Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Дејан

Da li se u Srbiji samuje zbog nerealnih očekivanja?

Оцени ову тему

Recommended Posts

И сада има деце у породицама које имају свој извор прихода који може да се умножи и има ко да га наследи. А шта ја да оставим детету, радно место у фирми? Или ако имам петоро деце, добијаћу већу плату? Све обрнуто... Друго, они који имају радно место имају амбицију да дете школују, а није исто школовати из једнособног стана једно дете или петоро деце... Заиста треба озбиљнија студија о овоме, нема овде генерализације.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво треба да "се погледамо у огледало" и реално да оценимо себе, а то је да нисмо ни најлепши нити најпаметнији.

Треба да стално будемо спремни на компромисе и највише очекивати од другог оно што и сами можете да урадите.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И сада има деце у породицама које имају свој извор прихода који може да се умножи и има ко да га наследи. А шта ја да оставим детету, радно место у фирми? Или ако имам петоро деце, добијаћу већу плату? Све обрнуто... Друго, они који имају радно место имају амбицију да дете школују, а није исто школовати из једнособног стана једно дете или петоро деце... Заиста треба озбиљнија студија о овоме, нема овде генерализације.

Ovo su sad izgovori... Ljudi nemaju herca u oci da se (po)gledaju (kud ode na plate i stanove), slomljeni su, to je nas problem.

Edit: muskarce krivim za sve. :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Upravo. Meni je tesko naci osobu slicnog senzibiliteta. :) Upoznala sam samo jednu (za sve ove godineeee) i ona mi je prijatelj i zensko je. :(:D

 

А замисли да живиш тако, у 19. веку. Нема радног стажа, нема одласка у фирму, него си у 20-чланој заједници под истим кровом, немаш своје парче хлеба, немаш право гласа, удају доживљаваш као излаз у слободу. Довољно је да је неко ОК и поштен, да је вредан и да је нормалан... или "из добре фамилије" да може да се зна да није васпитан од стране пијаница или силеџија, па да се лепо венчате и заснујете свој дом. И том неком за тебе, да си ОК, вредна и поштена... Још ако сте обоје згодњикави, па то је у старту довољно да се заљубите једно у друго до ушију, као данас да нађеш особу са сличним погледима на свет, компатибилним сензибилитетима, која уме да те насмеје, која је брижна и пажљива према теби, а још и ради на себи, усавршава се, мења, исправља мане. У суштини исто, само другачије околности.

 

Једино што данас кад време креће да "пролази", девојка (или момак) није терет у кући и додатна "гладна уста" која пошто-пото мора да се уда, па договоре брак какав било и ајд здраво. Данас је такво време да човек може да преживи сам... не буде му пријатно што је сам, али може да преживи, чак и да живи квалитетно. У стара времена, сам мушкарац и сама жена су били осуђени на пропаст и смрт, због тога су и били мање пробирљиви, а не зато што смо ми данас нешто размажени или гори људи од њих.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У стара времена, сам мушкарац и сама жена су били осуђени на пропаст и смрт, због тога су и били мање пробирљиви, а не зато што смо ми данас нешто размажени или гори људи од њих.

Ali! :D Trpelo se i ono sto inace ne bi trebalo da se trpi i to zarad cistog opstanka. Da ne pominjemo marginalizaciju defektnih (u bilo kom vidu). Human zoos ere nisu dovoljno daleko od nas. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zašto ne možete da nađete dečka u Srbiji

May 28, 2015

By Nemanja Životić

 

Nikada me nisu zanimali tekstovi o muško-ženskim odnosima, niti bilo kakve budalaštine pisane na tu temu. Od čitanja ili gledanja bilo čega u vezi sa time nisam odlazio dalje od porno sajtova. Sve ostalo za mene je bilo čisto gubljenje vremena i smećarsko baljezgaranje koje čitaju glupače po frizerskim salonima. Početak i kraj svega. Zaista.

No, postoji jedna stvar koja se (barem u mom okruženju) u poslednje vreme pominje češće nego inače, a to je da se žene masovno žale kako ne mogu da nađu "normalnog" frajera. Šta god podrazumevale pod normalnim frajerom, ne bih ulazio u to.

Ne znam da li je to hronična ili akutna tema, s

  obzirom na to da mamurluke više ne lečim flašom vode,

već trodnevnim ležanjem, prioriteti su se

drastično promenili, a da ne znam ni kada ni kako.

 

Svaka devojka kojoj pružim ruku, negde podsvesno, nekim majušnim delom mozga je potencijalni kandidat za ženu. Neki do sada nepoznati glas, iako tih i jedva čujan, dobacuje iz neke zabiti podsvesti i pita - a kakva li bi ova bila keva? I onda, naravno, nađem niz razloga da to opovrgnem. Ali da je glas tu, tu je.

 

zasto-ne-mozete-da-nadjete-decka-u-srbij

 

U svakom slučaju, vremena je sve manje za zajebanciju ukoliko želiš nešto konkretno iz nekog odnosa. Smanjuje se kvota u kojoj možeš da trošiš vreme na isprazne odnose, nezrele osobe, da čekaš da neko pored tebe odrasta zarad nekog nesigurnog možda ili da jednostavno iznova sve počinješ iz početka. Mlađi nećeš biti, potrebno je da nađeš već formiranu zrelu osobu. A to nije lako. Neko ko je zreo, normalan, a singl. Svako gubljenje te dragocenosti (vremena) postalo je luksuz koji ljudi sebi više ne mogu da priušte.

 

Ulaženje u isprazne odnose koji ne donose ništa

osim seksa i mamurluka je počelo užasno da me

troši. S vremena na vreme može da bude dobro, kao

neki ventil, ali na duge staze se nadati takvom

životu je postala čista budalaština.

 

Ono čemu sam se radovao sa devetnaest ili dvadeset i pet, sada deluje kao jebena noćna mora. I ne, ne shvatite me pogrešno, nije mi sada do neke romantike, nego jednostavno čovek želi da vidi da li može da se iscedi barem još nešto iz ovog života. Neku sigurnu luku (?), konkretnu budućnost, neka samoostvarenja koja će dosadašnji život zaokružiti i stvoriti nekakav smisao. A bez onog magičnog Drugog, to nekako nije izvodljivo. Čast izuzecima koji mogu, ali ja ne.

Moj najveći strah je da se jednoga dana probudim bolestan, star, siromašan, neostvaren i sam - u isto vreme. Toga se užasavam. A to samoostvarenje, nekako ide uz Drugog. Šta ti vredi bilo kakav uspeh ako si sam. Nesposobnost da voliš i da primiš ljubav verujem da je pravo otelotvorenje pakla. Ako uopšte i postoje pakao i raj, oni su u prirodi ljudskih odnosa. Godine iskustva su me naučile tome.

 

I ukoliko te žene jure te muškarce, kako to da se toliko veliki broj njih žali? Misim, pa ja svakog trenutka iz glave mogu da izdvojim odmah jedno deset mojih ortaka koji su najveći carevi na svetu . I singl. Probao sam čak u nekoliko navrata i da ih spojim, ali to je uvek bila jalova rabota. Šta je to zbog čega su oni moji odlični drugari, ali s druge strane apsolutno nesposobni da imaju devojku ili nepoželjni za partnera? Mislim, pored činjenice da piče sony po ceo dan.

 

zasto-ne-mozete-da-nadjete-decka-u-srbij

 

Generacija kojoj pripadam nalazi se u vrlo specifičnoj poziciji. S jedne strane svi mi rođeni nakon 1980. godine pripadamo genraciji bumerang. Generacija koja je nakon prvobitnog odvajanja od roditelja (ukoliko se tako nešto i desilo), oprobala u samostalnom životu, postigla čak i neki uspeh, zaradili smo (možda) i koji dukat, ali smo pukli i vratili se svojim roditeljima (barem oni koji ih imaju). Razlozi za tako nešto su prvenstveno ekonomski i tehnološki.

 

Mi smo generacija koja stoji između dva sveta:

digitalnog i analognog.

Rođeni u vreme ploča, ali

živimo u vremenu striminga.

 

Sve ono u šta smo ulagali toliko truda i vremena, ono oko čega smo izgradili ceo jedan sistem vrednosti je nestao kao da ga nikada nije ni bilo. Snalazimo se u svetu savremene tehnologije (neki više, neki manje), ali daleko smo od generacija koje ceo svoj život žive ne znajući kako je izgledalo vreme pre interneta, pre mobilnih telefona. Prevremeni nostalgičari, dinosaurusi pre tridesete. To je u velikoj meri naša generacija.

Poslovi koje smo želeli, za koje smo se obučavali praktično više i ne postoje, a opet, ove nove ne razumemo ili barem ne posedujemo set veština kao neki klinac od 19 godina koji time barata daleko bolje od nas. Za mene je photoshop i dalje velika prepreka, a da ne govorim o nečemu drugom. Dakle, tehnološki smo već u penziji, a ekonomska situacija nije ništa svetlija.U Srbiji, zemlji evropske ekonomske periferije, perspektive praktično i nema. Tako da je veliki deo ove "bumerang generacije", zapravo sve vreme bio kod kuće. A opet, jedna specifična pozicija nas dovodi do zaoštrenog stanja u odnosu na zapadnoevropske vršnjake - rat i sankcije.

 

zasto-ne-mozete-da-nadjete-decka-u-srbij

 

Zbog zatvorenosti i nemaštine mnoge dečije radosti nikada nismo iskusili i zbog toga je Srbija zemlja poznih adolescenata. Savremene tehnologije su proširile vidike i učinile mnoge stvari dostupnim. I sa svim tim na umu, od ekonomskih, preko tehnoloških i generacijskih razloga, ipak je naša generacija, ovde u Srbiji, nešto sjebanija. Jer za nas je iluzija života počela da se dešava tek nakon 2000. godine. I umesto da sam imao 18 godina 2000. godine, ja sam imao 18 godina 2010. godine. Kupio svoj prvi bicikl, svoj prvi skejt, svoju prvu gitaru. Ortaci od 30+ sede i igraju sony kao da je najbitnija stvar na svetu. Kevina kuhinja, džoint i ekipa na PES-u - srpski ideal.

I nije ni čudo što žene imaju problem da nađu frajera, jer pre ili kasnije se ispostavi da su našle dečaka zarobljenog u telu odraslog muškarca koji pritom nema ni love ni posla. Generacije zarobljene u ovom limbu su stvorile svoj unutrašnji sistem vrednosti koji je realan u tom simulakrumu, ali ne i u takozvanom "civilizovanom svetu". One bi te što prave karijere na zapadu, a dobiju ove što razvaljuju fudbalski menadžer na kompu. Neko će ih nazvati Petar Pan generacijom, a neko jednostavno emotivnim bogaljima nesposobnim za stabilan život. Ili možda ne nesposobnim, možda im je taj život, jednostavno, oduzet. Nikada nisu imali ni šansu da se ostvare.

Najveća posledica u tim muško-ženskim odnosima je upravo odnos rodnih načela u dubokom i zadrtom (srpskom) patrijarhatu koja su distorzirana još više patološkom ovisnošću u kući ili kako bismo mi to rekli - mamin sin.

Kada je prirodno i normalno da se maldunče otrgne od majčinskih grudi i da počne da živi sopstveni život, tek ponekad se vraćajući u svoj dom, nostalgije, ljubavi i pažnje radi, ali nikako zbog nužde - to se ne desi. Majka prezupči trenutak kada je trebalo da pusti dete u svet i da se posveti sebi i sada svoje treće životno doba troši i dalje sakupljajući čarape sinu, perući mu posteljinu, kuvajući mu njegova omiljena jela. A sin, pak, naviknut na to, ne pada mu na pamet da se upušta u nešto gde svega toga neće biti. Živi kao bubreg u loju (ne kažem da je srećan, samo da je komforan) i majka i sin stvaraju patološki odnos. Ona više ne može da ga pusti, a on ne ume da se otrgne. I ceo svet počinje da se posmatra tim aršinima.

Svaka devojka na koju bude naleteo ili sa kojom bude započinjao neki ozbiljniji odnos će na neki način zapravo morati da nadmaši kevu. Na simboličkom planu, podsvesnom naravno, valjda to ne moram da govorim.

 

zasto-ne-mozete-da-nadjete-decka-u-srbij

 

On će baciti čarape i patike nakon dolaska sa posla, ali ga neće čekati spremljena klopa. Prazne limenke piva i kartoni od pice takođe se neće skloniti sami. Odspavaće malo, ustaće, ali će te čarape i dalje biti na podu. Nema majke, tog čarobnog kućnog duha koji sve za tobom počisti i sredi, kao da se ništa nije desilo. On navike nije stvorio, nije naučio. Majci nikada neće nijedna biti dovoljno dobra, a njemu nijedna neće kuvati kao majka. S druge strane, žene doživljavaju slične frustracije, jer opresivan sistem u kojem one obitavaju vrši dodatni pritisak upravo čuvenim "biološkim časovnikom" i društvenim očekivanjima i normama.

A ko će još da se bavi time kada na sve to ne možemo da sastavimo kraj s krajem? U (napaćenoj) Srbiji, ortaci su demaskulizovani, jer ne zarađuju lovu, a ovde je lova sve. Da se ne zamajavamo, lova je svuda sve, ali ovde joj je pridodata vrednost, jer kupuje apsolutno sve. Nikakav standard, nikakvi minimalni zahtevi ni za čime ne postoje. Sve je na prodaju, dovoljno je samo imati para. I ako ih nemaš to praktično znači da nisi muško. U mačo kulturi Srbije, nemati (dovoljno) love je društveno samoubistvo. Zato tupavi, neobrazovani balvani i obitavaju na pozicijama na kojima su, udobno zbrinuti, dok mi, "mali" hipsteri, u nedostatku samodovoljnosti i nesposobni da ližemo sopstvene rane se okupljamo u ekipe gde jedni ližemo druge i stalno tražimo pažnju i potvrdu sebe u spoljašnjoj sredini.

 

Kulturološke odrednice umesto da budu opisni pojmovi, u nedostatku samoostvarenosti postaju normativni. I samim tim to što neko sluša narodnjake odmah postaje vrednosna kategorija, a ne opisna. Razvija se narcizam malih razlika, palanački sindrom i jedna sveopšta kultura večitih izgovora i letargije. Levičari bi da menjaju svet, ali ostaju zaključani u svojim teorijama bez stvarnog kontakta sa sredinom u kojoj su. Desničari bi da stoje okrenuti leđima celom svetu, pa se čude što žive kao zadnje rupe na svirali.

A ostali bi da menjaju svet, ali im prekratko traje baterija na ajfonu. Na putu od tekme do partije sonija, dok nas ortaci tapšu po ramenu, sedimo zagledani u sopstveni pupak. I naravno, kako neka žena da nađe dobrog frajera i zašto bi se neka žena uopšte zaljubljivala u večiti potencijal onoga što bi on mogao da postane dok stvarnost uporno igra svoju igru i dokazuje suprotno. Izgleda da se, u nedostatku tih "stvarnih", žene ipak zaljubljuju u slike o svojim muškarcima, jer im valjda i nije preostalo mnogo drugih opcija.

 

http://www.vice.com/rs/read/zasto-ne-mozete-da-nadjete-decka-u-srbiji

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прочитао сам текст... ево моје личне перспективе.

 

Не слажем се са тиме да су то "нереална очекивања". Много се о томе данас говори на ту тему јер је усамљеност бољка савременог друштва, брак је нестална категорија, а романтичне душе често извисе.

 

Шта се променило у односу на времена када није било тако? Променило се то што више нисмо на селу и што више домаћинство не служи за производњу, него идемо и радимо за неког другог, а дом нам постаје место одмора, улагања и душевног мира. Да и данас људи од зоре до мрака проводе на њиви или уз стоку, венчавали би се и даље са 15, рађали по десеторо деце од којих би преживело троје-четворо и било би им добро. И у она стара времена, интелектуалци, уметници и истински слободни људи су често били усамљеници. Мени данас не треба "друуга" која ће да брине о кући док сам ја са воловима и спрема ручак, нити мојој "други" треба "чоек" кадар да повуче и потегне и донесе месо и пшеницу, ја радим од 9 до 5 и треба ми сродна душа са којом ћу да се смејем истим стварима и са којом могу да разговарам и уживам у темама које су нам обома интересантне, а наравно како смо сви прешли 25. и више, тражимо и ту толико критиковану физичку привлачност... јер и ђаво је леп са 16, није исто матора сељанка од 23 и млада грађанка од 35, нити је исто лоша прилика на селу у виду младића који је вредан, јак и леп ко уписан, али без имања, и добра прилика у граду у виду момка из града од 37 који јесте онако мало никакав, али има сталан посао. Тражимо квалитет у животу, а то има цену и то се не може градити са особом са којом не желимо да будемо само зато што нам неко каже да имамо "превисоке критеријуме". Високи критеријуми, осим ако нису плод неких психичких проблема, представљају наше капацитете и оно што заиста можемо добити. Само што се то често карикира.

Добро си брате проценио ситуацију, некада се тако морало, да смо ми на њиховом месту сигурно  би , поступали  као они

а стари да су на нашем месту остајали би нежење и неудате.

Мој предлог је увести ПОРЕЗ НА НЕЖЕЊЕ И НЕУДАТЕ /јесте да бих сама себи скочила у стомак/али у питању је опстанак нације, и нема места

себичним индивидуалним размишљањима. :)7896634 Све после 25 да се опорезује.Драконске мере једино могу помоћи. :pucpuc2:

Па кад би ти ребнули порез, који ако не платиш као струју сваког месеца

,а оно ти на врата закуца запленитељ, не би се питали и тражили длаку у јајету , сваки би нам иоле нормалан био фин/а/.

И плус две муве једним потезом, и наталитет :koka10: /опстанак нације/и запошљавање контролора склопњених бракова да нису само обичне регистрације.

/пошто смо познати као народ који увек нађе алтернативу.

Одох ја у политичаре. :) :) :pucpuc2:

Share this post


Link to post
Share on other sites
Мој предлог је увести ПОРЕЗ НА НЕЖЕЊЕ И НЕУДАТЕ

 

Може, али онда да уведу пореске олакшице за две и више жена. И да укину царине на увоз жена из иностранства (много је скупо тренутно...)

Share this post


Link to post
Share on other sites
и запошљавање контролора склопњених бракова да нису само обичне регистрације

 

А како ће да контролишу? Да седе у фотељи док се ово двоје не поватају? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

А како ће да контролишу? Да седе у фотељи док се ово двоје не поватају? 

12:smeha: Па оно као код добијања зелене карте. :) Да ли су пријављени на истој адреси, нема развода минимум 3 год, па тест шта знају једно о другоме, мада би на том тесту и многи који су и 20 год у браку пали. :) :) :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...