Jump to content
Ћирило

Ко стоји иза сајта "Борба за веру"

Оцени ову тему

Recommended Posts

На нету постоји нешто антиекуменистичких сајтова православне оријентације. Неки од њих су отворено расколнички а неки и нису:

http://antimodern.ru

http://budiveren.com

Код Србаља је сигурно најпознатији сајт "Борба за веру". Зна ли ко ко стоји иза наведеног сајта БЗВ?

Лично не знам ко све чини фамозно неименовано уредништво сајта "Борба за веру". По броју тамо објављених текстова претпостављам да би публициста и скрибоман Владимир Димитријевић могао бити један од чланова, као и бар један свештеник СПЦ сличан о. Жарку Гавриловићу али млађи по годинама. То су све претпоставке. Наш авва Зоран претпоставља да иза сајта БЗВ стоје какви удбашки и ездебеовски остаци остатака из Милошевићевог времена. Шта мислите о овоме сајту и ко би могао стајати иза њега!

Иначе на нету су се могле срести најразличитије претпоставке о БЗВ, па чак и такве фантастичне претпоставке да иза њега стоји умировљени епископ Атанасије (Јевтић)  :.mislise.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Иначе на нету су се могле срести најразличитије претпоставке о БЗВ, па чак и такве фантастичне претпоставке да иза њега стоји умировљени епископ Атанасије (Јевтић)

 

Ма дај... па баш је владика Атанасије говорио о сајту, да иза њега стоји Димитријевић, као и екипа око Симеона рукумијског.

 

Какве везе има вл. Атанасије са овим сајтом... глупости. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тај сајт је толико посећен да је неважно ко стоји иза њега и шта пише на њему :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је сигурно неки млађи о. Жарко Гавриловић у питању - "човек који зна нешто више". Отворено се прети ђеди Амфилохију и патријарху:

 

Народе православни, помозимо Владики нишком Јовану printButton.png emailButton.png петак, 28 август 2015
       amfilohije-i-irinej1.jpg    Одмотаће се клупко патријарха Иринеја, као и митрополита Амфилохија, које је предугачко
 
          Верни и добри народе Српске Православне Цркве, знам да многи не знају праву истину о овом ПРАВЕДНИКУ БОЖИЈЕМ. Владика Јован мора да буде скинут то је наређење. Ово наређење је издато од митрополита Амфилохија који је на жалост оличење неморала као и сваке неприлике у СПЦ у последњих неколико година.

Митрополит Амфилохије се ове године у априлу месецу залагао да Владика Јован буде пребачен у Јужну Америку јер информације којима располаже Владика Јован, претстављају велику претњу Амфилохију. У црквеним круговима се прича да још један од разлога за скиданје Владике са трона нишке епархије лежи у бизнису породице Цинцаревић. Већ се писало да је он једини имао храбрости и воље да им стане на пут, али узалудно. „Сви“ очекују да ће наредна седница синода бити погубна за Владику Јована, али морамо да разочарамо оне које дубоко верују у то, да гаје лажну наду, јер ако се то деси, одмотаће се клупко Српског Патријарха Иринеја, као и Митрополита Амфилохија које је предугачко.

Нека ово кратко писаније буде опомена и упозорење свима онима у чијим рукама је судбина Епископа нишког и целе нишке епархије да још једанпут размотре своји бахату одлуку јерствари које ће се открити им и те како неће пријати. И на крају сетимо се речи из јеванђеља: „Осудише га низашто“.

У потпису:

Човек који зна нешто више

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма дај... па баш је владика Атанасије говорио о сајту, да иза њега стоји Димитријевић, као и екипа око Симеона рукумијског.

 

Какве везе има вл. Атанасије са овим сајтом... глупости. 

Ово се чини врло могућим.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

@@Ћирило,

Најјаче је што сада од Владике Јована направише "борца за веру"... а човек уопште није у том духу. Он као научник и теолог није неко ко се затвара у ове психотичне кругове "борбаша".

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Ћирило,

Најјаче је што сада од Владике Јована направише "борца за веру"... а човек уопште није у том духу. Он као научник и теолог није неко ко се затвара у ове психотичне кругове "борбаша".

Тако су бранили и неодбрањиви морални кредибилитет неких касније пензионисаних епископа. Могуће је и да су се борбаши завадили са егзилашима па сад себи траже погодног кандидата за гуруа какве своје антиекуменистичке епархије. Замонаштити и хиротонисати Владимира Димитријевића  :))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Замислите како би то било да је Влада Димитријевић поп или не дај Боже владика!!! За хиротонију би сигурно припремио епископско исповедање вере од 500 страница, атек проповеди мин 45 минута.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Тај сајт је толико посећен да је неважно ко стоји иза њега и шта пише на њему :)

 

Истина је да су слабо посећени, досадни и полуписмени. Међутим, Ћирило, поставља право питање. Мада нијесам потпуно вјеровао у теорију оца Зорана Ђуровића о БЗВ као огранку УДБе, сада то све више прихватам. Нарочито након серије Димитријевић-Чворовићевих текстова у "Печату" послије мајског Сабора, у којима су ти стручњаци Пија XII Пачелија прогласили за светитеља. И невоље које има са презентацијом послиједњег интервјуа владика славонски и бројни други случајеви показују да постоји медијски огранак УДБе "задужен" за Цркву.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Истина је да су слабо посећени, досадни и полуписмени. Међутим, Ћирило, поставља право питање. Мада нијесам потпуно вјеровао у теорију оца Зорана Ђуровића о БЗВ као огранку УДБе, сада то све више прихватам. Нарочито након серије Димитријевић-Чворовићевих текстова у "Печату" послије мајског Сабора, у којима су ти стручњаци Пија XII Пачелија прогласили за светитеља. И невоље које има са презентацијом послиједњег интервјуа владика славонски и бројни други случајеви показују да постоји медијски огранак УДБе "задужен" за Цркву.

Могуће је и да не раде само за удбу или за неку од струја наших дебеова, већ и за неке стране. Приметно је да је једно време Борба за веру бацала дрвље и камење по васељенском патријарху и нашим екуменистима а о ништа мање екуменисти руском првојерарху и екипи око њега су се само редале похвале, па су ватрено подржавали комадање Украјине... Онда када су изгледа Руси заборавили уплатити који долар или евро почели су задње време мало прозивати Москву, па одједном престали, промена у дану. Као и многи по нету, борбаши раде за паре а Српска православна црква им је задња рупа на свирали. Наравно, нађу се ту увек и заврбовани наивци волонтери који не знају о чему се ради и са којима се манипулира, причају им се бајке. И за Светосавље.орг се може поставити слично питање, мада је ту јасно као дан да се ради о руској испостави на србнету и једном проти нашег порекла као руском политичком комесару за наивне Србље.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ко стоји иза сајта Поуке.орг? По БЗВ то би сигурно били Ватикан, српски масони у мантијама, дебеовци... Очито нико изузев волонтерства тј. добре воље неколицине Христољубаца попут авве Зорана. Како се то може приметити? По типичној српској мани - крене се са нечим вредним па се при финализацији застане (пример добро осмишљене Библиотека о којој се већ дуже времена слабо брине) или се већ квалитетни пројекат не настави (Свето писмо нпр.).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овде сам прозивао неке свештенике и не разумем зашто свештеници који овде пишу на сајту не бране своју прозвану браће свештенике. Прозван је неименован свештеник који је члан уредништва сајта БЗВ, па непосреднокао узор о. Жарко Гавриловић, па угледни руски прота српског порекла са Светосавља.орг??? И мирјани, зашто не браните православне свештенике???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Или се дотле дошло да се православни антиекуменисти више не сматрају за своју православну браћу!!! И обрнуто, антиекуменисти православне екуменисте и мирјане. Браћом се називају иноверци и инонародници а своји једноверци и сународници се сматрају странцима. Докле смо то браћо и сестре дошли за десетак година? Где то све води?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Овде сам прозивао неке свештенике и не разумем зашто свештеници који овде пишу на сајту не бране своју прозвану браће свештенике. Прозван је неименован свештеник који је члан уредништва сајта БЗВ, па непосреднокао узор о. Жарко Гавриловић, па угледни руски прота српског порекла са Светосавља.орг??? И мирјани, зашто не браните православне свештенике???

 

Nemam pojma o cemu se radi, setam malo po forumu i videh temu, pa da zavirim...

Od srca ste me nasmejali :) 

Hajde bre, prozvani neimenovani i ugledni nepoznati, javite se i branite se ili neka vas neko brani a ne tu da ne znamo sta znamo ili zaboravimo sto ne znamo! Hahah, super fora :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На празник Воздвижења Часног и Животворног Крста, 14/27. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј началствовао је Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, протојерејâ: Миладина Бокорца, архијерејског намесника жабаљског и Петра Тривуновића, пароха у Чуругу, јерејâ: Драгана Јеремића из Епархије шабачке и Немање Дишића из Епархије браничевске, братства Саборног храма и новосадских ђакона.       У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је, између осталог, истакао: Данас света Православна Црква слави Празник који наш народ једном речју назива Крстовдан. Пуни назив гласи нешто другачије, проширен и конкретизован, будући да је више празника и дана у току Црквене године посвећено Часном и Животворном Крсту Господњем, а Крст се спомиње и у скоро свакој богослужбеној химни. Данашњи Празник Уздизања Часног Крста, као и сваки празник, има две димензије – историјску и духовну. Нема Васкрсења без Распећа, а и Распеће нема никакав смисао ако иза њега не следи Васкрсење. Господ је неправедно осуђен и бива предан римском намеснику Понтију Пилату да Га разапне на Крст, али Његовим Распећем Крст више није знак срамоте, него постаје оживотворавајућа сила, знак и оруђе нашега спасења. Господ говори: ,,Ко хоће да иде за Mном, нека узме Крст свој и иде за Мном”. Сама и најсветија Тајна Евхаристије врши се знаком Крста и благодаћу Духа Светог, навео је владика Иринеј у беседи по прочитаном јеванђелском одељку.   У току свете Литургије, владика Иринеј рукоположио је ђакона Живка Рајиновића из Жабља у свештени презвитерски чин, а владика Исихије рукоположио је у свештени ђаконски чин ипођакона Слободана Ђурђића, вероучитеља из Новог Сада.      После отпуста свете Литургије, владика Иринеј је честитао Празник свима присутнима, призивајући благослов Божји, Животворну силу Часног Крста Господњег и Спасоносну благодат његову, на све људе овога света.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Ćiriličar,
      Редакцијо,
      Пошто сте на вашем сајту објавили мој коментар, конотирајући га у неке ваше, само вама познате борбе, овим путем желим да вас демантујем.
      Коментар има за полазиште став о суштини и форми, о дукату и крајцеру. Има свој контекст. Ви сте искористили мој коментар за ваш контекст, а користећи управо оне методе које коментар критикује.
      Не бих се много трудио око тога да сада реторички цртам детаље, јер полемика са вама, по мени, је излишна. Наше позиције и наша поимања Цркве су различита, Ја себе сматрам једним малим, мајуш-мајушним удом Тела (=дела Цркве). Ви, колико сам приметио, себе стављате изнад Цркве. Драго ми је ако сам у заблуди по том питању. Ви сте коментар објавили да би показали како ништа у Цркви није како треба да буде, да би се тиме ставили у улогу "савести" Цркве. А коментар има управо супротну конотацију: да је Црква нападнута (то је дукат, суштина), и да се неке, за снагу Цркве минорне, ствари узимају за повод да се тај напад појачава. У том контесту је поменут владика Максим.
      Желео бих, да га, ако Владика ово буде читао - замолим, искрено, за опроштај због начина на који сам критиковао неке поступке, а и за молитве његове. И да му кажем да га волим; да се поклањам његовом Светом Чину и десницу целивам. Да верујем у њега, надам се да су моји субјективни закључци тек само то. Но ма шта они били, они не мењају љубав ка Цркви и ка Владики.
      Дакле, опростите преосвећени, мени незнавеном. Била је то само потреба да чујете и нас из низине, те да тако можете да створите слику о свему, а тиме и о колико волимо Цркву, Вас и, иако и на погрешан начин, немоћни, изражавамо бригу за Њу. Нису ли нам све раскопали и поотимали? Клеветали деценијама, постали смо скоро робље за неку цркавицу у Србији, а ми други расути по туђинама грудоболни - остала нам је Црква. Остао нам је Дукат. Можда је ми бранимо погрешно, јер смо мали и немоћни, али зато Вас молимо - браните је стамено, мудро...саборно. Волимо Вас и молимо Вас, да опростите и да нам Цркву чувате.
      Доброжелећи вам, Редакцијо, опростите и ви ако ове ставове упућене вама, понегде критичке, схавите за осуде вас лично. Грешни смо сви, али можемо се валда сложити у једном да критикујући или оуђујући поступак, не осуђујемо човека/људе - дакле ни вас из Редакције. Не нудите, молим вас, људима, крајцере за Дукат. Јер бакар није Злато, а баш све није н апродају и нема само тржишну вредност.
      Желим да вас обавестим, такође, да ћу захваљујући вашој "трговачкој понуди" да обуздам свој "занос", јер сам схватио да не поимају сви шта је критика поступка а шта критика човека. Ето мој занос траје неколико дана, а видим ваш јесте деценија(ма). Али не завидим вам на томе, нити тиме оправдавам свој.
      Претпостављам да ћете, сходно вашој уређивачкој политици, објавити и овај коментар-писмо, те га ставити, макар њега, у неки његов контекст.
       
      Свако добро.
      Ћирилилар са "екуменистичко.расколничког" сајта, или како га већ зовете.
       
       
    • Од Логос,
      Храм у селу Сипићу, надомак Раче Крагујевачке, посвећен је светим врачевима и бесребреницима Козми и Дамјану. Ове године Епископ шумадијски Јован служио је свету архијерејску Литургију управо на дан храмовне славе. Епископу су саслуживали архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Видоје Рајић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесници Миломир Васиљевић и Влада Бранисављевић, јереј Младен Ђурановић, као и ђакони Урош Костић и Марко Арсенић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      После прочитаног Јеванђеља о исцељењу капетановог слуге Епископ Јован се обратио верујућем народу протумачивши овај одељак. Он је на почетку беседе навео дилему - да ли је већа радост онога човека који је на смрт болестан и оздрави или његових најмилијих. Несумњиво, и једних и других је веома велика радост. “У чудесном догађају данашњег Јеванђеља једном незнабошцу се пробудила вера и он је потражио спас не за сина или неког најближег већ за слугу. У то време, слуга је био као најобичнија ствар која је могла чак и да се прода. У овом догађају се сусрела божанска моћ са људском слабошћу” - нагласио је даље владика Јован у својој богонадахнутој беседи. Он је даље рекао да је вера када је проткана надом и љубављу изазвала чудо. И сам Христос се задивио вери овога незнабошца. “Овај догађај нам служи управо да проверимо каква је наша вера. Само крштење или свештенички чин нису гаранција спасења”, даље је нагласио владика. Он је даље протумачио Христове речи да ће уместо многих синова царских на трпезу сести они који то нису. “Синови царски су у данашњем смислу речи они који су крштени”, рекао је Епископ Јован. “Свако треба да се запита да ли стоји у вери онако како нас учи Јеванђеље и свети оци. Када је човек најближи Богу?” - реторички се запитао он. Одговор је - када је јак у вери, тј. кад су му осећања најплеменитија. Ово је сасвим супротно истицању себе као и понижавању другог и то је пут за пакао. Затим је Преосвећени владика говорио о значају свете Литургије рекавши да није довољно само присуствовати већ и учествовати целим својим бићем на њој. Дух Свети претвара вино и хлеб у Тело и Крв Христову и никако према тој чињеници не треба бити равнодушан већ треба осетити благодатно дејство онога што се дешава на светој Литургији. На крају своје богонадахнуте беседе Епископ Јован је благословио све присутне вернике Сипића и околине.

      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      [вињете Стаматис Склирис]. - 2. допуњено изд. - Београд : Партенон : Академија СПЦ за уметности и консервацију ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, 2019 (Петровац на Млави : Стојадиновић). - 225 стр. : илустр. ; 21 cm, ISBN 978-86-7157-837-0 (Партенон)

      ,,У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)... Аутор Александар  Михаиловић не крије изворнике, већ их отвара изнутра, да би аутентични гласови исказали најбитнији део есхатолошке тајне, у којој је ,,Христос, савршени Бог и савршени Богочовек, центар космоса, разлог његовог стварања“... Такође, у овим огледима налазимо одјеке и одсјаје из дела Св. Владике Николаја Велимировића и Св. Јустина Поповића, једног од најученијих српских духовника. Коначно, Александар Михаиловић у центар својих разматрања ставља човека обележеног благодатним Божијим знаком, казујући нам истовремено у којој мери и под којим условима ,, у XXI век православље улази са антропологијом слободе, космологијом есхатолошког преображаја, заједницом евхаристијске Христологије, теологијом о Светој Тројици, као и са двехиљадугодишњим искуством  мученичког истрајавања и континуитета“. (Из предговора првом издању Радомира Андрића, књижевника).
      Друго издање књиге Иза одшкринутих врата, доноси нам измење текстове о Достојевском, Упанишадама, као и две нове песме. У  поглављу ,,Макар нешто о Достојевском“ аутор се бави промишљањима о односу Достојевског према: Христу, Човеку, Деци, Слободи, Болести и многим другим питањима чији одговори код аутора  узрокују ,,праве буре и озарења“, које су га утврђивале у Христу. За свештеника Александра Михаиловића Достојевски је неприкосновени весник Божије поруке о човеку. Продужетак Христовог страдања Достојевски види у страдању деце, која проширује на руски народ чија је мисија да пронесе и пренесе ,,руског“ Христа, најпре Европи а потом и читавом свету. Његова вера у Христа који ће спасити свет јер поштује слободу, и не присиљава на слободу већ љубављу и слободом грли човека, заокупила је пажњу аутора ових редова од ране младости.
      У поглавље ,,Осврт на Упанишаде“, аутор образлаже  ставове у Упанишадама који  се тичу: узрока стварања свега, идентитета, суштине свега, карме и реинкарнације, а који често садрже низ противуречности. На овим и сличним примерима протојереј Александар Михаиловић, уочава разлике између јасног, прецизног и личног приступа хришћанске идеје  о ставарњу и  нејасне, двосмислене те помало безличне индијске космогоније, што је по аутору разумљиво и у томе он види вапај за смислом и достијанством људског постојања. ,,Моје асоцијације су следеће: Ови појмови су неодређени, недоречени, безлични, апстрактни. Настали су у једној дубоко мисаоној култури чији су мудраци, без Откривења, својом сопственом мишљу достигли врхунац. Мисао из саме себе не може доћи до Бога нити до спознаје саме суштине света. Потребно је Откровење. Зашто се Бог није тада открио у Индији и да ли је уопште покушавао – не знамо?  О Карми аутор између осталог каже: ,,Карма је безлична, неумитна сила, нужност, предодређење. Тако нешто обезличава достојанство човека којег је створио Бог са циљем да буде личност, мали бог ослобођен нужности... Реинкарнација је неприхватљива због Христове Личности и Васкрсења, због прожимања линеарног тока времена и Есхатона, због непоновљивости стварања и уникатног достојанства човекове личности, начињене од душе са сопственим телом, које након смрти треба да васкрсне спојено са њом и да у заједници са Христом постане јединствено, непоновљиво, бесмртно и непропадљиво.“
      Јелена Ћеранић
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Манојло,
      Да не бх добио по носу од администрације и путинјугендоваца на форуму, ставио сам ову тему на одговарајуће место. Можда јој је и стварно место овде, а можда и није. Ако није, још боље, нека се зна шта раде непријатељи хришћанства.
      Ово је занимљив чланак:
      Большинство информации, которой мы слепо верим в СМИ завуалирована и приукрашена на столько, что теряет основную суть правды и граничит с ложью. Точнее говоря, мы получаем только ту информацию, которую нам навязывают люди свыше: правительство, мировая элита, власти. СМИ пишут о том, что им диктует правительство, таким образом, искажая информацию, заведома вводя читателя в заблуждение.
      Например, что мы знаем о партии «Единая Россия»? В СМИ она позиционирует себя как крупнейшая политическая партия России, которая борется за перспективное будущее своих граждан. А что на самом деле? Попробуем посмотреть на детали:
      Логотип «Единая Россия» - это медведь, символ надежности, упорства и мудрости. Но его форма немного искажена, если выделить основу медведя, то складывается совершенно другой зверь – козел.

      Но какое отношение козел имеет к логотипу «Единой Росси»? Возможно, он является каким-то особым символом? Если спросить любой поисковик «козел символ…», то примерная картина будет такая: «козел символ дьявола; символ антихриста; козел символ сатаны». 

      Козел или Бафомет – мифическое существо, олицетворяющее сатану. Существо по имени Бафомет изображают с человеческим телом и головой козла, руки которого расписаны латинскими словами: «solve» (распадайся, растворяй, распиливай) и «coagula»(замирай, сгущай, сохраняй, складывай в карманы). Скажем, если б адвокат по земельным делам написал слоган «распадайся, складывай в карманы, распиливай», вы бы к нему обратились?

      Идем дальше, логотип «Единая Россия» одним Бафометом не ограничился. Если обратить внимание на лапы «медведя», то на них видно что-то вроде надписи или слова, но уж точно не на индоевропейском языке. Скорее это похоже на восточные иероглифы, то есть на иврите. Перевернув логотип, методом подбора слов получается «?????» ( Иисус). Выходит, что лапы медведя – это вовсе не лапы, а имя «Иисус» на иврите.

      Только что означает, если имя «Иисус» написано на перевернутом символе? Как не сложно догадаться, получается «Христос» наоборот, то есть это символ Антихриста. Как многие знают, перевернутый крест символизирует сатану, и опять-таки мы вернулись назад, к мифическому существу Бафомет, который уже встречался ранее.

      Логотип «Единая Россия» содержит надпись «Партия Единая Россия». Посчитаем, сколько букв содержит каждое из слов: Партия – 6, Единая – 6, Россия – 6. «666» - еще один символ антихриста. Можно себя успокаивать, что это все бред, но закономерность на логотипе партии из трех символов антихриста или символов сатаны, специально или нечаянно сделаны главными постулатами партии, вряд ли принесут государству, которым они правят порядок и благополучие.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...