Jump to content

Зоран Ђуровић: Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс

Оцени ову тему


Препоручена порука

Pusti ti nas pričamo o Hristu.Sam si rekao da je eshatološka realnost prisutna u Hristu.Kakva je to realnost?Realnost samo njega kao vaskrslog ili realnost sve tvorevine preobražene njegovim vaskrsenjem?

Сада је та реалност само у Христу у пуноћи.

Када Он дође ту своју реалност ће подарити свима у пуноћи којом сада Он обитава са десне стране.

Ми сви смо још зувек са леве стране.

Јер - седи мени са десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје.

А када се то збуде онај коме се сви покорише покори се Оцу да Бог буде све у свему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 57
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс   Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егина су остали без свештеника, а нови није именован. Дошао је Велики поста када

Мени расуђивање оца Зорана има смисла, сад колико се оно (не) коси и у којој мјери са нечим "светоотачким" или "догматским" није моје да расправљам, а и расправљало се већ на форуму и превише. Оно шт

Vec zive u vecnosti, i projavljuju se u nasem prostor-vreme kontinuumu po milosti Bozjoj? 

Zato što oni koji slušaju Hristovu reč i veruju u Onoga koji ga je poslao su već prešli iz smrti u život.Hristos priča u prezentu ne u futuru.Pa kaže:

 

Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.

 

Ne govori o nečem budućem nego o nečem prisutnom.

Овде је реч о пуноћи живота, пуноћи будућег века.

Да ли заиста мислиш да неко може имати пуноћу живота док други страдају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шта писах писах. Никога не увредих.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pitam se zaista, da li je Hristos svojim prvim dolaskom imao svu svoju punoću u sebi ili se vazneo na nebo seo sa desne strane Oca i priključio se u punjač svesile svoje Božanske.

 

Pa sada ćekamo da se napuni i dođe u punoći.

 

Imajte na umu, da se ovde misli isključivo na Hrista, dakle o njemu je tako neko pisao.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Шта писах писах. Никога не увредих.

U to veruj, da nismo debili koji na ovakvim temama vrdamo da nekog uvredimo a pogotovo ne ja koji sam sve vreme i ukazivao na to da neko ne shvati nešto kao ličnu uvredu, jer ovo nije dogmat i o ovome moramo da razgovaramo široko i sa argumentima.

 

Boks je plemenita veština, sve dok ovi profi nisu uključili i nesportsku mržnju u mečeve.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Сада је та реалност само у Христу у пуноћи.

 

A u Hristu ta realnost koja je u punoći obuhvata oboženje čitave tvorevine ili samo oboženje jednog čoveka koji se pojavio u jevrejskom narodu pre nekih 2015 godina? 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 years later...

Meni u oči upada jedan detalj s aovom pričom. Ako je sveti služio u svojstvu episkopa, kako to da su se seljani nadležnom episkopu zahvalili na slanju sveštenika? Episkop i sveštenik nisu isto obučeni na Liturgiji.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovaj događaj je sličan u smislu javljanja svetaca u tijelima.

Je li sveti Josip sagradio stube u američkoj kapelici? Čudesna priča o stubištu koje prkosi svim zakonima fizike | Bitno.net https://www.bitno.net/vijesti/svijet/je-li-sveti-josip-sagradio-stube-u-americkoj-kapelici-cudesna-prica-o-stubistu-koje-prkosi-svim-zakonima-fizike/#.W1hCJz3HZHk.whatsapp

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ok sveci su u vjećnosti/ vanvremenosti u tjelima i mogu po milosti ući u naš 4D prostor vrijeme 

 e sad pitanje , jel njihova vjećnost poluravan ili ravan odnosno mogu li se pojaviti u vremenhu prije nego su se rodili ili se pojaviti sebi u mladosti.Odnosno može li nam se sad pojaviti recimo zadnji sveti prije strašnog suda 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 years later...
On 13.11.2015. at 15:46, Zoran Đurović рече

Чудо св. Нектарија Егинског у забаченом селу на Васкрс

 

Пре неколико година, становници једног од планинских села у Егина су остали без свештеника, а нови није именован. Дошао је Велики поста када се у Грчкој молитвени живот интензивира, тако да остати у овом периоду без свештеника била је страшна ствар.

 

Након саветовања, сељаци су се одлучили да напишу писмо владици у коме га моле да им пошаље свештеника да би барем током Страсне недеље и Васкрса имали службе.

 

Владика је прочитао писмо па је на првом епархијском састанку питао свештенике који би да оде, али се сваки од присутних изговорио зашто није у стању да иде. Писмо је тако пало у заборав због осталих васкршњих припрема које су га затрпале.

Коначно је дошао велики дан Васкрсења, службе обављене, а владика доби ново писмо од сељана у коме му се захваљују што им је за празничне дане послао свештеника са којим су се молили са невиђеним жаром.

 

На првом епархијском састанку епископ је питао ко је од свештеника отишао у село из којег је стигло писмо. Сви су ћутали, нико се није јављао. Због радозналости по први пут је у ову забит владика дошао са свитом. Народ га је с радошћу дочекао и одвео до мале цркве.

У цркви је био деловодни протокол и владика га је отворио да би видео ко је служио за Страсну седмицу. Писало је: Нектарије, митрополит Пентаполиса! Кад је то видео, владика паде на колена. Тако су и људи пали на колена, ширили руке, певали, плакали и благодарили Богу и Св. Нектарију. Господ није заборавио своје верне овце тако да је послао Нектарија из свог Царства. Целе недеље је Свети Нектарије, који је преминуо 1920., у телу служио овом побожном народу. Икона Св. Нектарија је била у њиховом храму на почасном месту, али га нико од њих није препознао.[1]

 

                                                     http://pravlife.org/sites/default/files/styles/article_base_450/public/field/image/relikwie_nektarios.gif?itok=mjn1nu-M

Мошти св. Нектарија

 

РАСУЂИВАЊЕ

 

Мотив појаве св. Нектарија је јасан. Оно што представља мотив дивљења и чуђења је његова појава у телу. Овде смо већ говорили о јављању светаца и телу.[2] То тело може да буде само лично, васкрсло тело. Нигде Писмо не говори да душе умрлих могу да узимају привремена тела, а овде је јасно да се Нектарије није јавио као утвара или приказа. Утваре не могу да преносе путир, да каде и сл. Овде се срећемо са свиме што знамо на основу Писма о Васкрслом Христу. Телесан је, али га не препознају. То је довело Јеховине сведоке до тога да верују како Исус није телесно васкрсао, него је имао привидно тело зато што је право морао да остави ђаволу као откуп.

Дакле, колико год да се то коси са нашом логиком, овде имамо још један пример који доказује да су свеци већ сада у васкрслим телима.

 

Зоран Ђуровић

Рим, 13. 11. 2015  

 

 

 

 

 

[2] http://www.pouke.org/forum/topic/40205-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D1%81%D1%85%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%82/

 

 


Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Да се подсетимо ове фантастичне приче!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Hristos je na Krstu, uzeo svakog čoveka, podigao sve svetove i tako postradao,te vaskrsao.

Mi Hristovim vaskrsenjem vaskrsavamo, te se taj inmomentum treba gledati, da je kao Bog stvorio sa Ocem i Duhom, kao završenu kategoriju, koja je u Njemu već u punoći.

Nije mu Otac govorio i upoznavao ga sa svakim čovekom i tako stvarao Carstvo.

Nego je u Hristu to učinio te Alfa i Omega poznaje sve vaskrsle u Carstvu kao duhovnim vaskrslim telom.

Carstvo je bez početka i kraja i svi smo već u Njemu.

Mošti svetitelja koje se celivaju jesu samo zasađeno zrno koje ovde treba da umre kako bi živelo u Carstvu. Jer i sam apostol kaže postoje tela duševna i tela duhovna (vaskrsla).

Carstvo je već završeno inmomentum a Hristos nas je uveo u njega, kao što mu ga Otac pripremi i postavi.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ово ме подсећа на епизоду анимиране серије "Аватар", када се главна јунакиња ноћу маскира и помаже мештанима неког села који верује у женског Духа реке. Мештани су због тиранске репресије били убијени у појам, а дух реке коме су се молили им није одговарао на молитве, па им је она на тај начин повратила веру, ојачала дух и подигла им морал за борбу против тирана.

Имам проблем да прихватим да је жеља неких тамо сељана за литургијом изазвала такву веру да помера брда и призове Светог да се појави у телу, а да вера наших мученика које су живе спаљивали по храмовима и који су у редовима и колонама ишли везани једни за другим пред нож или маљ, није изазове ни приближно овако нешто. Ово чудо ако је истинито, ми сви колективно треба да одемо у то село и да се ничице поклонимо пред тим сељанима као Божјим угодницима и светитељима какве до сад свет није видео од апостолских времена.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Zoran Đurović,
      Зоран Ђуровић: ГЛИКЕРИЈА НА АРТЕМИЈЕВОЈ САХРАНИ
      Мој интересантан осврт на Гликеријин излет!
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На празник Светог Нектарија Егинског, у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму на Прозивци у Суботици, који носи назив великог чудотворца и исцелитеља, биће служено вечерње богослужење, после чега ће бити извршено освећење Часних Крстова за куполе храма. Чин освећења ће извршити Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије.

       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јереј др Зоран Ранковић, декан Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, у разговору за Радио "Слово љубве" појашњава начин битисања Факултета у оквиру Универзитета и улогу Светог Архијерејског Синода СПЦ у животу и раду ове образовне институције. Питамо нашег госта како гледа на живот ПБФ када је реч о искушењима кроз која је пролазио током свог стогодишњег трајања, па и данас, да ли нови захтеви и изазови који се стављају пред Цркву Христову данас могу да угрозе њену мисију и која би порука била садашњим и будућим студентима и професорима.

       
      Звучни запис разговора
       
      Декан ПБФ подсећа да живот Факултета данас истовремено има једну двојност – не одваја се из окриља Цркве, а опет припаја се и прилази у окриље академске заједнице познате као Универзитет у Београду. "Та двојност је препозната и са том двојношћу, двоструким покровитељством и улогом, ПБФ функционише на Универзитету у Београду", рекао је наш гост.
      Говорећи о плејади изузетних Срба који су у прошла, а и ова наша времена светлели целокупном друштву и оставили, а и још увек остављају, неизбрисив траг у српском народу, о. Зоран Ранковић је закључио да „академски начин живота без духовне димензије на ПБФ не може да опстане – претвара се у празан академизам“ и подсетио на речи св. Аве Јустина о тумачењу Светога Писма, да је „потребно ући у дух Светога Писма да би га тумачили“, дакле, "потребно је да тим учењем живимо" наглашава Декан ПБФ.
      "Наш живот у Цркви почива на љубави", каже Декан ПБФ и да ако то имамо у виду онда његова порука свим студентима али и свима онима који би икада желели да се упознају са учењем Цркве гласи - "живећи у љубави приближавамо се Богу".
      "Основа тога да ми испуњавамо Јеванђеље и тај начин живота који је Господ пред нас поставио јесте послушност" наглашава Декан ПБФ и појашњава да "из послушања Цркви проистиче и та могућност да ми на тај начин живимо, јер када улазимо у Цркву прихватамо Христово учење и наше умовање прилагођавамо Јеванђељу и искуству Цркве". "Свакодневно читање Јеванђеља, Псалтира и учешће у богослужењима јесте нешто што наш ум преображава и доводи га у сагласје са Јеванђељем", рекао је о. Зоран Ранковић дајући као својеврсну поуку и живописан пример на самом крају емисије.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од александар живаљев,
      Danas, 20.10.2020.
      Uspon i pad Instituta Tolak
      Zoran Radovanović
      Ne treba mnogo pronicljivosti za zaključak da je Institut „Torlak“ sticao ugled kada su ga vodili priznati stručnjaci (virusolog Ljubinko Stojković i njegovi saradnici), a da je tonuo tokom poslednjih četvrt veka, kada su mu političari, uz jedan izuzetak, nametali svoje nestručne i nekvalifikovane kadrove, poput ginekologa (JUL), hirurga (DS) i, tokom poslednih 8 godina, fizijatra (SNS). Jasno je da vlast radi protiv interesa naroda kada svojim nesposobnim i, često, nezainteresovanim poslušnicima poveri vođenje ustanova od nacionalnog značaja. Moguće je da pljačka nije jedini motiv za tako nerazumne odluke „s vrha“, ali ostajemo uskraćeni za neko drugo iole logično objašnjenje.
      Institut je vremenom prestao da proizvodi vakcine protiv dečje paralize, difterije i velikog kašlja, jer nije pratio tehnološki razvoj, a protiv gripa zato što je posle 2006. izgubio licencu. Svet je štedro pomagao da se stvore uslovi za bezbednu proizvodnju vakcine protiv gripa (hladna soba, centrifuga itd.), ali su optimistička obećanja torlačkog rukovodstva: „Evo, upravo krećemo“ godinama ostajala izjalovljena.
      Izgledi da se dođe do domaće vakcine bledeli su uporedo sa šikaniranjem, otpuštanjem ili bežanjem pedesetak najboljih stručnjaka koji su pre 5-6 godina čak stupili i u štrajk. Čitavi pogoni su kadrovski opusteli, pa je prošle godine kao nagoveštaj kakve-takve obnove doživljena vest da je napravljena dugo očekivana vakcina.
      Ovaj hroničar stanja u našem zdravstvu pozvao se tada na propise o dostupnosti informacija od javnog značaja i tražio osnovne podatke od Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Indikativno je da je ostao bez odgovora. Na konspirativnost celog poduhvata ukazuje i ponašanje pojedinih stručnjaka sa Torlaka koji su spremni da „otvore dušu“ u razgovoru po parku, ali izbegavaju kafić, telefon i elektronsku poštu.
      Koje to neobičnosti vape za razjašnjenjima?
      Prvo, za tehnologiju pravljenja vakcine protiv gripa koja se koristi kod nas potrebno je mnogo stotina hiljada kokošijih jaja. Postoji li neki trag o takvoj javnoj nabavci proletos, kad joj je bilo vreme?
      Drugo, tek 5, oktobra (!) o.g. direktorka „Torlaka“ je po Zakonu o javnim nabavkama sklopila ugovor sa firmom „Spasić-Farm“ iz Ćićevca u vrednosti od oko devet miliona dinara (ako su korišćene maloprodajne cene, a to bi bio loš posao, naručeno je 900.000 jaja).
      Treće, pošto je rok isporuke „14 dana od dana pisanog zahteva Naručioca“, to znači da su jaja stigla uoči oslobođenja Beograda, u vreme kada je obećano da će vakcine već biti razaslate zdravstvenim ustanovma (!). Kako su onda pravljene? Postoji li kajgana bez jaja?
      Četvrto, odvukli bi nam pažnju logički kalamburi u tom ugovoru, ali pomenimo samo jedan: kriterijum za izbor jedinog (!) ponuđača bila je „ekonomski najpovoljnija ponuda“, što podseća na nekada popularnu dečiju šalu o božjoj zapovesti Adamu: „Biraj sebi ženu!“.
      Peto, više stručnjaka iz „Torlaka“ tvrdi da je vakcina protiv gripa nedavno uvezena „in bulk“, tj. u velikim posudama i, kako se to žargonski kaže, kao gotov međuproizvod. Zašto bi se svi ti ljudi udružili da opanjkavaju kuću koja ih hrani, osim ako nije u pitanju savest?
      Šesto, dobra proizvođačka praksa upućuje na neprekidnost proizvodnog procesa sve do razlivanja vakcine u pojedinačne doze (primarno pakovanje). Zašto je u ovom slučaju pravljena pauza? Da li je rizik bio neminovan zato što je razlivan proizvod iz dalekog sveta?
      Sedmo, da je vakcina zaista domaća, morala je da se odredi stabilnost novog proizvoda, tj. postojanost delovanja u određenim vremenskim razmacima. Kada i kako je ispunjen taj neophodni uslov?
      Osmo, za koju i čiju vakcinu je ALIMS izdao neophodni setifikat? Da li tajanstveni stvarni proizvođač ima dozvolu Evropske agencije za lekove iz Londona?
      Deveto, zašto je za razlivanje i pakovanje vakcine 17 radnih ljudi iz „Torlaka“ izdvojeno od ostatka kolektiva, uz strogu zabranu da ostalima pominju šta su i kako radili?
      Deseto, ako je prošlogodišnja probna proizvodnja testirana na radno aktivnoj populaciji (mahom na vojnicima i policajcima) i, sledstveno, bila odobrena za populaciju 18-65 godina, koja će uzrasna ograničenja važiti za ovu vakcinu?
      Bilo bi još pitanja i nedoumica, ali željno očekujemo odovor na bar neka od 10 nabrojanih dilema.
    • Од Иван Ивковић,
      Провизорни текст из Јерминог Пастира:
      Десета заповест
      I. - Уклони сву тугу од себе, јер је она сестра сумње и гнева...
      Зар не схваташ да је туга најзлобнији од свих духова и најштетнији за слуге Божије? Она уништава човека као ништа друго и избацује из њега Духа Светога...
      II. Слушај сада, будало, како туга изгони Духа Светога и како опет спасава. Када сумњивац због своје сумње не нађе успеха ни у једном послу, тада туга улази у срце такве особе, загушује Духа Светога и протерује га. А када гнев и јако огорчење преплаве човека из неког разлога, онда опет туга уђе у срце, он тугује због свог дела, каје се што је лоше направио. Чини се да је ова туга спасоносна јер подразумева покајање. Али у оба случаја туга растужује Духа Светога... Туга због нервирања због лошег поступка није лоша туга, али такође вређа Духа Светога. Зато уклони тугу од себе и не вређај Духа Светога који живи у теби, да не би гунђао против тебе Господу и повукао се од тебе. Јер Дух Божји који пребива у овом телу не трпи тугу... Зато се обуци у радост, која увек има благодат пред Господом и Њему је угодна, и у њој уживај. Свака радосна особа чини добро и размишља добро, презирући тугу. Тужна особа увек мисли зло. Прво, јер жалости Духа Светога, који је радосан дат особи; и друго, јер тако чини безакоње, не молећи се Господу и не исповедајући му се. Молитва тужне особе никада не досеже престо Божји.
      И упитах га: - Зашто се, господине, молитва тужног човека не уздиже до жртвеника Господњег?
      „Јер,“ одговори, „туга пребива у његовом срцу. Туга помешана са молитвом не дозвољава да чист дође до престола Божјијег. Као што вино помешано са сирћетом више нема исту пријатност, тако ни туга помешана са Духом Светим нема исту молитву. Стога се очисти од зле туге и живећеш с Богом, и сви ће живети с Богом, само ако одбаце тугу од себе и обуку се у радост.

×
×
  • Креирај ново...