Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Zaboravila si komunizam jer je Isus bio prvi komunista, jer ce lakse proci kamila kroz iglene usi nego bogatas kroz vrata raja, i podajte siromasima bogati koji ce vam repa. 

 

To kad sam pricao Grizliju on ne kapira, on misli da je sa parama srecan, da kad juris pare to nije srebroljublje. A pojavio se skoro na forumu, celu godinu rmbacio za nekog kapitalistu sto uvija duvan u dolare i pusi i eksploatise jadne male programere koji povazdan sede za kompom ne izlaze nikud. 

 

Gde da zaboravim komunizam i kapitalizam, kad su oba totalno i kristalno jasno hrišćanska! :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

ma ne razumijes sta meni smeta, ne bojim se ja neke zenske sile ni muske, meni su prosto takve zene odbojne razumijes, nisu privlacne,a ponekad me i nerviraju, ne govorim za tebe licno nego govorim za kako nas narod kaze muskobanjaste zene, zamisli djevojku u kafani, prekrstila noge onako u muskom stilu, tuce vinjak i udara po poker automatu, psuje, arogantno se ponasa, ima ih takvih u zadnje vreme podosta, sa sve muskim cizmama a u najnovije vreme i muske cipele su usle u modu, evo juce sam gledao fotografiju tu na forumu jedne nase djevojke u muskim cipelama, izludio narod skroz, ne ugrozava to mene, neg to meni odbojno, to je jako daleko od zenstvenosti, bar one koja meni znaci

 

Pa čoveče, ako je samo to, gde je problem? Pa što bi ti sve žene bile privlačne, ili meni svi muškarci? Dovoljna nam je po jedna osoba, ne? Svakako neću nositi štikle da bih tebi bila privlačna - od tebe mi je dosta pristojan stav i ljudski razgovor. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, то сам приметио код ових клинаца гејмера (често млађих од 15 година). Чим нека жена постави критичко питање о играма (која јесу често банална, типа мерење обима кукова главног женског лика, али небитно), крећу да вичу како ће да је силују или убију и креће виртуелна кампања иживљавања и шиканирања. Стварно ми није јасно где клинци данас то купе. Мени својевремено никада, али никада, не би пало на памет да тако нешто кажем жени или било коме другом. А гледао сам и филмове са насиљем, и порниће и играо свакакве игре, па то опет није утицало на моје понашање у реалном животу. У питању је био просто паралелни универзум, чиста фикција. Данашњи клинци гејмери као да не успевају да раздвоје та два света. Можда зато што су одрасли у виртуелном практично не видевши реални, док је у случају нас малкице старијих виртуелни дошао тек касније кад смо већ били изграђени у реалном?

 

Nije ni meni jasno, ali me plaši i deprimira.

 

Neke od ih kritika jesu banalne, ali svi imamo pravo da kritikujemo kulturne artefakte - recimo, Srbi smeju da kritikuju film u kome je Srbin stereotipno prikazan kao koljač i da postavljaju pitanje o tome kakav efekat takva reprezentacija ima na sliku o Srbima. I nema logike da zbog toga dobije pretnje smrću i silovanjem, valjda.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

И још ово да напоменем, да често имамо и тешкоћа са схватањем у овом свету, са тражењем не да мушко и женско буду једно у Христу Господу, него да буду исто. Јер у ствари, у свету тај феминистички покрет данас, женски лоби што се каже, то је уствари ево то, или још боље што каже Ото Вајнингер да је феминистички покрет данас уствари тражење еманципације блуднице у жени, не личности и мајке, личности у њој".

Треба имати у виду да је Света Богородица, и женски род са Њоме, уздигнут на највишу висину и певамо сваког дана и читамо да је Она "часнија од херувима и славнија неупоредиво од серафима", јер је Она једина изабрана изнад свега рода људског да буде мајка Сина Божијега. То је оно што сваку жену диже на највећу висину ако, разуме се, и она се труди у томе што је и Света Богородица по својим духовним квалитетима изабрана да буде Мајка Божија.

"Сва лепота кћери цареве је изнутра" (Пс. 45, 13), каже у псалму. И том лепотом, том унутрашњом чистотом жена зрачи и светли. Кад би жене у свету имале то у виду овај свет би био сасвим друкчији. Но, у ово садашње време, а биће и теже јер је Господ Исус рекао да што год се будемо даље приближавали крају света, да ће бити све теже и теже за истинску веру у овоме свету. Али нам је Он то унапред рекао да се припремимо и спремимо и да на тај начин у овоме свету будемо сведоци Сина Божијега, и мушки и женски род.

 

 

Ne opet Oto Vajninger! Nemam živaca ponovo za tu raspravu, već sam je obavila ovde prošle godine.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Što govori o tim konkretnim muškarcima a nikako o patrijarhalnoj kulturi, jer se u patrijarhalnoj kulturi mogu sresti isto tako mnogi muški primeri koji pokazuju sasvim suprotno, što opet ne govori ništa o patrijarhatu. Imaš primere u patrijarhatu koji su na ženu gledali kako na Bogomajku i sveticu, i to ne malo. Uzgred, napominjen ono što sam nedavno negde rekao, da nisam nikakav tradicionalista niti nešto plačem za patrijarhatom. A što se tiče uloge žena u društvu koju si pominjala, ako društvo zakonski dozvoljava ženama pristup javnom životu onda molim lepo, žene, pravac na vrh, ja ću vam prvi pomoći. Tu sad dolazimo do onog esencijalističkog što pominje Deža a što zadire u sferu privatnog. E tu malo morgen, što reko Kordun, što ću da dozvolim višoj instanci da mi se meša u odnos sa ženom i da nas neko sa strane primorava kako ćemo nas dvoje da uredimo naš život i podelimo uloge u našoj zajednici.

 

Ти си либерални феминиста. :))  

Share this post


Link to post
Share on other sites

/Nikola Tesla o ženama i feminizmu

 

Nedavno sam otkrio jedan intervju koji je Tesla dao za teksaski list „Galveston dejli njuz”, 1924. godine, pod nazivom „Gospodin Tesla objašnjava zašto se nikada neće oženiti” Kada je reč o Nikoli Tesli i njegovom odnosu prema ženama, većina ljudi zna za onu standardnu priču: Tesla se potpuno posvetio nauci i odbio bilo kakav kontakt sa ženama da bi fokusirao svu svoju energiju na naučno razmišljanje. Deluje kao da je bio potpuno izolovan od bilo kakvog razmišljanja o muško-ženskim odnosima i da je to za njega bila prašuma u koju njegov um nikada nije kročio. Nedavno sam otkrio jedan intervju koji je Tesla dao za teksaski list „Galveston dejli njuz”, 1924. godine, pod nazivom „Gospodin Tesla objašnjava zašto se nikada neće oženiti”. Zanimljiv pogled na žene i feminizam koji je tada bio u usponu. Preneću ovde najinteresantnije delove ovog teksta, a siguran sam da će ovo izazvati burne komentare čitateljki i čitalaca. „Oduvek sam smatrao da žena poseduje te nežne i suptilne kvalitete uma i duše, koje su je u tim aspektima činile daleko superiornijim od muškaraca”, počinje priču Tesla. „Stavljao sam ženu na pijedestal, i u tim nekim osobinama cenio sam je daleko više od muškaraca. Divio sam se u podnožju kreature koju sam uzdigao na te visine, i kao svaki pravi obožavalac, osećao sam se nedovoljno vrednim za objekat svog obožavanja.” „Ali ovo je sve bilo nekad”, smatra Tesla, „sada, ova žena nežnog glasa koju sam obožavao je nestala. Na njeno mesto došla je žena koja misli da je njen glavni uspeh u životu da bude što više kao muškarac – u oblačenju, u ponašanju, u sportu i dostignućima bilo koje vrste”. „Žene postaju jače od muškaraca, i fizički i mentalno. Svet je iskusio mnoge tragedije, ali po mom mišljenju, najveća tragedija od svih jeste trenutna ekonomska situacija u kojoj su žene protiv muškaraca, i u mnogim slučajevima uspevaju da uzurpiraju njihova mesta u profesijama i industriji. Ova rastuća tendencija žena da zasene muškost znak je civilizacije u propadanju” – tvrdio je Tesla 1924. godine. „Ženska odlučnost da se takmiče sa muškarcima u biznis svetu ruši neke od najboljih tradicija – stvari koje su se pokazale kao pokretački faktori u ovom sporom, ali osetnom napretku sveta.” „Praktično, sva velika dostignuća čoveka do sada su bila inspirisana ljubavlju i posvećenošću prema ženama. Muškarac je težio velikim stvarima samo zato što je neka žena verovala u njega, zato što je želeo da zadobije njeno divljenje i poštovanje. Iz ovih razloga, on se borio za nju i rizikovao svoj život, iznova i iznova.” Zatim, Tesla proriče veoma mračnu budućnost sveta zbog novonastale ženske pozicije. „Izgleda da je muškarac u ljudskom društvu postao beskoristan. Evo, stvarno ne znam. Naša civilizacija će potonuti u jedno stanje koje se viđa kod pčela, mrava i drugih insekata – stanje u kom se muškarac surovo ubija. U ovom matrijarhalnom svetu biće uspostavljena vladavina žena. Kako žene preuzimaju dominaciju, muškarci su u njenoj milosti. Muškarac se smatra bitnim samo u funkciji produžavanja vrste.” „Ženska nezavisnost i umeće da dobije ono što želi u biznis svetu narušavaju muški nezavisni duh. Stara vatra koju je on nekada osećao kada uradi nešto što će izazvati žensku odanost, danas se pretvara u pepeo.” Nadalje, Tesla tvrdi da žene nisu oduševljene zbog ove nove pozicije. „Deluje mi da i same žene nisu preterano srećne u ovoj novonastaloj slobodi. Pitanje koje se prirodno postavlja je da li su same žene tu pobednici ili gubitnici. Ne posmatram ovo pitanje samo sa muške strane, razmišljam o ženskoj strani toga.” „Nestalo je zadovoljstvo iz života žene. Ona je ambiciozna u nameri da dobije ono što želi, a to često prevazilazi njene prirodne mogućnosti. One često zaboravljaju da ne mogu sve žene biti primadone i filmske zvezde.” „Žensko nezadovoljstvo čini današnji život mnogo stresnijim. Ljudi koji su nezadovoljni jer ne uspevaju da postignu stvari koje su van razmera njihovih prirodnih mogućnosti i talenata – sve je to jedna veoma loša pojava za svet u celini. Nezadovoljstvo pravi čudake i neprirodne ljude.” Na kraju, Tesla se opet vraća svojoj ideji o arhetipu nežne žene na pijedestalu. „Istorija nam je dala mnoštvo primera predivnog uticaja nekih neobičnih žena. Među njima su bile i majke velikih ljudi. Ali njihov uticaj nije bio u nekakvoj rešenosti da budu bolje od muškarca ili da se takmiče sa njim.” „Moć prave žene je toliko velika da mislim da kada bi se pojavila jedna prelepa žena – a kad kažem prelepa, mislim na prelepu u duši, ponašanju i mislima, nešto kao boginja – kada bi se jedna takva odjednom pojavila negde na Zemlji, ona bi mogla da vlada celim svetom. Njeno vođstvo bi bilo univerzalno prihvaćeno.” . ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa čoveče, ako je samo to, gde je problem? Pa što bi ti sve žene bile privlačne, ili meni svi muškarci? Dovoljna nam je po jedna osoba, ne? Svakako neću nositi štikle da bih tebi bila privlačna - od tebe mi je dosta pristojan stav i ljudski razgovor. :)

ne, nije to cijeli problem, to je ono sto tebi nije bilo  jasno zasto neki muskarci dizu glas protiv toga, nije u pitanju da se oni nesto boje 'jakih' zena, vec im smeta po drugom osnovu, bas kao sto mnogim muskarcima smetaju pederi ne zato sto nas  ugrozavaju i sto ih se bojimo nego su prosto odbojni, odvratni, mene nerviraju zene koje nastoje da budu ko muskarci, ne mogu sa njima biti ni kolega ni drug ni nista drugo...

inace feminizam kao tendencija mi smeta zato sto ej jako oslabila porodicu u zapadnoj civilizaciji, to je nesporno , porodica je za mene svetinja, meni niej tesko da se zrtvujem za nju, ono mkom je tesko se jako od mene razlikuje u tolikoj mjeri da ga ne razumijem a moju podrsku ce imati samo ako krene da se samoubije)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tesla je bio neženja i imao je, kao što i članak navodi, ideju "o arhetipu nežne žene na pijedestalu". Njegovo shvatanje feminizma, koliko god je čovek bio genijalan naučnik, relevantno je koliko i mišljenje Džudit Batler o teoriji struna. Zanimljivo ga je čuti, ali teško se može reći da je autoritativno.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре неки дан читам "мушко да роди"

 

Dobro, to bas nema puno veze sa rodom, osim onog ''on da brani ona da radja'' ako bi obrnulo :D  Feministkinje ne teze da musko radja, a zensko da mlatara pisom unaokolo. Nije poenta na polu, nego rod. Pol je bioloski, rod je socioloski i to je tipa ''zeni je mesto u kuhinji'' ili ovo sto je spominjala Paradoksologija da je zena = brizno nezno bice. Nije, ima raznih zena, ima ih koje niti su brizne niti nezne nego ubiju boga u tebi. 

 

ако неко хоће да милсли да је нешто друго (или неко други) зар се то не граничи већ са неким психолошким, душевним или каквим поремећајима и докле то има за циљ да иде?

 

Moze da se granici, ali i ne mora. Verovatno mislis na transrodne. 

 

Nije to tripovanje, nego neki nastoje da se njihovi identitet javno prihvate i potvrde. Kao gejevi, kroz parade i sta vec nastoje da ljudi prihvate njihov identitet. E sad ovo kod postmodernih je da sve sto je privatno postane javno. U liberalizmu ako si gej, oko gej si privatno. To ne znaci da nemas pravo da paradises, ali u javnoj sferi ne postoje gejevi. U javnoj sferi postoje samo gradjani, to je jedini javni identitet svih nas. Svi smo mi gradjani sta god mislili. 

Postmoderne feministkinje to kritikuju, kazu da su gradjani muska konstrukcija i da je treba ukinuti i da svi privatni identiteti trebaju biti javni. Malo je komplikovano, ni meni bas nije jasno kako to tacno izgleda, ali tako oni tvrde. A ni ja nisam dobro objasnio taj postmoderni feminizam, posto za sve ovo ima mnogo da se pise. 

 

Поштујем напоре да се неко избори за нека своја права и равноправност... али какве то додире опет има са хришћанством у суштини?!

 

Pa hriscanstvo isto ima ideje koje nose ravnopravnost i jednakost. Znas i sam za ono da smo svi jednaki pred Bogom, da nema Grka Jevreja nego svi isti i tome slicno. E ako smo svi isti onda imamo ista prava, a ne neko vise neko manje. Sad to ne znaci da smo svi isti u fizickim, intelektualnim, moralnim osobinama, nego da nas Bog gleda jednako.

 

Samo to nema veze sa ovim postmodernim, jer ono relativizuje stvari. Hriscanstvo ne izjednacava vrednosti i misljenje nekog geja sa vred i mislj nekog svetitelja, jer je svetac visi od geja (bolji hriscanin je od njega). Postmodernizam kaze da nije, sta je bolje sta je losije je relativno, kako za koga. Hriscanstvo pravi razlike, dobra je ljubav prema bliznjem, lose je mrznja i slicno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

zezam se, sta ti je)))

zezam se, sta ti je)))

Dobro...ako je to tako.. Skoro da sam pomislila.. da onaj koji tako smisleno govorio o ljubavi.. koji poznaje njenu suštinu ... je izgubio veru u nju. Kakva propast! - pomislih... Sad kada znaš da je jedan od mnogih komentara na ovom forumu, koji je ostavio utisak na mene bio tvoj...pazi sta pišeš.. a da ne oskrnaviš suštinu... Bila bi šteta..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма какав бре Ото Вајнингер, он је ту само колатерала :D

Ово je из бесједе Патријарха Павла  http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PutUZivotPatrijarhPavle/PutUZivotPatrijarhPavle16.htm

 

Ma znam, ali je tu uticaj Vajningera ogroman - verovatno je +Pavle knjigu dobio od Jerotića.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ima ih dosta, i u Srbiji. Lično nisam u aktivizmu, više sam u teoriji, ali poznajem aktivistkinje. Dosta aktivizma u Srbiji se zasniva na podršci, solidarnosti i pomoći žrtvama nasilja. Ima li nešto što te konkretno zanima? Možda mogu da te uputim na neku konkretnu organizaciju.

Ja nisam cula ni za jednu ... Molim te , navedi mi neki primer...P.s. :-) Ne upucuj me nigde ...nisam neko ko bi mogao da se uhvati u kostac sa tako ozbiljnim i slozenim problemima...mene vise zanima da znam u teoriji kako stoje stvari u regionu . Uopste mi ne lezi taj feminizam ... Bolje da mi obucimo neke sposobne muskarce kako da se bore za nasa prava ... To je isuvise stresno za nas... Zar ne ? :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Edit: Možda, ne znam, ali kod te javne sfere nekako na umu imam one naše žene koje su posle propasti srednjevekovne Srbije vodile i državu i društvo i kulturu na svojim leđima, i to odlično s obzirom na to u kakvim su se okolnostima nalazile. 

 

Ih, k'o da ovde ima nešto da njima prigovori!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У сусрет централном обележавању 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији 14. и 15. септембра 2019. године, у организацији Православне Епархије нишке и Општине Куршумлија, разговарали смо са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем, у четвртак, 15. августа 2019. године. Преосвећени Владика говорио нам је о духовном и историјском значају најстаријих Немањиних задужбина - манастирима Светог Николе и Пресвете Богородице у Куршумлији, о нашој духовној обнови кроз изградњу Светиња и о централној прослави коју заједнички организују Епархија нишка и Општина Куршумлија.       Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше". Уследио одговор: "Ово је Христово и не одлазимо!"     Албанци из Бесе, надомак Мурића, "појачани" сународницима пристиглим са ко зна које стране, провоцирали су у среду монахиње у манастирском комплексу на острву Бешка, на Скадарском језеру.   Речи митрополита црногорско-приморског Амфилохија, да му се јавила игуманија манастира Благовијести мати Фотина и казала да су их напали Шиптари из Скадра, Улциња и неки који живе у Америци, тврдећи да је све то њихово и да припада Албанији, за "Новости" је потврдила и монахиња Варвара. Она је, према традиционалном православном обичају дочекивања гостију, дочекала и ову групу од двадесетак људи, коју је бродићем довезао човек по имену Рамадан или Рамазан, из места Беса надомак Мурића, на обали језера.   - Било је међу њима неколико жена и деце. Дочекала сам их са "Добар дан". "Мердита", одговорили су, и додали да су из Албаније. Почели су да снимају, после чега сам их упозорила да за то немају благослов. "Добро, добро", казао је један подругљиво, и наставио да снима, упркос још једном упозорењу.   Ја сам овде био и раније, казао је, и поново се мати Фотини обратио подругљивим тоном, питајући чија је манастир светиња.   - Српске православне цркве - уследио је одговор.   - Никада није била католичка? - наставио је да провоцира човек који је говорио на албанском, док су му речи наше игуманије превођене.   - Никада! Црква је окренута према истоку, а католичке богомоље према западу. Остао је без речи - наводи, за "Новости", монахиња Варвара.   - А где је она Албанка? - настављао је да провоцира незнанац у напетој атмосфери, мислећи на сестру Стафанију, која је Српкиња из Враке у Албанији.   - Ово је све наше! Узећемо вам све, као што смо узели Косово. Биће ово наше, моје - преводила је сестра Стефанија речи побеснелог Албанца.   Одговорила му је:   - Ово није ни моје ни твоје, већ Христово.   - Када ћеш отићи одавде? - обратио јој се поново тај човек.     - Када умрем. Такав завет сам дала - казала је монахиња Стефанија.   Група туриста из Енглеске, којој је све превођено, била је у шоку, прича за "Новости" монахиња Варвара, која, као и остале сестре, сведочи о новим провокацијама којима су изложене.     Наиме, Албанци из Мурића готово свакодневно шенлуче рафалима из аутоматског оружја. Међутим, упркос свему, сестринство наставља са службом Божјом, јер своји су на своме...    МОШТИ     Манастир Брезовица (Бешка) налази се на острву. Један је од највећих манастира на језеру. Манастир датира из 14. века и чува многе светиње. Састоји се од две цркве, старије посвећене Светом Георгију и млађе, Свете Богородице.     Извор: Новости   ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ МОНАХИЊА МАНАСТИРА БЕШКА: Претили су нам да је све њихово, да ће нам узети као и Косово! | Друштво | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше"...
    • Од Логос,
      На почетку емисије јеромонах Никон (Кокотовић) игуман манастира Светог Николе у Доњим Брчелима у Црмници, тумачио је Свето Јеванђеље на Девету недјељу по празнику Педесетнице, а затим говорио и о Богородичином посту који је у току. Отац Никон је у наставку одговарао на разна питања на духовну корист наших слушалаца.   Звучни запис емисије     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Орахово и том приликом освештао обновљени манастирски комплекс и новоизграђени пут који води до ове древне светиње у Црмници. Током службе Божије владика Амфилохије је досадашњу настојатељицу манастира, мати Атанасију рукопроизвео у чин игуманије.     У литургијској бесједи Митрополит је рекао да у овој древној ораховској светињи прослављамо Светог оца нашега Николаја, коме је посвећен овај храм, прослављамо Христа Господа који је рођен ради нас и нашега спасења, преображенога, распетога, васкрслога и на небо вазнесенога, као и да данас просављамо Светих седам мученика ефеских.   Подсјетио је владика да су се седам отрока заједно са Христом распели и мученички пострадали у вријеме страшнога гоњења Цркве Божије у вријеме римскога императора Декија, али и посвједочили Његово васкрсење. Зазидани су у тој пећини у Ефесу, да би се пробудили за вријеме цара Теодосија послије 200 година.   Како је истакао владика Ефески мученици су у то вријеме, када, као и у ово наше, многи сумњају у васкрсење Христово и вјечни живот – бесмтрност, посвједочили Христа сараспевши се Њему а у исто вријеме су Га посвједочили као васкрслога из мртвих својим буђењем.   „Ево у наше вријеме у обновљеној лаври у подножју Ловћена, у Стањевићима се гради у стијени пећина посвећена седморици отрока ефеских. Тако и ми имамо и имаћемо свједочанство њиховог сараспећа и васкрсења.“   Све је у Цркви Божијој и свеукупној Божијој творевини у знаку Христа распетога и васкрслога:   „Историја Његове Цркве је сва у том знаку до наших времена. И историја ове свете обитељи је такође у знаку страдања, распећа, али Његовог васкрсавања“, рекао је Митрополит.   Казао је да је ова немањићка светиња била запустјела па је трудом сестара уз помоћ честитих људи и вјерника васкрснула:   „Заједно са њом васкрсава памћење и сјећање на све оно који су себе уградили у њену историју од прадревних немањичких времена. Обанавља се и памћење на све оне који су сахрањени на овом светом гробљу око  ове светиње.Тако бива кроз сву историју Цркве Божије.“   Све је у Цркви Божијој у Христовом знаку, у знаку умирања за Христа, али и рађања Њиме и за Њега храњењем Њиме као хљебом живота који је сишао с неба да сваки који једе од Њега не умре него жив буде вавијек вјека.   „Непрекидно благосиља силом Духа Свога Светога наш хљеб и вино и преображава у тијело Своје вјечно присутно са нама и међу нама у Светој тајни причешћа.“   Митрополит Амфилохије је казао да је живот Цркве, живот човјека, човјечанства, живот свијета, све је призвано да се храни тим хљебом живота – Христом Богом нашим и да се преобрази од смртнога у бесмртнога, од пролазнога у непролазно, да се преобрази силом Божијом и Светом тајном причешћа Тијелом и Крвљу Господњом.   „То је оно што је својство првенствено хришћана кроз вјекове. Они су били и остали свједоци тога хљеба живота – Христа Бога нашега који је сишао с неба ради нас и нашега спасења, ради даривања вјечнога живорта“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   На крају Свете службе Божије, владика Амфилохије је изразио благодарност сестрама на челу са мати Анастасијом и њиховим претходницима који су себе уградили у обнову манастира.   Високопреосвећени је уручио и седам архијерејских похвалница за помоћ и несебичну љубав у обнови цркве, манастирског конака и пута до Манастира Светог Николе: Општини Бар, за помоћ у асфалтирању пута, и појединцима Радомиру и Стеву Новаковићу и Зорици Дабановић из Бара, Жарку Машановићу, Бранку Ђуришићу и Миливоју Вукмановићу из Вирпазара.   Архиепископ цетињски је пожелио да се на барску општину угледају и све друге црногорске општине, да уграђују себе у светиње и да их чувају као преци њихови.   „У неким другим општинама нападају Цркву Божију и тврде да скрнавимо културно благо Црне Горе, па је то чак стигло до Владе. Није много разумно, али  шта да радимо. Они који су се васпитали од Броза у духу Маркса и Енгелса и одрекли Бога и Цркве они тако размишљају и настављају то дјело. Али даће Бог да се и они полако врате изворној и правој Црној Гори и схвате да Црква Христова не припада једноме народу већ свим земаљским народима.“   Благодарност је владика изразио и свима који су на било који начин помогли да Манастир Орахово васкрсне, као и онима који су за то принели своје молитве.   „Благодарност и свима вама сабранима! Да ова светиња умножи у вама добро, љубав, радост, мир и сваки благослов Божији у све дане вашега живота и ваших породица“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Заједничарење у Христу је настављено уз трпезу хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије освештао обновљени комплекс манастира Орахово | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са...
    • Од Логос,
      На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана (15.8.2019.) Њихова Преосвештенства Епископ новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у Голубићу.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-     У храму посвећеном овом великом светитељу окупио се велики број верника којима се Епископ Никодим обратио честитавши им данашњу славу. Владика Никодим најпре је захвалио Епископу Лонгину на његовом труду и бризи о нашем народу на овим просторима, коју стално показује иако је одавде удаљен хиљадама километара.   „Владика Лонгин је провео пуно времена на овим просторима, најпре као ђак у крчкој богословији, касније као професор, а онда и као Епсикоп деведесетих година када је овде било најтеже. Он и сада, када је у далекој Америци, стално зове и пита за нас, често нас и посети и за то желим од срца да му захвалим“, рекао је Епископ далматински. Он је такође изразио радост што смо се данас овде окупили у тако великом броју да прославимо једног дивног угодника Божијег који је међу првима пострадао и показао нам како треба да исповедамо веру Христову.   Владика Никодим предао је затим реч Епископу Лонгину који је нагласио да му је пре свега драго што овдашњи свештеници на челу са својим Епсикопом са таквим ентузијазмом чувају нашу стару веру.    „Видим да овде има пуно радости и да се они јако труде, а радује их, наравно, кад има народа који овде борави и долази. Нисмо заборавили светиње Епархије далматинске, а посебно наше манастире и богословску школу и где год да смо отишли, увек смо присутни овде макар молитвом. Јако сам радостан што је баш Владика Никодим овде сад Епископ, млади човек који је рођен овде и после дуго година да је мајка родила сина који је завршио богословију, постао школовани калуђер и кога је Црква поставила на светилник, да буде светлост да би други верници могли слушајући њега, сарађујући са својим Владиком и свештеницима и да душу спасу и веру одрже. Ми овде имамо праву, аутентичну веру, онакву какву је Христос проповедао, а од нас зависи колико ми ту веру живимо и колико од ње имамо духовне користи. Можемо ми да волимо што су цркве старе, што су манастири лепи, а конаци украшени, али ако у нашем срцу и души нема вере, ако нам срце није отворено за Бога и за ближње своје онда ми нећемо имати много користи од тога што се називамо православним хришћанима. Што смо више Духом Светим просвећени и што више има јеванђељске љубави у нама, ми смо јачи, снажнији, радоснији, осећамо да смо сви браћа и сестре и онада нам ништа није тешко. Кад нам је Бог првом месту, онда нам је све друго у животу на свом месту, а ако Бога нема све нам се поремети, приоритети нам се помешају и онда патимо. Ту нам помаже наше свето православље и Црква и зато је добро знати о својој вери, читати житија светаља, то није намењено само калуђерима, већ је за све људе“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да  Господ чува православни народ Далмације и све људе добре воље, да сви живимо у миру и да наше сутра буде веселије.     Извор: Епархија далматинска   ..:: СПЦ - Епархија далматинска ::..
      WWW.EPARHIJA-DALMATINSKA.HR

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...