Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

RYLAH

Психопатија, социопатија и спасење?

Recommended Posts

Још нешто што може да буде интересантно за развијање теме, приче из личног искуства. (Можда их чак има и у житијима, а да се онда није користила та терминологија?) На овом линку се јавило пар психопата и написали су понешто из сопствене перспективе:

 

Quora.com: What is it like to be a psychopath? - Како то изгледа бити психопата?

http://www.quora.com/What-is-it-like-to-be-a-psychopath

 

Један прича да није био ни свестан шта је док није добио дијагнозу као одрастао човек. Каже да му накнадно пада на памет како су други то примећивали, у средњој школи га звали "психо" и сл. и да је чак постао психолог а да је све време био потпуно слеп да пати од тога. Признаје да је читавог живота био неосетљив за емоције других људи, али није обраћао пажњу на то.

 

Овде је објављена (на српском) тест-листа за проверу психопатије др. Роберта Хареа, за препознавање психопатије у себи и другима:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Psihopatija#Test-lista_za_proveru_psihopatije

Share this post


Link to post
Share on other sites
Mislim da ne može tako jednostavno da se kaže 'nisu oni krivi za svoj poremećaj'. Čovjek nije samo ono što čine njegovi geni, psihofizičke dispozicije, i sl., niti je tabula raza koju oblikuje okolina.

 

Далеко од тога да сам стручан, али колико сам ја читао о томе, психопатија је урођена, јер је део мозга који између осталог контролише и емпатију остао неразвијен. Дакле, није могао да утиче на то. Социопатија опет настаје душевним поремећајима изазваним траумама у веома младом добу, и неизлечива је. Макар по ономе што сам прочитао о томе.

 

Ако је то стварно тако, какве шансе они имају за спасење, и како се онда све то уклапа у хришћанско предање?

 

 

Свако има свој лични пут и свако је одговоран за своје спасење, просто ми делује невероватно да може постојати неко ко по дефиницији онога што јесте може унапред да буде осуђен на немогућност спасења.

 

Не знам јеси ли упознао неког психо/социопату. Ја сам се једно време дружио са једним који највероватније спада у ову другу категорију.

 

Не можеш да апелујеш на његова осећања, на било шта што не иде директно у његову корист. И када развија емотивне везе, гледа себе, свој положај спрам емотивних веза које развија. У све улази крајње прорачунато. Изузетно је интелигентан и види доста потеза унапред, али није способан да осети било шта. Чак ће и да се претвара и да манипулише жељама других да га промене, да допру до њега, само да га више не би смарали, али није способан да осети емпатију, нити да се заиста брине о неком другом сем о себи. И кад се брине о неком другом, то ради искључиво због нечега што има везе са његовим интересима.

 

Једноставно није способан да осети ни покајање ни да заиста схвати због чега нешто што ради није добро. Осетиће можда страх од казне и због тога можда неће нешто да уради, јер ће да израчуна да му се то више исплати, али право покајање, или право саосећање једностано није у стању да осети.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Психопате су бар периодично свесне ефеката свог понашања према другима и могу бити искрено растужени због своје немогућности да то контролишу."

Mozda je jedino ovo tacno. Oni kao da nemaju "self" usled konstantnog patoloskog laganja. Koliko god proracunati bili - dzaba, neslobodni su (poput besomucnog).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Колико ја знам, једино што ми можемо је да им опростимо (колико је у нашој могућности), и да се молимо за њих (колико је у нашој могућности), за све остало постоји Вишњи.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Далеко од тога да сам стручан, али колико сам ја читао о томе, психопатија је урођена, јер је део мозга који између осталог контролише и емпатију остао неразвијен. Дакле, није могао да утиче на то. Социопатија опет настаје душевним поремећајима изазваним траумама у веома младом добу, и неизлечива је. Макар по ономе што сам прочитао о томе.

Jeste, i npr. postoje psihofizičke predispozicije za agresivnost kod nekog više kod nekog manje, tako vjerovatno i za sadizam ili sposobnost empatije, kao i poremećaji usljed trauma; ali opet, mislila sam na to da čovjek ipak bira svoj odgovor na bilo koji instinktivni poriv. zaista je lakše spasenje nekome ko je dobio kao dar od Boga vrline koje se cijene, ali tu je ono o sudu : 'Kome je više dano...'.

Mislim da čovjek nije toliko slobodan kako bi filozofski koncept indeterminizma to definisao (što je možda u pravoslavlju dominantna premisa), niti je tako potpuno mehanicistički-redukcionistički determinisan kako to neke psihološke teorije predstavljaju... Istina je vjerovatno, kao i najčešće, negdje u sredini..

Moj zaključak poznajući neke takve ljude, neki bezbožni, a neki crkveni koji se (mirne savjesti?) pričešćuju, da je valjda promisao da se oni osvijeste bar malo, da se poprave bar malo;da okolina koliko je do nje učini ga boljim čovjekom; da šira okolina zaštiti slabe od njih; tako da su oni ispit i porodice i društva. Oni su kao prirodna nepogoda, da, ali šta činimo mi? Kad monstrum namuči i ubije dijete, odjednom u strašnoj tragediji odrazi se odgovornost niza ljudi i instanci države i društva...

Bila je tema ovde o Hitleru koja je povezana s ovom - da li biste mu vi lično presudili - pa tema o stradanju djece - to je sve povezano...

I pada mi na pamet Sivi dom (naša kultna serija, istinita priča), koja govori o djeci prestupnicima koji u većini slučajeva odgovaraju gornjoj definiciji, i jedino na njih može da utiče vaspitač Zeko (Dragan Nikolić) koji ih voli, i oni donekle poštuju društvene norme i popravljaju se, ne zato što ih shvataju i prihvataju njihovu važnost, već da ne razočaraju onog kog vole... Beli (Miša Janketić) koji djeluje na 'isto istim', tj.mržnjom i nasiljem, ne samo da ne može da utiče na njih, već ga i ubijaju... Zeko je prototip hrišćanina, neosuđujuće ljujbavi koja vidi izvorni lik Božiji u čovjeku (i još djetetu), ma kako zaprljan i pomućen bio 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citala sam dosta o njima, zato se i ukljucujem. Apropo primera "Sivog doma", negde u Americi se odredjena deca "treniraju" podmicivanjem: kad rade nesto "dobro" bivaju nagradjena, kada cine lose ne dobijaju slatkise, npr. Rylah je lepo primetio: sve se vrti oko licne koristi, u onim hardcore slucajevima. A jedan je izvodio experiment 70-ih (ako se ne varam) sa grupom psihopata davajuci im LSD i oni su tada bili pomalo empaticni, ali kada je to obustavljeno vratili su se u prethodno stanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citala sam dosta o njima, zato se i ukljucujem. Apropo primera "Sivog doma", negde u Americi se odredjena deca "treniraju" podmicivanjem: kad rade nesto "dobro" bivaju nagradjena, kada cine lose ne dobijaju slatkise, npr. Rylah je lepo primetio: sve se vrti oko licne koristi, u onim hardcore slucajevima. A jedan je izvodio experiment 70-ih (ako se ne varam) sa grupom psihopata davajuci im LSD i oni su tada bili pomalo empaticni, ali kada je to obustavljeno vratili su se u prethodno stanje.

 

http://putlocker.is/watch-south-park-tvshow-season-10-episode-7-online-free-putlocker.html

Share this post


Link to post
Share on other sites
они су такви или рођени и имају здравствени прболем (психопате), или су то постали под утицајем друштва (социопате) - али су такви без своје кривице.
Imao sam bliskog prijatelja sličnih osobina, to me je navelo da gledam razne dokumentarce, čitam neke stručnije tekstove.

Mislim da su oni svi vrlo svesni da su im postupci loši ali im sve to toliko lepih emocija stvara da ne žele toga da se odreknu.

Taj kompleks Boga je izgleda jači od heroina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Mislim da su oni svi vrlo svesni da su im postupci loši

Ја баш напротив мислим да је у корену њихових болести немогућност или ограничена могућност да разликују зло од добра. Вероватно су у могућности да "науче" да направе разлику, али не и да примене научено.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gledao sam dokumentarac o jednom ubici koji je radio za italijansku mafiju, pobio je oko 250 ljudi.

Čovek nije osečao kajanje niti strah, obično ljudi imaju samo jedan od ovih poremećaja, on je imao oba u kombinaciji, to je redje.

Pristao je da da intervju, ali pod uslovom da ga ispituje jedan uvaženi psihijatar.

Psihijatar mu je na kraju rekao da ljudi sa njegovim poremećajima ne postaju isto što i on, često postanu veliki heroji, ratni, vatrogasni, često su pripadnici specijalnih jedinica ili recimo test piloti.

Taj ubica je imao nesreću da je bio zlostavljan u porodici, od društva, zato je postao to što jeste.

Jedan drugi, koji je silovao i u isto vreme kasapio žene, je rkao da je on svestan da čini veoma lošu stvar, ali to adrenalisnk0o uzbudjenje je uvek preovladalo.

Možda oni emotivno ne osećaju empatiju, emotivno osćeju zadovoljstvo kada su sadisti, ali raciom svakako da su svesni sebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na primeru mog bivšeg prijatelja u praksi sam video ono što sam čitao u stučnoj literaturi.

Psihopate si izuzetno inteligentni, uvek nasmejani, neodoljivog šarma, najomiljeniji su u društvu, vrlo brzo stiču poverenje kod ljudi i postaju im bliski prijatelji.

Imaju neverovatnu sposobnost da procene šta drugi ljudi misle i osećaju.

Stvar je u tome da sve ove mehanizme koriste kako bi se postavili kao dominantni i iskorišrtavali ljude, ali tek onda kada zaključe da ih je druga osoba prihvatila kao dobrog čoveka, bliskog i od poverenja.

Sve vreme dok vam glume blisku osobu, neverovatna je kolicina laži koju pričaju o vama iza ledja.

Psihopata uvek izdiže sebe iznad drugih, uvek na način da ponizi drugu osobu.

Čak i na slikama, ako su niži rastom , ili se penju na prste, ili stani iza svih na slici, popnu se na nešto da bi drugi bili ispod njih :)

Laži koje pričaju kada nekog ponižavaju ili o svojim seksualnim podvizima, su vrlo šizofrena, prosto neverovatno koliko detaljno mogu da pričaju o dogadjaju koji se nije desio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Dejane, Iceman? I ja sam istrazivala puno nakon sto sam imala nesrecu da naletim na jednog. Setih se ovoga, npr: www.psychopathicwritings.com/2011/02/sometimes-i-make-them-wanna-die.html

jeste, Iceman :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

O psihopatiji ne znam gotovo nista ali o sociopatama znam po nesto . Prvo , mnogo su cesci nego sto mislimo , 1 do 3 % populacije su sociopate . Postoje oni koji su rodjeni sa tim poremcajem i oni koji su to postali pod uticajem okruzenja , krajnji ishod je isti bez obzira na poreklo poremcaja . Oni su apsolutno svesni da su drugaciji i to od najranijih dana i vrlo dobro znaju razliku izmedju dobra i zla . Takodje umeju jako dobro da glume emocije a znaju takosje i da prepoznaju jedni druge i da se udruzuju . Nisu sve sociopate iste , postoji skala od 1 do 40 gde si socipate sa visokim indeksom retke ali su obavezno ubice i nasilnici . Izuzetno su manipulativni kao sto rece neko u ranijim potstovima i ne moze im se verovati nikako. Za njih ne postoje nikakva pravila niti granice oni jednostavno menjaju pravila i granice u ponasanju premaa trenutnoj situaciji i sopstvenim zeljama. Njavervatnije da svako od nas poznaje makar jednog sociopatu ali je sasvim moguce i da se on jako dobro skriva 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Успостављени су, заварени и причвршћени,  главни челични кровни носачи, који сада чврсто повезују раније самостојеће камене зидове. Са предстојећом монтажом металних кровних покривача, који су тренутно наслагани на крову и чекају да буду расподељени, што се види и на  фотографијама, носачи ће бити додатно учврстити са њихове бочне стране, што ће допринети општој стабилности зграде у њеној целости.

      Свакако да се много припремних радова десило да би се дошло до овог дела реконструкције укључујући и: уклањање великих гомилā остатака рушевина након пожара и изразито ослабљених унутарњих, Канско-декоративних камених облога (кречњак из доба Јуре који се вади у северозападној Француској у близини града Кана, који се формира у плитким воденим увалама из Батонијанског доба, пре око 167 милиона година!), затим, мукотрпну поправку и јачање преосталих, структуралних гранитних и смеђих камених зидова и припреми њихових горњих површина за постављање нове конструкције крова. 
      Поред физичког прегалаштва, уз детаљну припрему низа техничких цртежа и друге документације, одржан је и велики број састанака са градским Одељењем за изградњу и Комисијом за очување зграда и знаменитости града Њујорка, како би се олакшала и градња, а и убрзали процеси за грађевинска одобрењā градских власти. Ово су само неки од мноштва других напора који су били укључени у реализацији васкрсења наше цркве. 
      У овом тренутку смо особито благодарни Васкрслом Господу Исусу Христу и нашем заштитнику Светом Сави, за коначну реализацију структурне стабилизације Катедрале. Oвде одајемо признање за неуморан рад нашем истакнутом Пројектном тиму који нас је довео до овог момента.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У пету недељу Васкршњег поста, на празник преподобне Марије Египћанке, 1/14. априла, завршно предавање у оквиру духовних вечери одржао је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Успенског храма у Новом Саду, координатор Катихетског одбора Епархије бачке и уредник Информативне службе наше Епархије. Тема предавања била је: Христово страдање и спасење рода људског. 
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      У четврту недјељу Васкршњег поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, 7. априла 2019. љета Господњег, када ове године прослављамо велики хришћански празник Благовијести Пресвете Богородице, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Велики број вјерника из разних крајева свијета сабрао се у острошкој светињи. Уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа, Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јереј Младен Томовић барски парох, а саслуживао му је јеромонах Јеротеј сабрао острошке обитељи.

      Након читања зачала из Светог јеванђеља, сабранима је о великом празнику Благовијести проповиједао о. Младен, који је подсјетио на ријечи Пресвете Богородице када је примила благу вијест од Светог Архангела Гаврила да је осјењена Духом Светим зачела и да ће родити Сина, Спаситеља свијета ”Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој”.
      – Заиста, кроз ове ријечи опет се сјединила и опет је успостављена заједница људског рода, људске природе са божанском природом. До тада није било могуће да се ико спасе, него сви праведници који су прије тога живјели, свети пророци који су проповиједали и говорили да ће се једног дана родити Господ и да ће спасити род људски. Тај догађај којим се опет успоставља заједница Бога и људи ево долази кроз Богородичине ријечи – казао је о. Младен и додао да Бог управо кроз Благовијести започиње спасење људског рода од гријеха, безакоња, смрти, ада и таме и утврђиваље вјере.
      Он је истакао да су многи светитељи после тога догађаја били свједоци и Благовијести, али и Васкрсења Христовог. Међу њима је и Свети Василије Острошки коме долазимо и коме се молимо, казао је о. Младен, али и свети Јован Лествичник који је почетком 6.вијека био велики подвижник и велики аскета.
      – Он је између осталог познат по томе што је написао јендо велико дјело, Рајска лествица, која описује и говори о томе како човјек треба да се спасе. Тамо се у 30 глава описује и говори о 30 ступњева човјековог спасења и ту су описане све врлине које човјек треба да стекне како би себе спасио – казао је о. Младен и додао да је то дјело важно штиво и саставни дио типика великог броја манастира.
      Посебну радост благовјештенском литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, заједно са којима су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа причестили сви сабрани који посте Васкршњи пост.
      Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници, а потом за трпезом хришћанске љубави.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      “Примање ‘благе вести о слави Божијој’ не одиграва се само у уму уз помоћ неког система идеја, већ остварењем свих чула људског бића. Због тога је најрепрезентативнији простор примања те вести обред у славословљу призивања Светог Духа за преиначење видљивих ствари, за коначно сједињење са живим Христом; за координацију целог живота у ритму Духа, за пресаздавање космоса кроз зрачење божанских енергија Свесвете Тројице.     Јеванђеље не треба да се поистовећује са постојећим ‘хришћанством’ као што је то било изражено у различитим периодима прошлости, или се данас изражава у неким хришћанским заједницама или скупинама. Људски промашаји и издаје нису у позицији да наруше његову снагу и суштину. Јеванђеље – онакво како се схвата у Цркви већ двадесет векова – остаје мерило и суд сваком постојећем облику хришћанства. Свако обнављање у хришћанској заједници проистиче из изналажења језгра Јеванђеља и одлуке да се оно доживи у својој чистоти и пуноћи. Аутентични изражаваоци Јеванђеља нису интелектуалци, познаваоци текстова Светога Писма, већ они који схватају и доживљавају тајну Јеванђеља, бивајући стално преображавани пламеном присуства Духа; они који исијавају божанску славу и љубав својим делима и својим постојањем“.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Богојављењску литургију у манастиру Високи Дечани са игуманом дечанским архимандритом Савом (Јањићем) служили су игуман манастира Клисина о. Василије и дечански јеромонаси о. Серапион и о. Кирило. По окончању Свете литургије, којој су сем братства манастира присуствовале и игуманија Богородичиног манастира у Ђаковици мати Теоктиста са сестром Јоаникијом и десетак мирјана, отац Сава је честитао празник и у беседи између осталог рекао да се "Христос не може мерити само нашим трудовима". Одмах потом је служена молитва освећења воде у припрати, где се пред фреском свете лозе Немањића налази и мермерна крстионица. Освећење су заједно обавили отац Сава и отац Василије, уз дивно појање дечанских монаха. Отац Кирило је све присутне покропио освећеном водом, коју су сабрани понели својим кућама као велику светињу, извештава сестра Оливера Радић, новинар и професор из Ораховца.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
      Извор: Радио Слово љубве
×
×
  • Create New...