Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Ромејац

Соња Бисерко: Цела српска историја је велика лаж!

Recommended Posts

Нек лупа глупости, шта фали?

 

Треба да има и таквих, и сви треба слободно да износе своје ставове. На друштву је да одради чији ће ставови уопште да буду читани и релевантни, а чији не.

 

Колко сам приметио, у нашим је медијима више нема, може само да баца клетве из комшијских новина, а то нам је лањски снег.

 

Не знам што би се уопште неко узбуђивао због једне бабе која лупа глупости а мисли да је паметна? Таквих је макар на претек у Србији.

 

Ово је поента. Реагујући на њу, дајемо јој на значају. Њој су значај у углед преко потребни да би оправдала функцију коју има. Ако не може да стекне уважавање у угледном делу јавности, њој добро дође и негативан публицитет да би показивала са каквим се све "аждајама" бори. Зато свака негативна реакција, нарочито неке екстремније идеје на њен рачун, иду само њој у корист.

 

Као пре пар месеци кад је Шешељ запалио Хрватску изјавама које овде нико није ни пренео нити на њих знао. Соња Бисерко је једна апсолутна нула по свему која и није ни на каквој државној функцији и највећи њен пораз би био када у Србији за њу не би знао нико. Чак и репутација издајника за њу је победа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kakvo je mišljenje neutralnog promatrača o gore rečenom, imali u tome što istine?

 

Pa vidiš da ima, hoće crkvama vratit imanja koja su im konfiskovali i znarodnili komunisti a satanisti, neopagani i ateiste se bune i nije im to drago, naročito zato jer će katoličkoj Crkvi biti vraćeno najviše jer joj je najviše i oduzeto. To bi isto napisali i kod vas u Srbiji samo što bi umjesto KC tamo bila SPC. Ne bi im bilo drago da se SPC vrate bilo kakva imanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hraniš ih i ako ne reaguješ. Oni nastavljaju i dalje svoj posao. Naročito to ne važi ako imaju podršku vlasti ili moćnih gazda. A imali su je, i imaju je. Ništa se ne dobija ne reagovanjem, to je samo zavaravanje. Kao i kad imaš nekoga na forumu ko troluje ili vređa... možeš da ga ignorišeš, ali ako ga ne obuzdaš, ne daš opomenu, privremeni ban, on nikad neće prestati samo zato što ga ignorišeš.

Па ево да направимо једну ретроспекцију.

 

До пре пар година, она и сличне бабетине нису силазиле са екрана, јел тако? Кад год крене било каква емисија на некој од централних телевизија, по једна баба мора да буде у студију као гост. Као "контратежу" јој доведу неку будалу која се ложи на срБство и сличне ствари, а да га питаш било шта из историје, географије, ил било које друге науке нема појма. Шта је био резултат? Ми смо сви који смо били против оваквих баба представљани као клерофашисти (ма шта та комунистичка кованица значила), примитивци, или неки други вид кретена. Ако нешто у хронологији није како треба, слободан си да ме исправиш, наравно.

 

Шта се десило даље? Од пре неку годину, из неког разлога, људи који су супротстављени бабама више нису пенили по емисијама, бабама су се супротстављали аргументима, ако их уопште удостоје да се са њима појаве у емисији. Бабе су протеране са портала који се залажу за црквени живот, са националистичких портала, и са свих осталих портала где су раније храниле мржњу читалаца. Кад више нису могле новине да се пуне "мржњом клерофашиста" који су игнорисали бабе, бабе су постале незанимљиве, јер их свет више није видео као прогоњене борце за правду, већ као будале каквим јесу, јер, у недостатку непријатеља који би им био противтежа, њихова прича је постајала смешна и болесна у исто време. После тога, нико више бабе није ни звао у емисије, јер нико више није ни хтео да гледа те емисије, постале су досадне и болесне.

 

Кад су бабе васкрсле у медијима? Кад су се појавили спискови "србомрзаца". Кад су "националисти" заћутали о бабама, бабе су опет нестале из наших живота.

 

Поента је да овакве појаве једноставно треба игнорисати и уништиће саме себе. Да су ове бабе милитантне, да хоће револуцију ил нешто алично насилно, да праве своју војску или милицију, требало би реаговати муњевито и одлучно. Ал ове бабе само хоће паре, што је небитно за било кога озбиљног, или би барем требало да буде.

 

Ако сам нешто погрешио, слободан си да ме исправиш, свакако.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вести онлајн, Актер, Пешчаник, Ал Џазира.

 

Сви заједно да се скупе, немају посећеност као Поуке, а камоли неки од главних портала у Србији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вести онлајн, Актер, Пешчаник, Ал Џазира.

 

Сви заједно да се скупе, немају посећеност као Поуке, а камоли неки од главних портала у Србији.

 

Kamo sreće.

Share this post


Link to post
Share on other sites

sory nisam bio jasan, mislio sam na ovu "babu"

.

Pa vidiš da ima, hoće crkvama vratit imanja koja su im konfiskovali i znarodnili komunisti a satanisti, neopagani i ateiste se bune i nije im to drago, naročito zato jer će katoličkoj Crkvi biti vraćeno najviše jer joj je najviše i oduzeto. To bi isto napisali i kod vas u Srbiji samo što bi umjesto KC tamo bila SPC. Ne bi im bilo drago da se SPC vrate bilo kakva imanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ово испада као да тражимо где су шта изјавиле и то читамо да бисмо се нервирали како само лажу.

 

@Велизар: поента је да не треба да буде масовне реакције и ту си одлично упоредио са интернет троловима. Интернет тролови се хране реакцијама људи и кад тих реакција нема, одлазе. То не значи да треба да их игноришу администратори сајтова, него да не треба остали посетиоци да направе хаос пре него што администратори одреагују. Овде је питање ко и како да реагује на интервју (еј, пази, интервју!) часопису "Вијенац" који издаје Матица хрватска. Какав је то часопис, ко то чита, ко је овде уопште чуо за њега и ко је одлучио да од њега направи вест? Правда? Блиц? Неко трећи? Ако такве ствари изјави за неки домаћи лист, зна се, али каква реакција треба да буде на ово? Да се огласи Вучић на ТВ Пинку, да Лазански напише одговор у Политици, да колегијум Правде састави неки одговор или да неки члан Матице српске одговор напише у неком од њених зборника? Да народ полуди од коментара по друштвеним мрежама, поново од ње правећи вест и жртву?

 

Ја знам само да је једна ствар више забрињавајућа од њеног интервјуа, а то је да је тема о томе на једном православном форуму за пет сати испунила пет страница коментара и дискусије и не силази са првог места актуелних тема, док неке много битније теме опстају само захваљујући људима који су их покренули, па с времена на време нешто објаве да поново искоче на насловну страну.

Share this post


Link to post
Share on other sites

sory nisam bio jasan, mislio sam na ovu "babu".

 

A tako, ovdje piše da je to plemenita i istinoljubiva žena s vizijom koja za Srbiju želi sve najbolje

ali je primitivni individui iz odredjenih nacionalističkih srpskih krugova žele zadupat do zemlje i ućutati

ali im se to nije povalo za rukom, respektivno za nogom i ona se bori za tu istinu neustrašivo i dalje.

http://www.rozhlas.cz/radiozurnal/zzz/_zprava/sonju-biserko-se-snazil-zadupat-srbsky-nacionalismus-nepovedlo-se--518599

Share this post


Link to post
Share on other sites

A tako, ovdje piše da je to plemenita i istinoljubiva žena s vizijom koja za Srbiju želi sve najbolje

ali je primitivni individui iz odredjenih nacionalističkih srpskih krugova žele zadupat do zemlje i ućutati

ali im se to nije povalo za rukom, respektivno za nogom i ona se bori za tu istinu neustrašivo i dalje.

http://www.rozhlas.cz/radiozurnal/zzz/_zprava/sonju-biserko-se-snazil-zadupat-srbsky-nacionalismus-nepovedlo-se--518599

Uzeću ovo kao jednu od ozbiljnijih ocjena ove žene, pošto se radi o neutralnoj strani.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Устао сам јој ономад у трајвану... `ел ми се рачуна то у дело? :.mislise.

Куку црни јадо, јел се бар исповиједи послије тога?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свака слобода има ограничења. Тако и слобода говора. Не постоји неограничена слобода ни у једној области. Закон такву слободу не познаје.

 

Слобода са собом носи и одговорност, последице. Што већа слобода то (би требало да буде) и већа одговорност.

 

У модерним "демократским" друштвим права и слободе су далеко изнад обавеза и одговорности. Тако смо добили и полако добијамо генерацију неспособних, размажених, агресивних деришта са својим "дечијим правима", а са мало обавеза. Политичаре лопове и уништитеље са својим "правима", имунитетима, заштитом.... Тако добисмо и ову несрећницу Соњу Бисерко да нас уништава и убија културно, историјски, правно, међународно... јер за име демо(н)кратије има (безусловну) слободу говора.

Да, свака слобода има ограничења. Ограничење слободе говора постоји у неколико сфера. Прво имаш политичко-правну ( забрањено је подстицање на побуну против власти ) а друго, што је веома битно схватити, постоји и друштвена сфера. Е видиш, та друштвена сфера офраничава слободу говора ванправним средствима. Дакле, не протјеривањем, одузимањем држављанства, хапшењем, него друштвеним, моралним и етичким санкцијама ( на примјер, Бисерко, Кандићка и Милићка су санкционисане управо друштвеним санкцијама - нико их не подноси, нису радо виђене и мало ко би имао ишта са њима ). Ово што Бисерко прича, то је за санкционисање у друштвнеој сфери, али је далеко од правне.

 

И мани ту причу како нас је либерални запад покварио, поготово то за дјецу. Нису дјеца агресивна јер смо им дали превише права, него што их не васпитавају више кући да поштују старије, јер ни родитељи често нису баш за узора. Мајка ми је просвјетни радник, веома је блиска са дјецом којој предаје и из њених уста, ево, да пренесем:"Дјеца су сваке године све глупља и безобразнија, али нису она крива. Родитељи су и то сам видјела када ми дођу на родитељски. Све зависи у каквој кући одраста.". Сами смо дакле криви. Бисерко је такође наш производ, као и Шешељ. Исти принцип користе, само другачије ставове заговарају.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мене Соња Бисерко подсећа да оне ликове из филмова, који траже да их не оставе у животу. Обично нико не зна шта ће са њима.

Нема потребе да једна "сподобица" (хвала класићу на овом термину), изазива овакве опаске (не мислим ту на тебе наравно-него генерално, али си ми "дао" шлагворт)... Оно за трамвај сам био озбиљан. Ушла жена у "седмицу" на аутобуској станици и препознах ју. Устадох јој као што би и свакој жени... Да ли је она НВО, паре-ово-оно-свецке завере и прочаја (Ако ли је тако, ваљда би је са пута чекао неки џип или је пак намерно, знајући да ће срести уредника са Поука, тај дан одлучила да "изиграва" мученицу...)... Како год! `вако изокола, то је једна уморна, незадовољна и остарела жена (судећи по спољашњем изгледу).... Већ је овде у начелу речено. Да ми ваљамо, она не би ни "постојала"... Пошто нисмо "цвећке"-ето "потребе" и за њоме... Све се одвија по Божијем допуштењу, те тако и "она"... Тада у трамвају, онако крхку и измучену, пало ми је само на памет да се треба помолити за њу... И треба свакако... Мислим барем тако...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На радост верног народа Епархије диселдорфско-немачке, у петак, 31. Маја у Карлсруеу, окупила су се господа Архијереји: диселдорфско-немачки Григорије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.

      У Храму преподобне мајке Параскеве у Карлсруеру Владика Димитрије служио је Велико вечерње са петохлебницом. Током наступајућег викенда у Карслуруеру биће извршено велико освећење Храма Преподобне мајке Параскеве, а у недељу ће у Минхену бити прослављена Епархијска слава, Свети Николај жички и охридски,  након чега ће уследити свечана академија поводом 8 векова аутокефалности Српске Православне Цркве.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Презвитер,
      Извор: https://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=57667
      ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ (ЈЕВТИЋ)
      СРПСКА АРХИЕПИСКОПИЈА ЖИЧКА – ПЕЋСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА, ОДНОСИ КРОЗ ИСТОРИЈУ
      1) Покрштавање Српског народа из Цариградске
      Патријаршије (7-9. век)
      Покрштавање Српског народа, тј. примање вере у Христа и ступање у Цркву Његову, било је постепено и трајало је неколико векова. То је бивало и због насељавања Срба на широком простору Балканског Полуострва, јужно од река Дунава и Саве, уз реке Тимок, Нишаву, Вардар, Марицу, све три Мораве, Ибар, Дрину, Зету, Неретву и Требишњицу, па северније уз Врбас и низ Далматинске реке до Јадранског мора.
      tekst2.pdf

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Српска православна црква у Црној Гори „ужива нелегитимне привилегије" и убира приходе од давно „узурпиране имовине". Ово је став црногорске владе на коме почива темељна идеја новог Закона о верским заједницама. Тим трагом Нацрт закона сугерише развлашћивање Српске православне цркве и својеврсну национализацију њене имовине.
        Спровођење овог плана подгоричка влада доживљава као историјску ствар која ће до краја утемељити културни и грађански идентитет Црне Горе. Постоји, такође, уверење да је коначно пронађен „правни начин" да се релативизује духовна јурисдикција Српске православне цркве у Црној Гори, а потом спута и њен јавни и политички утицај.
      Отпор Црногорско-приморске митрополије, међутим, није ништа мањи него у ранијим споровима са државом Црном Гором. Нацрт закона је тренутно у Венецијанској комисији, а до краја јуна требало би да се нађе у скупштинској процедури. Тим поводом о историјским узроцима, пореклу и могућем исходу сукоба Српске православне цркве и савремене црногорске државе за Речено и прећутано говоре историчар др Александар Раковић, стручњак за црквено право др Далибор Ђукић и координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић.
      Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић
      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
    • Од александар живаљев,
      Милош Ковић: Српска црква не снисходи држави
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 21. МАЈА 2019. • 
      Снисхођење држави не припада главном току традиције и историјског наслеђа Српске Цркве. Она је већ вековима жариште слободе и упориште оних који се не клањају пред силом и неправдом
      Милош Ковић (Извор: ИН4С)
       
      Српска православна црква се, у години прославе осам векова постојања, нашла у средишту пажње наше узбуркане јавности. У Србији, у односима цркве и државе видљива је напетост, проистекла из одбијања цркве да прихвати политику „разграничења“ Србије са собом и сопственом територијом. У суседним земљама, СПЦ је одавно суочена са притисцима и прогонима, при чему ових дана, у Црној Гори, по свему судећи, започиње нови, до сада најгори циклус државног насиља.
      Када је, усред заседања Светог архијерејског сабора, објављено да ће његовој седници да присуствују Александар Вучић и Миле Додик, и да ће тема разговора да буду, поред осталог, Косово и Метохија, део јавности приметио је да је добро да представници цркве и државе разговарају и да тако, на општу корист, изгладе постојеће несугласице. Други су, међутим, тврдили да овом посетом држава покушава да цркву коначно, после бруталних медијских напада и срамотних новчаних поклона, јавно понизи и подреди својој вољи.
      После разговора, одржаног 13. маја у салону Патријаршије, у заједничким изјавама и у медијима блиским властима, истицана је подршка СПЦ политици Александра Вучића. Потоње званичне, посебне изјаве посведочиле су, међутим, да је свако остао на својим позицијама. Председник и његови сарадници изнова су говорили о нужности да се „суочимо са реалношћу“. Сабор се, у својој званичној поруци, још одлучније него раније, позвао на Устав и Резолуцију 1244, на нужност заједничког живота уместо етничких подела, уз понављање да се Црква противи „разграничењу“ и признању независности „Косова“.
      Три дана касније, Влада Црне Горе усвојила је „Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница“. Уколико овај документ буде изгласан у Скупштини, црногорска држава коначно ће моћи да отме од СПЦ њене светиње и цркве. То је, по свој прилици, остварење најава председника републике Мила Ђукановића, да ће Црна Гора морати да се одбрани од „агресивног светосавља“ и „великосрпског национализма“ СПЦ. Куда иду ствари у тој земљи, јасно показује чињеница да су овом необичном законском предлогу непосредно претходили скандалозни судски процес и драконско кажњавање држављана Србије, као и двојице вођа српског народа у Црној Гори, Андрије Мандића и Милана Кнежевића.
      Одакле потичу ова неслагања и сукоби? Зашто код нас државни службеници прећуткују устав и међународно право, док се црква на њих позива? Зашто се СПЦ тако острашћено прогони у суседним државама?
      У протеклих осам векова Српска православна црква дуже је живела и вршила своју мисију у туђим царствима него у српским државама. У њеној традицији се, уз остале врсте сложеног историјског наслеђа, јасно уочава одвојеност од државе и неспремност да се подреди њеним интересима. То се најбоље види када се историја СПЦ упореди са, рецимо, историјом Руске православне цркве, поготово у „синодалном периоду“ њене подређености Руском царству.
      Само је Црква преживела пропаст српских средњовековних држава, да би под влашћу Османлија, у добу Пећке патријаршије (1557-1766), српски народ вековима живео у својеврсном теократском поретку, у коме су патријарси, владике, монаштво и мирјанско свештенство били његове духовне, али и световне старешине. Патријарси, владике, монаси и свештеници иступали су чак и као вође устанака против државе. Поменимо само најважније, од побуне патријарха Јована Кантула, устанка вршачког владике, потоњег Светог Теодора, и казненог спаљивања моштију Светог Саве (1594), преко побуне и сеобе патријарха Арсенија III Црнојевића (1690), до побуне и сеобе патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте (1737). Ту устаничку традицију оличавале су црногорске владике, нарочито Петар I Петровић, потоњи Свети Петар Цетињски, и Петар II Петровић Његош. Српска црква супротстављала се чак и српским државама, у време потписивања Тајне конвенције и аустрофилске политике краља Милана и напредњака (1881-1889), потписивања конкордата са Ватиканом (1937) и Тројног пакта са нацистичком Немачком (1941). Поводом прогона над СПЦ у социјалистичкој Југославији, Јустин Поповић, потоњи Свети Јустин Ћелијски, писаће да су „сви Свети Мученици“ страдали „махом, од царева и краљева и поглавара; речју: од богоборачких власти овога света. А тих Светих Исповедника је не само на хиљаде него на милионе. Сви су они свети и бесмртни сведоци Богочовечанске Истине: хришћани су дужни противити се безбожним и противбожјим наредбама царева, поглавара, властодржаца овога света, па ма где они били и ма ко били.“
      Снисхођење држави не припада главном току традиције и историјског наслеђа Српске Цркве. Она је већ вековима жариште слободе и упориште оних који се не клањају пред силом и неправдом. Данас нас још само она спаја, без обзира на то у којој земљи и на ком континенту живимо. То наши непријатељи знају боље од нас. Зато на њу тако упорно јуришају.
      Наслов и опрема: Стање ствари
      (Политика, 21. 5. 2019)

      View full Странице
×
×
  • Create New...