Jump to content

Све што сте хтели да знате о феминизму...

Оцени ову тему


Juanito

Препоручена порука

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам?

 

Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније?

 

Од тих силних група, које јесу, а које нису компатибилне са православљем?

 

И на крају, да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац?

 

Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима (неки то зову либерализам)? Зар то не обухвата како равноправност жена, тако и равноправност свих других група?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам?

 

Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније?

 

Од тих силних група, које јесу, а које нису компатибилне са православљем?

 

И на крају, да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац?

 

Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима (неки то зову либерализам)? Зар то не обухвата како равноправност жена, тако и равноправност свих других група?

 

Hvala :D

 

Ja ću redom, pa ko se priključi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За почетак, шта заиста јесте, а шта није феминизам?

 

To pitanje je slično pitanju "šta je hrišćanstvo?"

 

Možeš pristupiti dvojako: ili priznati za feministe sve koji se tako deklarišu i formirati sliku na osnovu toga (onda su hrišćani i neonacisti koji nikad nisu pročitali ni Novi Zavet), ili uzeti neke seminalne tekstove i vodeće ideje tokom istorije i eliminisati one koji se ne slažu sa njima iz "reprezentativnog uzorka". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Које групе и подгрупе феминизма постоје данас? Које су најприхваћеније и најзаступљеније?

 

Од тих силних група, које јесу, а које нису компатибилне са православљем?

 Najzastupljeniji su liberalni feminizam, socijalistički feminizam, i radikalni feminizam.

 

Svaki od njih je donekle kompatibilan sa nekim vidovima pravoslavlja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

И на крају, да ли нам је феминизам заиста неопходан као дефинисани покрет или је пак довољно бити само православац?

 

 

 

Ako se vratimo tome koliko je komplikovano definisati i šta je feminizam i šta je pravoslavlje, onda je odgovor "da i ne".

 

Ono što ja doživljavam kao istinsko pravoslavlje je sasvim dovoljno, i kad bi bilo primenjivano, kad bi svi ljudi na svetu itd., nijedan drugi sistem vrednosti ne bi bio neophodan.

 

Ali pravoslavlje mnogima znači "žena da ćuti i sluša i ispunjava svoj jedini priziv, a to je odgoj dece i kućni poslovi".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Najzastupljeniji su liberalni feminizam, socijalistički feminizam, i radikalni feminizam.

 

Svaki od njih je donekle kompatibilan sa nekim vidovima pravoslavlja.

znas dje ti je kompatibilan feminizam sa pravoslavljem, jedino u zenskom manastiru, ali to ej monaski zivot, feminizam je ideologija koja oce da promjeni normalni zivot

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Или зар није довољно залагати се да сваки човек и жена буду потпуно слободни да раде шта год им је воља све док не угрожавају друге људе својим поступцима (неки то зову либерализам)? Зар то не обухвата како равноправност жена, тако и равноправност свих других група?

 

Kada postoji sistemska nejednakost koja je duboko usađena u kulturu, ovo nije dovoljno. Crnci u SAD su po pravima i slobodama izjednačeni sa belcima. Nije dovoljno, postoje, Bogu fala, anti-rasističke organizacije koje vode crnci.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

znas dje ti je kompatibilan feminizam sa pravoslavljem, jedino u zenskom manastiru, ali to ej monaski zivot, feminizam je ideologija koja oce da promjeni normalni zivot

 

Monahinje i najradikalnije feministkinje su po mnogim stvarima vrlo slične. Kad upoznaš dovoljno i jednih i drugih, ne možeš da se otmeš tom utisku više nikad.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Monahinje i najradikalnije feministkinje su po mnogim stvarima vrlo slične. Kad upoznaš dovoljno i jednih i drugih, ne možeš da se otmeš tom utisku više nikad.

da, ali to nema veze sa normalnim zivotom, porodicama i brakom... problem je sto feminizam ne moze da se uklopi  u mormalan zivot jer gazi mnogo toga... ne postoje u ovoj nasoj prirodi slucajno muska i zenska bica , da je bozija volja bila neka ravnopravnost polova ondak bi svi mi bili hermafroditi

Link to comment
Подели на овим сајтовима

zene su dosta spremnije za revoluciju od muskaraca, ne sjecam se koja je to poznata licnost rekla ali se slazem sa time, ali mi bas nije jasno cemu mnoge teze da budu jednake sa muskarcima, da me ubijes ne mogu to da prokljuvim, znam samo da ja nisam nikad pozelio da budem ko zena, to mi ne pripada na pamet

Link to comment
Подели на овим сајтовима

da, ali to nema veze sa normalnim zivotom, porodicama i brakom... problem je sto feminizam ne moze da se uklopi  u mormalan zivot jer gazi mnogo toga... ne postoje u ovoj nasoj prirodi slucajno muska i zenska bica , da je bozija volja bila neka ravnopravnost polova ondak bi svi mi bili hermafroditi

 

Mešaš biološki pol i nametnute rodne uloge.

 

Za uspešno rađanje dece uglavnom je potrebno dvoje ljudi koji su jasno muškog i ženskog pola (mada se i neke interseks osobe mogu razmnožavati).

 

Za uspešan zajednički život u porodici i odgoj dece potrebna su dva ljudska bića koja su relativno psihički zdrava i imaju dobru nameru da sarađuju i međusobno se vole i podržavaju - kogod tu više ili manje mazio decu, spremao hranu, zarađivao, menjao pelene.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајд и ја да се убацим  :)))

 

 

Шта су "таласи феминизма"? Често помињеш први талас, други талас, итд. Па реко ајде да питам...

 

 

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

zene su dosta spremnije za revoluciju od muskaraca, ne sjecam se koja je to poznata licnost rekla ali se slazem sa time, ali mi bas nije jasno cemu mnoge teze da budu jednake sa muskarcima, da me ubijes ne mogu to da prokljuvim, znam samo da ja nisam nikad pozelio da budem ko zena, to mi ne pripada na pamet

 

Pa što bi hteo da budeš kao žena kad znaš kako prolaze, šta se o njima misli, kako se tretiraju, i šta se od njih očekuje?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mešaš biološki pol i nametnute rodne uloge.

 

Za uspešno rađanje dece uglavnom je potrebno dvoje ljudi koji su jasno muškog i ženskog pola (mada se i neke interseks osobe mogu razmnožavati).

 

Za uspešan zajednički život u porodici i odgoj dece potrebna su dva ljudska bića koja su relativno psihički zdrava i imaju dobru nameru da sarađuju i međusobno se vole i podržavaju - kogod tu više ili manje mazio decu, spremao hranu, zarađivao, menjao pelene.

ne mjesam ja nista neg ti mjesas, svodis sada feminizam na banalne stvarcice, sto nema veze sa istinom, nisam se ja pokorio feminizmu ako sam pospremio nered u kuci za sobom ili nekim drugim, to je vise stvar kulture zivljenja

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Postoje tri grane:

 

1) liberalni feminizam - prvi se pojavio, trazio jednakost zena sa muskarcima. Ovo je ok feminizam i on je zapravo resio 90% stvari u svetu, dakle zahvaljujuci njemu danas su zene ravnopravne sa muskarcima pred zakonom. Pre toga nisu bile, cak ni u zapadnim zemljama. 

 

2) esencijalisticki (radikalni) feminizam - reakcija na liberalni; smatraju da liberalne feministkinje prihvataju musku igru i pravila. Npr. liberalne prihvataju slobodno trziste, dok esencijalisticke kazu: Pa cekajte, to nije fer, jer na trzistu dominiraju muskarci sa svojim pravilima koja su oni kreirali vekovima ranije. Muski na trzistu imaju prednost, svuda je imaju. Gledaju drustveni kontekst. Liberalne ne. One gledaju samo da zene budu jednake u javnoj sferi, pred zakonom. Esencijalisticke zalaze u privatnu. Npr. u privatnoj sferi imamo domacice i sad one mogu da se zalazu da domacice primaju platu, jer domacica je muska konstrukcija, zena koja rmbaci ni za sta. 

 

3) antiesencijalistiki (postmodernisticki) - ovo je najbezveznije i verovatno najnejasniji (barem meni ti postmodernisti nisu bas jasniji jer pisu shumanito). Reakcija na esencijalisticki, ali i na liberalni. Svuda okolo je muska dominacija, gde god pogledas vidis muskarca, pogledas u monitor tu je muskarac jer ga on izmislio i stvorio. Traze ukidanje rodova, znaci nema musko zensko vec sam sebi odredjujes identitet i svi ima to da postuju. Ako kazes da si dzedaj, ima da te ceo svet zove dzedajom a ne muskarcem jer ti tako hoces i ko to ne radi on je netolerantni manijak. Izjednacavanje javne i privatne sfere. Sve sto je privatno je javno, i obrnuto. Znaci nema drzave, zakona koji odredjuju nesto jasno jer to onda odredjuje neke identitet tipa gradjanin, a to je 1) musko 2) nametanje neceg sto nisi (jer ako si dzedaj ima te zovu dzedajem a ne gradjaninom, sama ''drzava'' te mora zvati dzedajom). Nesto na tu foru, kazem ni meni nije bas jasno. 

 

 

Ovo se moze izvesti iz dihotomije javno-privatno (drzava-drustvo). Liberalne gledaju javno, kakve su zene pred drzavom, da li imaju ista prava, da li zakoni ostecuju zene itd. Esencijalisticke gledaju i privatno, dakle kakve su stvari u drustvu. Ok, u Americi su zene jednake pred zakonom, ali u drustvu nisu, jer je drustvo konzervativno, vrednosti su takve da je zenama mestu u kuhinji. Znaci tu nema nasilne prinude da neko zatvori zenu u kuhinju, nego je kultura takva da tera zenu u kuhinju. Zato traze menjanje drustva, obicno preko drzave. E postmoderne se sa ovakvim menjanjem ne slazu jer je drzava muska tvorevina u kojoj muskarci dominiraju. 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије опростио се поруком на свом Инстаграм налогу од Црне Горе, коју је напустио после свечаности у Подгорици након устоличења Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, захваливши свима, али и изразивши жаљење због оних који су на било који начин повређени. Патријархову поруку преносимо у целини:

       
      „Растајем се, надам се не за дуго, са овом благословеном земљом и народом, са двоструким осећањима. Срећан сам веома јер смо извршили дело Цркве, устоличили митрополита по вољи Цркве и народа ове епископије, народа који дубински воли Светосавску Цркву.
      Али сам и више него тужан, чак ужаснут чињеницом да су у видокругу били неки људи који су тај чин љубави према свима намеравали да спрече снајперском пушком. Захваљујем свима, жалим све који су на било који начин повређени и молим их за опроштај. Молим се Господу за ову земљу, за овај народ и за све људе, и молим њих да се моле за мене, јер су они ближи Богу“, написао је Патријарх Порфирије.
       
      Извор: Инстаграм porfirije_patrijarh
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 29. августа 2021. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог Симеона Мироточовог на Новом Београду.
      Повезана вест:
      Патријарх Порфирије: Тужан сам због Црне Горе

       
      -Нисам до сада ни једну реч рекао на оно што се збива у Црној Гори. Заиста смо веома тужни и препознајемо савремени механизам замена теза где некога унапред прогласите црним, где га прогласите провокатором, креатором свих могућих проблема и онда себи створите легитимно право да га спутавате да он води путевима своје слободе која је истовремено и љубав. Наиме, за једну нормалну, природну ствар по којој Црква функционише, а то је устоличење једног Епископа, а у конкретном случају вековима су се православни митрополити устоличавали на Цетињу, неко је прогласио да то не треба тако да буде, иако ми сада немамо друго решење јер спроводимо оно што је природно и нормално, а бивамо дефинисани као 'неко ко нешто на силу намеће' и као 'неко ко не разуме ситуацију' и као 'неко ко провоцира'. То је као кад би вам неко рекао: `Ви не можете да дишете ваздух јер тај ваздух не припада вама!` А ви без дисања не можете, јер је то природна и нормална ствар. Устоличење и све што Црква чини јесте увек у духу речи Христових, у духу онога што се темељи на вери и на молитви, у духу смирења и у духу љубави. Црква дејствује и дела увек и искључиво из Јеванђеља. По својој природи она није ту да решава било какве политичке неспоразуме, није ту чак ни да утиче на њих, а камоли да доноси политичке одлуке, рекао је патријарх Порфирије.
      -Црква није ту да се бави државним питањима. Црква је тело Христово, а то значи заједница свих оних који су крштени у име Оца, Сина и Светога Духа. Тело Христово у којој по речима апостола Павла 'нема Грка и Јеврејина'. Нека свако буде оно што по својој савести хоће, нека припада ком хоће народу и нека устројава свој живот на најбољи могући начин, али ако је Христов и ако слуша реч Христову, онда ће увек бити сведок мира, рекао је патријарх Порфирије и истакао да устоличење митрополита Јоаникија треба да буде утемељено на вери, молитви, љубави и на непрестаном подсећању себе да нам реч Христова мора бити меродавна. Ако јесте имаћемо мир у души, а ако није бићемо у најмању руку узнемирени", рекао је патријарх Порфирије.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „Пресвета Богородица није била плен гроба и труљења него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота.”

       
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на празник Успења Пресвете Богородице, у суботу, 15/28. августа 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке.
      После прочитаног јеванђелског зачала, Епископ бачки Иринеј је беседио о значају празника Успенија Пресвете Богородице. „Није нимало необично, у складу са вером свете Цркве Божје и са нашом вером православном, да главни празник било којега светога, посебно и пре свега Пресвете Богородице, јесте празник њеног или његовог упокојења, а не празник рођења. Данас славимо упокојење Пресвете Богородице, телесну смрт њену, а њено рођење је тек други по значају њен празник. Успеније је на нашем данашњем језику уснуће. Богородица није била плен гроба и труљења, како каже црквени песник, него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што каже црквени песник, у свему је изузетак, у свему је чудо и чудесна: у девствености рађа не на природан начин него на један чудесни, натприродни начин – силаском Духа Светога на њу. Она спаја у себи оно што је у обичном људском искуству неспојиво – и материнство и девичанство. Исто тако, и њена смрт је сасвим друкчија него упокојење обичних, смртних људи. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота. Пресвета Богородица је била подложна природним законима, иако најчистија и насјветија у људскоме роду, па тиме и старењу и упокојењу. Али, у исто време – као облагодаћена свим својим бићем, освећена, обожена, најчистија и најсветија – она превазилази све те датости и законитости створене природе, по речи Господњој да где Бог хоће, ту се надилази и превазилази поредак природе, ту постаје поредак Јеванђеља, слободе и благодати Духа Светога. То је, дакле, с једне стране, упокојење, с друге стране, прослављење и тела и душе, целе личности Пресвете Богородице”, истакао је Епископ бачки. Преосвећени владика Иринеј је сабраном верном народу честитао празник, уз молитвену жељу да Пресвета Богородица буде свагда са нама и међу нама својом материнском љубављу и непрекидном молитвом за нас, „јер, кроз њену молитву, Бог дарује све синовима и кћерима Своје Цркве”.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 29. августа навршава се 500 година од како су Турци 29. августа 1521. године окупирали град Београд. Све београдске цркве, православне и католичке, претворне су тада у џамије а преживело српско становништво силом је натерано на марш смрти до Цариграда где су пресељени. Тако је почела 346 година дуга турска окупација Београда и најтежи период у историји града.
      Тим поводом у суботу 28. августа у храму Светог Саве на Врачару Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан служио је помен и узнео молитве Господу и Пресветој Богородици за покој душа свих преминулих. Поред верног народа, парастосу су присуствовали представници Града Београда, високи државни званичници и представници других верских заједница.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Када би нам духовни вид био чист, на Литургији бисмо видели једни друге као што су апостоли видели Христа на Тавору. Видели бисмо да смо у светлости“, казао је владика Јеротеј у Загребу.
      У четвртак, 6/19. августа, на празник Преображења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ топлички Јеротеј служио је Божанствену Литургију у Саборној цркви у Загребу, која прославља храмовну славу. Саслуживали су му изабрани епископи хвостански Јустин и марчански Сава, са свештенством Саборног храма. На Литургији је појао хор под руководством Иване Србљан.
      Владика је у бесједи коју је изговорио по прочитаном Јеванђељу (Мт. 17, 1-9) рекао да је, приликом преображења Господњег на Тавору, божанска природа Господа Христа просијала из Његовог људског тијела, а да су нетварне божанске енергије прожеле и обухватиле тројицу присутних апостола. Казао је да је ријеч не само о догађају преображења Христовог, већ и богојављења, јер су се истовремено јавили Отац, Син и Свети Дух. Рекао је и да је ријеч о догађају Цркве јер ”овде, осим Господа Христа који се преобразио, видимо и представнике Старог Завета – светог пророка Мојсија као представника Закона Божијег који је Бог дао Јеврејском народу на Синају и светог пророка Илију, као представника свих пророка и пророчке објаве Господње која је била упућена како Јеврејима тако и читавом свету. Ту су били и свети апостоли Петар, Јаков и Јован, као представници новозаветне Цркве”.
      Епископ Јеротеј је казао да се Господ преобразио да би показао људима смисао њиховог постојања – обожење и додао да је управо то Бог намјенио људима још приликом стварања свијета и првих људи.
      ”Господ је, проповедајући своје јеванђеље током живота на земљи, пројављивао божанску природу која је била сједињена са људском. То се видело кроз многа чуда која је чинио, кроз власт коју је имао над духовима, и, пре свега, кроз бескрајно смирење и бескрајну љубав коју је поседовао. Зато се пред светим апостолима Петром, Јаковом и Јованом преобразио на гори Тавор, да би показао својим ученицима који је њихов крајњи смисао”, рекао је епископ Јеротеј и казао да је човјек створен ”да буде бог, да буде такав какав је Христос, да му лице сија као сунце и да буде сав светлост”.
      ”На свакој Литургији се дешава тајна преображења. Када се моли читава заједница испред које стоји свештеник она призива да сиђе Свети Дух не само на Дарове који се приносе – хлеб и вино, него и на нас и на све оно што носимо са собом. Силази Дух Свети и освећује све наше трудове, исцељује све наше муке и болести. И ми, када би нам духовни вид био чист, могли бисмо једни друге на Светој Литургији да видимо као што су апостоли видели Христа на гори Тавор. Видели бисмо да смо сви у светлости. Сваки од нас је Христос и сви заједно смо Христос” казао је владика.
      Пред завршетак Свете Литургије епископ Јеротеј је благословио грожђе и славске дарове, кољиво и колач, а по отпусту је свештенству и сабраном народу пренио благослове и поздраве Његове Светости Патријарха Порфирија и честитао храмовну славу.
      Славско послужење за сав народ је ове године, због епидемијских прописа, припремљено у дворишту Црквене општине Загреб.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
×
×
  • Креирај ново...