Jump to content
Juanito

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ајд и ја да се убацим  :)))

 

 

Шта су "таласи феминизма"? Често помињеш први талас, други талас, итд. Па реко ајде да питам...

 

 

:)

 

Hvala na pitanju - vrlo je bazično i može se postaviti i guglu ili vikipediji.

 

Lično se najčešće nalazim u prvom i drugom talasu. Treći mi nije jasan. Neki veruju da počinje i četvrti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Ali pravoslavlje mnogima znači "žena da ćuti i sluša i ispunjava svoj jedini priziv, a to je odgoj dece i kućni poslovi".

Гледајући православне бракове код мене у цркви,а и не само у мојој, ова отрцана фраза о мушкој доминацији ,нема везе са животом, а причамо о стању на терену што би се рекло...

 

Друга ствар, не капирам, зашто сте православље означили као главног супарника феминизму...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Postoje tri grane:

 

1) liberalni feminizam - prvi se pojavio, trazio jednakost zena sa muskarcima. Ovo je ok feminizam i on je zapravo resio 90% stvari u svetu, dakle zahvaljujuci njemu danas su zene ravnopravne sa muskarcima pred zakonom. Pre toga nisu bile, cak ni u zapadnim zemljama. 

 

2) esencijalisticki (radikalni) feminizam - reakcija na liberalni; smatraju da liberalne feministkinje prihvataju musku igru i pravila. Npr. liberalne prihvataju slobodno trziste, dok esencijalisticke kazu: Pa cekajte, to nije fer, jer na trzistu dominiraju muskarci sa svojim pravilima koja su oni kreirali vekovima ranije. Muski na trzistu imaju prednost, svuda je imaju. Gledaju drustveni kontekst. Liberalne ne. One gledaju samo da zene budu jednake u javnoj sferi, pred zakonom. Esencijalisticke zalaze u privatnu. Npr. u privatnoj sferi imamo domacice i sad one mogu da se zalazu da domacice primaju platu, jer domacica je muska konstrukcija, zena koja rmbaci ni za sta. 

 

3) antiesencijalistiki (postmodernisticki) - ovo je najbezveznije i verovatno najnejasniji (barem meni ti postmodernisti nisu bas jasniji jer pisu shumanito). Reakcija na esencijalisticki, ali i na liberalni. Svuda okolo je muska dominacija, gde god pogledas vidis muskarca, pogledas u monitor tu je muskarac jer ga on izmislio i stvorio. Traze ukidanje rodova, znaci nema musko zensko vec sam sebi odredjujes identitet i svi ima to da postuju. Ako kazes da si dzedaj, ima da te ceo svet zove dzedajom a ne muskarcem jer ti tako hoces i ko to ne radi on je netolerantni manijak. Izjednacavanje javne i privatne sfere. Sve sto je privatno je javno, i obrnuto. Znaci nema drzave, zakona koji odredjuju nesto jasno jer to onda odredjuje neke identitet tipa gradjanin, a to je 1) musko 2) nametanje neceg sto nisi (jer ako si dzedaj ima te zovu dzedajem a ne gradjaninom, sama ''drzava'' te mora zvati dzedajom). Nesto na tu foru, kazem ni meni nije bas jasno. 

 

 

Ovo se moze izvesti iz dihotomije javno-privatno (drzava-drustvo). Liberalne gledaju javno, kakve su zene pred drzavom, da li imaju ista prava, da li zakoni ostecuju zene itd. Esencijalisticke gledaju i privatno, dakle kakve su stvari u drustvu. Ok, u Americi su zene jednake pred zakonom, ali u drustvu nisu, jer je drustvo konzervativno, vrednosti su takve da je zenama mestu u kuhinji. Znaci tu nema nasilne prinude da neko zatvori zenu u kuhinju, nego je kultura takva da tera zenu u kuhinju. Zato traze menjanje drustva, obicno preko drzave. E postmoderne se sa ovakvim menjanjem ne slazu jer je drzava muska tvorevina u kojoj muskarci dominiraju. 

 

Ne bih se složila sa dezignacijom "esencijalistički" za radikalni feminizam - to je dezignacija koju mu daje postmodernistički feminizam trećeg talasa. Tu bi se "esencijalizam" često odnosio na priznavanje i prihvatanje bioloških razlika.

 

Slažem se sa nevericom pred postmodernističkim feminizmom i postmodernizmom uopšte.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Гледајући православне бракове код мене у цркви,а и не само у мојој, ова отрцана фраза о мушкој доминацији ,нема везе са животом, а причамо о стању на терену што би се рекло...

 

Друга ствар, не капирам, зашто сте православље означили као главног супарника феминизму...

 

Prvo, nisam rekla svima, ni većini, već mnogima. Stanje na terenu zavisi od toga koga ko poznaje.

 

Drugo, ja to nigde nisam uradila, naprotiv.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ne mjesam ja nista neg ti mjesas, svodis sada feminizam na banalne stvarcice, sto nema veze sa istinom, nisam se ja pokorio feminizmu ako sam pospremio nered u kuci za sobom ili nekim drugim, to je vise stvar kulture zivljenja

 

"pokorio feminizmu" :D

 

Pa nije se ni neko ko daje siromašnima ili ljubi bližnjeg svog "pokorio" hrišćanstvu, ali ćemo se ti i ja verovatno složiti da mu je blizak :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Tu bi se "esencijalizam" često odnosio na priznavanje i prihvatanje bioloških razlika.

 

Pa da, esencijalizam nosi naziv zbog esencije, znaci da se muski i zenski sustinski razliku tipa musko je agresivno lupam, a zensko je brizna nezna majka npr. 

 

Esencijalisticki imaju cudnu etiku brige, mozda si cula. Kazem cudnu jer je teorijski ta etika propala, nema smisla a i po meni malo naginje postmodernistima jer daje znacaj osecanjima, zeljama umesto razumu i pravima, kritikuju univerzalnost kod prosvetiteljstva, pa se zalazu za parikularnost i tome slicno.

 

E sad nisam ucio da je radikalni cetvrta vrsta i da je drugaciji od esencijalistickog. U esencijalisticki bi mogao da se smesti i socijalisticki, jer je poenta na drustvenom kontekstu u sva tri slucaja. Mozda bi radikalni bio podvrsta esencijalistckog, bas kao socijalisticki. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa da, esencijalizam nosi naziv zbog esencije, znaci da se muski i zenski sustinski razliku tipa musko je agresivno lupam, a zensko je brizna nezna majka npr. 

 

Esencijalisticki imaju cudnu etiku brige, mozda si cula. Kazem cudnu jer je teorijski ta etika propala, nema smisla a i po meni malo naginje postmodernistima jer daje znacaj osecanjima, zeljama umesto razumu i pravima, kritikuju univerzalnost kod prosvetiteljstva, pa se zalazu za parikularnost i tome slicno.

 

E sad nisam ucio da je radikalni cetvrta vrsta i da je drugaciji od esencijalistickog. U esencijalisticki bi mogao da se smesti i socijalisticki, jer je poenta na drustvenom kontekstu u sva tri slucaja. Mozda bi radikalni bio podvrsta esencijalistckog, bas kao socijalisticki. 

 

Radikalni je često dijametralno suprotstavljen svakom esencijalizmu, ali su se i radikalni i kulturni (esencijalistički) tip feminizma javili tokom drugog talasa, pa se brkaju. 

 

Radikalni feminizam prepoznaje realne biološke razlike, ali se zalaže za ukidanje rodnog ukalupljavanja. I muškarci i žene mogu biti i 'vaki i 'naki - bilo bi sjajno da svi budemo manje nasilni a više solidarni, ali empatija nije čisto ženska niti je ambicija čisto muška.

 

Kulturni feminizam je bio u fazonu uzdizanja ženskog - brižnog, nežnog, nenasilnog. On je dosta ređi danas. Nekad uključuje sumanute stvari kao što je poštovanje paganskih boginja vezanih za materinstvo.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Slažem se sa nevericom pred postmodernističkim feminizmom i postmodernizmom uopšte.

 

:) secam se sa neke obuke izjave: mi smo deca postmoderne. Kao  konstruktivistkinja slazem se, samo nikad nesto nisam isla nesto preterano u dekonstrukciju roda. Dzudit Betler se dovoljno bavila time.  

 

Smatramo identitet vrlo fluidnim, protejskim, i promenljivim. I mnoge stvari u sferi privatno/javno su postale problematicne, pogotovo pojavom modernih tehnologija. Bilo je zanimljivo istrazivanje sa klincima koji se lazno predstavljaju na internetu, zasto to rade. Jedan deo njih, oni koji su imali manje patologije, je naveo to kao eksperimentisanje sa identitetom.

 

 Sad, meni licno je najkorisniji feminizam drugog talasa, vezan za profesionalnu sferu i za to koliko je postignuto zakonski za osiguravanje ljudskih prava za zene. 

Ali licna filozofija mi je postmodernisticka, posto mi je ideja da me neko definise pomalo bezveze. Self-defining identites. 

 

U principu, pocinje da se govori o tzv. cetvrom talasu, koji pocinje da gleda borbu za prava zena u okviru borbe za prava marginalizovanih drustvenih grupa. Prihvata deo o samoodredjenju od postmoderne, ali se vise fokusira opet na stvari koje su bliske tzv. drugom talasu. tj. sta se zaista desava sa zakonskim pravima i jednakim mogucnostima za koje su se borio feminizam drugog talasa.

 

Al' opet, sve te etikete su pomalo naporne. Prvi, drugi, treci, cetvrti talas... Novi talas :) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

zene da valjaju imo bi i bog jednu, jel dovoljno jasno?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

 

Prema svecu i tropar - prema pitanjima i odgovori. Tebi sam baš normalno odgovorila, ne?

 

Ali možda diskusija do sada delimično pokazuje da feminizam nije prosto nekakva agresivna revolucionarna ideologija, već i širok naziv za vrstu analize društvene stvarnosti. Kad se neko izjasni kao feministkinja, ne znači da jede muškarce, možda čita Simon de Bovoar i Andreu Dvorkin.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како хоћете,али мени је бзв ,да тема иде у некаквом филозофском неразумљивом стилу,цитирајући неку стручну литературу...

Дајте нешто својим речима,мислима,искуством ,овако је све стерилно...

 

Pisacu malo kasnije, dosao dragi, sprema mi hranu, ne mogu da ga ostavim da se dosadjuje uz sporet :D 

Da ne kazem, na forumu sam kad on nije tu :) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

zene da valjaju imo bi i bog jednu, jel dovoljno jasno?

fwWGPLv.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац

 

Ovo sam slicno pitao davno da li nam liberalizam treba kada sve imamo u pravoslavlju. Znaci sve te politicke teorije sutnuti, koji ce nam :D

 

Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима

 

Pa ne izgleda, jer u drustvu i dalje postoje stvari koje na neki nacin remete tu slobodu zenama. Npr. sad Srbija postane najliberalnija drzava sveta, da i Novi Zeland pozavidi, to kroz 10 godina recimo nece promeniti sliku. Vise ce zene biti kuci, cuvati decu, biti domacice, manje zastupljene u poslu, manje medju politicarima, manje medju naucnicima jer je drustvo pomalo konzervatvno, takva kultura. Kao kod tebe u Holandiji, svi dresirani kalvinisti koji ako neko prodje ulicom u lamburdziniju svi ga kunu, tako i konzervativna kultura kune zene koje postanu lupam naucnice. Odrice se porodica, odricu se prijatelji, djeces bona sjedi kuci cuvaj staru majku nisu za tebe epruvete, ne umes ni dzezvu kave da skuvas a kamoli neku hemiju da radis. 

Ili problem oko kog je pokrenute tema. Abortusi zbog zlog kapitalizma, jer poslodavac kada vidi zenu i ona hoce da rodi dete i vidi nekog tipa, on razmislja: Racionalnije mi je zaposliti tipa jer ce rmbaciti vise nego zena koja ce mesecima lezati radjati decu i cuvati ih, pa bi propadne bizmis. A onda ona ode na abortus jer nema ni leba da jede, napustio je muz nasao drugu, ona kuci sama radi za majku i oca kojima je Vucic smanjio pemziju. 

 

Liberalni zakoni i drzavne institucija ovakve stvari bas ne mogu da rese. Slobodno trziste isto ne moze. E sad ovo se moze resiti na dva nacina 1) preko drzave (preko ovoga najcesce idu feministkinje, jer drzava je sila) 2) kroz civilni sektor, neki pokreti, neke akcije unutar drustva. Ili najbolje preko obrazovanja, sto se i cini. Ali to kao da nije dovoljno i mozda je sporije. 

 

To ti je isto problem sa onim da li drzava da pomaze siromasima. Imas ljude koji se radjaju siromasni i ne mogu mnogo da uspeju zivotu, a imas koje te probleme nemaju. Da li resenje problema tih ljudi treba preko drzave da ona daje socijalnu pomoc, dzabe obrazovanje itd. ili to pustiti da humanitarne organizcije srede, dobrovoljno, Crkva i sta vec. 

 

Po meni u oba slucaju kombinacija jednog i drugog. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovo sam slicno pitao davno da li nam liberalizam treba kada sve imamo u pravoslavlju. Znaci sve te politicke teorije sutnuti, koji ce nam :D

 

 

 

 

Pa ne izgleda, jer u drustvu i dalje postoje stvari koje na neki nacin remete tu slobodu zenama. Npr. sad Srbija postane najliberalnija drzava sveta, da i Novi Zeland pozavidi, to kroz 10 godina recimo nece promeniti sliku. Vise ce zene biti kuci, cuvati decu, biti domacice, manje zastupljene u poslu, manje medju politicarima, manje medju naucnicima jer je drustvo pomalo konzervatvno, takva kultura. Kao kod tebe u Holandiji, svi dresirani kalvinisti koji ako neko prodje ulicom u lamburdziniju svi ga kunu, tako i konzervativna kultura kune zene koje postanu lupam naucnice. Odrice se porodica, odricu se prijatelji, djeces bona sjedi kuci cuvaj staru majku nisu za tebe epruvete, ne umes ni dzezvu kave da skuvas a kamoli neku hemiju da radis. 

Ili problem oko kog je pokrenute tema. Abortusi zbog zlog kapitalizma, jer poslodavac kada vidi zenu i ona hoce da rodi dete i vidi nekog tipa, on razmislja: Racionalnije mi je zaposliti tipa jer ce rmbaciti vise nego zena koja ce mesecima lezati radjati decu i cuvati ih, pa bi propadne bizmis. A onda ona ode na abortus jer nema ni leba da jede, napustio je muz nasao drugu, ona kuci sama radi za majku i oca kojima je Vucic smanjio pemziju. 

 

Liberalni zakoni i drzavne institucija ovakve stvari bas ne mogu da rese. Slobodno trziste isto ne moze. E sad ovo se moze resiti na dva nacina 1) preko drzave (preko ovoga najcesce idu feministkinje, jer drzava je sila) 2) kroz civilni sektor, neki pokreti, neke akcije unutar drustva. Ili najbolje preko obrazovanja, sto se i cini. Ali to kao da nije dovoljno i mozda je sporije. 

 

To ti je isto problem sa onim da li drzava da pomaze siromasima. Imas ljude koji se radjaju siromasni i ne mogu mnogo da uspeju zivotu, a imas koje te probleme nemaju. Da li resenje problema tih ljudi treba preko drzave da ona daje socijalnu pomoc, dzabe obrazovanje itd. ili to pustiti da humanitarne organizcije srede, dobrovoljno, Crkva i sta vec. 

 

Po meni u oba slucaju kombinacija jednog i drugog. 

 

Imaš tu vrlo različita mišljenja i kod feministkinja. Neke se trude da što više izbegnu državu i operišu kroz sopstvene solidarne organizacije, neke idu na promenu i primenu zakona.

 

Hvala na odličnom objašnjenju zašto jednakost pred zakonom nije dovoljna da se feminizam samoukine. I Romi imaju sva prava i mogu ravnopravno učestvovati na tržištu, šta im fali?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији 13/26. јула 2020. године, на празник Сабора светог архангела Гаврила, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, а саслуживали су свештеници и ђакони.     Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да Бог слободу коју нам је дао не пориче и никада никоме себе не намеће. Зато је потребна вера. Када бисмо били поробљени и приморани да прихватамо Господа онда не би било вере, не би било нашег подвига, нашег учешћа на путу спасења. Господ нас спасава тако што Он врши Домострој спасења, Он је тај Који је Спаситељ, али не без нас, а поготову не против нас. И данас смо овде у празничном расположењу упркос свим искушењима нашега времена – наше душе и наша срца се радују због ове благодати и човекољубља које Господ штедро излива на све нас. Сви знате колики је страх и колика је опасност и невоља наших дана због вируса, али ни много веће опасности и демонске силе, ни сâм сатана, и ништа не може Цркви Божјој одолети, нити Господу. Христос, Који нам даје себе у светом Причешћу, сигурно да не може бити опасност по људе, као што смо слушали потпуно избезумљене речи и са малих екрана и из других медија. Треба пазити, треба се чувати, треба водити рачуна о себи и о своме здрављу, али знати да је један, први и последњи, Лекар душâ и телâ наших – то је Христос Господ, навео је Епископ бачки г. Иринеј.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недјељу, седме седмице по Педесетници, на празник када прослављамо Сабор Светог архангела Гаврила, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, уз поштовање мјера НКТ-а. Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, саслуживали су му протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереј Мирчета Шљиванчанин, као и протођакон Владимир Јарамаз. Сабраном вјерном народу се пастирским словом обратио началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је казао да се наша вјера непрестано преиспитује, провјерава још од чина крштења па све до упокојења.     ,,Непрестано је наша вјера на испиту и суду Божијем. А са тврдом, постојаном вјером могуће је све побиједити. Све недостатке, људске слабости, мржњу, злобу, све своје гријехове побјеђујемо и превазилазимо вјером.”   Отац Далибор је такође нагласио да Господ непрестано чудотвори кроз сва времена и епохе исцјељујући нас од слабости и гријеха:   ,,Слушајући света јеванђеља сваке недјеље на служби ви чујете и видите да је Господ непрестано чинио чудеса, чинећи их тако да људи исповиједе вјеру, праву и постојану. А тако Господ чини и дан данас, и у ово наше вријеме Господ чудотвори и исцјељује нас од наших слабости, гријеха и сваког зла својом неисказаном силом и човјекољубљем испитујући и нашу вјеру. Заиста силом Божијом и љубављу можемо задобити Царство Божије. Господ који је силан у слави својој, оваплотио се од Свете Дјеве, родио се у Витлејему, живио међу људима, проповиједао, страдао и васкрсао ради нас и нашега спасења.”   У пастирском слову отац Далибор се дотакао благовјештења архангела Гаврила, који се у Старом, али и у Новом завјету јављао светим Божијим људима откривајући им неизрециве Божанске тајне:   ,,Архангел Гаврило чији сабор данас прослављамо јављао се пророку Мојсију који је записао то што му је Архангел Гаврило рекао о Божијем стварању човјека, стварању свијета, свега видљивога и невидљивога, описао је велики потоп, Нојеву барку. Јављао се још и пророцима, патријарсима, свима у Старом завјету, а затим и пророку Захарији, рекавши му да ће добити сина – Светог Јована Крститеља. Архангел Гаврило је такође објавио и новозавјетне домостроје спасења – Благовијести Господње, јављајући се непрестано Пресветој Богородици”.   На крају прота Далибор је још једном подвукао битност исповиједања и имања праве, постојане, тврде Божије вјере, пожеливши и помоливши се да такву вјеру, вјеру Светих отаца завлада у срцима свих људи:   ,,Вјеру тврду, праву и постојану, имали су у Свети оци које данас такође прослављамо. А то су Свети оци свих васељенских сабора који су ипсовиједили праву вјеру у Васкрслога Христа, који су донијели каноне и утврдили Цркву Божију овдје на земљи по промислу Божијем. Они су били Свети Божији људи, крштени, проповиједајући и свједочећи цијелог свог живота Христа Васкрслога. Такву вјеру, вјеру Светих отаца, требамо и ми да исповиједамо и да та вјера завлада у срцима нашим”, закључио је на крају свог обраћања протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Свете великомученице Ефимије, у петак 24. јула 2020. у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима, служена је света Литургија, поводом за данас најављене поновне промјене хришћанског вјерског идентитета и намјене Велике Цркве Свете (Агиа) Софије Премудрости Божије у Цариграду – мајке цркве свих наших цркава.     Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.   Он је, у литургијској проповједи, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовјети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.   „За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у вријеме неподијељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цио цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.   Додао је да није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је Владика, био је апокалиптични знак за цијело хришћанство.     „Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вјере у свијету, па да му поднесу извјештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те мјере да су говорили: Нијесмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на Небу“, бесједио је Његово Преосвештенство.   И ми смо примили вјеру од тог Храма, подсјетио је Владика, наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.   „Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној љепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња“, рекао је Епископ Јоаникије, додавши да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.   После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је, оцијенио је Владика, био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико вјекова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње.   „Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најљепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену“, указао је Епископ будимљанско-никшићки.   Он је навео да је Света Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вјере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од умјетности.   „Сада у ове дане, одлуком предсједника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свијет и свједочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за вријеме турске империје, али да од тог насиља нијесу одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају“.   „То нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори. Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намјени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намјену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган“, констатовао је Владика Јоаникије.   Ово су, оцијенио је Владика, лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате.   „Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу свјетских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава“, истакао је Епископ.     Поручио је да су ово искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају. Као примјер је навео неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије. Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио предсједник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски.   „Сви смо заједно, сви смо у истом осјећању, цијела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у дио, радиле са том светињом она ће и даље само свједочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати“, поручио је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Јоаникије, закључујући своје архипастирско слово:     „Нека ово наше данашње сабрање буде у прилог обједињавању свих нас православних хришћана и свих хришћана у свијету око правде, љубави, милости и благодати Божје“.        Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести.   ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА   “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски.   У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свештеницима Митрополије црногорско-приморске од стране полиције на Ивањдан 7. јула није дозвољен пролаз до Цркве Светог Јована Крститеља у цуцким Бјелилима, гдје се сваке године на овај празник служи Света литургија и одржава Ивањдански сабор.   Звучни запис разговора
        „Ми смо већ десет година уназад прослављали Ивањдан у Цуцама, у цркви на Бјелила. То је црква посвећена Светом Јовану Крститељу. По предању саграђена је пар година послије Косовске битке, када су наши преци бјежали са Косова па су побјегли овамо у ове наше крше и ту саградили ову цркву. Она је касније обнављана у вријеме Митрополита Гаврила Дожића 1934, а онда је опет послије Другог свјетског рата запустјела, пао је и звоник, е онда је трудом оца Мома, али и свих нас заједно наново обновљена“, рекао је у разговору за Радио „Светигора“ парох которски, отац Немања Кривокапић.   Уз образложење да је због епидемилошке ситуације са короном договорено да се вјерници ове године не позивају на литургијско и црквено-народно сабрање у Цуцка Бјелила, али да је свакако договорено да свештеници тога дана служе Свету литургију у Цркви Светог Јована Крститеља и не прекидају Ивањдански сабор у Бјелилима, он је додао да није било никаквог наговјештаја од стране полиције да свештеници неће моћи да прођу до цркве и служе Литургију.   „Ја сам кренуо у Цуце преко Његуша. Код Мирца ме је зауставила патрола и речено ми је да заустављен саобраћај, да се поправља пут и да не могу да прођем. Ја сам рекао добро, ако се заиста поправља пут, али ако се не поправља, реците ми па ћу ићи около јер сам пошао ту и ту. Рекли су ми да немају информацију. Онда сам кренуо преко Цетиња и ту су ме зауставили. Није било никаквог ни разговора ни договора, једноставно рекли су ми не може се проћи и то је то“, казао је отац Немања.   Појашњавајући колико процес обнове храма у овом тешко доступном крају није био нимало лак и колико је братствима у Цуце овај сабор једном годишње значи, он закључује да су ипак плодови тог труда кроз дивне саборе на Ивањдан итекако били видљиви.   „Није било лако обнављати цркву, с обзиром на то да до тамо нема ни пута. Митрополит је 2009. године освештао ту цркву и од тада се сваке године ту на Ивањдан окупљамо. Стварно нам је било дивно, прије свега што се служи Литургија у цркви коју су наши преци подигли и гдје се налазе гробови наших предака. Заиста је било лијепо да се Кривокапићи и остале Цуце окупе у том храму. Ту се могло чути јако лијепих говора, имало је шта да се чује и научи. Организује се увијек неко послужење, неко донесе и гусле и све скупа је то било прелијепо. У том смислу је штета што ове године тог сабора није било. Да не упиремо прстом у било кога, али мислим да је ипак ова власт потпуно изгубила компас у многим стварима тако да им све смета, па смо сазнали да им је и ово засметало“, закључио је протојереј Немања Кривокапић.   Оливера Балабан     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...