Jump to content
Ignjatije

ОТАЦ РАФАИЛО ОЧИТАО БУКВИЦУ: Црква није плажа ни тератана! (ВИДЕО)

Recommended Posts

Може ли неки бескућник, који је без игде ичега, који проси по улицама, да у прљавим и поцепаним ритама, заударајући на нехигијену, уђе у храм/Цркву и да буде део Царства небеског?

Чему сад ово патетично питање и која му је веза са оним о чем конкретно говори  о. Рафаило. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Може ли неки бескућник, који је без игде ичега, који проси по улицама, да у прљавим и поцепаним ритама, заударајући на нехигијену, уђе у храм/Цркву и да буде део Царства небеског?

Mоже брате али његова поцепана и прљава одећа нема везе са овим постом :)

Он нема могућности нити услова да бира а ми богами имамо :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пошто видим да су неки разумели како мислим да је Литургија још само једна од недељних активности и тако то...

 

Литургија је свечани догађај за који се треба обући и „споља“ и „изнутра“. Прича о великој гозби и њен део о свадбеном руху имају првенствено духовни карактер, али се односе и на тај „материјални“ сегмент. И то „споља“ треба да прати оно „изнутра“.

Проблем је кад за обучене људе (нису сви у некој свечаној одећи, ал' у том исечку нико није дошао у купаћем костиму ил' шта ти ја знам) кажеш да долазе „ОБ-НАжени“ јер их је „сунчаНИца (тако се то зове) ударила у главу“. Ил' још горе, да летују на „јавним плажама“ и „ваљају своја тела једно на друго“. Ко је имао прилике да оде на летовање и посети неку од јавних плажа, зна да људи обнажују не само себе, већ како је то игуман лепо приметио и своју децу (еј, мало дете се купа само у гаћама, да л' смо ми хришћани уопште ако нам то не смета!?). Следећи корак на тим безбожним летовањима је улазак у једну „ваљаоницу“ која изгледа као бубањ веш-машине и онда ту сви ваљају своја тела једни на друге.

Још се спомиње занимљива теза у овом другом исечку, да се не чудимо кад се деца парова који посећују јавне плаже рађају болесна.  7896634Мислио сам да тезу о повезаности Кончитине браде са поплавама у Србији нико неће надмашити, ал' ето...

Најгоре је што људи који су црквени непромишљено деле овакве клипове на својим профилима (вероватно без неке лоше намере, што наравно, није изговор) и представљају другима овакве глупости као „православно/црквено учење“...

 

Дођите и видите бога који ће послати болести на вашу децу ако одете на море!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Беседници говоре о идеалу којем свако од нас ваља да тежи.

 

Koji predstavlja  to kako ces da se oblacis, da ne budes obnazen i da ne ides na godisnje odmore jer su to delovanja demonskih sila?

 

Mislim, svi smo od malena ucili onu narodnu poslovicu da "odelo ne cini coveka". Ne treba tu nista narocito reci kad je sve jasno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Донекле се слажем са Мирославом , јер треба гледати у душу човека , то је најбитније , али то не значи да се што се тиче облачења , треба да идемо у крајност .Треба ипак пристојно да се облачимо , свако према могиућности , а за бескућнике , такве људе обично зна цео град , и треба им омогућити улазак у цркву.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pazite otac Rafailo je monah,covek je u manastiru xy godina,naravno njegov ideal zivljenja jeste nesto sto je i gde je on podredio svoj zivot.Prvo kad tumacite njegove besede,predavanja imajte to prvo na umu.

 

Drugo ja sam ovo shvatio na sledeci nacin, ljudi odlaze na razne manifestacije svadbe,rodjendane ili i izlasci uvece u nekom kaficu,splavu,klubu i tamo gledaju da sebe najbolje izloze,u smislu najbolje obuku,najbolje odelo,najbolje sve. Dok odlazak u crkvu shvataju ne tako obavezujuce,tj shvataju na neki nacin to kao eto neku rutinicu,odu u onome sto prvo nadju,ne sredjuju se,ne oblace ni blizu najbolje odelo koje imaju...mislim da otac Rafailo tu hoce da kaze da je liturgija ipak vrhunac svega,a ne nesto drugo. I sa tim se slazem donekle. Naravno da otac Rafailo nije mislio da onaj ko ima samo trenerku ili ko je beskucnik pa ima samo jedno da ne treba da ode da ukrade ili ne znam sta,naravno...

 

Doduse ima nas koji se oblacimo sportski gde god da idemo,pa deluje mozda glupo da odelo obucemo u crkvi a ne oblacimo nikada. Oni sto dolaze u sortsevima,majicama na bretele i slicno to su sad vec druga kategorija.

 

Treba malo uci dublje u to a ne odmah napad na prvu loptu.

 

Sto se plaze tice ne znam i ne kontam to....neka okaci neko snimak.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Haljine im govore da se Bogu ne mole. Zakljucuje gledajuci spolja, da ako neko nosi trenertku - Bogu se ne moli i nije dostojan pricesca? Pa kakvo je to zakljucivanje nego povrsno i farisejsk

...Feeble,ne shvatas sustinu. Nije stvar u odeci...Hriscani treba da se obuku u vrline,bratoljublja,covekoljublja,tolerancije,milosrdja...itd..ali to ne znaci da treba da budu nepristojni. Meni je drago sto je neko to rekao.Obicno ljudi ne zele da se upustaju u to,jer nije pristojno komentarisati necije odelo,to nije lepo,da ne kazem-nevaspitano je nekoga kritikovati zbog toga kako se obukao...zato mi je veoma drago sto se neko usudio da to kaze.  U mojoj srdini je to tako.Trenerka se nosi samo po kuci ,do prodavnice...ali ako moras da odes bilo gde drugde,npr kod Babe i Dede,kod Tete i Tece,moras da se okupas  i obuces normalno...  Ne mozes pocepan i u staroj majici (iako je to cool) da odes u goste jer tako ne postujes onoga ko te je pozvao.Moras malo da se upristojis,da obuces kakve takve pantalone i neku celu majcu koja se ne providi...

Ovde nije rec o ljudima koji ne mogu sebi da priuste 2 para pantalona i 2 majce,rec je o nasem odnosu prema crkvi...I o kulturi oblacenja. Okruzenje jeste specificno,mi zivimo u 21.veku ,ali neke stvari su univerzalne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

О. Рафаило је "стари ков" монаштва, добро расуђује на личном нивоу али поприлично није "свестан" снаге медија, тј снимака својих беседа и ко ће све то да слуша. Ако на тренутак замислите да нема јутјуба и нета, да све то говори непосредним учесницима Литургије и посетиоцима манастира и нико други то не чује ван - све би то одлично стајало (па и прича за плажу као изношење монашког начина сагледавања ствари. Не може бити монах а размишљати о купању на будванској плажи. Ти који долазе у манастир су гости. И кад се дође у госте код непушача изађе се напоље па запали, тако постоји и манастирски типик, тј како се облачи и понаша у манастиру).

Немојте да расуђујете из угла парохијске цркве већ манастира. Ко хоће у манастир на Литургију нека дође и поштује правила, и буде спреман да упозна један другачији живот од световног. Коме се не свиђа нека не иде тамо на Литургију него у парохијску цркву, па после као туриста да разгледа "историјски споменик".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Између осталог, о. Рафаило у својим беседама мало-мало па скрене пажњу на ову појаву, није ово једини пут, као и на многе друге (фестивале, карневале, првенства, надметања...). При том се труди да сагледа ствари што шире. Критика би се у случају облачења посматрала из овог угла: долазимо за Царску трпезу (дакле, не било каквог цара већ Цара славе(чак је и то слабо речено)). Не зависи наш однос од онога шта смо обукли већ обрнуто - оно што носимо происходи из односа какав имамо према Њему, према Ономе Који нам даје и земаљску храну и пиће, па чак и небеску, Себе самога. А ми долазимо "испечатирани" (баш је употребио тај израз) именима разних модних креатора, сликама алигатора и којекаквих других идола. Зар није сасвим разумљиво настројење да се на то скрене пажња и доведе се у везу са нашим духовним стањем? Да се запитамо где је наше срце и наше благо?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Између осталог, о. Рафаило у својим беседама мало-мало па скрене пажњу на ову појаву, није ово једини пут, као и на многе друге (фестивале, карневале, првенства, надметања...). При том се труди да сагледа ствари што шире. Критика би се у случају облачења посматрала из овог угла: долазимо за Царску трпезу (дакле, не било каквог цара већ Цара славе(чак је и то слабо речено)). Не зависи наш однос од онога шта смо обукли већ обрнуто - оно што носимо происходи из односа какав имамо према Њему, према Ономе Који нам даје и земаљску храну и пиће, па чак и небеску, Себе самога. А ми долазимо "испечатирани" (баш је употребио тај израз) именима разних модних креатора, сликама алигатора и којекаквих других идола. Зар није сасвим разумљиво настројење да се на то скрене пажња и доведе се у везу са нашим духовним стањем? Да се запитамо где је наше срце и наше благо?

Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ми долазимо "испечатирани" (баш је употребио тај израз) именима разних модних креатора, сликама алигатора и којекаквих других идола.

Ne postoji "nepecatirana" garderoba, cak ni kineska. :D A svim trenerkoprotivnicima porucujem: dok vas ne potkradam i ne ugrozavam mozete samo da cutite. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Градоначелник Загреба г. Милан Бандић посјетио је у суботу, 28. марта 2020. године, настрадали у земљотресу, Саборни храм Преображења Господњег у Загребу. Градоначелника је са стањем храма и зграде Црквене Општине загребачке упознао Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије са сараданицима.   Повезана вест:    ПОСЛЕДИЦЕ ЗЕМЉОТРЕСА НА САБОРНОМ ХРАМУ У ЗАГРЕБУ     Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • By Логос
      У другој емисији посвећеној храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици, настављамо шетњу кроз векове Православља у Епархији бачкој.   Звучни запис емисије   Храм који је данас пред нама грађен је између 1723. и 1726. године. Кроз дугу историју неколико пута је обнављан, ширен и дограђиван, да би имао визуру коју данас поседује. Прва велика обнова била је почетком 19. века, друга почетком 20. века. Скоро сто година након друге обнове започела је 2008. године и последња велика обнова Световазнесењског храма.     Обнова из 2008. године највише је заслужна за данашњи изглед храма. О изазовима овог великог подухвата раговарамо са парохом храма, протојерејем Миодрагом Шипком, који готово двадесет година богослужи у овом храму.   Кроз емисију Летописи храмова у Епархији бачкој имамо прилику да осетимо део атмосфере велике растаурације храма, да чујемо којим техникама су рестауратори радили, и на који начин, да би сачували изворни изглед храма за будућност. О томе нам најбоље сведочи наш саговорник рестауратор-конзерватор господин Горан Болић.   Стазе Православља нас потом воде до црквене библиотеке, са више од тринаест хиљада наслова, која је отворена за све грађане Суботице. У порти храма налази се и црквени Радио-Славословље. Јединствено у околини, а и у свету, јесте да исту фреквенцију деле две хришћанске радио-станице: Радио-Славословље и Радио-Марија.   Неизоставан део сваке Литургије, као и свакодневног живота храма, чини и црквени хор Свети Роман Мелод, са чијом зачетницом имамо прилику да се сусретнемо у самом храму. Госпођа Драгана Николић нас подсећа на значај духовне музике кроз векове.   Музичке нумере које слушамо кроз емисију су у извођењу црквеног хора Свети Роман Мелод, као и дечјег хора Емануил при храму Светог Вазнесења Господњег у Суботици.   Наше данашње путовање завршавамо причом о људима, човековом сусрету са Богом и храму као богослужбеном месту, месту где се савршавају свете Тајне и света Литургија. Протојереј Миодраг Шипка, будни сведок свакодневице у храму, сведочи нам овом приликом о православном животу Србâ у Суботици.   Црквеној општини суботичкој, поред храма Светог Вазнесења Господњег, припадају храм Светог архиђакона Стефана на Келебији, параклис Успења Пресвете Богородице на Водицама, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, 2017. године почела је изградња храма посвећеног Светом Нектарију Егинском. На Прозивци, делу града који је већински насељен српским православним живљем, 22. новембра – када се празнује светитељ Нектарије Егински, у храму без врата и прозора, на Литургији је било сто педесет људи, док се осамдесет верника причестило.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      У овонедељном Храму о посту као промени филозофије живота слушамо како беседи Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Свештеног трона пећкога Г. др Амфилохије (Радовић). Аутор и водитељ: Душанка Зековић.   Звучни запис емисије   Одувек су људи знали да је уздржавање од извесних јела на неко време корисно за њихово телесно здравље. У Хришћанству се то добровољно уздржавање од извесних јела назива постом. Постили су и сам Син Божији, Богородица, Апостоли и Светитељи. Пост није само телесно уздржавање од неких јела и пића, него и уздржавање од злих дела, дакле-духовни пост. Човек кроз пост посвећује своје тело и душу Богу и својим ближњима. Тело је олакшано уздржавањем ради лакше молитве, а наша срца за већу љубав међу ближњима. Наше време потврђује духовни и физички значај поста. И док постимо, запитајмо се као Јован Златоусти: јесмо ли кроз пост постали од гневних тихи, од жестоких љубазни, а ако то нисмо, шта вреди што смо тело мучили, а остали испуњени незадовољством и злобом.     Извор: РТС
    • By Логос
      Архимандрит Данило (Љуботина) из Митрополије загребачко-љубљанске говорио је за Радио Светигору о снажном земљотресу који је јутрос, 22. марта, погодио Загреб, приликом кога је оштећен и Саборни храм Преображења Господњег, као и зграда Црквене општине.   Звучни запис разговора   “У граду је завладала дупла паника, изазвана земљотресом и корона вирусом који је захватио и Хрватску. Уз Божију помоћ и узајамне молитве цијелог свијета надамо се да ћемо превазићи ову тешку ситуацију. Надамо се да ће ускоро на терен изаћи градска или републичка комисија која ће пописати насталу штету како би се обновило оно што је могуће обновити у самом граду. Надамо се да ће и наша црква бити узета у обзир, с обзиром да се налази под заштитом државе“, каже отац Данило и додаје да се споља на цркви оштећења не виде.   “Оштећења у унутрашњости Саборног храма су велика, урушио се плафон и лустери, пали су украси у цркви, али колике су пукотине и колика је стварна штета то се сада не може рећи. Ово је врло тежак шок за све. Не може се објаснити шта све за собом носи један овакав ударац, као што је земљотрес, у стању коме се, због пандемије која влада, налазимо и ми овдје, али и цијели свијет”, казао је Радио Светигору отац Данило (Љуботина).   Слободанка Грдинић     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...