Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ајд и ја да се убацим  :)))

 

 

Шта су "таласи феминизма"? Често помињеш први талас, други талас, итд. Па реко ајде да питам...

 

 

:)

 

Hvala na pitanju - vrlo je bazično i može se postaviti i guglu ili vikipediji.

 

Lično se najčešće nalazim u prvom i drugom talasu. Treći mi nije jasan. Neki veruju da počinje i četvrti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Ali pravoslavlje mnogima znači "žena da ćuti i sluša i ispunjava svoj jedini priziv, a to je odgoj dece i kućni poslovi".

Гледајући православне бракове код мене у цркви,а и не само у мојој, ова отрцана фраза о мушкој доминацији ,нема везе са животом, а причамо о стању на терену што би се рекло...

 

Друга ствар, не капирам, зашто сте православље означили као главног супарника феминизму...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Postoje tri grane:

 

1) liberalni feminizam - prvi se pojavio, trazio jednakost zena sa muskarcima. Ovo je ok feminizam i on je zapravo resio 90% stvari u svetu, dakle zahvaljujuci njemu danas su zene ravnopravne sa muskarcima pred zakonom. Pre toga nisu bile, cak ni u zapadnim zemljama. 

 

2) esencijalisticki (radikalni) feminizam - reakcija na liberalni; smatraju da liberalne feministkinje prihvataju musku igru i pravila. Npr. liberalne prihvataju slobodno trziste, dok esencijalisticke kazu: Pa cekajte, to nije fer, jer na trzistu dominiraju muskarci sa svojim pravilima koja su oni kreirali vekovima ranije. Muski na trzistu imaju prednost, svuda je imaju. Gledaju drustveni kontekst. Liberalne ne. One gledaju samo da zene budu jednake u javnoj sferi, pred zakonom. Esencijalisticke zalaze u privatnu. Npr. u privatnoj sferi imamo domacice i sad one mogu da se zalazu da domacice primaju platu, jer domacica je muska konstrukcija, zena koja rmbaci ni za sta. 

 

3) antiesencijalistiki (postmodernisticki) - ovo je najbezveznije i verovatno najnejasniji (barem meni ti postmodernisti nisu bas jasniji jer pisu shumanito). Reakcija na esencijalisticki, ali i na liberalni. Svuda okolo je muska dominacija, gde god pogledas vidis muskarca, pogledas u monitor tu je muskarac jer ga on izmislio i stvorio. Traze ukidanje rodova, znaci nema musko zensko vec sam sebi odredjujes identitet i svi ima to da postuju. Ako kazes da si dzedaj, ima da te ceo svet zove dzedajom a ne muskarcem jer ti tako hoces i ko to ne radi on je netolerantni manijak. Izjednacavanje javne i privatne sfere. Sve sto je privatno je javno, i obrnuto. Znaci nema drzave, zakona koji odredjuju nesto jasno jer to onda odredjuje neke identitet tipa gradjanin, a to je 1) musko 2) nametanje neceg sto nisi (jer ako si dzedaj ima te zovu dzedajem a ne gradjaninom, sama ''drzava'' te mora zvati dzedajom). Nesto na tu foru, kazem ni meni nije bas jasno. 

 

 

Ovo se moze izvesti iz dihotomije javno-privatno (drzava-drustvo). Liberalne gledaju javno, kakve su zene pred drzavom, da li imaju ista prava, da li zakoni ostecuju zene itd. Esencijalisticke gledaju i privatno, dakle kakve su stvari u drustvu. Ok, u Americi su zene jednake pred zakonom, ali u drustvu nisu, jer je drustvo konzervativno, vrednosti su takve da je zenama mestu u kuhinji. Znaci tu nema nasilne prinude da neko zatvori zenu u kuhinju, nego je kultura takva da tera zenu u kuhinju. Zato traze menjanje drustva, obicno preko drzave. E postmoderne se sa ovakvim menjanjem ne slazu jer je drzava muska tvorevina u kojoj muskarci dominiraju. 

 

Ne bih se složila sa dezignacijom "esencijalistički" za radikalni feminizam - to je dezignacija koju mu daje postmodernistički feminizam trećeg talasa. Tu bi se "esencijalizam" često odnosio na priznavanje i prihvatanje bioloških razlika.

 

Slažem se sa nevericom pred postmodernističkim feminizmom i postmodernizmom uopšte.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Гледајући православне бракове код мене у цркви,а и не само у мојој, ова отрцана фраза о мушкој доминацији ,нема везе са животом, а причамо о стању на терену што би се рекло...

 

Друга ствар, не капирам, зашто сте православље означили као главног супарника феминизму...

 

Prvo, nisam rekla svima, ni većini, već mnogima. Stanje na terenu zavisi od toga koga ko poznaje.

 

Drugo, ja to nigde nisam uradila, naprotiv.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ne mjesam ja nista neg ti mjesas, svodis sada feminizam na banalne stvarcice, sto nema veze sa istinom, nisam se ja pokorio feminizmu ako sam pospremio nered u kuci za sobom ili nekim drugim, to je vise stvar kulture zivljenja

 

"pokorio feminizmu" :D

 

Pa nije se ni neko ko daje siromašnima ili ljubi bližnjeg svog "pokorio" hrišćanstvu, ali ćemo se ti i ja verovatno složiti da mu je blizak :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Tu bi se "esencijalizam" često odnosio na priznavanje i prihvatanje bioloških razlika.

 

Pa da, esencijalizam nosi naziv zbog esencije, znaci da se muski i zenski sustinski razliku tipa musko je agresivno lupam, a zensko je brizna nezna majka npr. 

 

Esencijalisticki imaju cudnu etiku brige, mozda si cula. Kazem cudnu jer je teorijski ta etika propala, nema smisla a i po meni malo naginje postmodernistima jer daje znacaj osecanjima, zeljama umesto razumu i pravima, kritikuju univerzalnost kod prosvetiteljstva, pa se zalazu za parikularnost i tome slicno.

 

E sad nisam ucio da je radikalni cetvrta vrsta i da je drugaciji od esencijalistickog. U esencijalisticki bi mogao da se smesti i socijalisticki, jer je poenta na drustvenom kontekstu u sva tri slucaja. Mozda bi radikalni bio podvrsta esencijalistckog, bas kao socijalisticki. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa da, esencijalizam nosi naziv zbog esencije, znaci da se muski i zenski sustinski razliku tipa musko je agresivno lupam, a zensko je brizna nezna majka npr. 

 

Esencijalisticki imaju cudnu etiku brige, mozda si cula. Kazem cudnu jer je teorijski ta etika propala, nema smisla a i po meni malo naginje postmodernistima jer daje znacaj osecanjima, zeljama umesto razumu i pravima, kritikuju univerzalnost kod prosvetiteljstva, pa se zalazu za parikularnost i tome slicno.

 

E sad nisam ucio da je radikalni cetvrta vrsta i da je drugaciji od esencijalistickog. U esencijalisticki bi mogao da se smesti i socijalisticki, jer je poenta na drustvenom kontekstu u sva tri slucaja. Mozda bi radikalni bio podvrsta esencijalistckog, bas kao socijalisticki. 

 

Radikalni je često dijametralno suprotstavljen svakom esencijalizmu, ali su se i radikalni i kulturni (esencijalistički) tip feminizma javili tokom drugog talasa, pa se brkaju. 

 

Radikalni feminizam prepoznaje realne biološke razlike, ali se zalaže za ukidanje rodnog ukalupljavanja. I muškarci i žene mogu biti i 'vaki i 'naki - bilo bi sjajno da svi budemo manje nasilni a više solidarni, ali empatija nije čisto ženska niti je ambicija čisto muška.

 

Kulturni feminizam je bio u fazonu uzdizanja ženskog - brižnog, nežnog, nenasilnog. On je dosta ređi danas. Nekad uključuje sumanute stvari kao što je poštovanje paganskih boginja vezanih za materinstvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Slažem se sa nevericom pred postmodernističkim feminizmom i postmodernizmom uopšte.

 

:) secam se sa neke obuke izjave: mi smo deca postmoderne. Kao  konstruktivistkinja slazem se, samo nikad nesto nisam isla nesto preterano u dekonstrukciju roda. Dzudit Betler se dovoljno bavila time.  

 

Smatramo identitet vrlo fluidnim, protejskim, i promenljivim. I mnoge stvari u sferi privatno/javno su postale problematicne, pogotovo pojavom modernih tehnologija. Bilo je zanimljivo istrazivanje sa klincima koji se lazno predstavljaju na internetu, zasto to rade. Jedan deo njih, oni koji su imali manje patologije, je naveo to kao eksperimentisanje sa identitetom.

 

 Sad, meni licno je najkorisniji feminizam drugog talasa, vezan za profesionalnu sferu i za to koliko je postignuto zakonski za osiguravanje ljudskih prava za zene. 

Ali licna filozofija mi je postmodernisticka, posto mi je ideja da me neko definise pomalo bezveze. Self-defining identites. 

 

U principu, pocinje da se govori o tzv. cetvrom talasu, koji pocinje da gleda borbu za prava zena u okviru borbe za prava marginalizovanih drustvenih grupa. Prihvata deo o samoodredjenju od postmoderne, ali se vise fokusira opet na stvari koje su bliske tzv. drugom talasu. tj. sta se zaista desava sa zakonskim pravima i jednakim mogucnostima za koje su se borio feminizam drugog talasa.

 

Al' opet, sve te etikete su pomalo naporne. Prvi, drugi, treci, cetvrti talas... Novi talas :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

zene da valjaju imo bi i bog jednu, jel dovoljno jasno?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

 

Prema svecu i tropar - prema pitanjima i odgovori. Tebi sam baš normalno odgovorila, ne?

 

Ali možda diskusija do sada delimično pokazuje da feminizam nije prosto nekakva agresivna revolucionarna ideologija, već i širok naziv za vrstu analize društvene stvarnosti. Kad se neko izjasni kao feministkinja, ne znači da jede muškarce, možda čita Simon de Bovoar i Andreu Dvorkin.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

 

Pisacu malo kasnije, dosao dragi, sprema mi hranu, ne mogu da ga ostavim da se dosadjuje uz sporet :D 

Da ne kazem, na forumu sam kad on nije tu :) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац

 

Ovo sam slicno pitao davno da li nam liberalizam treba kada sve imamo u pravoslavlju. Znaci sve te politicke teorije sutnuti, koji ce nam :D

 

Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима

 

Pa ne izgleda, jer u drustvu i dalje postoje stvari koje na neki nacin remete tu slobodu zenama. Npr. sad Srbija postane najliberalnija drzava sveta, da i Novi Zeland pozavidi, to kroz 10 godina recimo nece promeniti sliku. Vise ce zene biti kuci, cuvati decu, biti domacice, manje zastupljene u poslu, manje medju politicarima, manje medju naucnicima jer je drustvo pomalo konzervatvno, takva kultura. Kao kod tebe u Holandiji, svi dresirani kalvinisti koji ako neko prodje ulicom u lamburdziniju svi ga kunu, tako i konzervativna kultura kune zene koje postanu lupam naucnice. Odrice se porodica, odricu se prijatelji, djeces bona sjedi kuci cuvaj staru majku nisu za tebe epruvete, ne umes ni dzezvu kave da skuvas a kamoli neku hemiju da radis. 

Ili problem oko kog je pokrenute tema. Abortusi zbog zlog kapitalizma, jer poslodavac kada vidi zenu i ona hoce da rodi dete i vidi nekog tipa, on razmislja: Racionalnije mi je zaposliti tipa jer ce rmbaciti vise nego zena koja ce mesecima lezati radjati decu i cuvati ih, pa bi propadne bizmis. A onda ona ode na abortus jer nema ni leba da jede, napustio je muz nasao drugu, ona kuci sama radi za majku i oca kojima je Vucic smanjio pemziju. 

 

Liberalni zakoni i drzavne institucija ovakve stvari bas ne mogu da rese. Slobodno trziste isto ne moze. E sad ovo se moze resiti na dva nacina 1) preko drzave (preko ovoga najcesce idu feministkinje, jer drzava je sila) 2) kroz civilni sektor, neki pokreti, neke akcije unutar drustva. Ili najbolje preko obrazovanja, sto se i cini. Ali to kao da nije dovoljno i mozda je sporije. 

 

To ti je isto problem sa onim da li drzava da pomaze siromasima. Imas ljude koji se radjaju siromasni i ne mogu mnogo da uspeju zivotu, a imas koje te probleme nemaju. Da li resenje problema tih ljudi treba preko drzave da ona daje socijalnu pomoc, dzabe obrazovanje itd. ili to pustiti da humanitarne organizcije srede, dobrovoljno, Crkva i sta vec. 

 

Po meni u oba slucaju kombinacija jednog i drugog. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo sam slicno pitao davno da li nam liberalizam treba kada sve imamo u pravoslavlju. Znaci sve te politicke teorije sutnuti, koji ce nam :D

 

 

 

 

Pa ne izgleda, jer u drustvu i dalje postoje stvari koje na neki nacin remete tu slobodu zenama. Npr. sad Srbija postane najliberalnija drzava sveta, da i Novi Zeland pozavidi, to kroz 10 godina recimo nece promeniti sliku. Vise ce zene biti kuci, cuvati decu, biti domacice, manje zastupljene u poslu, manje medju politicarima, manje medju naucnicima jer je drustvo pomalo konzervatvno, takva kultura. Kao kod tebe u Holandiji, svi dresirani kalvinisti koji ako neko prodje ulicom u lamburdziniju svi ga kunu, tako i konzervativna kultura kune zene koje postanu lupam naucnice. Odrice se porodica, odricu se prijatelji, djeces bona sjedi kuci cuvaj staru majku nisu za tebe epruvete, ne umes ni dzezvu kave da skuvas a kamoli neku hemiju da radis. 

Ili problem oko kog je pokrenute tema. Abortusi zbog zlog kapitalizma, jer poslodavac kada vidi zenu i ona hoce da rodi dete i vidi nekog tipa, on razmislja: Racionalnije mi je zaposliti tipa jer ce rmbaciti vise nego zena koja ce mesecima lezati radjati decu i cuvati ih, pa bi propadne bizmis. A onda ona ode na abortus jer nema ni leba da jede, napustio je muz nasao drugu, ona kuci sama radi za majku i oca kojima je Vucic smanjio pemziju. 

 

Liberalni zakoni i drzavne institucija ovakve stvari bas ne mogu da rese. Slobodno trziste isto ne moze. E sad ovo se moze resiti na dva nacina 1) preko drzave (preko ovoga najcesce idu feministkinje, jer drzava je sila) 2) kroz civilni sektor, neki pokreti, neke akcije unutar drustva. Ili najbolje preko obrazovanja, sto se i cini. Ali to kao da nije dovoljno i mozda je sporije. 

 

To ti je isto problem sa onim da li drzava da pomaze siromasima. Imas ljude koji se radjaju siromasni i ne mogu mnogo da uspeju zivotu, a imas koje te probleme nemaju. Da li resenje problema tih ljudi treba preko drzave da ona daje socijalnu pomoc, dzabe obrazovanje itd. ili to pustiti da humanitarne organizcije srede, dobrovoljno, Crkva i sta vec. 

 

Po meni u oba slucaju kombinacija jednog i drugog. 

 

Imaš tu vrlo različita mišljenja i kod feministkinja. Neke se trude da što više izbegnu državu i operišu kroz sopstvene solidarne organizacije, neke idu na promenu i primenu zakona.

 

Hvala na odličnom objašnjenju zašto jednakost pred zakonom nije dovoljna da se feminizam samoukine. I Romi imaju sva prava i mogu ravnopravno učestvovati na tržištu, šta im fali?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У сусрет централном обележавању 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији 14. и 15. септембра 2019. године, у организацији Православне Епархије нишке и Општине Куршумлија, разговарали смо са Његовим Преосвештенством Епископом нишким Г. Г. Арсенијем, у четвртак, 15. августа 2019. године. Преосвећени Владика говорио нам је о духовном и историјском значају најстаријих Немањиних задужбина - манастирима Светог Николе и Пресвете Богородице у Куршумлији, о нашој духовној обнови кроз изградњу Светиња и о централној прослави коју заједнички организују Епархија нишка и Општина Куршумлија.       Извор: Радио Глас
    • Од Логос,
      Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше". Уследио одговор: "Ово је Христово и не одлазимо!"     Албанци из Бесе, надомак Мурића, "појачани" сународницима пристиглим са ко зна које стране, провоцирали су у среду монахиње у манастирском комплексу на острву Бешка, на Скадарском језеру.   Речи митрополита црногорско-приморског Амфилохија, да му се јавила игуманија манастира Благовијести мати Фотина и казала да су их напали Шиптари из Скадра, Улциња и неки који живе у Америци, тврдећи да је све то њихово и да припада Албанији, за "Новости" је потврдила и монахиња Варвара. Она је, према традиционалном православном обичају дочекивања гостију, дочекала и ову групу од двадесетак људи, коју је бродићем довезао човек по имену Рамадан или Рамазан, из места Беса надомак Мурића, на обали језера.   - Било је међу њима неколико жена и деце. Дочекала сам их са "Добар дан". "Мердита", одговорили су, и додали да су из Албаније. Почели су да снимају, после чега сам их упозорила да за то немају благослов. "Добро, добро", казао је један подругљиво, и наставио да снима, упркос још једном упозорењу.   Ја сам овде био и раније, казао је, и поново се мати Фотини обратио подругљивим тоном, питајући чија је манастир светиња.   - Српске православне цркве - уследио је одговор.   - Никада није била католичка? - наставио је да провоцира човек који је говорио на албанском, док су му речи наше игуманије превођене.   - Никада! Црква је окренута према истоку, а католичке богомоље према западу. Остао је без речи - наводи, за "Новости", монахиња Варвара.   - А где је она Албанка? - настављао је да провоцира незнанац у напетој атмосфери, мислећи на сестру Стафанију, која је Српкиња из Враке у Албанији.   - Ово је све наше! Узећемо вам све, као што смо узели Косово. Биће ово наше, моје - преводила је сестра Стефанија речи побеснелог Албанца.   Одговорила му је:   - Ово није ни моје ни твоје, већ Христово.   - Када ћеш отићи одавде? - обратио јој се поново тај човек.     - Када умрем. Такав завет сам дала - казала је монахиња Стефанија.   Група туриста из Енглеске, којој је све превођено, била је у шоку, прича за "Новости" монахиња Варвара, која, као и остале сестре, сведочи о новим провокацијама којима су изложене.     Наиме, Албанци из Мурића готово свакодневно шенлуче рафалима из аутоматског оружја. Међутим, упркос свему, сестринство наставља са службом Божјом, јер своји су на своме...    МОШТИ     Манастир Брезовица (Бешка) налази се на острву. Један је од највећих манастира на језеру. Манастир датира из 14. века и чува многе светиње. Састоји се од две цркве, старије посвећене Светом Георгију и млађе, Свете Богородице.     Извор: Новости   ПОТРЕСНО СВЕДОЧЕЊЕ МОНАХИЊА МАНАСТИРА БЕШКА: Претили су нам да је све њихово, да ће нам узети као и Косово! | Друштво | Novosti.rs
      WWW.NOVOSTI.RS Албанци провоцирали монахиње у манастирском комплексу на острву на Скадарском језеру. Двадесетак мушкараца претило: "Ово је све наше"...
    • Од Логос,
      На почетку емисије јеромонах Никон (Кокотовић) игуман манастира Светог Николе у Доњим Брчелима у Црмници, тумачио је Свето Јеванђеље на Девету недјељу по празнику Педесетнице, а затим говорио и о Богородичином посту који је у току. Отац Никон је у наставку одговарао на разна питања на духовну корист наших слушалаца.   Звучни запис емисије     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Орахово и том приликом освештао обновљени манастирски комплекс и новоизграђени пут који води до ове древне светиње у Црмници. Током службе Божије владика Амфилохије је досадашњу настојатељицу манастира, мати Атанасију рукопроизвео у чин игуманије.     У литургијској бесједи Митрополит је рекао да у овој древној ораховској светињи прослављамо Светог оца нашега Николаја, коме је посвећен овај храм, прослављамо Христа Господа који је рођен ради нас и нашега спасења, преображенога, распетога, васкрслога и на небо вазнесенога, као и да данас просављамо Светих седам мученика ефеских.   Подсјетио је владика да су се седам отрока заједно са Христом распели и мученички пострадали у вријеме страшнога гоњења Цркве Божије у вријеме римскога императора Декија, али и посвједочили Његово васкрсење. Зазидани су у тој пећини у Ефесу, да би се пробудили за вријеме цара Теодосија послије 200 година.   Како је истакао владика Ефески мученици су у то вријеме, када, као и у ово наше, многи сумњају у васкрсење Христово и вјечни живот – бесмтрност, посвједочили Христа сараспевши се Њему а у исто вријеме су Га посвједочили као васкрслога из мртвих својим буђењем.   „Ево у наше вријеме у обновљеној лаври у подножју Ловћена, у Стањевићима се гради у стијени пећина посвећена седморици отрока ефеских. Тако и ми имамо и имаћемо свједочанство њиховог сараспећа и васкрсења.“   Све је у Цркви Божијој и свеукупној Божијој творевини у знаку Христа распетога и васкрслога:   „Историја Његове Цркве је сва у том знаку до наших времена. И историја ове свете обитељи је такође у знаку страдања, распећа, али Његовог васкрсавања“, рекао је Митрополит.   Казао је да је ова немањићка светиња била запустјела па је трудом сестара уз помоћ честитих људи и вјерника васкрснула:   „Заједно са њом васкрсава памћење и сјећање на све оно који су себе уградили у њену историју од прадревних немањичких времена. Обанавља се и памћење на све оне који су сахрањени на овом светом гробљу око  ове светиње.Тако бива кроз сву историју Цркве Божије.“   Све је у Цркви Божијој у Христовом знаку, у знаку умирања за Христа, али и рађања Њиме и за Њега храњењем Њиме као хљебом живота који је сишао с неба да сваки који једе од Њега не умре него жив буде вавијек вјека.   „Непрекидно благосиља силом Духа Свога Светога наш хљеб и вино и преображава у тијело Своје вјечно присутно са нама и међу нама у Светој тајни причешћа.“   Митрополит Амфилохије је казао да је живот Цркве, живот човјека, човјечанства, живот свијета, све је призвано да се храни тим хљебом живота – Христом Богом нашим и да се преобрази од смртнога у бесмртнога, од пролазнога у непролазно, да се преобрази силом Божијом и Светом тајном причешћа Тијелом и Крвљу Господњом.   „То је оно што је својство првенствено хришћана кроз вјекове. Они су били и остали свједоци тога хљеба живота – Христа Бога нашега који је сишао с неба ради нас и нашега спасења, ради даривања вјечнога живорта“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   На крају Свете службе Божије, владика Амфилохије је изразио благодарност сестрама на челу са мати Анастасијом и њиховим претходницима који су себе уградили у обнову манастира.   Високопреосвећени је уручио и седам архијерејских похвалница за помоћ и несебичну љубав у обнови цркве, манастирског конака и пута до Манастира Светог Николе: Општини Бар, за помоћ у асфалтирању пута, и појединцима Радомиру и Стеву Новаковићу и Зорици Дабановић из Бара, Жарку Машановићу, Бранку Ђуришићу и Миливоју Вукмановићу из Вирпазара.   Архиепископ цетињски је пожелио да се на барску општину угледају и све друге црногорске општине, да уграђују себе у светиње и да их чувају као преци њихови.   „У неким другим општинама нападају Цркву Божију и тврде да скрнавимо културно благо Црне Горе, па је то чак стигло до Владе. Није много разумно, али  шта да радимо. Они који су се васпитали од Броза у духу Маркса и Енгелса и одрекли Бога и Цркве они тако размишљају и настављају то дјело. Али даће Бог да се и они полако врате изворној и правој Црној Гори и схвате да Црква Христова не припада једноме народу већ свим земаљским народима.“   Благодарност је владика изразио и свима који су на било који начин помогли да Манастир Орахово васкрсне, као и онима који су за то принели своје молитве.   „Благодарност и свима вама сабранима! Да ова светиња умножи у вама добро, љубав, радост, мир и сваки благослов Божији у све дане вашега живота и ваших породица“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Заједничарење у Христу је настављено уз трпезу хришћанске љубави.     Извор: Митрополија црногорско-приморска   Митрополит Амфилохије освештао обновљени комплекс манастира Орахово | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт)
      MITROPOLIJA.COM Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је данас, 17. августа, са...
    • Од Логос,
      На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана (15.8.2019.) Њихова Преосвештенства Епископ новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин и Епископ далматински Г. Никодим служили су Свету Архијерејску Литургију у Голубићу.    -ФОТОГАЛЕРИЈА-     У храму посвећеном овом великом светитељу окупио се велики број верника којима се Епископ Никодим обратио честитавши им данашњу славу. Владика Никодим најпре је захвалио Епископу Лонгину на његовом труду и бризи о нашем народу на овим просторима, коју стално показује иако је одавде удаљен хиљадама километара.   „Владика Лонгин је провео пуно времена на овим просторима, најпре као ђак у крчкој богословији, касније као професор, а онда и као Епсикоп деведесетих година када је овде било најтеже. Он и сада, када је у далекој Америци, стално зове и пита за нас, често нас и посети и за то желим од срца да му захвалим“, рекао је Епископ далматински. Он је такође изразио радост што смо се данас овде окупили у тако великом броју да прославимо једног дивног угодника Божијег који је међу првима пострадао и показао нам како треба да исповедамо веру Христову.   Владика Никодим предао је затим реч Епископу Лонгину који је нагласио да му је пре свега драго што овдашњи свештеници на челу са својим Епсикопом са таквим ентузијазмом чувају нашу стару веру.    „Видим да овде има пуно радости и да се они јако труде, а радује их, наравно, кад има народа који овде борави и долази. Нисмо заборавили светиње Епархије далматинске, а посебно наше манастире и богословску школу и где год да смо отишли, увек смо присутни овде макар молитвом. Јако сам радостан што је баш Владика Никодим овде сад Епископ, млади човек који је рођен овде и после дуго година да је мајка родила сина који је завршио богословију, постао школовани калуђер и кога је Црква поставила на светилник, да буде светлост да би други верници могли слушајући њега, сарађујући са својим Владиком и свештеницима и да душу спасу и веру одрже. Ми овде имамо праву, аутентичну веру, онакву какву је Христос проповедао, а од нас зависи колико ми ту веру живимо и колико од ње имамо духовне користи. Можемо ми да волимо што су цркве старе, што су манастири лепи, а конаци украшени, али ако у нашем срцу и души нема вере, ако нам срце није отворено за Бога и за ближње своје онда ми нећемо имати много користи од тога што се називамо православним хришћанима. Што смо више Духом Светим просвећени и што више има јеванђељске љубави у нама, ми смо јачи, снажнији, радоснији, осећамо да смо сви браћа и сестре и онада нам ништа није тешко. Кад нам је Бог првом месту, онда нам је све друго у животу на свом месту, а ако Бога нема све нам се поремети, приоритети нам се помешају и онда патимо. Ту нам помаже наше свето православље и Црква и зато је добро знати о својој вери, читати житија светаља, то није намењено само калуђерима, већ је за све људе“, поручио је Епископ Лонгин и пожелео да  Господ чува православни народ Далмације и све људе добре воље, да сви живимо у миру и да наше сутра буде веселије.     Извор: Епархија далматинска   ..:: СПЦ - Епархија далматинска ::..
      WWW.EPARHIJA-DALMATINSKA.HR

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...