Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Njima je bilo najviše dato,zato su i reči Isusove oštre.Porodi aspidini,ubice proroka i slično...

I ovde kod brata mi slatkog kratosijanija, cu biti kratak.

 

Vera im je bila nebeska a oni su cekali zemaljskog cara i jos ga cekaju. Zasto su takvi kakvim ih Hristos naziva? Zato sto nebo vidi a zemlja skilji i moza da se sakriva.

 

To su ljudi koji napustise veru izabranog naroda svojom voljom a Hristos jasno daje do znanja da ih odlicno vidi i svi oko Hristosa Isusa.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, то је решење којима многи прибегавају. Налази се код многих Отаца. И ја му донекле нагињем (тј. да је у неким и многим случајевима тако, па и да су анђели у питању), али мислим да није исправно. За визије и снове да, али за физику, не. Свеци се јављају у својим васкрслим телима. Како старац Пајсије може да пољуби нос Јефимији? Није она ни душа ни холограм, а такође је бесмислено да она часком направи себи неко тело па да га после баци.

Sve to stoji, nego sam htela kazati da je mi se cini da su te teme jos uvek neprihvatljive, apropo dela "na radost cele Vaseljenje". :)

Исус их је одбацио и у овом свету им је као Бог рекао "Одлазите од мене, не познајем вас". То није реакција мржње, већ јасна порука да их ТАКВЕ не воли нити признаје. Не да не воли њих као њих, већ као оно што су одабрали да буду.

Pa, da, birali su da svoj identitet zasnuju na ulozi koju imaju u svetu i time ponistili sopstvenu licnost. Valjda. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
Знамо, генерално, из Павла да Бог жели да се сви људи спасу. Међутим то се не дешава. Али из истог Павла треба да видимо како Бог кажњава. И то врло радо. Да не набрајам стихове. Бићемо сакати ако узмемо једну само причу, страну медаље. Знам ја добро да је Бог сладак. Али тај исти је и одвратан. Даје да на бојишту ратник одсече полни уд другоме и да му га стави у уста... Јесте то наш грех. Али, зашто га допушта кад је могао да створи свет из сликовнице? Скоро погибе породица једног мог пријатеља... И, где је био тај слатки Бог? 

 

 

Да, да Оче, у праву сте. Кога Бог воли, онога и кара.

Све је јасно Богу који то чини, само мислим да нама није довољно јасно. Нама се чини да је одвратан, неправедан, али он такав није. Ми видимо сужено, Он види бесконачно. Наша је перспектива мравља, Његова ,,орловска,,. Он делује на разне начине, али свако Његово дејство је чисто као суза. Нама се чини неправедним, али Он то није. Користи све могуће начине да нас излечи. Понекад сече и ампутира, а понекад маже благе мелеме.

Бог је створио слободне људе који могу чинити шта им је воља. Бог је непредвидив. Понекад је Његова сладост за нас горка горчина, у томе је тајна, проблем је у нама, не у Њему.

 

 

 

 

Видиш, Писмо је неко религијско искуство које обухвата више од двадесет векова, ако не и много више. И те приче нису у савршеној хармонији. Различити се богови ту појављују. Тако у Јова имаш Сатану који чини део Божијег дома. После никако. Изопштен. И нигде Писмо не вели: Молите се за Сатану. То о чему ти говориш је филозофија по човеку. А ми треба да се руководимо писмом.

 

 

Ово подебљано је апсолутно тачно. Јасно је да је Сатана изопштен. Али то уопште не искључује Божију љубав према њему (њима). Сатана је самог себе изопштио.

Бог није престао да га воли. Божија Љубав је вечна и свеобухватна. Многи су се молили за врага и искуствено познали да то нема никаквог смисла ( један савременији случај је случај са Пајсијем Светогорцем ). Када би сатана само једним мигом показао покајање, вратила би му се сва пређашна слава. То доказује луду Љубав Божију.

Нису сви свети достигли меру љубави према самом ђаволу, зато се и разликују у слави, а  многима нам је ово нејасно јер искуствено не познајемо ово стање обожења.

 

 

 

 

 

Јер, ко ти је рекао да је Бог добар? Да си био неки дан у Јасеновцу или Аушвицу, можда не би писао овако. Не буди самоуверен као Петар, који се после утроња. Да је Бог добар и љубав то можеш да знаш само из Библије (и предања које ју следи).

 

 

Патер, апсолутно сте у праву за Петра. Имам свакодневна искуства са тим  :)

Но, баш ова два Логора сведоче Доброг Бога. Само не доброг из ове наше земљане рационалне перспективе. 

Да, из Библије и Предања, али ако не постоји и лично сталнонапредујуће искуство у покајању ( у духу разбојника на Крсту ) онда џаба и Писмо и Предање. Нити ће мо разумети нити оскусити Исуса Христа.

 

 

 

Ако погледаш у своје срце, видећеш да једнако не волиш ни своје ближње. Неке мање, неке више, а тек непријатеље! И то је добро. Јер не можеш једнако да све волиш, јер то не би била љубав него равнодушност. Најгоре је када кажеш: ја га волим као... Наједеш се добро, легнеш у кревет и онда волиш цео свет... Банализујем, наравно. Воли ти човека који је поред тебе. Свађај се са њим. Тако ћеш испунити: Волите непријатеље. У пустињи си и волиш непријатеље. И ја бих их волео. Али, воли и оног за кога знаш да ти сада чини зло. То не значи да будеш будала и да пустиш да те неко прекоље. И сам Исус је много пута се склонио са пута будалама. павле се спуштао у корпи са зидина, Петар бежао. Исусово страдање је посебан случај и не и било нормално позивати се на њега као да је у контрасту са овим о чему говорим. Надам се да сам помало био јасан...  

 

Све је ово јасно као дан. Нема ту никаквих проблема.

Само је разлика у томе када ступимо у стање обожења, или ходимо ка том стању, и када стојимо оваки какви смо. Стари Адам је неспособан. Али када благодат откључа Новога Адама у нама, онда се отварају нови хоризонти и бивамо онакви какви никада нисмо били.  

 

Као Исус на Крсту ( Оче опрости им је не знају шта чине ) и као Стефан кога каменују који понавља те речи....

То је наш Циљ... све остало је ......

 

Свако Добро :bendoff:  :)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

I sada jos kratko da ponovim jednu sabranu rec na temu.

 

Nemojmo da se vredjamo vise negoli zasluzujemo i sve ce biti Hristoliko oko nas.

 

Dakle cilj teme i jeste taj, da covek ponekad zasluzi i jako uvredljivu rec.

 

Na zalost, danas sve vise i vise ima stakleno uvredljivih. Preporucujem izbegavanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добра порука у целини, али само ћу ово да коментаришем. Слажем се са оцем Зораном када каже да ако их је Исус волео, а понашао се према њима онако како се понашао, онда би он био лицемер. Исус их је одбацио и у овом свету им је као Бог рекао "Одлазите од мене, не познајем вас". То није реакција мржње, већ јасна порука да их ТАКВЕ не воли нити признаје. Не да не воли њих као њих, већ као оно што су одабрали да буду. И ту милости нема. Њима није рекао "Покајте се" и позвао их себи, а јесте дошао због грешника... што значи да их је сматрао не само много већим грешницима него што су проститутке, лопове, порезнике и царинике, него као свесне савезнике Сатане. Већ сам рекао раније, могао је Исус и да фарисејима одржи неку проповед по писму коју би они могли да разумеју, па да га бар део њих препозна. Кад већ није хтео да нпр. пред Кајафом загрми глас са нема "Ово је син мој љубљени". И са Никодимом је био строг, јасно му је рекао да се "мора наново родити", значи да као такав неће ући у Царство, а он му је приступио са поштовањем и као према учитељу. Једноставно је имао пик на фарисеје као свештенике, служитеље у храмовима и познаваоце писма... а они су једнако веровали да су праве слуге Божје као и данашњи свештеници. Школовали су се за то, познавали су писмо, знали да служе службе, следили пут својих светих предака и били убеђени да знају како ће се појавити Христос

 

 

Да брате у праву си.  Христос нигде и никад није осуђивао грешнике већ само фарисеје. 

Зато на планети земљи живе само две врсте људи : Фарисеји и Нефарисеји.

Исус доказује своју Љубав према њима јер им оставља простор за покајање. То је и доказао на Крсту, а и за њих је и разапет био..

Христова Љубав је онтолошка, не етичка

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Да брате у праву си.  Христос нигде и никад није осуђивао грешнике већ само фарисеје. 

Зато на планети земљи живе само две врсте људи : Фарисеји и Нефарисеји.

Исус доказује своју Љубав према њима јер им оставља простор за покајање. То је и доказао на Крсту, а и за њих је и разапет био..

Христова Љубав је онтолошка, не етичка

 

 

Мислим да се нисмо добро разумели, али ја не знам како другачије да кажем него онако како сам написао. Отац прима назад кући покајаног блудног сина, али блудног сина који блуди избацује из куће. Не зато што га мрзи, него зато што таквом сину неће да буде отац. Наглашавам, не ТОМ сину, него ТАКВОМ. Ако исус воли фарисеје, поставља се питање ШТА он то воли у њима, када су одабрали пут лицемерја и идентитет гордости и безумништва. Воли оно што нису, оно што би евентуално могли да постану? Алегорија са Оцем и децом, или Пастиром и стадом је добра у поређењима, у стварном свету ми смо зрели људи који бирају свој пут, а колико је ситуација озбиљна сведочи наш капацитет савршенства и позив да будемо савршени као Отац. Ниједан чобан не очекује од оваца да буду попут њега, нити иједан отац од своје деце тражи да буду зрели као одрасли. Ми нисмо малоумна деца, ми смо свесни шта радимо и одговорни смо за оно шта радимо. Има оних који се саплету, па заглибе у блато... њих је Исус пастирски подизао. Али фарисеји се нису спотакли и пали, они су одабрали другачији пут и на том путу им се не може рећи ништа друго осим "Ајд здраво".

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ако исус воли фарисеје, поставља се питање ШТА он то воли у њима, када су одабрали пут лицемерја и идентитет гордости и безумништва. Воли оно што нису, оно што би евентуално могли да постану?

 

 

Pa ovo je i bila poslednja ljubav Hristova upucena farisejima, jer ih nije nazvao aspide i neboubice, zato sto to nisu, vec im je jasno dao do znanja ko su i kakvi su i da ih svi vide jer ih pokazuje Sina Boga zivoga.. Umesto pokajanja oni biraju djavdjavov put i ubijaju Sina Covecjeg. Kraj svrsi se vreme, samo jos Otac to moze da presudi.

 

I tako dalje i zivimo ovim dogadjajima....

 

Zamisli, da ti rodjeni otac kaze kako si postao obicna narkomancina a ti se uvredis iako znas da je to istina? Prebijes oca i sakrijes mu vilicu :)) 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да се нисмо добро разумели, али ја не знам како другачије да кажем него онако како сам написао. Отац прима назад кући покајаног блудног сина, али блудног сина који блуди избацује из куће. Не зато што га мрзи, него зато што таквом сину неће да буде отац. Наглашавам, не ТОМ сину, него ТАКВОМ. Ако исус воли фарисеје, поставља се питање ШТА он то воли у њима, када су одабрали пут лицемерја и идентитет гордости и безумништва. Воли оно што нису, оно што би евентуално могли да постану? Алегорија са Оцем и децом, или Пастиром и стадом је добра у поређењима, у стварном свету ми смо зрели људи који бирају свој пут, а колико је ситуација озбиљна сведочи наш капацитет савршенства и позив да будемо савршени као Отац. Ниједан чобан не очекује од оваца да буду попут њега, нити иједан отац од своје деце тражи да буду зрели као одрасли. Ми нисмо малоумна деца, ми смо свесни шта радимо и одговорни смо за оно шта радимо. Има оних који се саплету, па заглибе у блато... њих је Исус пастирски подизао. Али фарисеји се нису спотакли и пали, они су одабрали другачији пут и на том путу им се не може рећи ништа друго осим "Ајд здраво".

 

 

Мислим брате да си мало погрешио. Не тера Отац сина, већ син сам напушта Оца. 

Јасно је ко су и шта су фарисеји и какав су пут изабрали. И данас постоје на разне начине. Њихова је слобода да су изабрали пут којим су пошли. 

Исус доказује своју љубав према свима, па и према њима, управо зато јер им даје могућност покајања. Знамо за Павла да се покајао.

На Крсту је рекао Оцу да опрости тим фарисејима ,,јер не знају шта чине,, . Зар то није доказ огромне и несхватљиве Љубави. Молити се за те исте злотворе који те распињу, притом знајући да се не кају, нити имају намеру. То је Љубав. Не тренутна, не етичка. Већ вечна и онтолошка.

Исус воли оно што је створио. Из наше перспективе то изгледа другачије. Исус даје суд, јер је вечни судија. Зна да су фарисеји пропали. Али Љубав остаје, јер шанса за покајање отворена. Бог нас не воли што смо добри или лоши, већ првенствено што смо Његова створења.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има заиста изванредних и обогаћујућих коментара овде. Чак нових особа које се јаве, мало залете и после јаве приватно. То ми се стално дешава. Треба времена. И ава Зоран има зло лице као и Бог. И инсистирам на томе да не смемо "сладити"! Треба времена да се укапирамо и разумемо. 

Видите, ја ни најмање нисам сладак и не може да ме звекне она Ис оптужба да Дижем споменике пророцима, да им украшавам гробове и да тако доказујем да сам исти као и моји оци! Размислите. Ис каже да је то доказ да су ови исти као и они који су побили пророке. Неко се пита, какав му је па то доказ? Савршен, јер лицемери су били ти који су побили пророке. Лицемери су обично, 90% на положају и имају средства за сличне подухвате. Нису пророци убили пророке, као што и сатана не устаје на сатану. Него ови.

Ја свесно малтретирам и провоцирам особе. Вређам их. Без пардона. И, што је најлуђе, многи се освесте и почну да размишљају. Да буду одговорнији. Да се запитају о Богу. Јер, мртав је тај Бог који те не изненађује. Ти си га уредно сместио у своје фиоке, све се контролише итд. Живот тече даље. Но, то ни најмање није тако. Бог мора да те ломи. Мораш да будеш у сукобу са Хр. Због тога он није "сладак". Ако све тече фино, мртав си и ти и та твоја представа о богу. Ван игре си.

Дошле ми вечерас неке италијанске бабе јеховистице. Да обрате моју ћерку. Онда сам их ја замолио да мало поразговарамо. Било је болно. Пљуштали су шамари. Не буквални, наравно. Али, јеховисти ми се обично никад више не поврате. И они су убеђени, ако и сви фундаменталисти да држе Бога за... Није битно да ли си католик, православан, протестант итд., али кад имаш овакав став, ти си мртав. О томе вам говорим. Бог је жив, а то значи да може да те опичи штапом, да те увреди, опсује. И сунце ме греје, али оно није извор мог живота.       

Share this post


Link to post
Share on other sites

...ево ме, мува у акцији... мало их знам да су толико бијени колико ја, а не знам никога на коме је већа милост Божија од себе... Бог бије другачије од нас... као дечко сам скачући у воду ударио у стену главом и са сломљена четири вратна пршљена једва преживео, Бог кара...могао ми је потурити јастук уместо стене када ме воли... елем, на то исто место, праћен погледима девојчица, ја сам скочио десет пута, једанаести пут када су моји другари крећући кући инсистирали да прекинем са ђипањем и пођем са њима, тај једанести пут сам узео каменчић и бацио га у реку, помисливши "сада ћу да скочим ту"... и скочио сам, кад оно гле нема јастука " Сурови Бог га је измакао... да, Бог Је Жив, и бије... слава Му и хвала за све... :)

е, и ја знам шта је скакање... мада не у облику ова 4 пршљена. Мене су само крпили...ноге и главу, али то је безазлено наспрам твог твога... Да му захваљујеш што си жив! 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najbitnije za razumevanje Boga, jeste da ga u sebi trazis i takav uzrastas sa tajnama Njegovim.

 

Velika greska je Boga traziti kod drugih, pa i da ti se jasno cini kako je neko doziveo nepravdu od Boga zivoga, ipak ne mozes znati taj tajanstveno intimni odnos koji svaki covek ima sa svojim Tvorcem.

 

I dok vredja i dok grdi i dok bije i dok spusta gnev jagneta, Boga je najbolje razumevati u sebi.

 

Zato nadjimo Boga i oslonimo se jedni na druge, razumevajuci ono sto covek coveku ima da kaze. Teme o.Zorana su takve, da svako pre ikakvog citata kojim ce zablistati na temi, mora ipak malo da ispita ono sto oseca i zna u sebi. Takva je avina provokacija i hvala Bogu na tome.

Share this post


Link to post
Share on other sites

наше уши огрубеле од ларме не чују и не разумеју тихи глас Љубазног и Милостивог Бога... :)

Pretera ga, brate... "Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vječni....." Matej

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само да појасним, нисам помињао библијску причу о блудном сину. Говорио сам о добром оцу и блудном сину. Неко ће рећи да би добар отац требао да скрушено ћути и блудном сину приставља кафу и даје задњи динар, ја кажем да би га добар отац истерао напоље да не брука и њега, ако већ брука себе. Библијски блудни син (не сећам се да ли се уопште назива "блудним"?) је сам отишао, а кад се вратио изазвао је љубомору доброг сина... али ја нисам о томе говорио. Није сваки грех исти. И овде сам "блудни" можда погрешно употребио, не мислим обавезно на сексуални блуд. Да ли је блудница која је доведена на каменовање тражила опроштај, да ли се покајала? Да ли је добила опроштај? Не, Исус јој је само сачувао живот и послао ју је са речима да не греши више. Опет и са њом, непокајаном, је био блажи него са непокајаним фарисејима. Тешко ми је о овоме да пишем, требало би да седнем и мало поразмислим о томе како што потпуније и прецизније изразим оно о чему говорим, пошто је очигледно да се не разумемо. Сада нажалост пишем само онако да изгледа може да сконта само онај коме је то већ јасно. Укратко, то нису љубав и мржња у људским оквирима, јер човек воли и мрзи људе, ма шта причао о томе да воли људе али не воли грех итсл. Хришћанска љубав и мржња... тачније пре "мрскост" него мржња... подигнути су на виши ниво. Фарисеји заиста нису знали шта чине и Исус није рекао да им Отац опрости све грехе... Не. Фарисеји и маса нису криви за убиство Сина Божјег, јер нису знали да је Исус то. Али јесу КРИВИ што су недужног човека дали да се убије, што су се наслађивали његовим мукама и што су урлали "Распни га, распни га". Од тога их никакво незнање неће опрати, јер су за то одлично знали шта чине.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Само да појасним, нисам помињао библијску причу о блудном сину. Говорио сам о добром оцу и блудном сину. Неко ће рећи да би добар отац требао да скрушено ћути и блудном сину приставља кафу и даје задњи динар, ја кажем да би га добар отац истерао напоље да не брука и њега, ако већ брука себе. Библијски блудни син (не сећам се да ли се уопште назива "блудним"?) је сам отишао, а кад се вратио изазвао је љубомору доброг сина... али ја нисам о томе говорио.

 

 

Нисам планирао да ћу оволико да се распишем, али сад куд пукло да пукло :D .

Опрости, мислио сам да си помињао Блудног сина из Јеванђења.

Па сад, све зависи. Свака личност и сваки блудни син је прича за себе. Апсолутна и непоновљива личност. Не постоје једнаки судови. У неком случају би би добри отац трпео, у неком не. Зависи од сина. Не може се униформисати. За неке има поправке, а за неке не. Али ипак, ако га отац отера не значи да га не воли, јер када би се овај блудни син опаметио, добри отац би га одмах примио назад ( мада Бог је више према нама као Мајка ).

 

Није сваки грех исти. И овде сам "блудни" можда погрешно употребио, не мислим обавезно на сексуални блуд. Да ли је блудница која је доведена на каменовање тражила опроштај, да ли се покајала? Да ли је добила опроштај? Не, Исус јој је само сачувао живот и послао ју је са речима да не греши више. Опет и са њом, непокајаном, је био блажи него са непокајаним фарисејима. Тешко ми је о овоме да пишем, требало би да седнем и мало поразмислим о томе како што потпуније и прецизније изразим оно о чему говорим, пошто је очигледно да се не разумемо. Сада нажалост пишем само онако да изгледа може да сконта само онај коме је то већ јасно. Укратко, то нису љубав и мржња у људским оквирима, јер човек воли и мрзи људе, ма шта причао о томе да воли људе али не воли грех итсл. Хришћанска љубав и мржња... тачније пре "мрскост" него мржња... подигнути су на виши ниво.
 

 

Није, није сваки грех исти, наравно. Блуд означава промашај, лутање. Сваки грех је блуд / промашај. Зато о. Зоран стално употребљава сличне изразе  :) .

 

Но, блудница је итекако добила опроштај :  

 

,,А када се Исус исправи и не видјевши никога до саму жену, рече јој: Жено, гдје су они што те тужаху? Зар те нико не осуди? А она рече: Нико, Господе. А Исус јој рече: Ни Ја те не осуђујем; иди, и од сада више не гријеши."

 

Ако нас Исус није осудио значи да смо слободни од греха.   

Шта би ја дао да сам био та блудница у том тренутку. После таквог догађаја, не верујем да бих више и најмањи грех у будућности направио. Тај догађај је тресао Космос!

 

Фарисеји заиста нису знали шта чине и Исус није рекао да им Отац опрости све грехе... Не. Фарисеји и маса нису криви за убиство Сина Божјег, јер нису знали да је Исус то. Али јесу КРИВИ што су недужног човека дали да се убије, што су се наслађивали његовим мукама и што су урлали "Распни га, распни га". Од тога их никакво незнање неће опрати, јер су за то одлично знали шта чине.
 

 

 

У томе је сва трагедија човечанства. Ја за себе никако не могу да тврдим да не бих био један од тих који су Га распели. Човечанство је распело Сина Божијег кроз руке и уста тих људи.

Криви су и за једно и друго. Грех из незнања је такође грех. Промашај остаје. Али Исус прима њихово покајање, само када би се покајали. Први се покајао капетан и удостојио виђења ( како каже о.Зоран  - Васкрсења ) ! Вероватно их има још много, само ми то не знамо.  Разбојник на Крсту није знао никакву теологију, али је за трен, у покајању, све задобио, сву пуноћу... све му је било јасно.... оно што ми годинама учимо....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...