Jump to content

Kako izgleda biti trudna i poroditi se van Srbije, i u Srbiji?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ovo je tekst koji čeka na objavljivanje već nekih 10 meseci. U isto vreme kada sam ja bila trudna, čak 8 mojih drugarica i poznanica je isto čekalo prvu bebu – a skoro sve u različitim državama, i zbog naših čestih prepiski i upoređivanja sistema odlučila sam da ću ta različita iskustva skupiti na jedno mesto i objaviti.

 

Odužilo se, jer su obaveze sprečile jednu po jednu mamu da sedne i napiše odgovore, ali najviše mene da to sve na kraju sastavim u jedan tekst. Što je, zapravo, ispalo još bolje, jer smo dobile vremensku distancu da pogledamo unazad i bez hormonskog ludila opišemo šta nam se dešavalo i kako su nas tretirali (kako smo se osećale).

Zbog opšte slike,
nijedna mama osim mene neće biti potpisana
. Mame će biti oslovljavane prema državama u kojima su se porodile, a sve su, inače, poreklom iz bivše Jugoslavije.

 

Oni koji me poznaju i zajednički su prijatelji sa ovim mamama verovatno će prepoznati o kome je reč – nemojte pisati u komentarima, neće biti objavljeni. Zašto to radim? Između svega ostalog, i zbog toga da pročitate tekst bez predrasuda, da ne bude Hej, ja znam ovu, ona je razmažena – snob – bogata – siromašna – ovakva – onakva i da vam to utiče na stav o svemu.

 

Pitala sam mame kako je vođena trudnoća (privatna praksa, državna služba), o broju obaveznih pregleda (UZ i ginekološki), laboratorijskih testova (krv, urin, dodatni pregledi), načinu porođaja, prisustvu muža ili neke druge osobe na porođaju, postporođajnom periodu u bolnici (hrana, higijena, uslovi u sobama), podršci dojenju.

 

Samo je jedno pitanje o ličnom doživljaju, i to u vezi sa osobljem, jer je to prosto nemoguće izbeći, a za sve ostalo sam se trudila da isključim osećanja u priči, i da govorimo samo o opštim uslovima i pristupu trudnoći i porođaju.

 

Mama u Nemačkoj:

 

Trudnoća je vođena državno. Ovde svaki lekar ima sopstvenu praksu, ali osiguranje pokriva sve. Jednom odeš u bolnicu na pregled i da se prijaviš za porođaj. Zdravstveno pokriva skoro sve, nekoliko pregleda krvi nije skroz pokrilo, doplata je bila manja od 20 evra.

 

Od početka trudnoće imala sam preglede jednom mesečno, mada sam saznala da nije kod svih lekara tako. Od 30. nedelje na svake dve do 36. onda svake nedelje, čini mi se da ide. Redovni pregledi ultrazvukom: kod mog lekara svaki mesec, mada kod drugih samo 3, kada su i veliki pregledi. Kod nekih lekara bude malo više od 3 pregleda, ali opet ne svaki mesec.

 

Glukozni test se radi pre 30. nedelje. zaboravih da li je bila 26. ili 28. nedelja. Dobiješ prah u kesici da ga popijes pola sata pre sledećeg pregleda, a rezultate dobiješ odmah. Rezultati manjih testova dobijaju se na licu mesta.

 

Laboratorijski testovi: toksikoplazma, urin, Coombsov test, drugo:

Toksiplazmoza 2 puta, to sam morala doplatiti, jer je radila druga laboratorija – 13 evra.

 

Ništa drugo, jer je doktor smatrao da ne treba. Jedino posle 34. nedelje streptokoke ali to je bilo dobrovoljno. Urin i krv na svakom pregledu, dakle jednom mesečno i rezultati odmah budu gotovi. Zanimljivo je da se daje srednji mlaz urina. Samo kad sam radila test na hlamidiju onda sam morala posebno odneti prvi jutarnji urin.

 

Porođaj je bio prirodnim putem, većinu vremena provela sam u bazenu, ali porođaj obavljen zbog manjih komplikacija “na suvom”. Sve možeš da se dogovoriš sa babicom na licu mesta. Epidural u bilo koje doba kao i klistir. Ne mora se najavljivati ranije.

 

nemacka-300x225.jpg

 

Muž prisutan od početka do kraja, nakon porođaja pošto je bilo kasno noću je čak dozvoljeno da prespava u bolnici da ne bi vozio tako uzbuđen i umoran kući. Uslova nema, umesto muža može bilo ko da te prati. Velike udobne sobe, ne operacijske sale, u njima babica, muž i porodilja. Doktor dođe tek na sam čin poroda i ostaje neko vreme nakon poroda dok placenta ne izađe.

Nakon poroda beba se daje majci, otac seče pupčanu vrpcu i slede pregled i kupanje. Nakon toga fotografisanje.

 

Bolnica u poređenju sa srpskim deluje kao privatna klinika. Sestre su uvek na usluzi, pomažu pri odlasku u toalet, odmah se odazivaju na dugme. Hranu sam mogla da biram, došla je žena koja je pravila spisak. Sobe dvokrevetne, ako želiš jednokrevetnu doplatiš 30 evra. Prvu noć može i muž da bude sa tobom ali to se onda plaća isto 30 evra. Od bolnice se dobije na poklon Radosnica, vlažne maramice, pelene i ulošci za grudi i još neke sitnice. Svi koji dođu prvo čestitaju roditeljima i onda kažu zašto su došli.

 

Zanimljivo je da ima dosta osoblja iz Rusije tako da se vidi da imaju poverenja i u strance, čim im daju posao. Prema mom mišljenju su stručni :)

 

Bolnica podržava dojenje. Bebe mogu da ostanu sa majkama, ali ne moraju – većina ih ostavi prvih noći kod sestara. Postoji posebno soba za bebe gde spavaju, tu se i majke uče da ih presvlače i kupaju uz pomoć takozvanih sestara za decu koje su zadužene samo za njih, a na odeljenju se nalaze i obične sestre koje su zadužene za majke. Pored toga se odmah nalazi udobna soba za dojenje: soba opremljena stolicama za ljuljanje, jastucima za dojenje, a svuda se nalaze flašice vode koje majke mogu besplatno da piju. U sobi majke mogu u miru da doje svoju decu, a sestre su tu da pomažu. Ali ako majke hoće da doje u sobama onda sestre dolaze i tu pomažu.

 

 Za dojilje su obezbeđeni ulošci da mleko ne curi, higijenski ulošci za sve žene, i po potrebi neke kreme ili nešto za grudi. Jedino u tu sobu muškarci nemaju pristup. Očevi se takođe obučavaju da presvlače decu.

 

Zanimljivo je i da sam imala zamrznute uloške sa maslinovim uljem, a i prvo kupanje rekli su da se stavi malo maslinovog ulja u vodu, tako da sam shvatila da podržavaju i prirodne načine lečenja. I prema svakom detetu se odnose s ljubavlju, iako ih mogo ima :)

 

Mama u Hrvatskoj:

 

Trudnoća vođena državnoOsiguranje pokriva preglede osim nekih na lični zahtjev – vađenja krvi za rani probir u 12. tjednu na koji sam ja htjela ići zbog obiteljske povijesti bolesti. Da sam čekala do 17. tjedna, i taj bi pregled bio besplatan.

 

Do 32. nedelje bilo je 5 pregleda, bila sam svakih 5-6 tjedana naručena na pregled. U 35. tjednu trudnoće bila sam na zadnjem pregledu kod ginekologa svog, nakon toga sam odlazila u bolnicu u kojoj sam htjela roditi na preglede. Svakih 10 dana prije termina, nakon termina svaka 2 dana. Dopustili bi mi da prenesm 10 dana, onda bi tražili da dozvolim indukciju.

 

Svaki put kad sam došla na pregled, dr. je uključio UZ, barem na kratko. Veliki pregled s 20 tjedana obavila sam u SAD-u.

 

Glukozni test da, s cca. 28 tjedana trudnoće. Ujutro sam došla na vađenje krvi, popila sam čašu od pola litre vode i puno šećera. Morala sam sjediti u čekaonici i zvali su me za sat vremena ponovo vaditi krv, pa za sat vremena opet.

Toksikoplazma, ne. Urin svaki put prije pregleda. Double test sam tražila ja.

 

Nisam uzela epiduralnu, no mogla sam. Dapače, ginekolozi koji su me pregledavali prije poroda u rodilištu su je vrlo entuzijastično predlagali i nagovarali su me.

 

Muž je bio prisutan, morao je imati potvrdu s trudničkog tečaja. Htio je ostati s nama u bolnici tijekom cijelog boravka, no nije smio. Bio je s nama u boxu 2,5 sati nakon poroda, onda je morao ići doma, a nas su prebacili u sobu.

 

Hrana su tri obroka dnevno, ako rodiš nakon obroka, čekaš do sljedećeg i nitko ti neće donijeti jelo. Za doručak je bio komad kruha sa salamom ili pekmezom, ručak i večera su topli obrok i salata.

 

Sobe i kupaonica bile su stare i trošne, ali čiste. Prvi dan nismo imale zastor na tušu pa je pod bio mokar nakon svakog tuširanja. Zvale smo čistačicu par puta i sljedeći su nam dan stavili novi zastor. Tri mame u jednoj sobi, dijelile smo jednu kupaonicu ispred sobe. Bebe su bile u njihovoj robi, mame su mogle uzeti spavaćice ujutro, popodne obično više nije bilo čistih spavaćica.

 

Odvojeno su sestre za mame i sestre za bebe i mogu se pozvati u sobu u bilo koje doba.

 

Oko dojenja su sve sestre pomagale osim jedne
koja je meni rekla da odustanem od dojenja na lijevu dojku bez šeširića, a kad ju je cimerica zvala za pomoć, savjetovala joj je da bebi da formulu da se mama malo odmori. Nakon što sam nju dobila, odlučila sam da idemo doma što prije i da ćemo doma to lakše sami.

 

Bebe imaju rooming-in s mamama, iako se odnose svaki dan za pregled, cijepljenje, kupanje i slično ujutro na jedno 1,5 – 2 sata. Nije mi dozvoljeno da idem s bebom. Beba je odvojeno od mene odnešena na odjel i vratili su mi je nakon što sam se smjestila u sobu. Meni se činilo da ga dugo nije bilo pa sam pitala jedanput ili dvaput kad će ga donijeti.

 

Nisu bili neljubazni, no nisu bili niti pretjerano ljubazni. Jedna prekrasna sestra “za bebe” koja nam je pomagala s dojenjem je bila savršena: predstavila se, razgovarala je s nama, dala nam je dobre i točne informacije… Ostale su došle kad su morale i kratko odgovorile što su trebale.

 

Mama u Švedskoj:

 

Trudnoća vođena državnoZdravstveno osiguranje pokriva sve pregledeRedovnih mesečnih pregleda do 32. nedelje je bilo šest. Nakon 32. nedelje bilo ih je tri plus jedan (nakon što sam prošla termin). Dvije sedmice poslije termina se čeka da porod krene sam, a nakon toga sledi indukcija.

 

Imala sam jedan redovni UZ pregled. Glukozni test se radio u 28. sedmici. Rano ujutro ne jedeš/piješ ništa (nakon ponoći), dođes, popiješ zaslađenu tekućinu iz standardne čase (možeš dodati limun) i čekaš dva sata, nakon čega se vade dva uzorka krvi iz prsta i uzima njihov prosjek.

 

Toksikoplazmu nisu radili. Urin svaki put prije pregleda. Ponuđeno mi je da uradim double/triple test ako želim, s tim da su naveli da nisam u rizičnoj skupini zbog dobi i porodične historije. Nisam radila niti jedan test.

 

Prirodni porođaj, bez epidurala.
Može se poručiti, ali moj je utisak da bi
oni radije da se pokuša porod bez epidurala
Muž je bio prisutan, nema posebnih uslov
a. Noćio je dvije noći sa mnom u istoj sobi, dobio je krevet i doručak.
Dodatno plaćeno 10 eura po noćenju
za njega, za mene besplatno.

 

Uslovi u bolnici: hrana, higijena, ljubaznost i stručnost osoblja?

Top notch, čak i hrana: sve sam jela, unaprijed navedeš ako nešto ne jedeš ili imaš alergiju (za mene je bilo bez svinjetine). Za doručak izbor mazalica, müsli, mlijeko, čaj (švedski stol), za ručak i večeru topli obrok i salata.

 

Obezbijeđena je odjeća i za mamu i za bebu (spavaćice, veš, ulošci, benkice, pelene, krema za grudi, dekice).

 

Jedno kupatilo za dvije sobe, više kupatila je na spratu, uvijek čisto i sa svim potrepštinama. Dobiješ poklon paket sa kuponima, pelenama, baby uljem, čarapice, kremu za bebu, igračku. Pritiskom na dugme dolazi sestra, u bilo koje doba dana/noći. Pri svakoj izmjeni smjene dolaze sestre iz nove smjene da se predstave i upoznaju vas. U sobi je stolić za presvlačenje i sve potrebno za higijenu (rukavice, maramice, dezinfekcijske tekucine). Soba se čisti svaki dan.

 

Ljubaznost zavisi od osobe do osobe. Niko nije bio neljubazan, ni izbliza, ali su neke babice jednostavno toplije. Inače porod rade babice, ako je sve u redu, doktor te ne porađa. Ono sto je bitno je da sam na sva pitanja dobila odgovore i pomoć, iako su neke bile više, a neke manje tople i nasmijane. Ukupni utisak je pozitivan, profesionalni su, pristup je sasvim standardizovan. Vidi se da pokušavaju da te opuste i da učine da se dobro osjećaš (pisala sam iznad kako na svakoj zamjeni smjena nove babice obiđu sve porodilje, predstave se i sl.). Neke su bile i pretjerano ljubazne, uglavnom: šta god da nam je trebalo pomogle su.

 

Dojenje: da li su sestre pomagale? Da.

 

Beba se nikada ne odvaja od majke. Čak i za vrijeme pregleda bebe (test sluha i ispitivanje krvi) mami je dozvoljeno da bude sa djetetom. Odmah po izlasku bebe – porodu ona se stavlja mami na prsa i čeka se da pupčana vrpca prestane da pulsira. Nakon toga otac presijeca pupčanu vrpcu, bebu odvoje od mame da je malo obrišu i onda je vraćaju mami da se pokuša dojenje. Beba je s mamom u sobi gdje se mama porodila, a nakon toga idu na drugi sprat (porodica ide zajedno), i tu su smješteni zajedno u sobi do otpuštanja iz bolnice.  

 

Mama u Srbiji:

 

Trudnoća je vođena u Gradskoj bolnici u Beogradu, dakle državno, mada sam na neke dodatne preglede koji inače nisu neophodni išla privatno (npr. 4D ultrazvuk)

 

Imam zdravstveno osiguranje koje BI TREBALO da pokriva sve preglede i redovne kontrole, ali sam uprkos tome, mnoge stvari i u državnoj bolnici morala da platim (double test, hormoni, čak i vađenje krvi) uz obrazloženje da eto, to treba da se plati… zašto? Niko ne zna odgovor… Takođe sam zbog hematoma na posteljici morala da uzimam progesteron skoro 4 meseca, koji se ne dobija na recept i mora da se kupi.

 

Do 32. nedelje sam išla svakog meseca na pregled/kontrolu ultrazvukom. Od 32. nedelje kontrola je uključivala i ginekološki pregled. Svakog meseca sam radila i opštu krvnu sliku i proveru urina.

Nisam radila glukozni test, jer mi je šećer tokom cele trudnoće bio na donjoj granici pa su smatrali da nema potrebe. Takođe sam izbegava slatkiše i hranila se koliko je moguće zdravo. Double test sam radila oko 12. nedelje i rezultati su bili dobri, tako da nije bilo potrebe za ostalim testovima.

 

Pošto sam od početka do kraja imala urednu trudnoću bez ikakvih problema, pripremali su me za prirodni porođaj. Tako je bilo bukvalno do samog kraja, jer su bebinu težinu procenili na oko 3.200 (čak su me pustili da idem preko termina 7 dana jer je navodno beba bila mala), međutim, kada su me primili u bolnicu i indukovali, porođaj nije hteo da krene. Primila sam 3 vaginalne stimulacije za dilataciju, ništa se nije desilo i beba je već počinjala da se “uspavljuje”… Nakon dva dana provedenih u bolnici i bezuspešnog indukovanja, treći dan su mi radili (hitan) carski rez. I onda je usledilo ogromno iznenađenje za sve. Beba je bila teška 4 kg i dugačka 56 cm i to je verovatno bio jedan od razloga što nisam odreagovala na indukciju, jer je bila zgrčena na isuviše malom prostoru. Ona je bukvalno bila zaglavljena u karlici i dugo je imala “kleopatra” oblik glave zbog toga :)

 

Moram da naglasim da sam ja želela prirodan porođaj i strašno sam se bojala carskog reza. Toliko da kad su mi rekli da me vode na carski, bukvalno sam plakala. Međutim, sada sam totalno promenila mišljenje. Nakon mog iskustva i veoma brzog oporavka, mislim da je carski rez civilizvoan način rađanja. Nagledala sam se u bolnici žena koja su bukvalno padale u nesvest od bolova, strašnih epiziotomija posle kojih nisu mogle da sede po nekoliko nedelja, serklaža i održavanja trudnoća zbog istog itd…

 

Činjenica da je carski rez operacija koja ostavlja ožiljak za ceo život, ali u mom slučaju prirodan porođaj je ionako bio nemoguć zbog veličine bebe. Tako da mogu da kažem da sam zapravo odlično prošla jer su mogli da me uvedu u prirodan porođaj i da na pola shvate da bebu moraju da vade na carski…

 

Što se uslova u bolnici tiče, oni su blago rečeno – očajni. Na patologiji trudnoće na kojoj sam ležala čekajući porođaj, uslovi su nedostojni čoveka. O tome svedoči i:

 

gradska-bolnica-bg-2-300x225.jpg

Gradska bolnica u Beogradu (proleće 2014. godine)

gradska-bolnica-bg-225x300.jpg

Gradska bolnica u Beogradu (proleće 2014. godine)

 

Odeljenje bukvalno izgleda kao štala. Higijena je takođe na veoma lošem nivou. Osoblje je generalno OK, ali nema tu nikakve ljubaznosti, niti saosećajnosti, samo puko odrađivanje posla. Nakon porođaja sam otišla u apartman u kom su uslovi pristojni, ali to sam naravno morala da platim. Osoblje je prilično nezainteresovano da pomogne mladoj majci + prvorotki. Mučila sam muku da im dokažem da mi mleko još nije krenulo i da mi je potrebno vreme da se oporavim pre nego što mi celodnevno ostave bebu u sobi. Baby-friendly po meni ima smisla samo za majke kojima nije prvi porođaj i koje već imaju dosta iskustva sa novorođenčetom.

 

Zaključak je i to uvek kažem: u bolnici su se potrudili da mi najlepše životno iskustvo bude i najstresnije.

 

Hrana je valjda bila OK za postoperativni oporavak, mada sam ja pila samo jogurt koji mi je muž donosio svakog dana.

 

Što se dojenja tiče, to je tek bila NOĆNA MORA. Niko se ni jednog trenutka nije potrudio da mi objasni kako to da radim, niti da me posavetuje, samo su vikali da MORAM DA DOJIM BEBU! To stvara neverovatnu psihozu i stres, pogotovo u situaciji kada mleko još uvek nije krenulo jer je poznata stvar da nakon carskog to sve ide nešto sporije. Samo je jedna mlada sestra, nakon 2 dana u mukama, odvojila 15 minuta svog vremena da mi pomogne oko dojenja i korišćenja pumpice i hvala joj na tome.

 

Za neku eventualnu drugu trudnoću, ozbiljno ću razmisliti da li ću se porađati u državnoj bolnici iako je intervencija (carski rez) odrađen profesionalno i bez ikakvih komplikacija. Ali sve što je bilo pre toga i usledilo posle je bio veliki stres za mene i ne želim da ponovo prolazim kroz to…

 

Mama u Sjedinjenim Američkim Državama:

 

Trudnoća vođena privatnoOsiguranje pokriva sve “normalne” preglede 80%, ja plaćam 20%, i sve sto je van “normale” je pokriveno ako je medicinski neophodno (isto u odnosu 80/20). Medjutim, prije nego sto osiguranje pokrije bilo sta ja moram da zadovoljim svoj “deductible“. U mom slučaju je to bilo 2.000 dolara. Što se poroda i ostajanja u bolnici tiče, također je pokriveno 80/20 (pošto sam tada već odavno zadovoljila svoj “deductible”).

Prvi pregled je bio sa 10 sedmica, nakon toga jednom mjesečno do 32. Zatim slede dva do 36. sedmice, onda jednom sedmično do 40. Kad sam prešla 40 sedmica, išla sam dva puta sedmično na stress test.

 

Ja sam imala jednom mjesecno redovne UZ preglede do 6 mjeseca zbog nekih mojih zdravstvenih razloga. Inače, mislim da je normalno 2 ili 3.

 

Glukozni test se radi u 28. sedmici. Rano ujutro ne jedeš/piješ nista (nakon ponoći), dođeš, popiješ neki zaslađeni sok (oko kojeg su me druge trudnice tako istraumirale, a uopšte nije loš). Možeš da biras sa okusom narandže ili grožđa (ja sam uzela narandžu). Nakon što to popiješ, ne smiješ piti vodu, i moras sačekati oko 15-20 minuta. Nakon toga vadis urin i test, i dobiješ rezultate nakon sedmicu dana. Ako si pozitivna, onda rade jos jedan test – malo komplikovaniji od ovog. Ja sam bila negativna, pa ne znam kako taj drugi ide.

 

Urin test svaki put prije pregleda. Krv sam vadila nekoliko puta ali ne sjećam se intervala. Željezo mi je bilo slabo pa su mi prepisali neke terapije pa sam onda opet morala kontrolisati šećer. Test za Down syndrome sam radila nekad u prvom tromjesečju, kao i toksikoplazmu. Još neke testove sam radila, ali stvarno se ne sjećam za šta su bili :-/ U 35. sedmici sam radila Strep B test, i to je bilo negativno.

 

Epidural: Da, i opet bih. Trudila sam se da izdržim koliko mogu bez, nakon što sam ga primila pitala sam se što sam toliko čekala. desna strana tjela mi je utrnula više nego ljeva, i kad je bilo vreme da se gura osjetila sam veliki pritisak (malo bolan, ali ni blizu onim klasičnim prodiljskim bolovima)

 

Indukciju sam imala, jer sam ušla u 41. sedmicu. Rekli su da mogu da sačekam još ako hoću, ili mogu da zakažem indukciju. U utorak (40 s 6 d) u 9 navečer sam otisla u bolnicu, primili su me, i dali mi tabletu vaginalno. Ona pomaže materici da se otvori i stanji. Nakon četiri sata su mi dali još jednu dozu. Ujutro se materica dosta stanjila, ali se još nisam otvorila. Tad su mi dali Pitocin, i oko 10 ujutro su mi pukli vodu. Nisu htjeli da me pregledaju često da ne riskiraju infekciju. Provjerili su me oko 11 (tad sam dobila epidural), i ponovo u pola 4 popodne – it was show time!

 

Muž, mama, i drugarica
su bili sa mnom tokom porodjaja. Možeš da imas koga hoćeš,
maksimalno 3 osobe podrške
 i
mogu se mjenjati tokom dana
. Nakon porođaja prebace te u sobu gdje ćeš biti par dana i tu ima krevet za razvlačenje gdje je muž spavao. U ovoj bolnici sve su sobe privatne, tako da smo samo nas troje  bili tu.

 

Higijena je super; hrana je OK, osoblje je više nego stručno i ljubazno. U koljevci gdje beba spava ispod imaju ladice i u tim ladicama imaš pelene, vlažne maramice, dekice, kapice, čarapice, toplomjer –  to sve mozes ponjeti kuci. Za mamu imaju spavaćice, ulošci, donji veš (kao gornji dio najlon čarapa, da drži sve na mjestu).

 

Što se tiče dojenja/formule, ne forsiraju te na određenu metodu, ali koji god metod da odlučiš, podržavaju te.

 

Ima posebni odjel za sestre ciji je posao samo da pomažu majkama da doje (lactation specialists). Neke su bile bolje od drugih, naravno, ali u svakom slučaju, zadovoljna sam.

 

Very baby friendly. Bebe ostaju sa majkom odmah, ali ako želiš da je odvedu oni će to uraditi. Jedino kad beba mora da ode je kada rade testove kad joj vade krv iz pete. Kada su htjeli da “okupaju” bebu (prebrišu je), pitaju da li je OK da je odvedu, i da ako je odvedu moraće biti odsutna oko sat pošto ih moraju staviti ispod grijača nakon sto ih nakvase. To smo uradili jednom.

 

Pedijatra možes da izabereš prije nego sto se beba rodi, ili ti oni daju preporuke. Ja sam izabrala prije nego sto se ona rodila, i kada dođeš u bolnicu daš im ime pedijatra. Nakon što se beba rodi, oni jave pedijatru i on dođe da je pregleda prvi dan nakon porodjaja.

 

p.s. Znam da je ovo o prođaju, ali ne mogu opisati kako sam zadovoljna pedijatrom. Pitali smo toliko glupih pitanja, i on je sva pitanja odgovorio. Zna da smo roditelji po prvi put, i zna da nas je bilo strah, i prosto rječima nas je uvjerio. Kad god odvedemo bebu na pregled, tako je nahvali, da ti ne možeš, a da ne blistaš. Sve ti ljepo objasni – šta mozes da očekuješ u narednih sedmicu, dvije, mjesec, sta treba da učiniš, čega treba da se paziš, kad da dodas neku novu hranu, itd. Za vakcine sve ljepo objasni, pita – stvarno ti ne daju da izađeš dok nisi zadovoljan svim odgovorima i znaš šta treba da radiš.

 

baby-front-st-pete-300x200.jpg

Bayfront St. Pete (SAD)

 

Mama u Crnoj Gori:

 

Trudnoću sam vodila do 9. meseca privatno, a pred kraj dva do tri puta u KBC (Podgorica). U suštini ti se sve refundira ako nema nekih reagenasa u bolnici – to se čeka i refundiraju od 50 do 70%.

Ja sam isla svaki drugi mesec na ultrazvuk privatno, a u državnoj sam samo to evidentirala, i uglavnom sve cure tako rade., drzavni lekar to shvata opušteno.

 

Glukozni test sam radila vadjenjem krvi i to u 8 i 9 mesecu. Radila sam sa dva meseca TORCH i nasli su mi toksoplazmu, ali kao opasnost prilazenju zivotinja i jedenja hrane zivotinjskog porekla.

 

Epidural nisam imala, ali se ovde to praktikuje uveliko, i žene se dogovore sa anesteziologom ranije (dogovore termin).

 

Prisustvo je dozvoljeno
, može biti muž ili član porodice: prolazi kroz neka ispitivanja, ali i
ulazi na odobrenje doktorke koja će porađati
. Moja sestra je htela, ali se nije dopala mojoj doktorici. Sad kad razmislim – i bolje.

 

Bolnica je OK, standarno valjda kao svuda, a ljubaznost zavisi – kako ko. Ustvari, kako se ti postavis u startu.

Dojenje ti pokažu kada pitaš. Ja sam se baš trudila, ali nista – u međuvremenu sam obolela od štitne žlezde (Hašimoto) i bilo je nula laktacije. Iskreno, da mi je bilo koji endokrinolog rekao da postoji sansa da necu imati mleko, lakse bih to podnela… bar mislim…

 

Mama u Sloveniji, odnosno ja:

 

Trudnoću sam vodila državno u Sloveniji, ali sam išla nekoliko puta i kod svog privatnog doktora u Srbiji – nisam morala, ali sam htela, jer je to moj doktor, neko koga poznajem, ko poznaje moje telo i imam poverenja u njegov sud.

 

U Sloveniji mi je sve bilo pokriveno zdravstvenim osiguranjem, osim 4D ultrazvuka u III trimestru – doktor iz državne prakse mi je preporučio da, eto, šta zna, ako želim, mogu i to da uradim (da, ima i tamo toga ;). Naravno, nisam morala, ali hajde, kad si trudna prvi put, samo snimajte, sve plaćam, daj da vidim samo kako to malo čudo izgleda :)

 

Redovno se ide na preglede jednom mesečno, ali se to kod mene sve malo pobrkalo, jer sam ja do IV meseca trudnoću vodila u Srbiji, pa su mi dodatno radili neke kontrole i provere (nešto i duplo). UZ skoro svaki put, vaginalno isto skoro svaki put – pred kraj oba pregleda uvek.

 

Glukozni test se radi u II trimestru (ne zamerite, zaboravila sam koja je tačno nedelja bila u pitanju): dobiješ pola l preprepreslatke vode (a ja jedem Linoladu kašikom bez problema, pa vi vidite onda koliko je to slatko), i onda ti vade krv 3x u toku 3h, rezultate ti saopšti doktor sutradan na pregledu. Urin svaki put pred pregled (rezultati se šalju doktoru, pola h ranije sasvim dovoljno da date urin), osim kada se rade posebni testovi koji traže prvi jutarnji urin. Krv se vadi po potrebi, u zavisnosti od testova koji se rade – a mene su bockali kad su stigli, jer im rezultati druge države ništa ne znače (standardi valjda, ne znam).

Double test sam radila u Srbiji privatno, na svoj zahtev, za Triple nije bilo potrebe.

 

Što se porođaja tiče, mogla bih poseban tekst samo o njemu da napišem, jer je trajao 22h (odnosno, toliko je prošlo od pucanja vodenjaka do carskog reza). Ukratko: pukao vodenjak, i to je bilo sve što je moje telo uradilo. Nema kontrakcija, beba se ne spušta, grlić materice se ne stanjuje, ne “otvaram” se. Ništa. I tako ravno 22h. Kada su babice shvatile da mog prirodnog porođaja (uprkos i trostrukoj jačini indukcije) neće biti, pozvan je doktor, niti topao, niti hladan – normalan, običan staložen čovek, pregledao me i rekao da bi on ipak da ja idem na carski rez – i to hitno. Kad sam potvrdila da, naravno, nemam ništa protiv, pozvali su anesteziologa, pitala me je da li bih spinalnu ili opštu anesteziju, i od tad kreće moj Formula 1 pit-stop.

 

Svaki trenutak od momenta od kako su me uvezli u salu mnome se bavilo nekoliko sestara i doktora: stvarno sam imala
utisak kao da sam u najbržem pit-stopu na svetu
, svaka sekunda se meri, a sve što se dešava, dešava se sa jasnim planom,
savršeno profesionalno
. Nisam želela da idem na carski rez, odnosno, nisam to imala u planu, ali nosim divno iskustvo stručnih ljudi iz Porodnišnice Ljubljana, koji su učinili da se osećam
potpuno sigurno, da ne brinem ni za sebe ni za bebu
– koju su mi
odmah po rođenju stavili obraz na obraz
, da ga ljubim i da me oseti
:)

 

U mom čekanju porođaja prošle su 3 smene babica i sve su bile profesionalne – neke manje, neke više raspoložene za čavrljanje, ali svaka je odgovarala na pitanja, i pružala nam sve informacije koje smo hteli. Muž je bio sve vreme sa mnom dok me nisu odvezli na hitan carski rez, pa je posle bio s bebom dok se obavljao prvi pregled (moj carski je rađen pod spinalnom anestezijom, ali uspavaju potpuno čim se izvadi beba, tako da sam prespavala šivenje). Uslov da bi tata prisustvovao porođaju je da pohađa školicu za tate – traje jedno posle podne, plaća se 20 evra, i na tom mini-kursu objašnjavaju kako prepoznati prave trudove, kako pomoći mami, prvih par dana u kući i sl.

 

porodnisnica-ljubljana-pop-tv-300x152.jp

Soba u porodilištu u Ljubljani (foto POP TV)

 

Uslovi u porodilištu su onakvi kakve sam i očekivala i kakvim sam se nadala: medicinsko osoblje je stručno i ljubazno, higijena je odlična, mama i beba dobijaju sve što im je potrebno za tih par dana boravka: spavaćica, ulošci, mrežaste gaćice – obavezno je tuširanje 2x dnevno, i svaki put se dobija nova spavaćica, a uloške i gaćice imate u kupatilu stalno (jedno na dve sobe, u sobi po 3 mame), beba ima pelene, kremice, garderobu.

 

Bebe prvu noć ne budu s mamama (osim ako vi to želite), s tim što kada se porodite na carski rez, taj dan se računa kao nulti dan, jer ste na intenzivnoj nezi oko 24h, pa se sve pomera za jedan dan: prvu noć spavate same (na intenzivnoj), drugu noć (prvu noć prirodnog porođaja) ako želite beba je s vama, treću noć (drugu noć prirodnog porođaja) je obavezno s vama (ako ne izađete do tad). Preko dana: prvi dan samo na podoje, drugi dan 4h (2x1h, 1x2h), treći dan je donesu ujutro nakon vizite i više je ne uzimaju.

 

Iz ove perspektive, malo preko godinu dana i mnogo iskustva kasnije, jedinu primedbu imam u vezi sa podrškom dojenju. Ako ste me čitali ranije, znate da sam imala velikih problema oko dojenja, i sada ovako čiste glave, sa bezbedne udaljenosti shvatam da jednostavno nisam imala pravu podršku. Da sam više vukla za rukav, možda bi mi i iskustvo bilo drugačije. No, ovde važi princip: tvoje telo / tvoja beba – tvoja odluka: ako nam kažeš “ne mogu da dojim”, donećemo ti flašicu s formulom bez suvišnih pitanja. Ja nisam mogla da dojim, jer M nikako nije hteo da uhvati kako treba, plakala sam od bolova i mrzela se istovremeno. Izmuzavanje mi je trajalo po 45-60 minuta, a da mi niko nije spomenuo da postoji lek koji može da mi pomogne da mleko brže teče, i da se brže izmlazam.

 

Ali, to ne umanjuje značajno moj ukupni utisak, a to je da za osoblje i ustanovu u kojoj sam bila, kao i ceo sistem, imam samo reči hvale.

 

Link

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 48
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

U sto volim ove komentare... Sta li bi rekao onaj covek iz 15. veka sto je spavao na kamenu a ne u mekom krevetu, sto je crncio 20 sati dnevno i svako malo mu napadali selo, nabijali na kolac, sto nij

E, pa posto obecah, red je i da napisem koji redak na ovu temu   Prva trudnoca i prvi porodjaj-u Srbiji   O'ma' da kazem da mi trudnoca i nije vodjena sve vreme u Srbiji jer sam studirala u Itali

Браво Арсо!   Слично сам родила своју млађу ћерку.  5 мај,припреме за славу, бриши, рибај, чисти, спремај (ништа ми није било тешко).Реко' : Хајде да преславим, па да се порађам, има још времена до

Требало је да интервјуише и неку која се у Србији породила у приватној клиници. Имао сам прилику да упознам две такве, обе странкиње. Искуство се не разликује много од ових осталих у тексту што су се породиле у иностранству.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svima nestona drzavni trosak, zdravstveno pokriva sve, ...

Placajte porez Srbi pa ce i drzava Srbija imati od cega da finansira zdravstvo. Trazite racune kada nesto kupite, ne kupujte na crno i po buvljacima ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Šta li bi rekla neka mama iz recimo 15.veka živo me zanima......

 

Ako je nešto bila u stanju reći to je već bilo super jer znači da je porod preživjela.

Upravo tek u 15. vijeku su italijanski doktori ponovo zaveli preeokretanje naopako

postavljenog ploda što je tehnika koju su znali još antički Grci ali u medjuvremenu

je bila zaboravljena raspadom rimskog Carstva. Što se tiče doktora oni tada obično

nisu uopšte prisustvovali porodima a čak je njihova prisutnost bila krivično kažnjavana.

Smatralo se to ispod nivoa da doktor vodi porod, o porodilje su brinule babice i berbberi.

Jedan takav doktor iz Hamburga koji je zatečen pri porodu obučen kao žensko jer drugačije

ga ne bi pustili tamo  bo je osudjen i spaljen na lomači. Žene su umirale tada često a zbog

raznih komplikacija: zaklinjeni ploda, poprečni položaj djeteta i slične komplikacije, sepsa,

mnoge su imirale zbog nepostojanja transfuzije, prosto iskrvarile, zbog protržene maternice itd.

Često se mrtvi plod morao raskomadati i  izvaditi iz utrobe van a pokušavalo se tako spasiti

bar majku ako dijete umre pri porodu, najčešće tako što se uguši. Probajte prevest Googlem:

http://www.novinky.cz/zena/styl/305833-pritomnost-lekare-u-porodu-byla-drive-trestna.html.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kod nas je to tako nekako,nije daleko od istine,sve je oronulo,staro,Beograd je jos i dobar na sta lice bolnice u unutrasnjosti,nedavno sam bila u poseti rodjaku koji je operisao kuk,ne znam kako sam uspela da izdrzim tih 15 minuta,najvece vrucine,a nema klime,nema mrdanja...to je jezivo...a da ne pominjem koga sam morala da vozim,zamislite...ja da vozim u hitnu...nisu imali vozilo...a tamo,malo mi je falilo da padnem u nesvest,nisam ja razmazena,ali ta nehigijena,nemar,neljubazno osoblje,pa jos i stres koji sam dozivela... je nesto od cega mi je stvarno bilo muka ...a niko nista da preduzme...sve je u fazonu...nema frke,a ljudi ocajni...A kad me je zaboleo umnjak,koji je trebalo tek da nikne,ja sa bila u tacki C,a kad sam videla doktora bez rukavica,sa krvavim prstima koji jos i zvace zvaku sa otvorenim ustima ,okrenula sam se i pobegla glavom bez obzira...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Šta li bi rekla neka mama iz recimo 15.veka živo me zanima......

U sto volim ove komentare... Sta li bi rekao onaj covek iz 15. veka sto je spavao na kamenu a ne u mekom krevetu, sto je crncio 20 sati dnevno i svako malo mu napadali selo, nabijali na kolac, sto nije znao za higijenu i kog je na svakom cosku cekala kuga a mogao je da umre i od obicnog gripa... Samo neka su zene danas razmazene-po recima danasnjih muskaraca koji sede u udobnoj fotelji pred kompjuterom.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 7 months later...

E, pa posto obecah, red je i da napisem koji redak na ovu temu :)

 

Prva trudnoca i prvi porodjaj-u Srbiji

 

O'ma' da kazem da mi trudnoca i nije vodjena sve vreme u Srbiji jer sam studirala u Italiji, pa sam malo putovala tamo-vamo. Elem, u Srbiji me dr nije nijednom izmerio, nije narucio KKS niti merenje pritiska, ama bas nista. Jedino mi je naglasio da moram na TORCH i Dabl test (sto se sve, naravno, basnoslovno placa), pa nakon loseg Dabla i Tripl, a nakon loseg Tripla i kod geneticarke, koja, opet naravno, nije imala termina u bolnici pa sam isla privatno... Pa mi rece da bih mogla na amniocentezu da utvrdim da li mi dete ima neki poremecaj, sto sam odbila, da bi me zena na najstrasnije moguce nacine istraumirala i naplasila i rekla za moje, u tom trenutku verovasmo, bolesno dete, da ne treba nikome i ne sluzi nicemu, da je samo teret za drustvo i ceo ljudski rod i da ga treba ukloniti. Ta zena mi je olicenje odnosa zdravstvenih radnika u Srbiji prema pacijentima, a narocito prema buducim majkama i porodiljama.

 

Elem, tako nekako protece trudnoca, uz sto strahova i sveopstu nezainteresovanost medicinskog osoblja da iste ublazi i veciti slogan "a znala si noge da siris" i sl. Od 36. nedelje CTG jednom nedeljno. Par dana pred termin dr utvrdi da je smanjena plodova voda i da moram u Betaniju na posmatranje. Lezim tamo 3 dana sa jos 3 zenice u sobi, i srecom, dobro su drustvo. Cak su i sestrice s odeljenja patologije trudnoce prilicno dobro raspolozene i dani proticu bez neke nervoze...muz dolazi svakodnevno, izlazim da se prosetam s njim, nema neke vece frke. Jedino se doktori medjusobno svadjaju, zbog cega jednog dana prosto odluce da nam ne urade UZ (ej, patologija trudnoce, odeljenje na kom zene leze bas zato sto se sumnja da nesto nije u redu s trudnocom i gde beba i mama moraju biti pod konstantnim nadzorom). Doktor koji me pregleda dan pred porodjaj izgleda prljavo i masno, grozno mi je da ga pustim da me pregleda (on je jedan od onih sto su se svadjali), ali nemam izbora i posle pregleda se osecam kao da sam iz klanice izasla.

 

To vece pocinje porodjaj, muzu nije dozvoljeno prisustvo, niti ikome drugom, a osoblje gleda da te zaobidje u sto sirem luku. Stizem u pripremnu sobu, odrade mi klistir (fuj!), i sad tako sama cekicam...istusiram se vrucom vodom, to pomaze, ali ne mogu dugo da stojim u tus kabini jer je zagusena i gadi mi se da stojim u onoj krvavoj vodi. Izlazim iz tus kabine, nikog oko mene...nemam pojma gde da idem pa se seckam po hodnicima...i ugledam pred sobom uzivo porodjaj...tek tad neko primeti da nisam na svom mestu i otera me u pretporodjajnu salu...prolazim ispred sobe gde su babice i zasmrde mi cigare...teraju me da lezim, kace mi CTG i nestaju...i ja tako lezim i lezim...bolovi sve jaci...hladno mi je, jedva uspem da dozovem sestru da me pokrije...tu se smenjuje njih mali milion, nemam pojma ni ko me pregleda ni kada, ni sta se desava, boli me i treba mi ljudski dodir, u bunilu sam i kace mi infuziju, daju neke injekcije, ni dan danas ne znam sta je sve to bilo. Povracala sam, pricala na italijanskom, cupala kosu, ko zna sta sve ne, i to sve sama. To je najodvratniji osecaj, sto NE DAJU da neko bude pored tebe da te bar pomiluje, a oni sami nemaju vremena/volje/zainteresovanosti za to.

 

Porodjajna sala, epiziotomija (zbog koje necu moci da sedim normalno naredna 2 meseca), usivanje na zivo, moje vristanje i doktorova grdnja da ja necu da saradjujem i da zbog toga nece moci lepo da me usije.

 

Rodi se beba, hvala Bogu, zdrava i placljiva, i maminoj sreci nema kraja. Stavljaju mi je sekund na grudi i odnose na pranje. Naredna dva sata lezimo u istoj sobi, ali daleko jedna od druge. Tati sam javila da je rodjena, ali ne moze da dodje da je vidi, kao sto nece moci ni svih 5 dana dok budemo u porodilistu. Rodjena je ujutro, a dali su mi da je podojim tek kasno popodne (ne daju dok je ne pregleda pedijatar). Sreca pa sa dojenjem nemamo problema, jer s obzirom na to koliko su sestre spremne da pomognu, sve mislim da bismo se sa tim problemom izborile. Najgori deo tek dolazi...drugog dana po rodjenju otkrivaju da beba ima neku infekciju (povisen CRP). Naravno, maminom krivicom (posto sam mozda pila antibiotike u trudnoci), jer ne daj Boze da je krivica njihova-a svaka druga beba u tom porodilistu ima povisen CRP. To tako usput govore, a kad ih pitas za objasnjenje, nemaju vremena.

 

Pocinje histerija zvana vizita-u 7 ujutro da je sve sklonjeno sa ormarica, mame okupane a bebe po mogucstvu presvucene. Doktori strah i trepet. Kad dodju u vizitu, stoje na vratima sa sestrama i pricaju, ne mozes ih namoliti da ti kazu sta se desava sa tvojim detetom. Pritom, ponavljam, tek porodjena mama je ta koja mora sama da se bori za osnovne informacije jer tati nije dozvoljeno ni da dolazi u posetu. Jedino sto mu je dozvoljeno je da gleda mamu i bebu na monitoru u hodniku. Taj monitor je postavljen toliko visoko da mi je malo falilo da padnem u nesvest kad sam prvi put otisla da buljim u njega (tog jutra se porodila, pa mi je valjda pao pritisak kad sam podigla glavu).

 

Bebe su sa mamama u sobi, sto je stvarno divno, ali takav vid nege bebe zahteva i mnogo bolje prisustvo osoblja. Jedno vece mi je beba uzasno vristala a meni je trebalo, da ne preterujem, 10 minuta da ustanem iz kreveta jer me je strasno bolela rana i svako ustajanje iz kreveta je bilo bolno...dok sam stigla do bebe, pojavila se i sestra, koju sam dugo pokusavala da dozovem, da bi se izvikala na mene, kako ja to pobogu mogu da ostavim dete toliko da vristi, da li ja zelim da mi se zaceni itd.

 

A da, nije dozvoljeno nosenje donjeg vesa, vec se samo ulosci nose izmedju nogu, tako bez icega. Onako bunovna posle porodjaja, dok sam isla ka monitoru da se javim muzu, zaboravim na ulozak, valjda i zato sto ga nisam sama stavila vec sestre odmah nakon porodjaja. Ustanem iz kreveta i dok sam isla po hodniku, on ispadne. Jeste, grozno je, ali je jos groznije kako je reagovala jedna sestra koja je prosla pored mene: "Fuj, vidi ovu, ajde sad ga pokupi". Ova epizoda je vazna jer mi se nesto vrlo slicno desilo i u Svajcarskoj, a videcete vec kako je tamo reagovala sestra.

 

Higijena je bila dobra, dve dvokrevetne sobe dele jedno kupatilo, koje se cisti jednom dnevno, podovi se isto toliko cesto brisu, i na to stvarno nemam zamerke. To s jedne strane, a s druge npr. jednom sam im trazila novu posteljinu jer je bebina kaka procurila, ali navodno nisu imali tako da smo mi nastavile da spavamo na njenom govancetu i mojoj krvi. Nemam zamerke ni na hranu, nije bila kao u restoranu, ali je bila podnosljiva (a sto se toga tice, ja bas i nisam izbirljiva, i imala sam poprilican apetit).

 

Ruzno je sto ti kroz sobu stalno neko zuji a ti pojma nemas ko je to. Te akuserske, te pedijatrijske sestre, te ovaj te onaj, pitas nesto jednog, on kaze da nije za to nadlezan, pa ce ti poslati ko jeste, taj drugi nikad ne stigne i tako... Jednom su bebi izvadili braunilu da bi posle dosla sestra mene da pita ko joj je izvadio, kad treba jos antibiotika da primi, a ja pojma nisam imala ko je, kako da znam kad nam se ne predstavljaju. Sestrica ima raznih, i dobrih i onih koje hoce da pomognu, ali i onih koje se postavljaju kao da si ti tu zbog njih a ne one zbog tebe. Jedno vece taman se sve bebe umirile, mi mame uhvatile malo sna, tek cujes jednu sestru kako se dere kroz hodnik: "E, je l' doneo neko lak za nokte??" i bebe se opet rasplacu. Jedna je stalno zahtevala da spavamo sa svim svetlima popaljenim. I stalno ponavljaju ono: nije ti ovo hotel.

 

Bebu sam nakon 5 dana izvela na sopstvenu odgovornost, jer joj se CRP nije spustao, a i zato sto mi je dr u viziti rekla: "Izvedi ti nju slobodno, ali mi se javi na-ovaj-broj pa cemo je mi privatno leciti". Broj sam uzela i bacila u djubre, a javila se svom izabranom pedijatru kad sam stigla kuci, na sta je on poceo da psuje i mene i tu dr i rekao hitno da vodim dete u Decju bolnicu jer sa takvim njenim nalazima moze vec i da ima sepsu i da ona nije normalna sto mi je rekla da ce je leciti privatno, kad se takve stvari lece samo u bolnici. Eto.

 

Sledeci put pisem o porodjaju u Svici :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Kakvi bezbožnici! Kakvi nenormalni bezbožnici odvratnih dela!

Kakav ruzan i neumesan komentar. Uopste ne razumem sto se muskarci nalaze pozvanim da komentarisu ista vezano za porodjaj osim eventualno onog kom su sami prisustvovali. Ja uopste nisam napisala da je sve ruzno i odvratno, i napisala sam i dobre strane, ali da su nauceni da zenu treba da sikaniraju zato sto je "sirila noge" i da te gledaju s visine, to nema potrebe vise ni ponavljati. To je grozno, ali nijedan muskarac to nikad nece osetiti na svojoj kozi i zato ne bi trebalo ni da komentarise. Ja sam verovala u nase zdravstvo, i izabrala da se porodim u Srbiji, a mogla sam da izaberem i Italiju...eto valjda ni sama nisam verovala pricama drugih zena i nije mi bilo jasno zasto se krste i levom i desnom kad im kazem da sam izabrala da se porodim u Betaniji...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U sto volim ove komentare... Sta li bi rekao onaj covek iz 15. veka sto je spavao na kamenu a ne u mekom krevetu, sto je crncio 20 sati dnevno i svako malo mu napadali selo, nabijali na kolac, sto nije znao za higijenu i kog je na svakom cosku cekala kuga a mogao je da umre i od obicnog gripa... Samo neka su zene danas razmazene-po recima danasnjih muskaraca koji sede u udobnoj fotelji pred kompjuterom.

Rekao bi da su savremeni muškarci mekušci i razmaženi degenerici,kako moralni tako i fizički.Isto važi i za žene.Moja rođena baba se kućno porađala,rodila petoro deca,vitalna zdrava žena,cepala drva,nosila raznorazne teške stvari u 90. i nije kukala.Današnjima trebaju neki ultra mega giga haj uslovi da bi se porodile.

PS.Sedim na neudobnoj stolici. :ani_biggrin:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Kakvi bezbožnici! Kakvi nenormalni bezbožnici odvratnih dela!

Mislim da ti je komentar sasvim na mestu(uz narocit naglasak na gnusanje da je ok),jer u tekstu i ako nije sve uzasno i navedeno je i par pozitivnih stvari upravo to grozno preovladava,a narocito podrzavam zato sto si musko.

Mislim da narocito muskarci treba da citaju takve tekstove  i da znaju sta se dogadja zenama u zemlji u kojoj zive,u kojoj su i oni glasaci,u kojoj i oni mogu da se bore za bolje vrednosti za humanije zdravstvo,u kojoj su upravo oni zastitnici ,svako na svoj nacin,i bas zbog toga sto to nikada nece osetiti na svojoj kozi mislim da je jako korisno da se informisu na ovaj nacin i razmenjuju misljenja o istom.Podrzavam osudu ovakvog tretmana porodilja.Jedino sto mislim da osudu zasluzuju takva dela a ne ljudi, pa samo to treba razdvojiti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Rekao bi da su savremeni muškarci mekušci i razmaženi degenerici,kako moralni tako i fizički.Isto važi i za žene.Moja rođena baba se kućno porađala,rodila petoro deca,vitalna zdrava žena,cepala drva,nosila raznorazne teške stvari u 90. i nije kukala.Današnjima trebaju neki ultra mega giga haj uslovi da bi se porodile.

PS.Sedim na neudobnoj stolici. :ani_biggrin:

 

Prema ženama se često u svakom smislu odnosilo kao prema stoci.

 

Tako se sad može reći da je po nekim kriterijumima i ženama i stoci čak lošije nego u 15. veku.

 

Stoka je u 15. veku puno radila, bila mlaćena, i mogla da umre od izlečivih bolesti - kao i žene. Ali je stoka takođe nekada slobodno šetala, bila na vazduhu, ubijana relativno brzo i bezbolno. Žene su se porađale same ili sa babicama i mogle su da umru od komplikacija - ali su imale slobodu pokreta tokom porođaja, slobodu unosa hrane i pića, nisu bile vezane za sto satima, nisu im ubrizgavani veštački hormoni koji krvnički pojačavaju kontrakcije i ubrzavaju porođaj, nisu sečene da bi porođaj bio ubrzan, nije im skakano po stomaku, nisu ostavljane da se potpuno same, iznurene i ranjave brinu o bebi.

 

I porodiljama i stoci se desila mehanizacija čija je posledica bilo ubacivanje na pokretnu traku klanice.

 

Obe moje bake su imale prijatnije porođaje (kod kuće, u krugu porodice) nego moja majka i ja.

 

Nije problem sam porođaj. Problem je ono što se porođaju desilo masovnom institucionalizacijom, medikalizacijom, i mehanizacijom - i tu uopšte ne govorim o situacijama kada je stručna pomoć potrebna, već o čitavoj proceduri koja se masovno primenjuje u klanicama na svaku porodilju i pravi probleme i gde ih ne bi bilo. I problem je što se svaka ovakva institucija po automatizmu bar pomalo pretvori u konc logor. Problem je u odnosu, stavu, ljudskom faktoru, što je veoma lako promeniti, samo treba malo dobre volje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...