Jump to content
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ali licna filozofija mi je postmodernisticka, posto mi je ideja da me neko definise pomalo bezveze. Self-defining identites. 

 

Nije to definisanje sebe toliko problem, nego postmodernizam izjednacava svaku vrednost, misljenje identitet, stavlja ih u istu ravan, jer je sve relativno i subjektivno.

A to hriscansto ne prihvata, jer ocigledno hriscanstvo ima vrednosnu hijerarhiju i apsolutizuje. Znaci imas greh, palu prirodu, sta valja sta ne valja, a imas uzor i primer kako da zivis. Imas kakvo misljenje valja, kakvo ne valja. Kako rece avva Zoran, ne mogu misljenje jednog teologa i jedne babe Smiljane biti isto.  U postmodernizmu toga nema. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

zene da valjaju imo bi i bog jednu, jel dovoljno jasno?

Čitala sam više tvojih komentara i pomislila da stvarno ima smisla to što govoriš... Bio si interesantan pogotovo u komentarima o bezuslovnoj ljubavi... Nekako se ovaj komentar odbija od svega o čemu si pisao.. Pa se pitam sta se dogodilo?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

 

Sta nije jasno u tome da esencijalisticki feminizam tvrdi da egzistiraju esencijalisticke diferencijacija muskaraca i zena razvijajuci time etiku brige kao partikularisticko heterogenisticki pluralisticki model koji atakuje univerzalisticko racionalisticko prosvetiljstvo?!! 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovo sam slicno pitao davno da li nam liberalizam treba kada sve imamo u pravoslavlju. Znaci sve te politicke teorije sutnuti, koji ce nam :D

 

 

Sve - šta će nam monarhizam kad je (neki kažu) pravoslavlje monarhističko, a ne treba nam ni republikanstvo jer je (neki kažu) to već u pravoslavlju. Ne treba nam ni liberalizam jer je (neki kažu) svaka politička sloboda čoveka već sadržana u Jevanđelju, a ni konzervativizam, jer je (neki kažu) pravoslavlje društveno konzervativno. Tako nam ne treba ni feminizam, jer je suštinska jednakost polova već (neki kažu) nepobitan deo pravoslavlja, ali ni patrijarhalna kultura, jer je (neki kažu) ona suštinski pravoslavna.

 

Pravoslavlje je iznad svih ovih društvenih pozicija, ali nama ovde dole još uvek trebaju da bismo se sporazumeli i razgovarali.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sta nije jasno u tome da esencijalisticki feminizam tvrdi da egzistiraju esencijalisticke diferencijacija muskaraca i zena razvijajuci time etiku brige kao partikularisticko heterogenisticki pluralisticki model koji atakuje univerzalisticko racionalisticko prosvetiljstvo?!! 

 

:))

 

Što je najgore, to što si napisao stvarno ima smisla.  :ani_biggrin:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Čitala sam više tvojih komentara i pomislila da stvarno ima smisla to što govoriš... Bio si interesantan pogotovo u komentarima o bezuslovnoj ljubavi... Nekako se ovaj komentar odbija od svega o čemu si pisao.. Pa se pitam sta se dogodilo?

zezam se, sta ti je))) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Čitala sam više tvojih komentara i pomislila da stvarno ima smisla to što govoriš... Bio si interesantan pogotovo u komentarima o bezuslovnoj ljubavi... Nekako se ovaj komentar odbija od svega o čemu si pisao.. Pa se pitam sta se dogodilo?

 

Mnogi muškarci koji su odgajani u patrijarhalnoj kulturi ponašaju se fino dokle god se ne pojavi žena koja ima jak stav suprotstavljen muškoj dominaciji. Onda često naprasno kreću pretnje smrću i silovanjem - u poređenju sa onim što ja svaki dan čitam, kordun je super. Meni je njegov komentar danas samo razlog #471 zašto je svetu potreban feminizam, i to nedovoljno neprijatan da bih uopšte reagovala.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Traze ukidanje rodova, znaci nema musko zensko vec sam sebi odredjujes identitet i svi ima to da postuju. Ako kazes da si dzedaj, ima da te ceo svet zove dzedajom a ne muskarcem jer ti tako hoces i ko to ne radi on je netolerantni manijak. Izjednacavanje javne i privatne sfere.

 

:D  не могу да се отмем утиску да се и овде извитоперило, све некако наопако... пре неки дан читам "мушко да роди". Све ме подсећа на "видела жаба да се коњ поткива па 'оће и она".

 

Поштујем напоре да се неко избори за нека своја права и равноправност... али какве то додире опет има са хришћанством у суштини?! То што човека откривају одређене врлине које на пример карактеришу оног ко живи хришћанским животом не значи да је он хришћанин или да је довољно само по себи. Опет, ако посматрам мушко и женско као православац, видим човека како биће које волим и поштујем управо тако као да је Христ распет за све нас.

 

Него искрено оно око дефинисања, ако неко хоће да милсли да је нешто друго (или неко други) зар се то не граничи већ са неким психолошким, душевним или каквим поремећајима и докле то има за циљ да иде? Не мислим овде о бркању једнакости и равноправности (иако није исто). О томе би могао мало прочитати ако неко има нешто да пискара на ту тему.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da li u zemlji ili svetu postoji neka feministicka organizacija ili udruzenje zena koje su pristalice feminizma ili se sve bazira na nekom licnom stavu koji kao takav nema nikakvu snagu ?

 

Ima ih dosta, i u Srbiji. Lično nisam u aktivizmu, više sam u teoriji, ali poznajem aktivistkinje. Dosta aktivizma u Srbiji se zasniva na podršci, solidarnosti i pomoći žrtvama nasilja. Ima li nešto što te konkretno zanima? Možda mogu da te uputim na neku konkretnu organizaciju.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sve - šta će nam monarhizam kad je (neki kažu) pravoslavlje monarhističko, a ne treba nam ni republikanstvo jer je (neki kažu) to već u pravoslavlju. Ne treba nam ni liberalizam jer je (neki kažu) svaka politička sloboda čoveka već sadržana u Jevanđelju, a ni konzervativizam, jer je (neki kažu) pravoslavlje društveno konzervativno. Tako nam ne treba ni feminizam, jer je suštinska jednakost polova već (neki kažu) nepobitan deo pravoslavlja, ali ni patrijarhalna kultura, jer je (neki kažu) ona suštinski pravoslavna.

 

Pravoslavlje je iznad svih ovih društvenih pozicija, ali nama ovde dole još uvek trebaju da bismo se sporazumeli i razgovarali.

 

Zaboravila si komunizam jer je Isus bio prvi komunista, jer ce lakse proci kamila kroz iglene usi nego bogatas kroz vrata raja, i podajte siromasima bogati koji ce vam repa. 

 

To kad sam pricao Grizliju on ne kapira, on misli da je sa parama srecan, da kad juris pare to nije srebroljublje. A pojavio se skoro na forumu, celu godinu rmbacio za nekog kapitalistu sto uvija duvan u dolare i pusi i eksploatise jadne male programere koji povazdan sede za kompom ne izlaze nikud. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mnogi muškarci koji su odgajani u patrijarhalnoj kulturi ponašaju se fino dokle god se ne pojavi žena koja ima jak stav suprotstavljen muškoj dominaciji. Onda često naprasno kreću pretnje smrću i silovanjem - u poređenju sa onim što ja svaki dan čitam, kordun je super. Meni je njegov komentar danas samo razlog #471 zašto je svetu potreban feminizam, i to nedovoljno neprijatan da bih uopšte reagovala.

ma ne razumijes sta meni smeta, ne bojim se ja neke zenske sile ni muske, meni su prosto takve zene odbojne razumijes, nisu privlacne,a ponekad me i nerviraju, ne govorim za tebe licno nego govorim za kako nas narod kaze muskobanjaste zene, zamisli djevojku u kafani, prekrstila noge onako u muskom stilu, tuce vinjak i udara po poker automatu, psuje, arogantno se ponasa, ima ih takvih u zadnje vreme podosta, sa sve muskim cizmama a u najnovije vreme i muske cipele su usle u modu, evo juce sam gledao fotografiju tu na forumu jedne nase djevojke u muskim cipelama, izludio narod skroz, ne ugrozava to mene, neg to meni odbojno, to je jako daleko od zenstvenosti, bar one koja meni znaci

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

:D  не могу да се отмем утиску да се и овде извитоперило, све некако наопако... пре неки дан читам "мушко да роди". Све ме подсећа на "видела жаба да се коњ поткива па 'оће и она".

 

Поштујем напоре да се неко избори за нека своја права и равноправност... али какве то додире опет има са хришћанством у суштини?! То што човека откривају одређене врлине које на пример карактеришу оног ко живи хришћанским животом не значи да је он хришћанин или да је довољно само по себи. Опет, ако посматрам мушко и женско као православац, видим човека како биће које волим и поштујем управо тако као да је Христ распет за све нас.

 

Него искрено оно око дефинисања, ако неко хоће да милсли да је нешто друго (или неко други) зар се то не граничи већ са неким психолошким, душевним или каквим поремећајима и докле то има за циљ да иде? Не мислим овде о бркању једнакости и равноправности (иако није исто). О томе би могао мало прочитати ако неко има нешто да пискара на ту тему.

 

Ti si blizak radikalnom feminizmu po ovim stavovima. Pogledaj, recimo, ovaj vrlo jednostavno napisan blog jedne radikalne feministkinje baš o granicama samodefinicije.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Mnogi muškarci koji su odgajani u patrijarhalnoj kulturi ponašaju se fino dokle god se ne pojavi žena koja ima jak stav suprotstavljen muškoj dominaciji. Onda često naprasno kreću pretnje smrću i silovanjem

 

Да, то сам приметио код ових клинаца гејмера (често млађих од 15 година). Чим нека жена постави критичко питање о играма (која јесу често банална, типа мерење обима кукова главног женског лика, али небитно), крећу да вичу како ће да је силују или убију и креће виртуелна кампања иживљавања и шиканирања. Стварно ми није јасно где клинци данас то купе. Мени својевремено никада, али никада, не би пало на памет да тако нешто кажем жени или било коме другом. А гледао сам и филмове са насиљем, и порниће и играо свакакве игре, па то опет није утицало на моје понашање у реалном животу. У питању је био просто паралелни универзум, чиста фикција. Данашњи клинци гејмери као да не успевају да раздвоје та два света. Можда зато што су одрасли у виртуелном практично не видевши реални, док је у случају нас малкице старијих виртуелни дошао тек касније кад смо већ били изграђени у реалном?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији 13/26. јула 2020. године, на празник Сабора светог архангела Гаврила, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, а саслуживали су свештеници и ђакони.     Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да Бог слободу коју нам је дао не пориче и никада никоме себе не намеће. Зато је потребна вера. Када бисмо били поробљени и приморани да прихватамо Господа онда не би било вере, не би било нашег подвига, нашег учешћа на путу спасења. Господ нас спасава тако што Он врши Домострој спасења, Он је тај Који је Спаситељ, али не без нас, а поготову не против нас. И данас смо овде у празничном расположењу упркос свим искушењима нашега времена – наше душе и наша срца се радују због ове благодати и човекољубља које Господ штедро излива на све нас. Сви знате колики је страх и колика је опасност и невоља наших дана због вируса, али ни много веће опасности и демонске силе, ни сâм сатана, и ништа не може Цркви Божјој одолети, нити Господу. Христос, Који нам даје себе у светом Причешћу, сигурно да не може бити опасност по људе, као што смо слушали потпуно избезумљене речи и са малих екрана и из других медија. Треба пазити, треба се чувати, треба водити рачуна о себи и о своме здрављу, али знати да је један, први и последњи, Лекар душâ и телâ наших – то је Христос Господ, навео је Епископ бачки г. Иринеј.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу, седме седмице по Педесетници, на празник када прослављамо Сабор Светог архангела Гаврила, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, уз поштовање мјера НКТ-а. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, саслуживали су му протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз. Сабраном вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је казао да се наша вјера непрестано преиспитује, провјерава још од чина крштења па све до упокојења.     ,,Непрестано је наша вјера на испиту и суду Божијем. А са тврдом, постојаном вјером могуће је све побиједити. Све недостатке, људске слабости, мржњу, злобу, све своје гријехове побјеђујемо и превазилазимо вјером.”   Отац Далибор је такође нагласио да Господ непрестано чудотвори кроз сва времена и епохе исцјељујући нас од слабости и гријеха:   ,,Слушајући света јеванђеља сваке недјеље на служби ви чујете и видите да је Господ непрестано чинио чудеса, чинећи их тако да људи исповиједе вјеру, праву и постојану. А тако Господ чини и дан данас, и у ово наше вријеме Господ чудотвори и исцјељује нас од наших слабости, гријеха и сваког зла својом неисказаном силом и човјекољубљем испитујући и нашу вјеру. Заиста силом Божијом и љубављу можемо задобити Царство Божије. Господ који је силан у слави својој, оваплотио се од Свете Дјеве, родио се у Витлејему, живио међу људима, проповиједао, страдао и васкрсао ради нас и нашега спасења.”   У пастирском слову отац Далибор се дотакао благовјештења архангела Гаврила, који се у Старом, али и у Новом завјету јављао светим Божијим људима откривајући им неизрециве Божанске тајне:   ,,Архангел Гаврило чији сабор данас прослављамо јављао се пророку Мојсију који је записао то што му је Архангел Гаврило рекао о Божијем стварању човјека, стварању свијета, свега видљивога и невидљивога, описао је велики потоп, Нојеву барку. Јављао се још и пророцима, патријарсима, свима у Старом завјету, а затим и пророку Захарији, рекавши му да ће добити сина – Светог Јована Крститеља. Архангел Гаврило је такође објавио и новозавјетне домостроје спасења – Благовијести Господње, јављајући се непрестано Пресветој Богородици”.   На крају прота Далибор је још једном подвукао битност исповиједања и имања праве, постојане, тврде Божије вјере, пожеливши и помоливши се да такву вјеру, вјеру Светих отаца завлада у срцима свих људи:   ,,Вјеру тврду, праву и постојану, имали су у Свети оци које данас такође прослављамо. А то су Свети оци свих васељенских сабора који су ипсовиједили праву вјеру у Васкрслога Христа, који су донијели каноне и утврдили Цркву Божију овдје на земљи по промислу Божијем. Они су били Свети Божији људи, крштени, проповиједајући и свједочећи цијелог свог живота Христа Васкрслога. Такву вјеру, вјеру Светих отаца, требамо и ми да исповиједамо и да та вјера завлада у срцима нашим”, закључио је на крају свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете великомученице Ефимије, у петак 24. јула 2020. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, служена је света Литургија, поводом за данас најављене поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава.     Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Он је, у литургијској проповједи, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовјети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.   „За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у вријеме неподијељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цио цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Додао је да није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је Владика, био је апокалиптични знак за цијело хришћанство.     „Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вјере у свијету, па да му поднесу извјештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мјере да су говорили: Нијесмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на Небу“, бесједио је Његово Преосвештенство.   И ми смо примили вјеру од тог Храма, подсјетио је Владика, наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.   „Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној љепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је Епископ Јоаникије, додавши да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.   После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оцијенио је Владика, био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико вјекова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.   „Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најљепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.   Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вјере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од умјетности.   „Сада у ове дане, одлуком предсједника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свијет и свједочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за вријеме турске империје, али да од тог насиља нијесу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“.   „То нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори. Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намјени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намјену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган“, констатовао је Владика Јоаникије.   Ово су, оцијенио је Владика, лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате.   „Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу свјетских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава“, истакао је Епископ.     Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као примјер је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио предсједник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски.   „Сви смо заједно, сви смо у истом осјећању, цијела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у дио, радиле са том светињом она ће и даље само свједочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово:     „Нека ово наше данашње сабрање буде у прилог обједињавању свих нас православних хришћана и свих хришћана у свијету око правде, љубави, милости и благодати Божје“.        Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести.   ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА   “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеницима Митрополије црногорско-приморске од стране полиције на Ивањдан 7. јула није дозвољен пролаз до Цркве Светог Јована Крститеља у цуцким Бјелилима, гдје се сваке године на овај празник служи Света литургија и одржава Ивањдански сабор.   Звучни запис разговора
        „Ми смо већ десет година уназад прослављали Ивањдан у Цуцама, у цркви на Бјелила. То је црква посвећена Светом Јовану Крститељу. По предању саграђена је пар година послије Косовске битке, када су наши преци бјежали са Косова па су побјегли овамо у ове наше крше и ту саградили ову цркву. Она је касније обнављана у вријеме Митрополита Гаврила Дожића 1934, а онда је опет послије Другог свјетског рата запустјела, пао је и звоник, е онда је трудом оца Мома, али и свих нас заједно наново обновљена“, рекао је у разговору за Радио „Светигора“ парох которски, отац Немања Кривокапић.   Уз образложење да је због епидемилошке ситуације са короном договорено да се вјерници ове године не позивају на литургијско и црквено-народно сабрање у Цуцка Бјелила, али да је свакако договорено да свештеници тога дана служе Свету литургију у Цркви Светог Јована Крститеља и не прекидају Ивањдански сабор у Бјелилима, он је додао да није било никаквог наговјештаја од стране полиције да свештеници неће моћи да прођу до цркве и служе Литургију.   „Ја сам кренуо у Цуце преко Његуша. Код Мирца ме је зауставила патрола и речено ми је да заустављен саобраћај, да се поправља пут и да не могу да прођем. Ја сам рекао добро, ако се заиста поправља пут, али ако се не поправља, реците ми па ћу ићи около јер сам пошао ту и ту. Рекли су ми да немају информацију. Онда сам кренуо преко Цетиња и ту су ме зауставили. Није било никаквог ни разговора ни договора, једноставно рекли су ми не може се проћи и то је то“, казао је отац Немања.   Појашњавајући колико процес обнове храма у овом тешко доступном крају није био нимало лак и колико је братствима у Цуце овај сабор једном годишње значи, он закључује да су ипак плодови тог труда кроз дивне саборе на Ивањдан итекако били видљиви.   „Није било лако обнављати цркву, с обзиром на то да до тамо нема ни пута. Митрополит је 2009. године освештао ту цркву и од тада се сваке године ту на Ивањдан окупљамо. Стварно нам је било дивно, прије свега што се служи Литургија у цркви коју су наши преци подигли и гдје се налазе гробови наших предака. Заиста је било лијепо да се Кривокапићи и остале Цуце окупе у том храму. Ту се могло чути јако лијепих говора, имало је шта да се чује и научи. Организује се увијек неко послужење, неко донесе и гусле и све скупа је то било прелијепо. У том смислу је штета што ове године тог сабора није било. Да не упиремо прстом у било кога, али мислим да је ипак ова власт потпуно изгубила компас у многим стварима тако да им све смета, па смо сазнали да им је и ово засметало“, закључио је протојереј Немања Кривокапић.   Оливера Балабан     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...