Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН
пре 9 минута, Paradoksologija рече

Један од оних момената кад се понадам да у ствари све време веома успешно тролујеш.

jok, samo ne razumeš genija. a ni istine.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Млађони рече

Decko studira medicinu, sta da radi od 9-5?
Devojku ne znam da li imao imao je relativno skoro. 
 

Jesus Christ, nije ti to kuran da bude doslovno. 

I Mengele je bio lekar. Coincidence? I think not! :D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Икар Губелкијан рече

I Mengele je bio lekar. Coincidence? I think not! :D

U ime smanjivanja tenzija, reci cu - good one. 
Ali nisi ni fer ni u pravu, jako spinujes nas stav, i stavljas optuzbe nama na vrat bez da nas pitas da ti objasnimo.
Ja kada kazem arapska kultura ja mislim na arapsku politicku kulturu. Na njihovu drustvenu etiku. Ne mislim na arapina koji je genetski arapin ali ima evropsku politicku etiku. Zato nikad ne bih arapu koji je rodjen u francuskoj rekao to, jer ne pretpostavljam o njemu da razmislja kao svi ostali arapi dok ne upoznam njegov stav. A ako razmislja kao ostali arapi onda bih mu rekao.

A ne bi me cudilo da mi opal isamar jer su muslimani arapi poznati po tome da koriste nasilje za one koji ih vredjaju.

maxresdefault.jpg

I necu vise da pravim offtopik ovde, lepo si nas uvukao. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Brate, vas dvojica trolujete i skačete s teme na temu. Nije lepo. Neko vam napiše u odgovor tri paragrafa, vi izvučete jednu rečenicu i izvodite iz toga skroz treću temu. Tako smo, uzgred budi rečeno, i došli do ovih Arapa. 

U svakom slučaju niste žrtve, tako da easy on the self-victimisation. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Икар Губелкијан рече

Brate, vas dvojica trolujete i skačete s teme na temu. Nije lepo. Neko vam napiše u odgovor tri paragrafa, vi izvučete jednu rečenicu i izvodite iz toga skroz treću temu. Tako smo, uzgred budi rečeno, i došli do ovih Arapa. 

U svakom slučaju niste žrtve, tako da easy on the self-victimisation. 

Seti se da smo mi pricali o feminizmu i da si ti poceo da nam pricas o rasizmu, da nadjemo devojke i posao. 
Kazem ti budi fer. 

Naravno da nismo zrtve, ne mozes ti nama nista u tom smislu. Jedino nisu posteni uslovi diskusije ako ti ocekujes od nas da nam kazes da smo rasisti i onda od nas ocekujes da ti dokazujemo da nismo. Ne pitas nas pitanja, ne pitas nas za zakljucke, za stav za misljenja. KOnstatno nas optuzujes da smo rasisti ksenofobi itd. 

Pitate nas stvari koje kao treba da vam odgovorimo a za koje se mi nit zalazemo nit se slazemo sa istim stvarima niti bi cutali ispred tih stvari. 

I na kraju ubacate nas u koseve sa ljudima koje vi zovete alt rajt pa i nas sa njima, koji hoce segregaciju - a mi je necemo. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Disdain For Plebs, hardly the most "controversial" page in these circles, was removed from Facebook today at 300,000 likes. The straight, white, capitalist's main page was removed at 75,000 likes as well. Several smaller pages have been reporting unusual amounts of unpublishing/ content removal as well. It doesn't matter what you think of either page. What matters is that if it can happen to them, it can happen to you. This page is in its third version. If we are removed again, we're packing our bags and moving to another platform. 

The censorship you fear will come from corporations, not the state you spend all your time attacking. 

The bugman cometh.

FB_IMG_1504539015359.thumb.jpg.b3b8a72a534889fe2611463189defbe8.jpg

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=524286437911136&id=222087318131051

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, Аурор рече

Disdain For Plebs, hardly the most "controversial" page in these circles, was removed from Facebook today at 300,000 likes.

 

Odolicno. Samo nek pomeraju oni "kontraverzne" i "raisticke strane" ujesce ih slobodno trziste za guzicu, i njih i google i svakog od njih. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 30 минута, Аурор рече

The censorship you fear will come from corporations, not the state you spend all your time attacking. 

Па наравно. Ви обожавате државу (једино што је треба учинити #Традиционалном), а сметају вам приватне корпорације. То је одувек било јасно као дан, лепо је што коначно признајете отворено да сте комунисти.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
Управо сада, Juanito рече

Па наравно. Ви обожавате државу (једино што је треба учинити #Традиционалном), а сметају вам приватне корпорације. То је одувек било јасно као дан, лепо је што коначно признајете отворено да сте комунисти.

Ok, samo da kazem odmah, nemoj mene da vezujes ove stvari. Meni je drago sto fejsbuk cenzurise i sto google cenzurise. Drago mi je jer ce roditi konkurenciju i trziste ce raditi posao. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 4 минута, Juanito рече

Па наравно. Ви обожавате државу (једино што је треба учинити #Традиционалном), а сметају вам приватне корпорације. То је одувек било јасно као дан, лепо је што коначно признајете отворено да сте комунисти.

xD

Živ bio!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 минут, Juanito рече

Па наравно. Ви обожавате државу (једино што је треба учинити #Традиционалном), а сметају вам приватне корпорације. То је одувек било јасно као дан, лепо је што коначно признајете отворено да сте комунисти.

Taj kvout je prilicno los. Naravno da nisu korporacije problem, ne moze slobodno trziste nikada da bude problem. Samo drzava moze da bude problem u ljudskom drustvu, samo tiranija i nasilje. A ovo sto rade gugl i fejsbuk, to nije nasilje, oni koriste svoju platformu da rade sa njom sta god hoce. Ovo sto rade je slicno kao kad bi Mekdonalds odbijao da svakom 3 musteriji napravi Bigmek. Sami sebe povredjuju i otvaraju vrata za sopstveno potpuno unistenje. Bukvalno se igraju sa sudbinom.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 18 минута, uros рече

Taj kvout je prilicno los. Naravno da nisu korporacije problem, ne moze slobodno trziste nikada da bude problem. Samo drzava moze da bude problem u ljudskom drustvu, samo tiranija i nasilje. A ovo sto rade gugl i fejsbuk, to nije nasilje, oni koriste svoju platformu da rade sa njom sta god hoce. Ovo sto rade je slicno kao kad bi Mekdonalds odbijao da svakom 3 musteriji napravi Bigmek. Sami sebe povredjuju i otvaraju vrata za sopstveno potpuno unistenje. Bukvalno se igraju sa sudbinom.

de si bre urose junacino  mene samo zanima da li bi ovi koji se od jednom zalazu za slobodno trziste ( ne mislim na juanita) istu pricu pricali ako bi neka firma odbila da usluzi muslimana :D 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 1 сат, Млађони рече

Seti se da smo mi pricali o feminizmu i da si ti poceo da nam pricas o rasizmu, da nadjemo devojke i posao. 
Kazem ti budi fer. 

Naravno da nismo zrtve, ne mozes ti nama nista u tom smislu. Jedino nisu posteni uslovi diskusije ako ti ocekujes od nas da nam kazes da smo rasisti i onda od nas ocekujes da ti dokazujemo da nismo. Ne pitas nas pitanja, ne pitas nas za zakljucke, za stav za misljenja. KOnstatno nas optuzujes da smo rasisti ksenofobi itd. 

Pitate nas stvari koje kao treba da vam odgovorimo a za koje se mi nit zalazemo nit se slazemo sa istim stvarima niti bi cutali ispred tih stvari. 

I na kraju ubacate nas u koseve sa ljudima koje vi zovete alt rajt pa i nas sa njima, koji hoce segregaciju - a mi je necemo. 

Njet, počelo je mojim smejanjem na onu šovinističko-idiotsku konstataciju Aurora (koju, btw, nije ničim potkrepio), a onda je otišlo downhill. Pa onda tvoj famozni slalom izdvajanjem rečenica.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, Икар Губелкијан рече

Njet, počelo je mojim smejanjem na onu šovinističko-idiotsku konstataciju Aurora (koju, btw, nije ničim potkrepio), a onda je otišlo downhill. Pa onda tvoj famozni slalom izdvajanjem rečenica.

Tako je, nisi ti nista kriv. :)
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама....
       
       
    • Од Логос,
      Порука новог броја образника Светигоре, који је тематски највише прилагођен Божићу и Савиндану, јесте порука из главе цијела народа Црне Горе: Не дамо светиње! То је глас оних који љубе своју отаџбину, међу њима оних од којих „нема ништа љепше и чудесније на земљи“ –  дјеце, чији су литерарни радови и цртежи најбожићније украсили овај број. Kao и њихови осмијеси на фотографијама снимљеним ових дана на чудесним литијама. Вијенац фотографија, које су историјски свједок васкрснућа вјере и наде и љубави у људима, уплетен је у средиште часописа с мотом: О чудесно, животворно, Божанствено Православље! Ја видим свијетли образ твој!     Бескрајна Божја љубав је предмет објављенe Божићне посланице Српске православне цркве и Божићне поруке митрополита Амфилохија 2019/2020. љета Господњег. Бескрајна се љубав Божја објавила рођењем Исуса Христа. О тој најрадоснијој објави у својим доживљајима Божића казују Свети Јован Дамаскин и протојереј др Александар Шмеман. „Пре свега је Бог“, изричит је епископ др Данило Крстић. Нас је с Богом упознао Свети Сава. А овај број је понајвише светосавски. Светосавље као философија живота српског народа јесте, поред осталог, и почетак права код Срба. „Правна свест у Срба има корен у Цркви“, каже проф. др Марко Павловић у истоименом тексту. Ако је прошли број највише залазио у науку, овај број додирује право, које „потврђује личност као највишу вредност цивилизације“, ријечима др Жарка Видовића из текста „Свети Сава и римско право“.   У новом броју прочитаћете како је др Владета Јеротић видио хришћанство и хришћанина у XXI веку, како је Радован Биговић доживио политику нашег доба, како владика Атанасије Јевтић тумачи првенство Петрово и „примат” римског папе и његов пад у раскол. А ту је и интервју са владиком Атанасијем „Отвaрање прозора”, преузет из специјалног издања „Дуге” (април 1986), посвећеног религији и Цркви у Југославији.   Како остати у завјету објашњавају Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић у тексту „Шћепан Мали и тајна безакоња“, а Павле Евдокимов у есеју „Слобода и ауторитет“ истиче да „социјална правда налази своје оправдање једино у Христу кроз кога сведочи о љубави Оца“. Само се љубављу пјева „Истинска песма“, рекао би Свети Порфирије Кавсокаливит у својим поукама које су чиста поезија. Засигурно су мисаона поезија и редови Беле Хамваша „Ко се прилагођава, он није злочинац, него подлац“. „Ко хоће да буде хришћанин, треба најприје да постане пјесник“ да свједочи љепоту пјевајући је, као што је, сликајући је, свједочи игуманија Ефимија Тополски. Њене репродукције икона заокружиле су овај колаж Светигоре.   А ви, вјерни читаоци, ријечима Светог Дамаскина: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе! Ходите да духом заиграмо (од радости)!“ Јер ово је вријеме Духа Светога.   Марија Живковић     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Грбаљски манастир Подластва био је и вечерас литијско одредиште бројних вјерника који су стигли из правца Котора (предвођени протојерејем – ставрофором Момчилом Кривокапићем, архијерејским намјесником бококоторским, и протојерејем – ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије) и Будве, како би изразили протест против усвајања Закона о слободи вјероисповјести.     Двије колоне, након неколико сати хода, среле су се у 18 часова. Обраћајући се пред манастиром отац Гојко Перовић је поручио да „политичари морају да схвате да не могу ратовати против светиња“.   Он је казао и да свештени ход кроз грбаљску равницу и онај из правца Паштровића и Будве не значи заступање ниједне земаљске политике, те да је зато ова литија света ријека.   „Каже Свето писмо отврднуло срце политичарима који нису схватили што то значи када народу треба светиња. Друга слична прича која се одвијала на овим нашим просторима је она када се опет појавио један политичар који није разумио народ и почео да га тјера са све четири стране да руши цркве, укида молитву, скида звона са цркава, пали црквене књиге, а онда се десило оно што је рекао Његош: Што се нешће у ланце везати то се збјежа у ове планине да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу.    И та политика је остала у дубинама прошлости, а тај народ који се збјежа у планине да чува светињу, остао и опстао. Овдје пред овом грбаљском светињом молимо се Богу да трећа прича на почетку 21. вијека буде боља и да политичари схвате да не могу ратовати против светиње. Да не могу светиње трпати у неке пролазне дневне политике које се мијењају из часа у час. Ми смо свједоци да људи који владају овом земљом су тако лако мијењали и политике и идеологије.    И то није тема за пред ову светињу, и никад не би била тема да није овога закона. А сада кажемо, мијењајте, радите шта хоћете, само не дирајте светиње, јер ми не дамо наше светиње. Оно што тражимо, што је речено простим српским језиком – не дамо светиње, то је уписано у декларације свих модерних држава задњих 200 година. Политика на једну, а Црква на другу страну, то се зове секуларна држава.    И ми се данас боримо за поштовање Устава ове земље, који баш тако каже, држава и политика на једну, а светиње на другу страну. Нема тога ко може зауставити литије и молебане и овај наш легитимни грађански протест. Ништа нас не може уморити. И ако неко каже из врха власти да су ове наше литије губљење времена, одавде им поручујемо да су такве приче губљење врмена. Нека нам то не причају. Дођите међу народ па ће вам бити јасно и што су светиње и како се чувају“, поручио је о. Перовић.   Испред Одбора за одбрану светиња у Грбљу обратио се Стефан Спасојевић који је осудио оне који су се „у својој гордости усудили да се дрзну на оно што једино нису успјели да нам отму нити да оскрнаве“. То је како је навео „зид од којега више нема назад, него само напријед“.   „То је зид овог манастира Подластве, манастира Савине, манастира Острога, Цетињског манастира и свих наших цркава и манастира. Наших светиња које смо обновили, освештали и Господу принијели, а које безбожна власт у Подгорици хоће да нам отме…    Нека чује онај који је умислио да је Бог и којем је мало што је похарао све земаљско, а сада би да отима и оно небеско. Нека чује да ми не одустајемо, да ми не дамо наше светиње, да нашим литијама краја бити неће, све до повлачења овог срамног закона… Побиједићемо јер је с нама Бог, јер на крају крајева, ништа је са Христом све, а све је без Христа ништа “, поручио је између осталог Спасовјевић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, у Недјељу о митару и фарисеју, 9. фебруара 2020. са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.   Звучни запис беседе   Јеванђеље које се данас читало, истина, не стоји на самом почетку Јеванђеља по Луки, али стоји на почетку Великог и спасоносног поста прије Васкрсења Христовог, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије, бесједећи сабраном вјерном народу.   Иако још није почео тјелесни пост и, иако се у овом јеванђељу не говори на афирмативан начин о посту, али се, додао је Владика, указује се на нешто што претходи сваком добром дјелу, нарочито посту и молитви, а то је покајање.   „Покајање значи преумљење, односно враћање човјека из заблуде, из лоше навике, са погрешног пута на прави, Божји пут. Често се каже, кад се човјек врати са лошег пута или из заблуде, да је дошао, вратио се оном правом себи. Прилика је за све нас да се вратимо на прави пут Божји“, рекао је Владика, осврнувши се затим на данашњу јеванђељску причу о митару и фарисеју.   „Данашње јеванђеље говори о два човјека, а они представљају човјечанство, уопште. Један за себе мисли да је правденик по свему и то праведник пред Богом. То није мала ствар и он за то има оправдања: извршава Мојсијев закон, и, каже, пости два пута у недјељи и још понешто добро чини. Он је са тим задовољан, мисли да је све извршио и то му је мало, па благодари Богу што није као остали, па набраја све грешнике овог свијета, додајући: Хвала Ти Боже што нисам као овај овдје, цариник, који је, по свему судећи, био грешан човјек, али је ушао у храм “, бесједио је Његово Преосвештенство.   Тобожњем правденику, фарисеју, који се труди да извршава све заповијести, али их, указао је Владика Јоаникије, споља извршава, те заповијести се нијесу дотакле његове душе и његовог срца.   „Он их извршава, скоро, механички и од тога вајде нема, а нарочито вајде нема кад се почне хвалити. Иако човјек, заиста, учини одбор дјело, када се почне хвалити скоро све упропасти, помрачи се сва слава тог његовог добра, а камоли кад се узвисује над ближњим својим. То је велики гријех“, истакао је Епископ Јоаникије.   Додао је да Господ Исус Христос говори у својој поуци ученицима својим: Овај који се хвали својим врлинама, тај не доби ништа, заправо, не отиде оправдан, изгуби много, иако је ушао у храм, јер је ушао како не ваља.     „А овај други јесте грешан, али исповједа своје гријехе и не мисли ни о коме другом, нарочито не да се узвисује над било ким. Доста му је његовог гријеха, спознао је колико га оптерећује тај гријех, његову савјест и душу и он се каје. Мисли о себи да је лош човјек, лош карактер, али се хвата за Онога Који га може исправити, Њему се обраћа из дубине свог срца: Боже, милостив буди мени грешноме“, поучавао је Владика.   По ријечима Епископа Јоаникија, овај човјек се каје искрено, не да би га неко видио; он само види свој гријех и хоће да га се ослободи. „Ко зна какве је гријехе учинио цариник, јер му се даје прилика да узме оно што није зарадио, да ожалости многе, да отме, подвали и ко зна шта све друго да учини, он зна да се покаје и искрено се покаје. Зато што је био искрен и што се смирио, а посебно зато што је добио вољу да се поправља, јер се обраћа Богу са искреношћу, из дубине срца, вапи да га ослободи од његовог гријеха, да му да снаге да убудуће чини добро и правду, Бог снисходи њему и каже: Овај грешник изађе из храма оправдан. Бог га погледа, помилова, награди“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије.   Ово јеванђеље, навео је Владика, чита се када почиње припрема за Часни пост зато што нам се, већ, сада, указује како треба постити. Треба да се покајемо, то је духовни пост, а тјелесни пост је, поручио је он, добро средство за очишћење душе и тијела.     „Међутим, ако нема духовног, душевног поста, ако се душа не уздржава, ако не пости од зла, од самопревазношења, хвалисавости, пакости према ближњима онда постио, не постио неће добро бити. Православни пост се врши са покајањем, молитвом, чињењем добрих дјела и тај пост је, заиста, спасоносан“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.         Извор: Епархија будимљанско-никшићка
×
×
  • Креирај ново...