Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Изида

Milunka Savić - zanemarena i zaboravljena srpska heroina

Оцени ову тему

Recommended Posts

Videh, Rakiću, temu koju si upravo otvorio (o nastavku akcije postavljanja bareljefa u holu Doma Vojske).

Zar ima dileme da je, već međ prvima, i Milunki tamo mesto..... makar i tako, skromno, da ispravimo sramotu zaboravljanja.

Ostaje mučno pitanje : ko je odredio kriterijume tj. ko zapravo odlučuje o "nominaciji" , ko sprovodi, ko plaća..... da l su se setili nje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Videh, Rakiću, temu koju si upravo otvorio (o nastavku akcije postavljanja bareljefa u holu Doma Vojske).

Zar ima dileme da je, već međ prvima, i Milunki tamo mesto..... makar i tako, skromno, da ispravimo sramotu zaboravljanja.

Ostaje mučno pitanje : ko je odredio kriterijume tj. ko zapravo odlučuje o "nominaciji" , ko sprovodi, ko plaća..... da l su se setili nje.

Не знам. Акција свакако није затворена и трајаће још (хол је велики :))) ). До сада су, по сећању (сви су "испраћени" на Форуму), барељефе "добили" Арчибалд Рајс, генерал Драгашевић, Ђорђе Вајферт, Коча Поповић, Надежда Петровић, Дис, Свети-игуман Пајсије и ђакон Авакум... Тако да, врло је могуће да ће и наредник Милунка Савић "добити" свој...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Промоција књиге о Милунки Савић

 

У Атријуму Дома Војске Србије данас је представљена књига „Милунка Савић витез Карађорђеве звезде и Легије части“ групе аутора, у организацији Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912-1918 и Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца Београд.

DUS_8777.JPG

 

Књига је објављена у оквиру другог кола едиције „Србија 1914-1918“, издавачке куће „Прометеј“ Нови Сад и Радио-телевизије Србије, а написали су је др Видоје Голубовић, Предраг Павловић и Новица Пешић.

DUS_8796.JPG

 

О књизи су говорили власник „Прометеја“ и уредник Едиције Зоран Колунџија, уредница у РТС-у и ауторка филма и изложбе о Милунки Савић Слађана Зарић, уредник за издавачку делатност у РТС-у и извршни уредник другог кола споменуте едиције Драган Инђић, а у име аутора присутнима се обратио Видоје Голубовић.

DUS_8780.JPG

 

Они су истакли да Милунка Савић није била само војник, него и мајка, послератна хуманисткиња, болничарка, поносна, радна и поштена жена, синоним за патриотизам и херој, у рату и у миру. Такође, наглашено је да постоји велика разлика „где је Милунка Савић сада, а где је била пре две године“, пре него што су филм и изложба пружени на увид јавности, као и да и даље постоји потреба да се о њој и њеном животу истражује.

DUS_8807.JPG

 

Данашњој промоцији присуствовали су и чланови породице Милунке Савић.

 

МОРС

Share this post


Link to post
Share on other sites

kakva bre heroina?

 

... мајкице, Милунка, много нас је дубоко несрећних...Бог да ти души прости, и нас сироте да помилује молитвама твојим... да ти следујемо... амин, Боже дај...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тужна судбина српске хероине – Комшије откриле детаље о тешком животу Милунке Савић

Piše: Milan Bogojević

                                                     Тужна судбина српске хероине – Комшије откриле детаље о тешком животу Милунке Савић     

                                                              Једна од последњих фотографија Милунке Савић

Желео сам да видим где је, како и са киме живела чувена Милунка Савић, хтео сам да сазнам нешто више из прве руке,  да чујем неку другачију причу од људикоји су је познавали...

Одлучио сам да посетим улицу Осме нове, данас Милунке Савић, у којој је она провела највећи део свог живота. Улица се налази на Вождовцу у близини Саобраћајног факултета, једносмерна је и дуга свега стотинак метара. Одабрао сам за посету леп недељни дан јер сам знао да је тада највише људи код својих кућа и да су ми самим тим и шансе веће да пронађем некога ко јеможда познавао Милунку Савић.

Како сам ушао у улицу одмах сам налетео на једног старијег господина, помислио сам да би можда он могао познавати Милунку. Поздравим га, представим се и приупитам о Милунки, нажалост господин се касније доселио и није је познавао. Чуо је приче... Ипак, сазнао сам да је тек двехиљадите године улица асфалтирана, што значи да је најодликованија српска ратница кишнедане проводила у блату док је лепо време доносило „само“ прашину. 

Кућица коју тражим је означена бројем 25, знам да се на кући налази спомен плоча те сам је брзо и лако пронашао. Понео сам са собом један цвет који сам желео да ставим на спомен плочу у знак поштовања. На путу до куће срећем једну госпођу од педесетак година, питам је где је кућа у којој је живела Милунка Савић. Она каже да не зна!! Питам је да ли зна зашто се улица зове „Милунке Савић“, добијам одговор „Због неке чувене жене, ваљда...“. Не знам да ли да се смејем  или плачем. Питам још за сваки случај да ли се скоро доселила овде. Каже пре десетак година. Настављам да тражим кућу, поприлично збуњен,  још се више збуним кадасхватам да се Милункина кућа налази на свега двадесет-тридесет метара од неупућене госпође. Стајем испред куће, читам спомен плочу на којој пише: „У овој кући живела је легендарна Милунка Савић – учесник ослободилачких ратова 1912 до 1918.“ и не верујем. Питам се по ко зна који пут „Какав смо то народ?!“, како смо дозволили да кућа тако пропадне, кров само што се није урушио, а споменута плоча на који сам желео да поставим цвет је срамота сама за себе. Тек мало већа од формата папираА4, неизгледна, текст се тешко чита...Када сам се вратио кући нашао сам податак да је била предвиђена заменаплоче пре неколико година са већом ирепрезентативнијом, али се није на крају одустало јер се није уклопила у буџет општине Вождовац?! Покушавам да отворим капију, не иде, закључана је...

„Нису они ту“ – јави се мушки глас иза мене,

  „Они су на Новом Београду“.

Остављам цвет на огради и пружам руку човеку, представља се

„Миле, Миле таксиста. Преселили су се на Нови Београд. Сврате понекад. Јел ти неко од њих треба?“.

Представљам се и објашњавам разлог свог доласка, питам га да ли се можда сећа Милунке. Добијам потврдан одговор и позив на кафу. Прихватам са задовољством, нестрпљив да чујем како се Милунке сећају они који су је познавали...

Креће разговор, нижу се приче и сећања на Милунку коју мој домаћин ословљава са „баба“, то ми на почеткунекако пара уши, али брзо схватам да је тако ословљава од миља, видим да је Миле доживљавао као своју бабу, па отуд и то ословљавање...

„Баба је била лаф. Тешко је живела, али никада није клонула духом. Знаш ли да је живела са ћерком која је била болесна? Није јој било лако, није... Нико им није долазио, биле су заборављене. Само су јој долазилиФранцузи, једном годишње. Тада дође цела свита, пуна улица бесних аутомобила. Дођу и ови наши, обећају да ћеим помоћи да ће све бити боље, па онда их нема до следеће године...

Питам га да ли су знали ко је била Милунка, сећа ли се неких анегдота...

„Причала нам је баба често о ратовима. Волела је мало да се хвали. Поседамо око ње, а она почне да нам причакако је рањавана, како је одликована... Једном тако у сред приче изнесе неки скупоцени бодеж, ко зна од кога добила и поклони ми. Каже „Узми Миле да се сећаш своје бабе“ Ја га однесем кући, а тата за уво и натера ме да брзо вратим. Био сам дете и нисам знао колико је било вредно то што ми је дала. Не можеш да верујеш каква је то жена била, мало је имала, а и то мало би ти дала. Није дете прошло поред ње, а да није износила бомбоне и чоколаде. Сад кад ти причам ни сам не знам одакле јој... Знаш ли да су се храниле из народне кухиње?“

Нисам то знао. Опет сам остао изненађен и у неверици. Како бре? Спонтано ми излете...

„Ето, сваки дан би Зорка одлазила по храну. Некада би им и довозили. Кажем ти тежак живот је баба имала. Видео си кућу где су живели. То су две собице. Њих две би живеле у једној док су у другој држале угаљ са којим су се грејале зими. Лети би баба седела по читав дан на клупи испред куће. Говорила је да су је Французи хтели да је воде за Париз, да јој дају кућу, пензију и послугу. Није хтела. А боље да је отишла...“

Питам га за унуке и осталу породицу.

„Не сећам се да је ико долазио. А знао бих, па нон -стоп сам био у улици, а често и код ње... Не знам, не сећам се.

Износим неке од података које сам до сада пронашао и сазнао о Милунки Савић. Наглашавам њена одликовања, заслуге желим да видим колико зна о томе и видим да је није упознат са тим детаљима. Он је познаје као жену и комшиницу, његова визура је другачија и ја му завидим што је познавао такву жену.

„По природи је била бучна.  Често је викала и још чешће псовала. Ипак, никога није увредила нити се са неким од комшија свађала. Сви су је изузетно поштовали и волели.“

Причамо још једно време, захваљујем се Милету на разговору и крећем, а он ме на изласку упућује на првог комшију „Сврати до ове куће пре Милункине, ту живиДушко он је био директор у БИП-у и можда највише зна о баби. Били су кућа до куће...

Климам потврдно главом и још једном се захваљујем. Долазим до куће на коју ме је Миле упутио и позивам комшију Душка. Опет упознавање, представљање и објашњавање, сада то већ лакше иде, он ми је четврти саговорник тога дана.  Душко Ђоковић пристаје врло љубазно да поразговарамо о Милунки. У разговору пак не сазнајем ништа ново, али добијам потврду готово свихприча претходног саговорника. Он се сећа ипак да је Милункин унук Дејан Станков долазио код бабе и да се играо са њим. Интересантно да и он Милунку ословљава „бабом“. Питам га да ли долазе новинари, историчари... да ли се неко интересује за Милунку Савић. И добијам помало и очекивани одговор „НЕ“.

Након кратког разговора добио сам обећање од Душка да ће покушати да пронађе видео касету са прославе на којој су градски челници 1972. Милунки Савић уручили кључеве од једнособног стана у улици Браће Јерковића и да ће ми је радо поклонити.

Захваљујем му се и крећем кући.

Доста је за један дан, у ствари доста је за читав један живот, али срамоте и туге.

Питам се док улазим у стан и грлим своју децу јаче него иначе,

 „Докле ће херојима ова држава бити маћеха? 

http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/tuzna-sudbina-srpske-heroine-komsije-otkrile-detalje-o-teskom-zivotu-milunke-savic-

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Besni na RTS zbog heroine Milunke Savić

Javni servis Srbije je premijeru filma o Milunki Savić pomerio na RTS 2, čija gledanost je mnogo manja od Prvog programa.

Radio-televizija Srbije  je premijeru filma "Ono malo časti" reditelja Filipa Čolovića  o srpskoj heroini Milunki Savić zakazala za petak u 21 čas na RTS 2, kanalu koji ne može da se pohvali velikom gledanošću.

RTS-u, koji je učestvovao u stvaranju ove istorijske drame, ekipa filma je zamerila što je premijera pomerena i što nije bilo ni organizvane konferencije za novinare.

"Ovo je igrani film. Premijera. Ali, za nju nema mesta na Prvom programu. Osećam tugu i stid zbog takvog odnosa prema njoj! Još i bez konferencije za štampu. E, moja Milunka, da si danas živa, ne bi ti dali ni WC da čistiš. Toliko o nama i heroini", rekla je glumica Ljijljana Blagojević koja u filmu tumači lik Milunke za "Informer".

Jedina žena među srpskim herojima 20. veka

S njom se slaže i kolega Miodrag Krstović, koji žali što milionska publika neće imati priliku da vidi heroinin neverovatan život.

"Očajan sam zbog Milunke. Voleo bih da gledaoci saznaju šta je ona sve uradila u životu. U filmu ima mnogo podataka o njoj, koji su važni. Neko bi trebalo da objasni tu odluku", istakao je Krstović.

Reditelj Čolović tvrdi da ne razume kako je došlo do toga da jedna toliko važna istorijska bude skrajnuta.

"Nažalost, film će biti prikazan na RTS 2, umesto da ima premijeru na najgledanijem, Prvom programu. Cela ekipa je ogorčena zbog toga. Iskreno, nezadovoljan sam. Niko nam nije objasnio zbog čega je tako odlučeno. Jedino RTS može na pravi način da se bavi srpskim istorijskim i kulturnim nasleđem, a ako ovako budu nastavili, to je onda katastrofa", zaključio je on.

Narodni heroj jer je prenosila polne bolesti

Pres služba RTS-a smatra da se nisu ogrešili o Milunku Savić i naglašavaju da je priča o heroini bila maksimalno zastupljena.

"Vreme i program emitovanja smatramo primerenim i prikladnim, jer će i ostali sadržaji toga dana biti u znaku primirjka u Prvom svetskom ratu. Drugi program, koji pominjete s omalovažavanjem, sastavni je i ravnopravni deo RTS-a. Prvi i Drugi program Radio-televizije Srbije jednako se vide u Srbiji. Gledaoci prema interesovanjima biraju termin i program koji će gledati. Vreme je da izbor bude i Drugi program", poručili su iz RTS-a za "Informer".

 Premijera filma će biti u petak 11. novembra, na RTS 2 od 21.00 čas.

http://mondo.rs/a955202/Zabava/TV/RTS-premijera-filma-Ono-malo-casti-Milunka-Savic.html?utm_source=facebook&utm_campaign=mondofb&utm_medium=social&utm_content=novembar

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тако неки виде ствари.Али само неки.

Неке теме се и отварају само на друштвеним мрежама и ту се и завршавају.Живот је ипак нешто другачији.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...