Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Slažem se sasvim sa temom oče i u prilog svemu dodao bih neka kratka zapažanja po pitanju veoma pogrešnih uverenja kod ljudi u kojima "Bog na sve gleda bolećivo i mehanički" pa da se, po nekoj nužnosti, mora ponašati onako kako mi to patetično smatramo da treba.

Gospod je i Jagnje ali i Vladar; On prima kod sebe koga On hoće! "Milome svojemu daje san" ... zatim od onog koji nema uzima i to što ovaj uobražava da ima (naravno, ako Mu nije u volji, ako ima bolesna i ohola uobraženja) i sve to daje onom koji već sve ima!? Jednom Apostolu kaže za drugog Apostola (Jovana Bogoslova) parafrazirano: "Ako ja hoću da on ostane šta je tebi do toga" ...drugim rečima: "Šta se tebe tiče"?

Kod Gospoda je to tako i upravo Vi oče ovim tekstom dajete zanimljivo svetlo ovoj problematici! U principu, Gospod je veoma strog roditelj, što i kaže onom koji je zakopao talenat: "Znao si da sam ja čovek strog.." i sa time se nije baš mnogo igrati smatrajući da je život samo cvetići i leptirići. Duše su na kocki! Gospod jasno stavlja do znanja da nema šale sa njim i nema igranja sa večnošću.

 

Jedino sa čime ne mogu ovde da se sasvim pomirim je pojam da "Bog vređa". Zvuči mi malo nezgrapno premda je po dubini kontekstualno ispravno! Gospod se suštinski drži dosledno svojih principa, Agnus Dei time nikoga ne želi da vređa, a sad što to neko od nas doživljava kao uvredu ...to nije Njegov problem! I kada On kaže: "Željko slepče, još za dugo nećeš ...pa nešto" -  ja mogu u najboljem slučaju samo da padnem i kažem: "Tako je Gospode! Oprosti!? Pomozi?! Avaaaj - ja ne mogu da padnem ničice nego imam svoje "razloge" i "opravdanja" pa se još raspravljam sa silnim citatima koji mi naviru kroz glavu. Ne treba naročito naglašavati da je to razgovor sam sa sobom ...al' valjda to ide sa godinama? :)

 

To što je đavo sujetno uvređen pa se neprestano sveti nije Božiji problem; Gospod ne želi da ga vređa ali se ovaj bolesnik oseća uvređenim ...i tu nema 'leba! Palo stanje đavola ili ljudi je stanje neprestane uvređenosti kao odsustva Hristove realnosti iz srca, (suprotnost Životu nije smrt jer čovek ne može da umre, već mržnja, gordost, sujeta..) i to se kod mnogih ljudi može lako primetiti, naročito kod nekih koji ne veruju u Hrista ili veruju u ko zna kakvu svoju fantaziju. Istina "ne vređa"! Ona je takva kakva je; lekovita, zdrava, podsticajna, priziva pokajanju!? Pojam "uvrede" sa njom nema nikakve zajednice jer je Gospod, uz sve već rečeno, ispred svega sažaljiv i ljubazan! "Uvreda" je naša pala priroda sa sujetom kao temeljnim principom i zato je On došao kao "Jagnje među vukove" jer sama Njegova pojava vređa bolesno srce! Ljudi Ga mrze bez ikakvog racionalnog razloga. On rečima i citatima koje ste naveli, naravno, samo konstatuje naš izbor; naše stanje! Suštinski mi sami sebe vređamo gresima, raznim uobraziljama ...a Istina nam to samo saopšti kao odraz u ogledalu.

 

Mogu Vas oče razumeti sa ovime "Bog vređa" ali Vas možda mnogi neće pravilno shvatiti. Preciznije bi bilo možda: "Bog nas lomi" (po cenu i nervnog sloma) jer nam roditeljski ne dozvoljava da budemo oholi i sujetni!? (Ponositima Bog se protivi) On opasno bije ...a ima tešku ruku! ("Kome je više dato biće više bijen"..)

Upravo nešto ovakvo rekao je svojevremeno i sv. Marko Podvižnik: "Pazi se kako se moliš Gospodu! Ako Ga moliš neprestano: "Gospode ispravi moj put pred tobom" (ili slično) Bog će te slomiti da bi te spasao".

 

Fantastična slika koja ovo skazanije Sv. Marka objašnjava, a da bude razumljivo ljudima, je skoro jevanđelski detalj iz filma: "Oficir i džentlmen" (koji su svi mislim gledali) kada Ričard Gir svojom voljom dolazi u vojni kamp da postane neko i nešto (pilot) ali tu, gde više ne važe svetska pravila, on počinje taj sistem da rovari švercom kojim se bavio kao civil. No, nije mogao da prevari onog narednika, crnca, i ovaj ga momentalno proteruje iz vojske. Tu dolazi do strašnih dešavanja u Giru! On ne želi da ode; ovo sada je jedini normalan život koji poznaje (hijerarhija, red) i počinje da trpi najrazličitija iskušenja jer je povredio zakone od kojih mu život zavisi! Danima ga narednik lomi (jer pokušava da mu da šansu) lomi mu samovolju, gordost i sujetu, čak i mnogim uvredama (što je upravo ovo o čemu ste Vi pisali) ...da bi ga konačno doveo do pucanja; do nervnog sloma gde Gir kroz urlik i suze slomljenog čoveka priznaje grešku! Tek se tada suštinski menja u srcu! To iskreno kajanje odvratilo je narednika od namere da ga protera ...a na kraju se jasno vidi da se njih dvojica vole na mnogo višem nivou nego što je to slučaj sa ostalim kadetima! Fenomenalan segment ovog filma, poučan, besprekoran ...jevanđelski do korena! (Mislim da je to smisao i suština i monaštva ali i svih društvenih ravni da se poštuje red po svaku cenu; da se čovek smirava ma kako mu nelogično izgledalo ili mu sujeta govorila drugačije; tj. po cenu teških unutrašnjih lomova.. )

 

Eto, moj predlog je oče da se za nijansu ovo "Bog vređa" (ljude) ipak preinači u  "Bog lomi" (ljude)  ...dozirano i strašno; po čovekovim mogućnostima da istrpi ...a terminologijama koja razumemo ...ljudi radi!

 

Srdačan rukoljub sa klimoglavom

Заиста ми се допада коментар! Супер је. Мада мислим да вероватно ниси прочитао претходне моје коментаре, или ако си их читао, нисам могао да те  убедим. Одлично је ово о ломљењу, јер је то то. У том контексту треба гледати и једну од функција увреде. Но, то је само једна од могућих функција увреде. Као што је страст страст, тако је увреда увреда. Страст може бити љубав ка Богу, али и ка ђаволу. Но, једнако је страст љубави. Употреба и намера могу да их морално квалифицирају, у смислу позитивних или негативних, али страст остаје страст, увреда остаје увреда.

Теби са симпатијом Хр може да каже, Слепче! Но, фарисеју то ни најмање неће бити симпатично или схваћено добронамерно. Са друге стране, ко жели да негира фундаментални ниво Писма, то може да уради само по својој памети, на основу својих резоновања. Али, зато вас ја молим: Верујте Писму а не вашој памети! Када Писмо каже: Са гневом их погледа (Ис фарисеје), откуда ти дођеш и кажеш ми: Не, то је било са љубављу, али они нису разумели? Да ли схваташ да ти долазиш да ми проповедаш неко друго Писмо, неко по теби? Извини, али ја више верујем Писму него теби! - Ти тек када прихватиш слово: Са гневом их погледа, можеш после да дођеш и да интерпретираш у симболичком смислу. Али не од белог да ми правиш црно и обратно. Алудирам на Исаију.  

Извини на реторичком тону, јер твој ком. је заиста био одличан. Користим овај персонални стил због већег ефекта, јер ми је стало да ме људи разумеју.          

Share this post


Link to post
Share on other sites

... код људи нам сметају оне ствари које живе у нама, али их потискујемо... између наслова теме и цитираног нема озбиљне разлике, или можда има, колико и између ироније и сарказма... :)

О томе говорим. Проблем је у нама. Због огреховљености и нормалне страсти које су у нама не прихватамо јер су контаминиране изопаченима. Јер како неко може да каже, како сам ја поменуо у једном коментару: Ис је имао ерекцију? Али сам додао да то не подразумева да је јурио сојке... Бог Ис је "победио" у нашој свести па смо заборавили на његову људску димензију. Не дај Боже, као да смо постали монофизити. А у ствари се ради о дугом робовању, које је и данас у нашој свести присутно, под тридентинском католичком побожношћу. То зло се тешко да искоренити.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ненаде, али кад, да ти сада парафразирам Василија Великог, који је знао и прибегавати алегорији, Библија каже "батина" ја мислим на батину, када каже "увреда" ја мислим на увреду. Тек када се утврди први смисао текста, литерарни, онда се може прећи у разумевање и прецизације. Као ово што је Ис истамбурао препродавце да су то биле васпитне мере. Али су биле батине, па окрени како год. Није сврха та која одређује литерарно читање. Веома је једноставно ово што говорим. Они су добили батине. Тачка. Упутио им је увреде. Тачка. Чиме је то било мотивисано? Ни ту нема спаса "побожном" читању, какво сугеришеш. Као, ако је увреда усмерена на поправљање, онда она није увреда. Међутим, неки од увређених се обратише, неки не. Сада да по резултатима ценимо шта је увреда а шта није? Не можемо. Као и за ове батине. Не читамо и не знамо да ли се неко од трговаца обратио. Но, непосредно по томе дошли су Исусу глави. Дакле, он је једноставно свесно чачкао мечку. Ови су били продужена рука свештеника, талили су се.

Још, тадашње увреде су у рангу наших псовки. Ту треба видети паралелу. Наравно, немају ових модернијих конотација, где ти помињу фамилију и сл., али је то то. Библија зна за грозне увреде, чак и за факте који нису остали само на вербалном нивоу. О томе сам мислио да пишем у једном другом тексту, али немах времена.      

Хвала оче Зоране на овом објашњењу. 

Сви су људи различити и различито реагују на разне ситуације, и у том контексту може да се посматра да су се неки променили, а неки не.

И у Јеванђељу пише ( можда не дословно јер пишем на основу сећања)

"Ко зна , а не спроводи , биће много бијен , а ко не зна , а не спроводи , биће мало бијен,,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ma ne bije nas Bog u pitanju je samo jedna opasna igra... :D

 


- E pa nećemo tako! - naljutio se Lucifer. - Uvek ti bacaš novčić. Daj nekad i meni.
Stvoritelj se nasmeja.
- Ne znam kakvu razliku očekuješ. Pašće ono što će pasti. Osim ako...
- Ja? - uvređeno ciknu Lučonoša. - Ne bi mi palo na pamet! Osim toga, tvoja je uvek poslednja, nisi li ti Alfa i Omega, utvrdio si poredak stvari, nesumnjivo unapred znaš kako će novčić pasti i, u čemu je uopšte onda poenta igranja?
Onda je iznenada shvatio da je opet pocrveneo poput raka i da mu se iz kože dižu sumporna isparenja. Kakav blam.
"Samokontrola, bre! Nauči da se kontrolišeš!", govorio je u mislima samom sebi.
- Pa ti si tražio da igramo. - podseti ga Gospod. - Osim toga, strana na koju će pasti jednako je unapred određena koliko je i sasvim slučajna.
- Ja... da. Dobro. Onda, pismo ili glava?
- Ako već pitaš, pismo.
- Pitam, ali ne moram se složiti. Hteo sam samo...- sumnjičavo je gledao u palčeve koje je tatica vrteo isprepleviši sve ostale prste. - Hm, može li pismo da bude moje?
Alfa i Omega slegnu ramenima. - Kako god.
- I ispunićeš obećanje? Ako dobijem, moji su? Ok, ok, znam, već si mi sto puta rekao. Dobro. Dakle, moji su.
Nervozno je provrteo novčić nekoliko puta između znojavih prstiju leve ruke, po zamišljenim položenim osmicama beskonačnosti. Onda ga je pred konačno bacanje stisnuo još jednom, snažno.Zaustavio je dah, naslonio okrugli komad metala čvrsto uz savijeni srednjak, a zatim ga snažno izbio uvis jednim odsečnim potezom palca. 
- Uh, alaj ga lansirnu!- ote se ćaletu. - Eno ga, probi membranu!
Novčić je uleteo u svet, zario se u ćoše Mlečnog puta, nastavio da seče kroz Sunčev sistem a zatim probio Zemljinu atmosferu, rubom tresnuo na sam ledeni vrh Kilimandžara odakle je, po tom istom rubu, krenuo da se kotrlja nizbrdo. 
- Kotrlja se – tupo će Lule.
- Naravno.
- Ali, pismo ili glava? Kad će pasti?
- Vidiš, - lagano će stari, otpuhnuvši par dimova ambrozije – pismo ili glava je lažna dihotomija. Novčić je valjak. Ima tri strane, od kojih se jedna... pa, eto, kotrlja.
- Da, ali posle...
- Posle se ne važi. Prvo je palo na ivicu.
Đavo je dodatno pocrveneo, temperatura mu je skočila za još par stotina stepeni, ali se nekako suzdržao od poriva da skoči na starog. Znao je da ne vredi.
“Eto kakve sam ti ja sreće”, pokunjeno je razmišljao.
- I, - reče konačno, kad se malo primirio - šta ćemo sad? Možeš li bar da me pustiš da im smislim neku priču o tome kako je sve počelo? Mislim da će to voleti. Ako ništa drugo, voleće to više nego ideju da se kockaš. Sinoć sam sanjao nešto sasvim tripozno sa zmijama i jabukama, mogao bih to da udenem...
- Kako god. - slegnu ramenima Jedini. - Samo vodi računa. To sa pričama, sinak... to ti je opasna igra.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Просто је дивно видети када се људе баве Христом  :aplauz:

 

У данашње време када је Христос скоро најнебитнија Личност... нажалост и у Цркви!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanima me, apropo ovoga: Komentar na ponasanje prema Judi. 3 godine je nonsalantno jeo i pio sa njim. Kakav je tu Hristos?

 

Мислим да је више питање какав је ту Јуда. Ја верујем да је све то време био искрен Исусов ученик. Сви ученици су били на искушењу у тим последњим данима, први међу њима га се и јавно одрекао иако је добро знао да ће онај ко се одрекне сина човечјег пред људима, и Бог одрећи њега пред анђелима. О Јуди можда боље да говоре теолози... Мени је као читаоцу јеванђеља упечатљиво да је Јуда бацио сребрњаке и обесио се. Поставља се питање, зашто, ако је знао да издаје Исуса и за који новац. Ако му новац не треба, зашто га је узео? Ако је знао да ће га предати пред суд, зашто се тако горко кајао да се обесио? Ако је Исус знао и говорио да треба да страда и да је писано да ће га предати и осудити, која је онда ту Јудина кривица, то што је Исуса издао, или то што се није покајао попут Петра и Павла и наставио "каријеру" као можда најпопуларнији апостол, јер је највећи грех починио? Ја не знам.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је више питање какав је ту Јуда. Ја верујем да је све то време био искрен Исусов ученик. Сви ученици су били на искушењу у тим последњим данима, први међу њима га се и јавно одрекао иако је добро знао да ће онај ко се одрекне сина човечјег пред људима, и Бог одрећи њега пред анђелима. О Јуди можда боље да говоре теолози... Мени је као читаоцу јеванђеља упечатљиво да је Јуда бацио сребрњаке и обесио се. Поставља се питање, зашто, ако је знао да издаје Исуса и за који новац. Ако му новац не треба, зашто га је узео? Ако је знао да ће га предати пред суд, зашто се тако горко кајао да се обесио? Ако је Исус знао и говорио да треба да страда и да је писано да ће га предати и осудити, која је онда ту Јудина кривица, то што је Исуса издао, или то што се није покајао попут Петра и Павла и наставио "каријеру" као можда најпопуларнији апостол, јер је највећи грех починио? Ја не знам.

Ok je sve ovo (imam ja svoje teJorije, da se razumemo :D ), nego sam vise ciljala na cinjenicu da prema izdajniku nije bio grub, cak ga je sazaljevao ("tesko onome ko izda Sina Covecijega"). Zasto?

P.S. Samo caskamo, ne moras odgovarati. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Грешници! Докле ћу вас трпети?!

Тема је била Ис вређање, а ви убацисте сада и Јуду...

Шалим се са вама... Треба прочитати и Јеванђеље по Јуди, које је релативно скоро откривено. Ту се презентира тема о предестинацији и да је уствари Јуда позитиван лик јер прихвата Божији план.

Међутим. Мени се чини да је канонска нарација уверљива. Требао је инсајдер да се ухвати Хр. Овај је више пута измакао гневу народа и хватању. Као када пандури убаце свог прикривеног човека. Било је контаката, најслабија карика у систему је попустила. Јуда је пристао. Хватање је било као неко које се сада врши за нарко-боса. Јако добро организовано и плаћено.

Дидим је у праву када каже да је и Јуда верно служио. И све што је он урадио било је "валидно". Међутим, у неком моменту се уморио, превише му је лудо то све изгледало. Петар хода по води, али се препадне и тоне. Ученици напуштају Исуса. Одлив је константан. Ови су нека шака јада. Због тога Јудин корак. Није само да би се у књижевно-психолошком смислу нашао кривац. То је историјска и реална ситуација која се до тада десила много пута а и после поновила.

Прича о страдању. Ја нисам сигуран колико је била присутна у свести апостола, а колико је а постериори убачена као малтер да би се боље разумео божански наум. Кад се те ствари читају у Јеванђељима, нема никакве хронологије. То је само интерпретација онога што се десило. Пре преображења Ис говори о страдању, после, а на крају и као васкрсао мора да им објашњава Крст. Због тога, Дидиме, Јуда није знао о издаји и страдању. Сигурно је било наговештаја, али Јн и Лукин извештај треба разумети као опис онога што је било "предодређено", писано... Јер, какав би ти лудак био, када ти ја кажем, а ти знаш да ће ме ухватити: Иди и уради то безболно, а да ти онда одеш и свесно себи намакнеш омчу око врата? Због тога ово Јудино Јеванђеље. Али је нетачно. Јер Јуда није могао да зна домострој. А ти полазиш од претпоставке да је знао. Као и аутор Јудиног Јеванђеља. Због тога га овај настоји оправдати.

Дакле, разумети да су јеванђеља зезнута литература. Због тога хиљаде јереси. Али, то је била дивна воља Божија јер од нас није хтео да направи идолопоклонике него оне који ће одговорно да му приступе и да сарађују на сопственом стварању бића. Нису анђели стварали човека заједно са Богом, како би хтели Јевреји, него ми у томе учествујемо. Наравно, ово је моја алегоријска интерпретација мистериозног и чувеног "ми" из Постања: Хајде да створимо човека.         

Share this post


Link to post
Share on other sites

A i prvosvestenici su se dvoumili, nije bas da za njih nije bilo sanse i da ih je Hristos 'ladno otkacio. Rekli su: "Zaklinjemo te Zivim Bogom, reci nam". Nije im bilo svejedno. Zato sam te pitala, Didime, a i onaj deo gde kazes da pred farisejima nije cinio cuda... Pa, Juda ih se nagledao... U tom kontekstu pisem, samo ne umem bolje da izrazim. :(

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Бог ломи људе",

Nije to moja kovanica; to su doslovne reči svetog Marka podvižnika! Parafrazirano ponavljam, on kaže nešto kao: "A pazite kako molite Boga da vas spase kako zna i ume jer će vam On izaći u susret radi molitve i slomiti vas da to i postigne". Pa i Vladika Nikolaj je u Dahau molio Boga da ga uzme kod sebe a kada bi mu Bog prišao Nikolaj je jaukao na sav glas vičući: "Ne Gospode, nisam još spreman". To mi liči na ovo o čemu govori sv. Marko!? Nekako mi izgleda da će dešavanja na Sudu biti prilično stresna za dušu sa koje treba da spadne otrovna sujeta ..a to već sada i ovde, svi možemo iz prve ruke posvedočiti u svojim životima, ne biva bez niza doziranih "nervnih slomova" koje možemo i koliko možemo nositi i otrpeti! Samo onaj koji ne sudi ne prolazi kroz ove tegobe, ("ne izlazi na sud") zato je neosuđivanje najveći zamislivi napor volje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

хтео бих да ти откријем шта се то збило са Јудом, сиротим Јудом, како ми је дато, од кога Бог зна...

Hvala, ali sam pitala kakav je Hristos u odnosu na njega i zasto je takav prema njemu. Naslov teme je "Isus vredja", pa u tom kontekstu. Ne oftopicim bas uvek... :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

A i prvosvestenici su se dvoumili, nije bas da za njih nije bilo sanse i da ih je Hristos 'ladno otkacio. Rekli su: "Zaklinjemo te Zivim Bogom, reci nam". Nije im bilo svejedno. Zato sam te pitala, Didime, a i onaj deo gde kazes da pred farisejima nije cinio cuda... Pa, Juda ih se nagledao... U tom kontekstu pisem, samo ne umem bolje da izrazim. :(

 

Па то баш око Јуде... више не знам да ли сам негде нешто прочитао у озбиљној литератури или у часописима или чуо у разговору. Да се Јуда горко покајао након месец или два, па хајде. Он се горко покајао истог тренутка када је видео да одводе Исуса Пилату и вратио новац. Зашто? Да ли се одједном покајао што је "издао крв невину" или су га фарисеји преварили, да нису учинили оно што је било договорено? Да ли га је Јуда само открио фарисејима, очекујући да ће га они препознати као Христа кад проговори пред њима? Истина, и фарисеји су започели испитивање са опрезом, као да су и мислили у себи "Ко зна, можда заиста и јесте Месија, толико се прича о њему", али се Исус на такав начин држао и на такав начин им одговарао на питања да су се само разгневили и уместо као месију, препознали као богохулника. На крају крајева, кад већ причамо о алегоријама, можда га је издао и неки други ученик, па због величине греха себе након тога прогласио мртвим и узео друго име, а сви се сложили да "сахране" његову претходну личност... али то је већ предалеко.

 

Неке ствари око Јуде заиста жестоко не штимају. Он је не само видео Исусова чуда и слушао објашњења његових поређења, него је и био међу оним апостолима који су били изаслати "као овце међу вукове" и који је исцељивао људе и изгонио зле силе. Зашто би неко такав предао Исуса да га убију? Да би то учинио, морао је заиста били тврдог срца до саме сржи, али опет, ако је такав, зашто се покајао исте ноћи? Зашто се покајао толико горко да се убио? Убио се не дочекавши Исусов ускрс из мртвих, убио се само са помишљу да одводе Исуса да га осуде на смрт и са оним што је видео како су га тукли у храму. Нека каже ко шта хоће, чин самоубиства јесте лудачки, али то није чин кукавичлука, нарочито не у оно време када није било тако лако само се бацити са високе зграде или пуцати себи у главу. Самоубиство је грозно и већина потенцијалних самоубица се не убије само због тога што се страшно уплаше, што не смеју и немају петљу. Да је Јуда био само мало више кукавица, његово би кајање прешло у сузе, успавао би се пар ноћи у сузама и кад-тад би чуо да је Исус васкрсао, покајао би се и ето га назад међу апостолима. Не знам шта да мислим о томе, Јуда и све око њега ми је велика мистерија. Према нашем хришћанском учењу, његов грех није био неопростив, а опет сам га је учинио таквим тиме што сам себи није опростио и што је сам себе осудио на смрт.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јудино кајање није било хришћанско покајање око тога нема спора, али јесте било кајање и то горко, очајно. Није свако кајање хришћанско. Нпр. неко се горко покаје што је пропустио шансу да убије некога, па од срамоте изврши самоубиство. Неко се горко каје због нечег лошег што је урадио, али то прати очајем, а и очај је грех. Реално, во времја оно није ни Јуда баш тако лако могао да оде до свог духовника, па да му овај одреди казну за грех. ne_shvata Ја само кажем да убити се није лако. Не иде за џабе она прича о човеку који је са конопцем отишао да се обеси, па се враћа јер га страшно жуља. Премного је људи са озбиљним суицидалним намерама кад-тад у животу, а одустану само из кукавичлука. И после их прође, па причају како су "победили искушење"...

Share this post


Link to post
Share on other sites

... није се покајао, него раскајао... покајник моли да му се опрости јер зна, вером, за Вишњи Суд, а раскајани узима суд у своје руке, јер не верује у суд над својим судом... :)

 

 Не, није квака у глаголу. Тамо се користи μεταμέλομαι, што Синод преводи са раскајати се, али то је синоним за покајање. Неко промени мишљење и уради другачије како се види из ових паралела: Мт 21:29, 32;  27:3; Јевр 7:21. Дакле, треба другачије размишљати о овом месту.

  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...