епархије, а у служби су молитвено учествовали и мештани Грачанице, околних села, као и ученици и наставни кадар основне школе „Краљ Милутин“. Током литургије свечано је обављен и чин монашења, известио је КИМ Радио. Како је Радио Слово љубве известио Димитрије Радић, Владика Теодосије је у чин расе произвео монахињу, дајући јој име по Светој великомученици Злати Меглинској.   У извештају КИМ Радија стоји да је Владика Теодосије казао да се данашњим празником прославља највећи српски владар, те да је ”данашња слава радост за све нас”.   “Нека је срећна слава и нека нас Господ одржи у свему што је добро, у све дане нашег живота, да славимо наше светитеље, али и да се водимо њиховим путем, да подражавамо њихов пример, њихов живот. Само ћемо тада засигурно ићи ка правом циљу, а то је Царство Небеско, вечно царство Христово које никад не престаје, које је у векове векова”, рекао је Владика.   Након Литургије, Владика је орденом Светог Краља Милутина одликовао извршног директора „Путева Србије“ Зорана Стојисављевића и генералног директора „Магистрале Београд“ Небојшу Башчаревића за посебан прилог у обнови и изградњи путева ка манастирима, као и Горана Јоргића из Грачанице за несебичну помоћ светињама.   „Нека Господ благослови труд свих који чине добро, како цркви, тако и нашем народу, а има их доста широм света. Ово што ми повремено доделимо неко признање наше цркве, то је само једна кап у мору, ако узмемо у обзир све оне које чине нашој цркви, а Господ зна њихова имена”, казао је владика.   Пригодним програмом у манастирском дворишту основна школа „Краљ Милутин“ обележила је свој дан. За разлику од осталих школа на централном Косову, у ОШ „Краљ Милутин” се број ђака из године у годину повећава, па тако ове године школу похађа 780 ђака.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Александријски Патријарх, Његово Блаженство Теодор началствовао је Литургијом у Саборној цркви Светог Николе у Каиру, у којој је Свети Нектарије служио, близу садашњег базара Хан ел Халили. Једно од најзначајнијих историјских места представља ова кућа, где је свети Нектарије некад живео када је у Каиру служио као патријархов викар.     „Велики је благослов за Каиро и Алексанрију што је Свети Нектарије живео у овој земљи. И упркос свом разочарењу, овде је долазио двапут. Познати су нам светитељева жалост и радост. Био је велики богослов,“ нагласио је патријарх Теодор изразивши своју „велику захвалност“ што је служио стару Литургију Светог Апостола Марка, који је забележио Свети Мелетије Фигас, а одслужио патријарх александријски Кирил у манастиру Светог Ђорђа у Старом Каиру.   „Ми, афричко свештенство, деца смо Светог Нектарија, као што је то сваки јерарх александријског престола, сваки афрички свештеник, сви смо деца Светог Нектарија“, додао је Патријарх александријски. Према традицији, тога дана Свети Нектарије треба да седи на патријарашком престолу, па  је из тог разлога патријарх Теодор поставио икону светог Нектарија на престо.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Kада предстоjи да и сам свештеник приступи часној Трпези, а и да друге позове да приступе. Но, пошто није свима редом допуштено да се причесте Светим Тајнама, ни свештеник не позива све присутне; већ узевши у руке животворни Хлеб, подиже га високо и показује, те позива достојне да приђу и да се причесте. Говорећи: Светиње светима, као да каже: Ово што видите, то је Хлеб живота.    Похитајте, дакле, да се причестите Њиме; али не сви, него само они који су свети. Јер, Светиње су доступне само светима. А светима овде сматра оне који су савршени у врлини, али и оне који се труде да доспеју до савршенства, чак и ако још увек нису у томе успели. Јер, ни њих ништа не спречава да се освете причешћујући се светим Тајнама и да, са те стране, и они буду свети; као што се и сва Црква назива светом, јер блажени апостол Павле, пишући свој хришћанској заједници, каже: „Браћо света, заједничари звања небескога“. Дакле, свети се тако називају због Светога у Коме заједничаре и због Његовога Тела и Крви којима се причешћују. Јер, удови смо онога Тела, месо од меса Његовог и кости од костију Његових; а док смо са Њим сједињени и док ту заједницу одржавамо, живимо црпећи кроз свете Тајне живот и освећење из оне Главе и онога Срца. Но, кад се раздвојимо и отуђимо од пресветога Тела, тада узалуд окушамо плодове светих Тајни јер до мртвих и одсечених удова живот не допире.   2. Шта је то што те удове одсеца од онога светога Тела? „Греси ваши, вели, поставише се између мене и вас“.   3. Па шта то значи? Зар сваки грех чини човека мртвим? Свакако да не, него само онај који води у смрт. Због тога се и каже на смрт; а има грех не на смрт, по учењу блаженог Јована. Због тога они који су крштени, уколико нису пали у смртна сагрешења, која их од Христа одвајају и која доносе смрт, ништа не спречава да се причешћују и да заједничаре у освећењу; јер, и у стварности и по томе какво име носе, они су још увек живи удови, сједињени са главом.   4. Због тога на свештеников возглас: Светиње светима, верници одговарају: Један је Свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Јер, нико сам од себе не поседује светост, нити је она плод човекове врлине, него је сви од Њега иза Њега задобијају. То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свет и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свет. Ово, свакако, бива у славу Бога Оца. Јер, Бога нико није прославио славом која Њему доликује (због тога је, корећи Јудеје, говорио: Ако сам ја Бог, где је слава моја?; само Га је Јединородни Син Његов прославио славом каква Му и приличи. Због тога је, нашавши се пред страдањем, говорио Оцу: „Ја те прославих на земљи“.    Како Га је прославио? Не другачије него тако што је људима открио светост Очеву; а учинио је то показавши се светим као што је и Сам Отац свет. Јер, ако Бога схватимо као Оца овога Светога Сина, тада блистање Синово представља славу Очеву – а опет, ако Сина замислимо у Његовој човечанској природи као Бога, тада ће достојанство и ваљаност творевине свакако представљати славу Творца.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...