Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

RYLAH

Психопатија, социопатија и спасење?

Recommended Posts

Већ ме неко време интригира ова тема.

 

Психопате и социопате не осећају кајање, немају емпатије према другима (психоипате уопште, а социопате могу имати узак круг "блиских" људи), врло често су веома окрутни према својој околини и све што иде уз такво понашање. Неретко су и убице, неки од њих и серијске, а када дођу на позиције моћи, што за ппсихопате уопште није необично, малтретирају све испод себе. Врло често су садисти, а бруталност може ићи до екстрема, до границе када се неко запита да ли се ради о људима или зверима са људским обличјем.

 

На први поглед је очигледно да неко такав не припада у царству Божијем и да се неће спасити.

 

Међутим, има једна квака: они су такви или рођени и имају здравствени прболем (психопате), или су то постали под утицајем друштва (социопате) - али су такви без своје кривице.

 

Ако Хришћанство сваком човеку даје макар теоретску могућност спасења, шта ћемо са овима и сличнима, који без своје кривице нису у стању да се покају, или нису ни свесни да уопште праве нешто лоше? Могу ли се спасити људи који нису у стању да се покају за своја недела (која код ове две групе људи могу ићи до крајњих стадијума зверства и садизма), али који су такви без своје кривице?

 

Како помирити хришћанску теорију и људе који за оно што Хришћанство јесте једноставно нису способни, али без своје кривице? И има ли негде (и где) у Божијем царству места за овакве? И ако нема, како је онда порука Хришћанства универзална?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uf, glavolomka... To je pitanje "svlačenja starog i oblačenja novog čoveka, sazdanog po liku Božijem..." Šta će biti ako čovek ne zna niti ume da se pokaje? Ne znam. Znam samo (u stvari verujem) da Bog nije kao mi likovi što svlačimo sve na apsolutno. Kažu, raj i pakao su stvar izbora, tako i ja volim da posmatram stvar. A, ako nije ima prilike da izabere, ako nije umeo sam da se "svuče i obuče", valjda će Nebeski Roditelj pomoći...

 

Aj dalje s pitanjima, sta ti jos nije jasno?

the-force-is-strong-with-this-one.jpg

Izvor

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не бих да скрећем тему, али само да нагласим да је психопатија поремећај личности чија је главна карактеристика потпун недостатак саосећања према другима и кајања. Многи психопате поистовећују са убицама и криминалцима, али већина психопата су људи који никад нису починили ниједан злочин и који живе међу нама, а да и не знамо да су психопате. Они су изнутра хладне личности и одлични манипуланти који често умеју да савршено глуме емоције, а често су успешни људи, пословни људи, каријеристи, стратези, вероватно и политичари.

 

Тема је одлично постављена. Не знам да ли се више мислило на психопате које су починиле злочине, или на оне које нису. У филмској серији "Декстер" приказан је један фиктиван лик који је психопата, али са јаким моралним кодексом. У другој серији приказана је жена-психопата која је постала таква у детињству, због серијских силовања. У "Хаусу" је приказана жена психопата која је била бескрупулозна пословна жена са каријером. Од тих примера сам размишљао баш о таквим, "нормалним" психопатама, које живе ту са нама, а који се можда боре против свог стања, не воле га и желе да га промене. Ако нема кајање и саосећање, а нека интелектуална радозналост га привуче хришћанству, има ли наде за њега? И ако се споља понаша као хришћанин, а изнутра носи празнину, шта такав човек може урадити?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Како помирити хришћанску теорију и људе који за оно што Хришћанство јесте једноставно нису способни, али без своје кривице? И има ли негде (и где) у Божијем царству места за овакве? И ако нема, како је онда порука Хриошћанства универзална?

Mi im necemo suditi.Pokusacemo da im pomognemo,ali ih necemo osuditi i odbaciti .Ako mene pitate - poruka hriscanstva je upravo ta da svaki covek treba da polazi od sebe...i sta je to sto on moze da ucini za druge,pa i za psihopate. To su bolesni ljudi,zli,ali bolesni ...ko zna da li su oni krivi za to,to nas uopste ne treba da interesuje...Mozda cemo mi biti vece psihopate od psihopata ako se prema njima ne ponasamo kao prema ljudima ..jer oni ne znaju,ali mi znamo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Међутим, има једна квака: они су такви или рођени и имају здравствени прболем (психопате), или су то постали под утицајем друштва (социопате) - али су такви без своје кривице.

И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји. (Мт 9,2)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Oces da kazes da beba koja su krstili kapira koncept "koncepta" "univerzalnosti" "poruke" "religije" "hriscanstva" "spasenja" "greha" itd? Ako malo hriscance nista to ne dotice, pa, kakve ima veze sto nekom matoracu nisu sve koze na broju.

 

И све то (знати све то) није ни потребно да се зна за спасење. То мало "хришћанче" има потенцијал за спасење, психопата нема. Крштење није исто што и спасење или теолошко образовање, тако да није ни упоредиво.

 

Да су ствари толико лаке, небих ни отварао нову тему.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И гле, донесоше му одузетога који лежаше на одру. И видјевши Исус вјеру њихову, рече одузетоме: Не бој се, чедо, опраштају ти се гријеси твоји. (Мт 9,2)

"Вера њихова" је термин који би се тешко односио на ове две групе људи. Не знам јеси ли упознао неког социопату, али они не верују ни у шта, чак и ако понекад лажу себе да верују, нису способни за то.

 

Такође, за боравак у Царству је потребно прочишћење, за које они нису способни јер нису способни да се кају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Didim je objasnio, mnogo je veca grupa onih koji "ne prljaju ruke". Ne mislim da u "ovome veku" mogu da se pokaju. Ako postupis sa njima kao Hriscanin (npr. ne uznemiris se i ne odg. na uvredu) to moze samo da ih iznervira, jer nemaju vlast, ni uticaj nad tobom. Onda ce samo da se udalje, jer od tebe ne mogu da izvuku nista. U sustini, cilj im je stvaranje tzv. "willing victim", zato su im mete labilne i mlade, neformirane licnosti. Dakle, sve mere po stepenu uticaja koji imaju na nekoga.

Edit: Dexter nije psiho (nista oni ne cine "besplatno", npr. zarad ideala kao Dexter), kao ni Bejl u filmu "American psycho"...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Didim je objasnio, mnogo je veca grupa onih koji "ne prljaju ruke".

 

Ма знам то, ал нисам хтео да улазим у то толико дубоко јер није ни битно за тему.

 

Најбитније за тему је да они једноставно нису способни ни за саосећање ни за покајање. Нису способни ни да схвате због чега свет не може бити подређен њима и њиховим хировима. А Господ гледа шта је у човековом срцу. Није битно да ли прљају руке, већ да ли могу да се "прочисте" и постану оно што је идеал какав човек треба да буде.

 

Према свему што о Хришћанству и спасењу знамо, такви се не спасавају. Али они такви нису својим избором, већ управо због немогућности избора. Шта са таквима? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A, ono sam napisala (kao i ono u edit-u ) cisto radi romanticnih vizija koje imaju neki Hriscani, a poruka je: ne, ne mozes nista da uradis, bezi koliko te noge nose. Kao sto rekoh - u ovome veku ne mislim da mogu, a u sledecem - verujem da "ima mesta". :) Jer "Bog je veci od srca vasih". :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма знам то, ал нисам хтео да улазим у то толико дубоко јер није ни битно за тему.

 

Најбитније за тему је да они једноставно нису способни ни за саосећање ни за покајање. Нису способни ни да схвате због чега свет не може бити подређен њима и њиховим хировима. А Господ гледа шта је у човековом срцу. Није битно да ли прљају руке, већ да ли могу да се "прочисте" и постану оно што је идеал какав човек треба да буде.

 

Према свему што о Хришћанству и спасењу знамо, такви се не спасавају. Али они такви нису својим избором, већ управо због немогућности избора. Шта са таквима? 

Искрено мени је тако застрашујуће кад постајемо "стручњаци" за спасење ( не мислим овде на тебе РУЛАХ) него на једну страшну појаву "сигурности" у вези нечије судбине. Да не кажем да због тога (и других појава) избегавам застрашујуће теме, постове, текстове (има их, некад се зезнем па не могу да се саставим два дана....)

 

Друго, једино што ми пада на памет је једна реченица, вероватно је неки старац изговорио а чуо сам је од једне сестре у Христу која вели "за неке људе је подвиг да не постану гори!"

 

Тако да, ако су ти јадничци по "софтверу" који им је неко или неки сплет лоших околности убацио, и ако се они јадни макар боре са тим или макар несвесно "презиру" дато стање....можда.....ко зна.....не бих о томе...има Ко је властан

Share this post


Link to post
Share on other sites

A, ono sam napisala (kao i ono u edit-u ) cisto radi romanticnih vizija koje imaju neki Hriscani, a poruka je: ne, ne mozes nista da uradis, bezi koliko te noge nose. Kao sto rekoh - u ovome veku ne mislim da mogu, a u sledecem - verujem da "ima mesta". :) Jer "Bog je veci od srca vasih". :)

Браво Џу!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da ne može tako jednostavno da se kaže 'nisu oni krivi za svoj poremećaj'. Čovjek nije samo ono što čine njegovi geni, psihofizičke dispozicije, i sl., niti je tabula raza koju oblikuje okolina. Krivica je možda prejak pojam ali odgovornost nije neumjesna da se uzme u obzir. Sloboda čovjekove svijesti i njegovog ličnog neponovljivog odgovora na ove dvijee datosti plus iskustvo je ogromna i podrazumijeva bezbroj mogućnosti. Psihopata/sociopata, ako nema razvijeno osjećajnost, saosjećanje i sposobnost empatije, ipak ima savjest i tragove savjesti, ako ništa, a ono kao ono što je naučeno, u njegovu svijest ubacivano i ubačeno od strane društva. Možda ne osjeća krivicu, i možda neće suspregnuti svoj zli poriv da nanese zlo drugom živom biću, ali zna, ima svijest da je nešto loše, koja je možda i zamračena i potisnuta, ali bar u nekom rudimentarnom vidu postoji (pada mi na pamet reakcija Filipovića na sveca Kelepačkog, nije više mogao da se bavi svojim poslom, išao je kod logorskog psihijatra itd.). Obični psiho/sociopate su obični ljudi oko nas, to su oni zlotvori koji zlostavljaju svoje porodice, i uvijek se čudimo kako je to moguće jer su veoma prijatni za većinu ljudi, ali u užem krugu prazne svoje sadističke porive. Oni kako god bili bolesni u svojoj zloći, ipak daju sebi dozvolu da kinje svoju ženu i djecu. Tu oni projavljuju svoju vlju i svoj izbor. Druga projava je kod sina. Neki sinovi takvih očeva su kopije oca-nasilnika, pa možemo reći zbog trauma u djetinjstvu, nije on kriv. Da, ali nije ni prav. Neki sinovi su sve suprotno i projavljuju čudesnu slobodu od svojih gena, predispozicija i naučenog. Oni su dokaz čovjekove moći i ljepote. Ne bih pojednostavila ni njihovu patnju i kajanje, bar kad se tiče ovih običnih psihopata, ne velikih zločinaca. Mada je i zločinčevu ljudskost lijepo opisao Dostojevski u Zapisima iz mrtvog doma, i već on je tu rekao da oni među sobom preziru i kinje zlostavljače djece, što ukazuje na moralni kodeks, ma kako čudan bio, a čule su se takve reakcije i danas sa ovim strašnim događanjima oko nas, da kolege zatvorenici otprilike naplate dug ubicama i silovateljima djece. Zanimljiva je i koincidencija savjesti i vjere u Boga, makar hrišćanskog. 'Bog postoji jer o tome svjedoči zvjezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni'.  Primijetila sam da za većinu ljudi koji odbijaju hrišćanstvo, nije toliko sporno sama vjera, tj. neki stav o transcendentnom, nego upravo prestrogi moralni zahtjev.

Mislim da, nažalost, potpuno odsustvo 'i vjere i djela' ne daje mogućnost spasenja. Osim apokatastaze. Dostojevski je opisao i to, u nezaboravnom monologu Ivana Karamazova o stradanju djece... Raj bi značio da se krvnik i žrtva zagrle, i da neko ko ima moć da oprosti svima za sve, oprosti (Hristos). Možda žrtva, koja je u rajskom stanju, to i želi, ali da li krvnik želi? Bog želi da se oni pokaju, i vjerovatno sudi milostivije nego ljudi jer po ljudskim mjerilima naravno da je užasno to što čine, i uzima u obzir i ono što mi ne znamo i ne vidimo. Nije ni ljudski gledati istim očima krvnika i žrtvu, i na taj način prezreti patnju žrtve, to je ipak Božije. Ostaje vječno pitanje: Šta vrijedi pakao kad su oni mučeni? Čak ni mi ne osjećamo zadovoljstvo što će oni u pakao, a kamoli čovjekoljubivi Bog.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма знам то, ал нисам хтео да улазим у то толико дубоко јер није ни битно за тему.

 

Најбитније за тему је да они једноставно нису способни ни за саосећање ни за покајање. Нису способни ни да схвате због чега свет не може бити подређен њима и њиховим хировима. А Господ гледа шта је у човековом срцу. Није битно да ли прљају руке, већ да ли могу да се "прочисте" и постану оно што је идеал какав човек треба да буде.

 

Према свему што о Хришћанству и спасењу знамо, такви се не спасавају. Али они такви нису својим избором, већ управо због немогућности избора. Шта са таквима?

Мени је ово било интригантно:

 

"Попут здравих људи, доста психопата воли своје родитеље, супружнике, децу и кућне љубимце на себи својствен начин, али имају потешкоће да се отворе и воле остатак света. Психопате могу искусити емотивну бол због разних разлога. Као и сви остали, психопате имају дубоку жељу да буду вољени и да се о њима брине. Та жеља врло често остаје неиспуњена, јер из очитих разлога другој особи није лако да се приближи некоме са тако одбојним цртама личности. Психопате су бар периодично свесне ефеката свог понашања према другима и могу бити искрено растужени због своје немогућности да то контролишу."

Скривена патња психопате - The Hidden Suffering of the Psychopath

http://www.psychiatrictimes.com/psychotic-affective-disorders/hidden-suffering-psychopath

 

 

У тој неиспуњеној тежњи "да буду вољени" можда лежи сламка преко које се могу ухватити за Христа. Свако има свој лични пут и свако је одговоран за своје спасење, просто ми делује невероватно да може постојати неко ко по дефиницији онога што јесте може унапред да буде осуђен на немогућност спасења. Не значи да ће се свако спасти, као што се ни сваки цариник није спасао, већ да свако има могућност, а коју тек понеко може да искористи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Вера њихова" је термин који би се тешко односио на ове две групе људи. Не знам јеси ли упознао неког социопату, али они не верују ни у шта, чак и ако понекад лажу себе да верују, нису способни за то.   Такође, за боравак у Царству је потребно прочишћење, за које они нису способни јер нису способни да се кају.

И не односи се на њих. "Вера њихова" је вера оних који су одузетога (психо/социопату) принели Господу. Он сам није ни прстом мрднуо али је био исцељен захваљујући вери и молитви његових ближњих. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У понедељак, 5. августа 2019. године, када наша Света Црква прославља свете мученике Трофима и Теофила, који су пострадали за време цара Диоклецијана, Њеогово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве на Аеродрому. Понедељак је дан када прослављамо небеске бестелесне силе, како им певамо у тропару: “Војсковође небеских сила, непрестано вас молимо ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите”... дан када је Господ започео стварање читаве твари.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Преосвећеном су саслуживали оци: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јеромонах др Амвросије Весић, јереј Иван Антонијевић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су г-дин Милош Коцић и Влада Степовић.   У јеванђељу по Матеју (16,1-6), Христос говори апостолима да се чувају квасца фарисејског и садукејског. Следећи традицију хришћанских сабрања Преосвећени је протумачио прочитани одељак из Писма. Фарисеји и садукеји су тражили знак од Христа да би веровали у њега. Ове речи у Писму као да одговарају појединим данашњим хришћанима који кажу: “Када би неко дошао са онога света да нам каже како је тамо, да ли су видели Бога, па би онда они и на такав начин поверовали”. Ти исти хришћани када би им неко из мртвих устао и казао да постоји живот после смрти, они би некако поверовали у њега. То је браћо и сестре само изговор таквих људи који имају слабу веру. Онај ко има слабу веру тешко му је да поверује у све, и у Бога и у чуда Божија. Господ је много чуда учинио да би људи кроз та чуда припремао људе за та духовна чуда. Преосвећени се докатао и појаве чуда Божијих: “Најмногобројнија чуда престају бити чудесна ако их човек посматра оком злоће и пакости, како су то управо чинили фарисеји и садукеји. Око злоће и пакости су као два ђавола која не дају да у Исусовим чудесима човек види чудотворца”. Ако тај духовни вид је сакривен од човека, он не може да поверује у чудеса Божија. Зато и ови фарисеји и садукеји, траже знак са неба. А Господ каже: “Овом роду ће се дати знак Јоне пророка”. Ми хришћани који верујемо у Бога, Цркву, свете оце који су нам све тако објаснили, просто се питамо да ли човеку треба већи знак од Господа нашег Исуса Христа, јер је Господ са неба сишао, и зато ови траже да им покаже неки знак са неба. Они не могу да схвате да је сам Бог са неба сишао и све што је сишло са неба то је на наше спасење сишло. Зато човек све на овоме свету што види, треба да види као знак неба. Да види парче неба, и ко у Христу не види Бога ни небо, неће га видети нигде, па ни на небу. Ако Бога не гледамо срцем својим, душом својом, мислима својим, вером својом, онда где ћемо да га видимо? Где ћеш да га видиш ако Га не осећаш у себи? Видећеш Бога и чудеса Божија онолико колико осећаш Бога у себи и верујеш у њега. Ако погедамо целу земљу, зар то није управо знак неба? Зар не живи све на њој за небо? Дакле, браћо и сестре, да ми не тражимо више него што нам је дато. Свети ап. Павле каже: “Немој скидати завесу, иди до ње докле ти је дато”. Нама је дато сасвим довољно да познамо Бога. Како се каже у Старом Завету: не може човек видети лице Божије и остати жив. Све има своје време, али зато време треба да искористимо за спасење наше. Да употребимо време за тај сусрет са Богом. Када се сретнемо са Богом све ће нам се објаснити и постаће опипљивије. Како да нам постане опипљивији Бог ако не верујемо у апостолске речи? “Што очи наше видеше и руке наше опипаше тога вам Бога ми проповедамо”. Будимо задовољни са свим оним колико је нама откривено и о Богу и о знаковима, и то ће нам бити довољно. Ништа од тога нећемо видети ако немамо вере, и још посебно, ако веру не претварамо у дела. Нека нам Господ помогне да живимо вером у Бога, Цркву, и кроз Јеванђеље.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 14 јула у 19:00 часова предавање је одржао протојереј Драган Пешикан на тему ”Спасење као светотајински живот у Цркви”

       
      Извор: Манастир Острог
    • Од Логос,
      Успостављени су, заварени и причвршћени,  главни челични кровни носачи, који сада чврсто повезују раније самостојеће камене зидове. Са предстојећом монтажом металних кровних покривача, који су тренутно наслагани на крову и чекају да буду расподељени, што се види и на  фотографијама, носачи ће бити додатно учврстити са њихове бочне стране, што ће допринети општој стабилности зграде у њеној целости.

      Свакако да се много припремних радова десило да би се дошло до овог дела реконструкције укључујући и: уклањање великих гомилā остатака рушевина након пожара и изразито ослабљених унутарњих, Канско-декоративних камених облога (кречњак из доба Јуре који се вади у северозападној Француској у близини града Кана, који се формира у плитким воденим увалама из Батонијанског доба, пре око 167 милиона година!), затим, мукотрпну поправку и јачање преосталих, структуралних гранитних и смеђих камених зидова и припреми њихових горњих површина за постављање нове конструкције крова. 
      Поред физичког прегалаштва, уз детаљну припрему низа техничких цртежа и друге документације, одржан је и велики број састанака са градским Одељењем за изградњу и Комисијом за очување зграда и знаменитости града Њујорка, како би се олакшала и градња, а и убрзали процеси за грађевинска одобрењā градских власти. Ово су само неки од мноштва других напора који су били укључени у реализацији васкрсења наше цркве. 
      У овом тренутку смо особито благодарни Васкрслом Господу Исусу Христу и нашем заштитнику Светом Сави, за коначну реализацију структурне стабилизације Катедрале. Oвде одајемо признање за неуморан рад нашем истакнутом Пројектном тиму који нас је довео до овог момента.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У пету недељу Васкршњег поста, на празник преподобне Марије Египћанке, 1/14. априла, завршно предавање у оквиру духовних вечери одржао је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Успенског храма у Новом Саду, координатор Катихетског одбора Епархије бачке и уредник Информативне службе наше Епархије. Тема предавања била је: Христово страдање и спасење рода људског. 
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      У четврту недјељу Васкршњег поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, 7. априла 2019. љета Господњег, када ове године прослављамо велики хришћански празник Благовијести Пресвете Богородице, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Велики број вјерника из разних крајева свијета сабрао се у острошкој светињи. Уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа, Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јереј Младен Томовић барски парох, а саслуживао му је јеромонах Јеротеј сабрао острошке обитељи.

      Након читања зачала из Светог јеванђеља, сабранима је о великом празнику Благовијести проповиједао о. Младен, који је подсјетио на ријечи Пресвете Богородице када је примила благу вијест од Светог Архангела Гаврила да је осјењена Духом Светим зачела и да ће родити Сина, Спаситеља свијета ”Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој”.
      – Заиста, кроз ове ријечи опет се сјединила и опет је успостављена заједница људског рода, људске природе са божанском природом. До тада није било могуће да се ико спасе, него сви праведници који су прије тога живјели, свети пророци који су проповиједали и говорили да ће се једног дана родити Господ и да ће спасити род људски. Тај догађај којим се опет успоставља заједница Бога и људи ево долази кроз Богородичине ријечи – казао је о. Младен и додао да Бог управо кроз Благовијести започиње спасење људског рода од гријеха, безакоња, смрти, ада и таме и утврђиваље вјере.
      Он је истакао да су многи светитељи после тога догађаја били свједоци и Благовијести, али и Васкрсења Христовог. Међу њима је и Свети Василије Острошки коме долазимо и коме се молимо, казао је о. Младен, али и свети Јован Лествичник који је почетком 6.вијека био велики подвижник и велики аскета.
      – Он је између осталог познат по томе што је написао јендо велико дјело, Рајска лествица, која описује и говори о томе како човјек треба да се спасе. Тамо се у 30 глава описује и говори о 30 ступњева човјековог спасења и ту су описане све врлине које човјек треба да стекне како би себе спасио – казао је о. Младен и додао да је то дјело важно штиво и саставни дио типика великог броја манастира.
      Посебну радост благовјештенском литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, заједно са којима су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа причестили сви сабрани који посте Васкршњи пост.
      Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници, а потом за трпезом хришћанске љубави.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...