Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Никола Поповић

Света Литургија - сусрет са самим Богом (размишљања на тему)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Напомена: Ово су заиста само моја размишљања на тему. Сасвим је могуће да негде грешим или сам нешто протумачио на свој начин. Као и увек, отворен сам да разговарам о томе. Разговор је битан.

 

 

Без покушаја да водим есхатолошке разговоре, будући да им нисам ни дорастао, него размишљам данас, док стојим на Литургији, колико заправо они који нису ту пропуштају. Често чујем следеће: знаш, ја сам заиста побожан/на, идем у Цркву, али не идем толико често на Литургије, зато што сматрам да је Бог свуда и да је битно оно што носиш унутра. И заиста, ако мало боље размислимо, шта је боље или веће осим да оно што носимо унутра буде свето и чисто. Међутим, ово је можда и најбоља превара века - ја ћу бити у себи, тј сматрати сам исправан/на, бити поштен/на итд. али Богу у сусрет нећу изаћи... 

 

Богу у сусрет нећу изаћи... А коме ћу? Да, овде би неко могао да дода: па, другом човеку, али шта је нама циљ, шта је уопште циљ једног хришћанина? Задобити Царство Небеско. То је циљ. А онда не могу да се не питам, ако нисмо спремни да изађемо у сусрет Богу у маломе, како ћемо онда бити спремни онда на Страшном суду, када све буде било велико?..

 

Литургија је за мене сусрет. Сусрет душе, ума и духа. А потом и њихов заједнички сусрет са Њим. И разговор. Он је добар слушач. Ћути и пушта ме да говорим. Да покажем све своје слабости и мане и своју лепоту, у оним ретким тренуцима када се она појави. Литургија је "место" сретања. 

 

Литургија је за мене чак и више од сусрета са Богом, пре свега, сусрет са самим собом. Током Литургије, уколико само мало снимим себе и своје мисли, могу толико тога да видим о себи врло објективно. И видим. Видим лењост, некад умор, неспокој, неспремност на промене, жељу да се докажем, да привучем пажњу, да се посвађам, да докажем, да објасним, да себе уздигнем, да себе унизим, да се правим паметан, да баш у тим моментима размишљам да је медијапан бољи материјал за кухињу иако је скупљи од мало боље иверице... све се то дешава ту. Када стојим пред Њим. Видим завист, љубомору, видим љутњу, некад и бес, а некад осетим и како се срце згрчи од лепоте. Понекад видим оно што иначе нисам у стању да видим, јер нисам ту, иако физички јесам. Видим лепоту. Смисао. Постојање и некада у току Херувимке у првом гласу ми крену сузе. Као да осетим шта значи бити ту. Бити ОВДЕ и САДА и дозивати њих и Њега са њима да се спусте и благосиљају. Кнедла у грлу. А некад ништа, некад само размишљам коме ћу да покажем како ја нешто боље умем од њега. Ту своју сујету. 

 

Литургије је откровење. Катарза, морално прочишћење, а некада и тежина јер до катарзе није дошло. Спремност да пустим оно што није у мојој моћи да држим. Да се препустим Њему док изговарам "... отложим попеченије...

 

И због свега овога, жао ми је што многа браћа и сестре избегавају овај сусрет. Што себе убеде у неке максиме и фразе и онда их се онако држе и не пуштају. Жао ми је јер мислим да се често не сусрећу ни са собом, а ни са Богом. А сусрет је битан. Много битан. 

 

А ви? Како ви доживљавате свој сусрет, Литургију? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Доживљавам као да смо сви једно, сви присутни у храму. Осетим мир и сигурност и наравно мисли ми често одлутају па више не осећам мир и сигурност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данас нисам стала за певницу, скоро до краја.Мислила сам да се баш дуго нисам Богу молила. Већ као по морању и извршавању дужности, стојим за певницом... О-каква заблуда! 

 

Стојим и чекам да ми се нешто деси...да осети блискост...везу...било шта.   -Нема ничега! Сем жеље да станем за певницу!-Тражим оно што већ имам!

Какав парадокс!

Откривам да ме је Господ благословио гласом...могућношћу да му директно "уздигнем молитву", уз невидљиву помоћ...благослов!

 

А ја? Јадна, сујетна, мислим да знам боље шта ми треба...несрећна. ...али Господ ми дозволи?! Као и увек до сада. Он ми дозволи, али ми и руку пружи.

Хвала ти Господе, хвала што ме невидљивом руком водиш! Хвала Ти што је довољно ући у Твој брод, а Ти нас Пемудрошћу својом водиш. Хвала ти Господе за ничим заслужене дарове и на обиљу милосрђа свог...Хвала ти Господе!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nekad osećam, kada ne idem na Liturgiju neko vreme, da mi je teže da doprem do lakšeg poimanja stvarnosti i onoga što mi se dešava, tj, teže se borim psihički sa onim što mi se događa tokom narednih dana i/ili nedelja, i imam shodno tome mnogo više pogrešnih reakcija - više ljutnje, manje blagonaklonosti prema drugima, itd. Mada, tek tokom ove i prethodne godine sam i počela da im prisustvujem, tako da verovatno ću imati jasnije utiske i procene kako vreme bude odmicalo, a ja i dalje išla :)

Tokom same Liturgije, osećam i tugu, i borim se sa raznim mislima, svašta ume da mi prođe kroz glavu, ali i povremeno me obuzme ganutost (ne znam koja bi bila bolja reč) i dođu mi suze, i tako u krug, sve do kraja, kad se osetim kao da sam progledala - odjednom je sve svetlo, svečano, radosno, i osećam se kao da imam snage za sve što će me snaći, kao da mogu jače da pokažem ljubav, i u tom nekom pravom smislu izraza, samopouzdanije. 

Inače, što se ređih/češćih odlazaka na Liturgiju tiče, pročitala sam da je od Crkvene zajednice odlučen (valjda je to bila prava reč?) onaj ko tri nedelje propusti Liturgiju bez nekog realnog opravdanja - šta to zapravo znači? Trudila sam se da pronađem objašnenje, i našla sam nešto što je glasilo otprilike da, parafraziram, ako neko ne oseća mesec dana potrebu da se sretne sa svojom braćom i sestrama i uopšte, zajednicom, to onda govori nešto o njegovoj nameri da se ozbiljno posveti.. Volela bih da mi neko potkovaniji od mene (a takvog ovde zaista nije teško naći) odgovori na pitanje :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...