Jump to content

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 8 минута, Lady Godiva рече

Срам да буде све те жене које се тако добро организују да стигну да раде, изађу с другарицама, иду на тренинг, буду добре мајке и супруге...

Зато ја велим, тј. копирам Аквија - меметика. Немају наши људи неки већи трип од тога да жена зарађује*, али да много шетка... Хммм. :D

Едит: * јер пара никад доста, а битно је да се зна чија је она кућа 

Измењено од Џуманџи
заборавих поЈенту :D
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 15k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Juanito

    1970

  • Аурор

    1968

  • Paradoksologija

    1718

  • Grizzly Adams

    1357

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам?   Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније?   Од тих силних група, које јесу, а које нису компат

До сад сам сконтао да има неке везе са видео играма...

Постоване слике

пре 7 минута, Muramasa рече

Zato što slepci ne umeju da izaberu suprugicastu ženu. Suprugicasta ume i da radi ono što voli (bilo da zarađuje ili kao hobi) i da se ponaša domaćinski.

Паметним мушкарцима импонује кад имају тако јаку жену поред себе, слабићи их се плаше.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Juanito рече

Ни ја не могу да замислим Годиву као Домаћицу, разлика је очигледна...

Е ал Домаћицу мож да изедеш и кад је пост .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Lady Godiva рече

Паметним мушкарцима импонује кад имају тако јаку жену поред себе, слабићи их се плаше.

Jaku domaćicu svakako koja poštuje onu našu svetu zapovest :))

Резултат слика за astal da blista bejbi

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, -Владимир- рече

Е ал Домаћицу мож да изедеш и кад је пост .

Не постим, па могу и годиву да изедем кад оћу. А мислим да су и ове годиве са 72% какаоа посне. :) 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Kratos рече

Jaku domaćicu svakako koja poštuje onu našu svetu zapovest :))

Sede lav i bik za šankom i piju. Zazvoni lavu mobilni telefon. Javlja se lav kad ono njegova žena:
- Ajde kući iz te birtije, čekam te!
- Evo, draga, stižem odmah.
Plati lav račun, popije što mu ostalo u čaši i taman da krene kad ga bik upita:
- E, da mene tako žena zove kad sam u birtiji s prijateljima, ne bi to tako prošlo. Ja bih ostao u birtiji s društvom, a ne bih se pokupio kući!
A, na to će njemu lav:
- Razumem ja tebe, prijatelju, ali moja žena je lavica, a tvoja je krava!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 40 минута, Muramasa рече

Ako je žena pametna i obrazovana i ako ima neko zanimanje koje je čini ispunjenom, zašto ne bi radila kada dete dovoljno odraste da može da ide u vrtić, ili kad krene u školu?

Može i pre toga ali da ne zapostavi domaćinstvo.Ja lično nemam ništa protiv,nek zarađuje i više od mene,još bolje za porodicu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Lady Godiva рече

- Razumem ja tebe, prijatelju, ali moja žena je lavica, a tvoja je krava!

@Paradoksologija

Ово ко у оној песми где се уздижу буце тако што се мршавице називају кучкама? :ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Lady Godiva рече

Sede lav i bik za šankom i piju. Zazvoni lavu mobilni telefon. Javlja se lav kad ono njegova žena:
- Ajde kući iz te birtije, čekam te!
- Evo, draga, stižem odmah.
Plati lav račun, popije što mu ostalo u čaši i taman da krene kad ga bik upita:
- E, da mene tako žena zove kad sam u birtiji s prijateljima, ne bi to tako prošlo. Ja bih ostao u birtiji s društvom, a ne bih se pokupio kući!
A, na to će njemu lav:
- Razumem ja tebe, prijatelju, ali moja žena je lavica, a tvoja je krava!

To samo u vicu,u stvarnosti lav ima mnogo ženki koje love za njega dok on sedi u ladu,zatim okruže plen i ne jedu dok on ne dođe,onda se prvo on zasiti pa tek onda one.I kod životinja se bre zna red.:))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Kratos рече

To samo u vicu,u stvarnosti lav ima mnogo ženki koje love za njega dok on sedi u ladu,zatim okruže plen i ne jedu dok on ne dođe,onda se prvo on zasiti pa tek onda one.I kod životinja se bre zna red.:))

Шут, ба, има и код њих феминисткиња...

evbb6p.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Juanito рече

@Paradoksologija

Ово ко у оној песми где се уздижу буце тако што се мршавице називају кучкама? :ani_biggrin:

Не, оно је дебилизам, а ово значи: „Можеш ти да се зезаш колко хоћеш, али да имаш код куће неку да ваља, рибао би и астал и столове и тражио још."

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Lady Godiva рече

Не, оно је дебилизам, а ово значи: „Можеш ти да се зезаш колко хоћеш, али да имаш код куће неку да ваља, рибао би и астал и столове и тражио још."

Па и даље је уздизање једне жене понижавањем друге. Ниси пазила на часовима феминистике II, морам да ти уплатим приватне часове код Парадоксалне. :ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U suštini, žena ja ta koja odlučuje, možda je žena pogrešila pa je odlučila da joj feministički pokret brani prava.

Zašto pogrešila? Zato što je meni nenormalno da se udaš ili si u vezi sa čovekom koji te ne gleda kao sebi potpuno ravnog iliti kao što bi Hristos rekao da si sa nekim koji ne oseća svim svojim srcem i dušom da ste JEDNO TELO.

E sad ako ste u vezi ili ste udate za takve muškarce baš sve, otkud vama ikakva ideja o nekom feminističkom pokretu koji će braniti vaša prava? A ako niste sve udate za takve muškarce, zašto onda ne apelujete na žene da ne čine zločin i ne žive sa muškarcima koji na bilo koji način diskriminišu ženu?

Dakle koliko vidimo feminističkom pokretu ne bi trebala biti preokupcija u edukovanju i menjanju muškaraca, nego u edukovanju žena i to na jedan vrlo prost način i bez ikakve filosofije.

Žena odredjuje ko je dobar muškarac za nju, muškarac nema snagu da sam stvori brak ili vezu. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил разговарао је 7. априла 2021. године телефоном са Архиепископом охридским г. Јованом, који борави у посети Руској Православној Цркви са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
       
      Патријарх Кирил је топло поздравио архијереја Српске Православне Цркве и изразио жаљење што се њихов лични сусрет, који је требало да буде тог дана, није могао одржати због епидемије.
      Предстојатељ Руске Православне Цркве се распитао о здравственом стању и лечењу архиепископа Јована обављеном током посете, изразивши жељу да се уважени гост врати својој пастви са новом снагом.
      Архиепископ Јован је захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на бризи коју је указао организовањем његовог лечења у Русији и поделио утиске о боравку у Москви и плану да посети Санкт Петербург.
      Архиепископ охридски Јован је предстојатељу Руске Православне Цркве изнео своје виђење тренутног стања међуправославних односа и црквене ситуације у Украјини. По мишљењу архијереја Српске Патријаршије, Православна Црква је сада у стању нарушеног јединства, што је унело напетост и разједињеност у живот свих помесних Православних Цркава.
      Архиепископ Јован је нагласио потребу очувања вековног канонског поретка. Православна Црква, како је истакао, „никада није имала и не може имати један центар по узору на Римокатоличку Цркву“, јер свака од помесних Православних Цркава поседује пуноћу апостолског наслеђа. Архијереј је нагласио да је Украјинска Православна Црква „савршена апостолска Црква која је добровољно одлучила да остане под јурисдикцијом Московске Патријаршије и ужива аутономију у границама Руске Православне Цркве“.
      Архиепископ Јован је приметио да се при одређивању редоследа поступања у вези са расколницима увек сматрало кључним мишљење киријархалне Цркве, која најбоље познаје ситуацију у оквиру своје надлежности. „Немогуће је да Синод било које географски удаљене Цркве детаљније и више зна о расколницима и самопроглашенима (самосветима, саморукоположенима) у Украјини“.
      „Српска Православна Црква поштује организациону структуру Московске Патријаршије, чији је саставни део самоуправна Украјинска Православна Црква, на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Српска Православна Црква је увек била и остала чувар догмата, то јест на страни истине и канонског поретка”, рекао је архиепископ Јован.
      На молитвено сећање, Архиепископ охридски г. Јован је поклонио Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу икону Свих охридских светитеља, од Светог Климента Охридског до последњег канонизованог који је службовао на тој древној столици, светог Николаја Велимировића.
      Извор:  Служба за комуникацију Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије (https://mospat.ru/ru/news/86962/)
    • Од JESSY,
      Беседа јеромонаха оца Петра, игумана манастира Пиносава, у Крстопоклону недељу Часног поста 2021. л.Г. Јеванђеље по Марку, зачало 37 (8,34-38; 9,1) 34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца свог са светим анђелима.” 1. И рече им: „Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.”
    • Од Драгана Милошевић,
      Свeштeник Жeљкo рaди у кoвид бoлници, a oткриo je штa му гoвoрe oбoлeли кoje сe бoрe зa живoт.
      Teшкo oбoлeли oд кoвидa, бeз свojих нajмилиjих, бeз рeчи утeхe, прeпуштeни сaми сeби и здрaвствeним рaдницимa, нeкaд нeсвeсни вeзaни зa крeвeт, интубирaни сa иглoм у руци, oкружeни aпaрaтимa и другим пaциjeнтимa, умиру сaми.
      Свeсни схвaтajу кoликo je здрaвљe битнo, мoждa и гдe су пoгрeшили, aли oнo штo им je прeкo пoтрeбнo je свaкaкo утeхa. Ниje лaкo. И вeрoвaтнo никoм тaкo нeштo пoжeлeли нe би...
      У тим тeшким трeнуцимa нeкo oд њих пoсeгнe зa вeрoм, aли кoмe дa сe пoвeри. Нa срeћу, вeћ нeкo врeмe у кoвид бoлници у Бaтajници рaди здрaвствeни рaдник Жeљкo Joвaнoвић, зaпoслeн у кaрдиoвaскулaрнoj хирургиjи у Клиничкoм цeнтру Србиje, aли збoг пoтрeбe пoслa прeбaчeн je нa нeкo врeмe нa прву линиjу фрoнтa прoтив кoрoнe.
      Кaжe, ништa чуднo. Чeстo њeгoвe кoлeгe пoпуњaвajу нa тaj нaчин кoвид бoлницe. Oнo штo je чуднo и лeпo je тo дa je Joвaнoвић истoврeмeнo и свeштeник eпaрхиje шумaдиjскe, a служи у Бaрajeву.
      У рaзгoвoру зa Курир oткривa дa je у бoлници здрaвствeни рaдник кojи дaje тeрaпиje и бринe o здрaвљу пaциjeнaтa, aли и свeштeник кojи бринe o њихoвoм духoвнoм здрaвљу.
      - Рaдим нa oдeљeњу интeзивнe нeгe. To je сликa људи пoрaжeних бoлeшћу, нeки и стaрoшћу... Бoрбa зa вaздух, чeстo вeзaни дa нe би нeсвeснo пoчупaли иглe и тубусe кojи их држe у живoту. Oкружeни тeшким бoлeсницимa. To je сусрeт сa тугoм и чeмeрoм. Бoг ми дaje снaгу дa приђeм свaкoм oд њих и дa их пoмилуjeм и кaжeм нeкoликo лeпих рeчи, чaк иaкo тo нe oсeтe и нe чуjу. Пoмoлим сe зa свaкoг oд њих, дaм им тeрaпиjу и тo je oнo штo мoгу - причa oтaц Жeљкo.
      Кaкo кaжe, нa њeгoвoм oдeљeњу имa и свeсних пaциjeнaтa, кojи мoгу дa причajу, тe им je дрaгo дa сa нeким пoрaзгoвaрajу, a буду joш срeћниjи нaкoн сaзнaњa дa je и свeштeник.
      - Кo у испoвeдaoници. Бoлeст примири чoвeкa. Причajу o свeму, aли нajвишe o свojим стрaхoвимa. A нajвeћи стрaх им je oд смрти. Зaштo тaкo, питaтe сe. Зaтo штo сe ти људи плaшe свojих грeхoвa. Плaшe сe судa бoжиjeг. Maлo кo oд њих тугуje зaтo штo oстaвљa кућу и oвoзeмaљскa блaгa, сaмo им je битнo дa сe испoвeдe и дa им дeцa буду дoбрo. Нeкaкo кaд сe суoчe сa смрћу нe мислe вишe o сeби и нe тугуjу тoликo зa oвим живoтoм - кaжe oтaц Жeљкo и дoдaje дa бoлeст oпoмeнe и дa мнoги дoђу дo сaзнaњa дa су трчaли стрaнпутицoм.
      Присeћajући сe jeднoг oд рaзгoвoрa, кaжe дa му чeстo пaциjeнти трaжe дa им oбjaсни штa су пoст, причeст и испoвeст, jeр тo дo сaдa никaдa нису урaдили, a зaпрaвo су у тoj бoлeсничкoj пoстeљи прeпуштeни сeби и Бoгу.
      - Jeднa жeнa ми je рeклa дa joj je жao кaкo je прoвeлa живoт. Mнoгo сe бoрилa и стицaлa мaтeриjaлнa дoбрa и дa je врлo мaлo билa с пoрoдицoм и приjaтeљимa. Кaкo je рeклa: "Живeлa сaм кao дa имaм двa џaкa живoтa. Jeдaн дa трoшим дa стeкнeм нeштo, a други дa уживaм у свojим плoдoвимa". Meђутим, кaкo je рeклa, дoк сe oкрeнулa живoт je прoшao... - присeћa сe oтaц Жeљкo и дoдaje дa су људимa, нaжaлoст, црквa и мaнaстири успутнa мeстa и мeстa нa кojимa oду туристички, a кaд oбoлe схвaтe дa тo ниje трeбaлo тaкo.
      Toгa пoстajу свeсни oни кojи сe бoрe зa вaздух. Oтaц Жeљкo кaжe дa гa мнoги пaциjeнти питajу кaд ћe кући, aли нaжaлoст нeки тo нe дoчeкajу.
      Блaгoслoв влaдикe Joвaнa
      Oтaц Жeљкo Joвaнoвић кaжe дa je зa рaзгoвoрe сa пaциjeнтимa трaжиo блaгoслoв влaдикe шумaдиjскoг Joвaнa и дa сe зajeднo oд пoчeткa пaндeмиje мoлe у свим црквaмa и мaнaстиримa.
      - Moлимo сe свaки дaн зa бoлeснe, aли и зa лeкaрскo oсoбљe, дa и њимa Бoг дa снaгу дa издржe и спaсу штo вишe живoтa - кaжe Joвaнoвић.
      - Teшкo je кaд дoђeм у смeну и сaзнaм дa je нeкo с ким сaм дo jучe причao прeминуo. Mнoгo je битнo дa схвaтимo дa кaд сe чoвeк пoбуни прoтив Бoгa oндa и прирoдa вишe нeћe дa му служи. Oнa сe пoбуни, нaилaзe пoплaвe, зeмљoтрeси, рaзнe бoлeсти... Jeр кaд пoглeдaмo зaтвoри су прeпуни, лудницe су пунe, бoлницe су пунe, a уђитe у црквe. Дa ли тaмo имa гужвe - питa oтaц Жeљкo и нa крajу нaглaшaвa дa нaрoд мoрa дa сe чувa и дa сe присeти кaд je пoслeдњи пут биo у цркви.
      Joвaнoвић кaжe дa нису сaмo пaциjeнти oни кojи трaжe рeчи утeхe oд њeгa вeћ дa тo чeстo трaжe и кoлeгe сa кojимa рaди у бoлници.
      - Чeстo умoрни, нa измaку снaгe, oкружeни чeмeрoм и jaдoм и oни нa нeки нaчин стрaдajу. Дoлaзe дoктoри, прoфeсoри, мeдицинскe сeстрe. Нe причaмo сaмo o бoлeсти нeгo o живoту уoпштe - кaжe нaш сaгoвoрник.
      Преузето: Kurir.rs/Jeлeнa Рaфaилoвић
      ДНЕВНЕ НОВИНЕ КУРИР: НИJE СMРT OНO ШTO ИХ НAJВИШE ПЛAШИ - Епархија Шумадијска
      WWW.EPARHIJA-SUMADIJSKA.ORG.RS Свeштeник Жeљкo рaди у кoвид бoлници, a oткриo je штa му гoвoрe oбoлeли кoje сe бoрe зa живoт. Teшкo oбoлeли oд кoвидa, бeз свojих нajмилиjих, бeз рeч...  
    • Од Рапсоди,
      Из дневника 1973-1983.   (Уторак, 9.новембар 1976.)
      Глупави сукоб на академији(Св.Владимира) : једни студенти  обличе друге за "јерес" ( јер (ови други) не целивају сваки пут све иконе!) и за недовољну духовност; и још глупљи, замршени случај  студента који жели да  "егзоцира"другог студента, и томе слично.Та мутна узбурканост лицемерне псевдо-религиозности, та прожетост свеколике атмосфере демонским самопотврђивањем, "духовном мржњом"- све то притиска психу...Сви имају "проблеме", све је некако "распаљено",извитоперено, карикатурално и за све потежу и у све утрпавају "Бога" и "Православље".Осећам да унаоколо нема ниједног срећног човека, човека који је срећан оном срећом која би, чини се, требало да се излива из богослужења, молитве,богословља, итд.Као да би се на религију могле применити  Толстојове речи из( Ане Карењи): " Све се пореметило у дому Облонских .." Сви ми и себи и другима тврдимо:" Човек је несрећан без Бога"Али, зашто је, он онда, тако несрећан  "са Богом" ? Зашто таква "религија"амплификује (појачава) све оно што је тричаво и рђаво у човеку: гордост самоузношење, страх ? То су питања која себи постављам већ годинама.Као да у свету више нема оног спокојнога, смиренога,радоснога и слободнога стајања пред Богом,  "хођења пред Богом";  као да више нигде нема  онога: " Делјте Господу своме са страхом и радујте Му се са трепетом".
      И гле, радујеш  се сваком тренутку самоће, јесењега сунца на златноме листу, потпуне "утишаности" и анонимности живота.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са званичне интернет странице Васељенског Радија Светигора доносимо видео запис документарног филма о страдању Момишићких мученика - Свјетлост Христова просвећује све, аутора протопрезвитера Николе Пејовића, главног и одговорног уредника Радио-Светигоре и пароха момишићког.      Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 17. маја 2012. године је донео одлуку да у диптихе светих Православне цркве унесе двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика момишићких пострадалих од Турака 1688. године, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу наше Свете цркве.   Прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје)  пострадалих момишићких учитеља и ђака обављено је 19. маја 2012. године на саборној Светој архијерејској литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Његова светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење епархијских архијереја из земље и расејања окупљених на редовном заседању Светог архијерејског сабора.   Повест о момишићким мученицима   Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака, деце парохијана већином из братства Поповића, живи су спаљени 1688. године у Цркви Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које су претрпеле Османлије тих месеци од брдских племена, нарочито од Куча.   Њихове мошти су сакупљене и похрањене под свети престо Цркве Светог Георгија под Горицом. Кроз читаво време турског ропства, мошти су почивале у овом храму све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном литијом пренете у обновљени Храм Светог Георгија у Момишићима и положене под свети престо. Њихове мошти су пренете 1995. године у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су изнете верном народу на поклоњење и целивање на празник Светих Четрдесеторице мученика севастијских, у народу познатог као Младенци, 2006. године, након што их је Митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном кивоту, лево од иконостаса у момишићком Храму Светог Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену. У знак сећања на последње свечано обретење њихових моштију,  у Митрополији црногорско-приморској се већ неколико година прославља њихов литургијски спомен на празник Севастијских мученика.   Тропар, глас 4.   Двојица свештеномученика момишићких, побожно поживјеше и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове; тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета.   Кондак, глас 8.   На небозарној Гори момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше и посташе обиталиште Пресвете Тројице.   Свети новомученици Момишићки, молите Бога за нас!     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...