Jump to content

Српска Историја


Данче*

Препоручена порука

ISKRA.CO

Виктор Бејатовић, рођен у Београду 1977, антрополог, аутор књиге „Лепеза смрти“, о злочину „просвећене Европе“, маскиране у...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  • Одговори 205
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • 1 month later...

Лука Радоњић, sa FB
  
Komite i Litijaši

Komite. 
Zvaničan naziv: Komitsko -patriotski pokret. Čine ga pristalice bivše vlasti DPS-a. Podržali pokušaj otimanja crkvene imovine. Nisu protestovali protiv korupcije, pljačke i represije. Organizuju se u auto kolonama sa crvenim (državnim) zastavama. Bakljade im nose rizik izazivanja požara, kao u slučaju kotorske tvrđave, skloni sudarima u saobraćaju, bakljadama u sred tunela, svađama sa starijim ljudima i napadima na bilborde. Miljenici bivših i nekih sadašnjih policijskih funkcionera. Izgubili na izborima 2020. godine.
Podrška: Zonjo i Buksovci, Antena M Darka Šukovića i Draginja Vuksanović. Rivali ih iz milošte zovu "divlje pleme". Glavne zastave: Aktuelna državna zastava, krstaš barjak, zelena “gaetuša”. Druge zastave koje se mogu vidjeti na njihovim okupljaniima: Zastava Republike Hrvatske.
Osnovni slogani i pokliči: “E viva Montenegro!”, “Da 'e vječna!”, “Posrbice napolje!” i pokliči protiv Crkve. Pjesme: “Oj svijetla majska zoro” (verzija kolaboranta Sekule Drljevića), “Ko to sinoć kroz Cetinje prođe”, “Što ste na nas digli hajku, četničku vam ebem majku”, “Nećete u Čavoglave dok smo živi mi” (Čavoglave, selo u opštini Ružić, Republika Hrvatska).

 

Litijaši, trobojkaši.
Zvaničan naziv: Nemaju ga. Čine ga pristalice odbrane pravoslavnih svetinja i protivnici autokratije DPS-a. Mnogi od njih i ranije učestvovali na demonstracijama protiv korupcije i krađe izbora. Organizuju se u auto kolonama sa trobojkama. Često bili na meti policijske represije. Izlazili u litije po snijegu, mećavi, kiši, sunčanim danima. Nacrtaju trobojni mural, bivša vlast im ga prefarba i privede ih, sjutradan osvane još 20 takvih. Našli se na udaru suzavca, šok bombi, pendreka, hapšeni, privođeni - izašlo ih još više. Predsjednik države ih nazvao “ludačkim pokretom” - porazili ga na izborima. Učesnici svih litija SPC.
Pobijedili na izborima 2020. godine.
Podrška: MIM serdari i IN4S.
Glavne zastave: Trobojka Kraljevine Crne Gore, krstaš barjak, trobojka sa četiri ocila i druge crkvene zastave. Druge zastave koje se mogu vidjeti na njihovim skupovima: zastava Republike Srbije. 
Osnovni slogani i pokliči: "Ne damo svetinje", "Ne damo Kosovo", "Nek se čuje sa nebesa, nema više DPSa, Milo lopove!"
Glavne pjesme: "Ne damo svetinje", "Veseli se srpski rode", "Mi smo deca neba", "Sini jarko Sunce sa Kosova", "Onamo, namo", "Sviće, sviće rujna zora", "Daće Bog i Sveta Mati, da se jednom sve povrati".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Четрдесет хиљада мученика (преко Албаније)

Бранислав Нушић познат је као највећи српски комедиограф, међутим мало је познато његово дело Деветстопетнаеста – трагедија једног народа, мемоарска ратна проза, која описује страдања српског народа приликом преласка преко Албаније. Не само да је Нушић гледао и записивао патње других људи, већ је и сам осетио трагику рата – изгубио је сина јединца. У спомен онима који су дали своје животе, Нушић износи своје мисли и своја осећања, али и осећања читавог народа у тим тешким тренуцима:

Али, слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је  изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек када су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаном, белом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.
То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце. Ишло их је четворо по четворо у војничком реду, а невојничка држања. Пролазили су, проазили сат, два и три. Цео је покрет на друму застао да пропусти многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.
Била су то све деца, млада као роса, још неогарених уста, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патње. Било их је ваљда око 40 000 деце, која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути. Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор, и глад, испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо ведрину на лицу. Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед старца од осамдесет година/…/
…нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и од зиме, где ће се давити у блату и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат. Нисам ни слутио да ће од 40 000 српске деце за месец дана 36 000 наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно 

Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама. Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацимо на жртву четрдесет хиљада младенаца – мученика!
Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали поред друма те их посматрамо. Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених? /…/“
(Бранислав Нушић,  одломак из Деветсто петнаеста – трагедија једног народа)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Београд за време деспота Стефана Лазаревића – 3Д анимација

 
 
Уздигнути стеновити брег који наткриљава састав две моћне европске реке, Саве и Дунава, био је као створен за подизање града. Током векова тај град је мењао многе становнике и господаре, изглед и величину, али никада свој доминантни положај. Његове зидине белиле су се из даљина придошлицама и зато је коначно добио име Београд. 
Београд, Деспот Стефан Лазаревић
Београд за време деспота Стефана Лазаревића – 3Д анимација
Београд, Деспот Стефан Лазаревић
Београд за време деспота Стефана Лазаревића – 3Д анимација

Путник који би бродом из далека допловио под београдске бедеме, остајао би задивљен чврстином тврђаве, висином кула и складношћу дворца на самом врху брега. Гоњен поветарцем са ушћа, брдо би клизило поред града, откривајући све нове и нове грађевине, улице и тргове да би се на крају смирио у једном од градских пристаништа. А путник са тог брода, којег бисмо данас назвали туристом, могао би да види у градском календару да је година 1403. – сам почетак петнаестог века.

Јер тада, пре равно 600 година, Београд је први пут постао престоница Србије. У то време господар Србије био је деспот Стефан, син кнеза Лазара. Тражећи, због опасности са југа, место за главни град своје државе што даље на северу, вештим дипломатским преговорима успео је да од Угара добије Београд и да од прилично запустелог и урушеног насеља у кратком периоду од свега 23 године изгради потпуно нов и блистав град.

У својој повељи издатој у самом граду деспот каже: „Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд који је по слуачају разрушен и запустео, саздах њега и посветих Пресветој Богородици.“

Као образован и профињен човек, писац најлепших редова старе српске књижевности, страствени читалац и поседник библиотеке, деспот Стефан је првенствено желео да од Београда створи економско, културно и црквено средиште земље. Многим значајним повластицама записаним у свечаној повељи која је имала златан печат са сликом града, деспот Стефан је привукао бројне трговце, занатлије и друге становнике, како из своје земље, тако и странце. Да би свим досељеницима и гостима омогућио безбедан боравак у граду, деспот је по запоседању Београда прво обновио стара утврђења, одбрамбене куле и бедеме.

Утврдивши зидине, Стефан је затим изградио горњи град и, као посебну целину, унутрашњи град са комплексом двора заштићеног моћном кулом названом Небојша и вратима са покретним мостом. Ту је становао сам деспот, његова родбина и властела. Али, главни живот одвијао се у доњем граду где је замах трговине и занатства, захваљујући деспотовим повластицама, био толико силан да се град десетоструко увећао тако да је морао бити непланирано дозиђиван. Осим српских трговаца, деспотових поданика Београд су понајвише насељавали и посећивали Дубровчани и Угари, а у нешто мањем броју Французи, Италијани, Млечани и остали. Данашњим речником могло би се закључити да је, између осталог, Београд у време деспота Стефана био прилично развијено туристичко место и да се долазило у шопинг, а  понуда на београдској тржници била је богата и разноврсна. Највише су се извозиле руде: олово, бакар, жива и племенити метали сребро и злато, затим коже, восак и сир. Увозили су се со, зачини, слаткиши, скупоцене тканине, одећа, накит и бисери.

То значи да је куповна моћ Београђана и Београђанки била на високом нивоу чим је владала толика потражња за луксузном робом. У тако богато насељеном граду налазило се црквено средиште српске државе – столица београдског митрополита, ексхарха свију српских земаља. За те потребе деспот гради митрополитску цркву Успеније Пречисте Владичице на источној страни града у пространом врту украшеном сваким насадима. Поред ове било је још неколико цркава, па чак и католичка епископија коју су користили странци. Овакав развој Београд је достигао захваљујући мирном раздобљу које је својом вештом и мудром политиком обезбедио деспот Стефан тако да моћне куле и силне зидине нису морале да служе за одбрану од непријатеља.

Путници са свих страна, са истока и са запада, са севера и југа, могли су безбедно да посете престоницу Србије. Београд их је срдачно примао и остајао им у лепој успомени. Београд је и данас такав, гостољубив и срдачан и зато посетите Београд, град који је пре шест стотина година први пут постао престоница Србије и до данас остао њено културно, економско и туристичко средиште.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко год од форумаша користи Twitter, топло саветујем да запрати налог ”роткварија”. У питању је налог једног историчара који јако често поставља информације из историје Срба, може се пуно сазнати и научити: https://twitter.com/rotkvarija9

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...