Jump to content

Сергеј Александрович Јесењин

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 10 часа, Дијана. рече

Jesenjin je ubijen, nije se samoubio. (kao i Miljković naš)

Njegov prijatelj umjetnik je nacrtao leš, bio je zajedno s policijom u prvim momentima na licu mjesta. Žao mi je što nemam sad sliku, ali je jasno pamtim. mrtvo tijelo sa dignutom desnom rukom iz lakta ka bradi.

jasno odbrambeni poslednji pokret.

Imalo je na RTS 1 film o Miljkoviću Princ od poezije, gdje sam čula to da su ga ubili.

Ovo o Jesenjinu vjerujem da su Rusi sad ubacili u film / seriju.

Užasan, užasan sistem, 'komunizam', koji je na tako ružan i podao način ubijao genije koji su se usudili da progovore, tj. propjevaju.. a MIljković je i rekao.. moje pesme traže moju glavu.

 

Видела сам негде ту слику и ја и исто ми се тако као теби урезала за вјеки вјекова...предивни Јесењин...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Качаловљевом псу

 

За срећу Џими дај ми шапу ти, такве шапе нико неће наћи. Хајде да лајемо на тишину ми, баш када ће млад месец изаћи. За срећу Џими дај ми шапу ти.

Опрости мили, не лижи се тако, схвати бар оно најпростије. Не знаш ти да живети није лако и да на свету често добро није.

Твој је господар и славан и мио, дом му је препун на прилику сваку и сваки гост би радо погладио твоју сјајну и мекану длаку.

Баш ђаволски ти си лепо псето, сваком у сусрет трчиш лаковерно и не питајућ' ко друг пијан, ето, грлиш га и љубиш неизмерно.

Мили мој Џими код тебе, знам, има гостију много, скоро права сила, ал' најтужнија, реци, међу њима, да случајно није када долазила?

Доћи ће она, кунем ти се присан и кад упериш у њу своје зене, за све што сам крив и за што нисам - лизни јој руку ти уместо мене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Крчмарска Москва

Нема више наде, свршено је, далеко су сад родна поља. Неће више сивим лишћем својим изнад мене звонити топола.

Нестаће и ниске куће моје, неће више бити ни пса мог, на Московском тргу у свануће, издахнућу, судио ми Бог.

Волим ово шаренило града, подбуо је, снаге више нема, златна снена Азија и сада на његовим куполама дрема.

Када сине месечина бела, како светли ко ли ће је знати? Идем право, оборена чела, у познату крчму да навратим.

У јазбину такву кад доскитам, сву ноћ страшну у диму и буци, ја дрољама своје песме читам, крај лопова, са чашом у руци.

Бије срце и ја, бледа лица, говорим и пијано се клатим - Ја сам као и ви пропалица, ни ја немам камо да се вратим.

Нестаће и ниске куће моје, неће више бити ни пса мог, на Московском тргу у свануће издахнућу, судио ми Бог.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Немој ликовати

 

Немој ликовати, немој да се смејеш!

Ја сад' волим другу, до тебе ми није.

 

Та и ти знаш сама, признај макар себи:

Нити тебе видим, нити дођох теби;

 

Само прођох мимо, па сам успут хтио

зирнути кроз прозор, отворен је био!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • 2 weeks later...

 

Ти ме својом хладноћом не кушај

Ти ме својом хладноћом не кушај
И не питај колико сам стар.
Жути костур постала ми душа,
То је мени од болести дар.


Некада сам у предграђу лудо
Као дете сањао у дим,
Да ћу богат и славан да будем,
Да ћу бити драг људима свим.

Баш сам богат! Да л' други и слуте...
Немам више ни цилиндар стар.
Само пластрон од панаме круте
И ципела старих имам пар.

А и славан нисам ништа мање -
Од Париза до Москве се зна,
Моје име слуша се с гнушањем
Као псовка са уличног дна.

Па и љубав... Није ли забавно?
Ти ме љубиш, а усне ко лим.
Осећање моје узре давно
И не можеш да процветаш с њим.

Но са тугом да причекам боље,
Није страшно буде л' мало сете,
Златније од твоје косе пољем
Свуд лобода плетенице плете.

Ја бих хтео сада опет тамо,
Да се навек опростим са свим,
Да не будем више славан, само
И да сањам ко дете у дим.

Ал' да сањам о другом, о новом,
Непознатом и земљи и трави,
Што се срце не да рећи словом,
За шта човек нема израз прави.

 

 

 

 

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Довиђења, друже, довиђења…

Довиђења, друже, довиђења!
У животу има много зла,
сваки корак,
прати нова патња,
на овом свету,
среће немам ја.

Довиђења! Тихо гасну свеће,
пред мој пут
у мрак и вечни сан.
Читав живот чеках мало среће,
ал’ у ноћи ипак остах сам…

Довиђења, без стиска, без речи!
Чему бол и врелих суза жар?
За нас није ниста ново мрети,
ни сам живот није нова ствар…

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • 1 month later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...