Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 9 минута, Grizzly Adams рече

Ај сад... имај разумевања, ја сам бре стара гарда.

У моје време су Рокери с Мораву били контроверзни...

Што рече моја покојна наставница биологије Радојка (иначе дивна женa, Бог да јој душу прости): 

Како која генерација, ово све луђе и луђе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 часа, Аурор рече

#TheLeftCantMeme

Kolko moze da vredi vrednosni sud coveka ciji se ukus poklapa sa ukusom selektora postanskih razglednica?

 

#ThomasKinkadeIsNewPicasoo

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Samo dve poznate žene iz srpske istorije našle su svoje mesto na srpskim novčanicama od 1876. godine, kada su odštampani prvi papirni dinari, pa do danas. Da li to znači da su samo dve Srpkinje za vek i po zaslužile da im se ukaže ova vrsta časti.Početak priče o srpskom papirnom novcu seže u daleku 1876. godinu, kada se na prvim odštampanim novčanicama, pored poprsja kneza Milana, grba Kneževine i figure vojnika, našla i ženska figura u narodnoj nošnji sa snopom žita i srpom.Više od pola veka moralo je da prođe da bi se na novčanici našla prva poznata Srpkinja - kraljica Marija Karađorđević, žena Aleksandra Karađorđevića I. Novčanicu sa njenim likom oslikao je slikar Paja Jovanović 1931. godine.Poznat je i lik seljančice sa maramom iz 1974. godine. U pitanju je anonimna žena za koju se veruje da je supruga slikara Andrije Milenokovića koji je i osmislio izgled novčanice.Dodatnih 70 godina prošlo je dok se nova poznata Srpkinja nije našla na novčanici. Ovog puta to je bila slikarka Nadežda Petrović čiji se lik i danas nalazi na 200 dinara. Spisak značajnih žena na ovaj način je spao na dva slova, iako su našu istoriju obeležile sjajne, hrabre, sposobne žene koje su krčile staze u vreme kada pripadnice lepšeg pola u evropskim zemljama nisu imale ni pravo glasa. Među nepravedno zapostavljenima nalaze se umetnice, učiteljice, doktorke, naučnice, pesnikinjeimage.png.27f35554c6317cd1f2586d1d5893d01b.png1525861929460-srbija-k1000-830x0.jpg

 

banka-830x0.jpg

200lice-830x0.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Манастир Озрен, смјештен на истоименој планини на подручју Калуђерице код Петрова, осим историјског значаја, јединствен је у Српској православној цркви по организовању Светосавског омладинског кампа, са циљем да се омогући духовно сазријевање младих у околностима данашње отуђености од породице, природе и вриједности.     Настојатељ манастира Озрен архимандрит Гаврило Стевановић прича Срни да је мисија свештеника јеванђелска и да његова дјелатност није само обредна, него су то и проповијед и мисијски рад. "То је више него потребно у данашњем времену отуђености и наметнутих негативних вриједности западне културе. Црква би требало увијек да буде покретач добрих ствари за наш народ, а када је мисија јеванђелска и за цијели свијет", наводи архимандрит Гаврило.  Он поручује да су Срби дио православља, вјере која је једина сачувала истинско аутентично учење Господа Исуса Христа, што обавезује манастире да буду мисионарски центри.  "Манастири су за душу оно што је болница за тијело", истиче архимандрит Гаврило.   Он наводи да се у конаку Светог краља Драгутина, реновираном и адаптираном одмаралишту манастира Озрен, већ пета година реализује Светосавски омладински камп у организацији Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске. Камп је организован ради вјерске едукације, а обухвата историјско предање и културолошки вид васпитавања младих посредством бројних предавања, креативних радионица фотографије, калиграфије, вајарства, спортских дружења, излета, те посјета културним и историјским споменицима у Петрову и Добоју.  "Одржавање овог кампа је јединствено у Српској Православној Цркви, али и обавеза да се омогући духовно сазријевање младих", каже архимандрит Гаврило и додаје да младима годи боравак у чистој и здравој природи озренског краја.  Он истиче да током боравка у кампу, дјеца која долазе из различитих средина науче да живе у заједници, да се међусобно помажу и уважавају, али и поново зближе са природом. "Свештеник не може без народа и народ без свештеника. Ми смо једно тијело и биће, те се у том погледу као друштво морамо духовно оснажити, јер духовно јак човјек лакше излази на крај са материјалним изазовима", напомиње архимандрит Гаврило.   Он каже да је, преузевши настојатељство над манастиром Озрен, нагласак ставио на неколико ствари како би вјерници, а поготово омладина, активније учествовали и разумјели богослужење. Између осталог, да се током богослужења, уз црквенословенски, користи и српски језик, на којем је одштампао и одређене богослужбене књиге.  "Литургија није представа већ учешће вјерника, заједница свих. Свештеник је служитељ, он служи и приноси жртву током чега сви учествују", додаје архимандрит Гаврило.  Као циљеве за наредни период, архимандрит Гаврило наводи и активности на проширењу Светосавског омладинског кампа, организовање више мини-сусрета православне омладине током године, те додавање више културних садржаја током Великог Госпојинског црквеног сабора који се код манастира традиционално прославља 27. и 28. августа, када се окупи и до 50.000 вјерника.  Он оцјењује да је након преузимања настојатељства над манстиром Озрен успоставио добру комуникцију са представницима локалних заједница у окружењу, са којима је спреман да учествује у реализацији добрих пројеката.   Локалитет манастира Озрен јесте ваздушна бања по својој специфичности и разноликости у великом броју четинарског и зимзеленог дрвећа, те ниског растиња, а истоимена планина је еколошки здрава.  На манастирском имању налази се извориште љековите воде Калуђерица.   У манастиру се налази рука Свете великомученице Огњене Марине, као и честице моштију цара Лазара и краља Драгутина.  Први писани помен о манастиру налази се у самом храму у натпису изнад улазних врата из 1587. године, у којем пише да је поп Јаков патосао цркву.  Претпоставља се да је градња постојећег храма почела неколико година раније на темељима првобитне цркве из времена краља Драгутина. За вријеме игумана Јакова цркву је живописао 1605/06. године сликар, поп Страхиња, а о томе је свједочанство оставио сам фрескописац потписавши се на неколико мјеста у храму.  Током конзервације овог живописа 2012. године пронађени су остаци још старијег -доказ да историја манастира сеже још више у прошлост.   О величини манастира и његовом значају говори и то што се током 16. вијека појављује неколико рукописних књига написаних у манастиру или за манастир, као што је Панегирик из 1589. године, рад калиграфа Тимотеја писан у манастиру, Минеј за новембар из 1590. године, од истога аутора, те Метафраст из 1592. године, у којем се Тимотеј потписује као ђакон.  Ова преписивачка школа радила је и у 17. вијеку, што потврђују и двије књиге из 1677. и 1679. године које су доспјеле у сремски манастир Раковац.  Просвјетитељ Вук Стефановић Караџић записао је народну пјесму у којој најмлађи син Немањин - Свети Сава не помиње само Хиландар, Дечане, Студеницу и Ђурђеве Ступове, већ каже: "И Папраћу близу Борогова, И Возућу крај воде Криваје, Озрен цркву насред Босне славне...".   Александар Лукић (Срна)     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију 25. фебруара 2020. године у манастиру Буково. Саслуживали су му протосинђели Симеон и Захарија и архиђакон Илија.     У беседи, којом се обратио окупљенима у храму, Епископ Иларион је најпре честитао оцу Симеону имендан и свима пожелео срећан празник. Затим се осврнуо на живот Светога Симеона чије су мошти великом благодаћу Божјом а захваљујући свом богоугодном животу, постале мироточиве, и позвао све присутне да се запитају да ли смо ми достојни наследници Свете лозе Немањића и да ли заиста идемо путем на који су нам указали и који су за нас утрли Свети Симеон и Свети Сава. Владика је искористио прилику да подсети на пробуђени народ Црне Горе и закључио: „Све оно што буди народ негде бива и корисно за народ“.   Након преламања и благодиљања славског колача у манастирском конаку је уприличено послужење за присутни верни народ.     Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
    • Од Логос,
      Митрополит кијевски и све Украјине предводиће Светосимеоновску литију у Подгорици | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Његово блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, предстојатељ Украјинске православне цркве, са четворицом својих епископа посјетиће Црну Гору и у суботу...  
    • Од Логос,
      Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је коментаришући предлог председника Александра Вучића, да ће Србија помоћи да се плати порески дуг који власти Црне Горе траже од Српске Православне Цркве у Црној Гори, да је од срца захвалан председнику Србије, али да га моли да сваки динар који Србија може да одвоји оде на Косово и Метохију.
       
      Он је у за Радио Београд 1 рекао да су приче о томе да Српска Православна Црква не плаћа порез „морбидне лажи“, које неће имати успеха.
      „Хвала нашем добром председнику Србије, ја бих њега молио то што има, да да неком, да до последњег динара да за Косово“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Како је додао, није случајно што се на литијама бране светиње и уједно певају песме о Косову.
      „Овај народ је органски битно везан јер зна да је Косово наше вековно огњиште, и Србије и Црне Горе и свега нашег народа и треба Косово сачувати, бранити, рекао Његово високопреосвештенство.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...