Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vizantiona

"Он освећује крв, памти је, не заборавља јаука невољних" - спомен на жртве ратова и геноцида у ХХ веку

Recommended Posts

Досије: Сребреница

http://blip.tv/play/AYHtk08C

Филм о страдању српског народа у Подрињу, на подруцју Сребренице, Скелана И Братунца. Засто се о Сребреници говори из само једног угла и засто све зртве немају исти третман? О овоме говоре призивели Сребреницани, Братунцани и Подрињци. Засто злоцинци и данас ходају слободно? Најстраснија сведоцења о убиствима деце, зена И стараца, која до сада нису угледала светлост дана мјењају црно белу слику о збивањима у овом крају.

http://www.rtvbn.com/live/dosije-srebrenica/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Молитвено сећање на пострадале у геноциду у Независној Држави Хрватској

10. Август 2011 - 11:16

84660183.jpg

Српска Православна Црква саборно, литургијски и молитвено обележава 70. годишњицу геноцида у Независној Држави Хрватској. Са радосном тугом и поносом сећамо се наших новомученика - архијереја, свештеника, монаха и верног народа - постардалих од усташке руке у најзверскијем погорму током Другог светског рата. Сећамо се и православног рода нашег који је августа 1995. године пострадао у Олуји - удруженом злочиначком подухвату над српским народом у Српској Крајини, Далмацији, Лики, Банији, Кордуну

44634546.jpg

56467907.jpg

28692488.jpg

 - Београд: 70 година од геноцида у Независној држави Хрватској

http://spc.rs/sr/70_godina_genocida_u_nezavisnoj_drzhavi_hrvatskoj

  - Београд: Молитвено сећање на пострадале у Олуји

http://spc.rs/sr/molitveno_setshanje_na_postradale_u_oluji

  - Илиндан у Санском Мосту

http://spc.rs/sr/ilindan_u_sanskom_mostu

  - Владика Герасим: Дијалог и молитва потребни ради истине

http://spc.rs/sr/dijalog_molitva_potrebni_radi_istine

  - Прослављена успомена на свештеномученика Дамјана Граховског

http://spc.rs/sr/proslavljena_uspomena_na_sveshtenomuchenika_damjana_grahovskog

  - Молитвено сећање на пострадале у Јадовну

http://spc.rs/sr/militveno_setshanje_na_postradale_u_jadovnu

  - Епископ Фотије: Молимо се за повратак Срба на њихова вековна огњишта

http://spc.rs/sr/episkop_fotije_molimo_se_za_povratak_srba_na_njihova_vekovna_ognjista

  - Сабор на Шатор планини

http://spc.rs/sr/sabor_na_shator_planini

  - 70 година од геноцида у Пребиловцима

http://spc.rs/sr/70_godina_od_genocida_u_prebilovcima

  - Спомен крст на Петровачкој цести

http://spc.rs/sr/spomen_krst_na_petrovachkoj_cesti

  - 70. годишњица мученичког страдања Срба из Бихаћа

http://spc.rs/sr/70_godishnjica_muchenichkog_stradanja_srba_iz_bihatsha

  - Седамдесет година од зверског покоља у глинској Цркви

http://spc.rs/sr/sedamdeset_godina_od_zverskog_pokolja_u_glinskoj_crkvi

  - Сабор на Пркосима

http://spc.rs/sr/sabor_na_prkosima

  - Епископ далматински Фотије: Немаштина кочи повратак

http://spc.rs/sr/episkop_dalmatinski_fotije_nemastina_koci_povratak

  - Парастос жртвама усташког терора убијеним у Шибуљинама

http://spc.rs/sr/parastos_zhrtvama_ustashkog_terora_ubijenim_u_shibuljinama

  - Сабор у Хргару

http://spc.rs/sr/sabor_u_hrgaru

  - Крхким душама верника прејаке речи нису служене

http://spc.rs/sr/krhkim_dushama_vernika_prejake_rechi_nisu_sluzhene

  - Сећање на Свештеномученике гламочке

http://spc.rs/sr/setshanje_na_sveshtenomuchenike_glamochke

  - Парастоси за невино пострадале Србе у Далмацији

http://spc.rs/sr/parastosi_za_nevino_postradale_srbe_u_dalmaciji

  - Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватској 1941, прво у Европи

http://spc.rs/sr/senator_finestra_etnicko_ciscenje_srba_u_hrvatskoj_1941_prvo_u_evropi

  - Помен за 6000 српских жртава усташке Црне легије

http://spc.rs/sr/pomen_za_6000_srpskih_zrtava_ustaske_crne_legije

  - Молитвено сећање на пострадале Новомученике у Милтону

http://spc.rs/sr/pomen_za_6000_srpskih_zrtava_ustaske_crne_legije

  - Парастос пострадалим Крајишницима у Сиднеју

http://spc.rs/sr/parastos_postradalim_krajishnicima

  - Обновљена црква у Пеуљама

http://spc.rs/sr/obnovljena_crkva_u_peuljama

  - Епископ Хризостом у Великом Радићу

http://spc.rs/sr/episkop_hrizostom_u_velikom_raditshu

  - Илиндан у Далмацији

http://spc.rs/sr/ilindan_u_dalmaciji

  - Илиндан у Бастасима

http://spc.rs/sr/ilindan_u_bastasima

  - Свети мученици и исповедници Митрополије дабробосанске

http://spc.rs/sr/sveti_mucenici_ispovednici_mitropolije_dabrobosanske

  - Света Архијерејска Литургија у Драговићу

http://spc.rs/sr/sveta_arhijerejska_liturgija_u_dragovitshu

  - Света Литургија у Слијепићима

http://spc.rs/sr/sveta_liturgija_u_slijepitshima

  - Слава храма у Карину Доњем

http://spc.rs/sr/slava_hrama_u_karinu_donjem

  - Слава цркве у Копривни

http://spc.rs/sr/slava_crkve_u_koprivni

  - Огњена Марија на Зијемљима

http://spc.rs/sr/ognjena_marija_na_zijemljima

  - Годишњица цркве у Подовима

http://spc.rs/sr/godishnjica_crkve_u_podovima

  - Храмовна слава у селу Црквено

http://spc.rs/sr/hramovna_slava_u_selu_crkveno

  - Семинар о образовању о Јасеновцу одржан у Крагујевцу

http://spc.rs/sr/seminar_o_obrazovanju_o_jasenovcu_odrzan_u_kragujevcu

  - Састанак свештенства Епархије бихаћко-петровачке

http://spc.rs/sr/sastanak_sveshtenstva_eparhije_bihatshkopetrovachke

  - Митрополит Николај освештао темеље храма Светог Варнаве Хвостанског

http://spc.rs/sr/mitropolit_nikolaj_osvestao_temelje_hrama_svetog_varnave_hvostanskog

  - Цвијети и Врбица у Хашанима

http://spc.rs/sr/cvijeti_vrbica_u_hasanima

  - И Слана је Јадовно

http://spc.rs/sr/slana_je_jadovno

  - Опширније о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској погледајте на интернет презентацији Одобора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

http://www.jasenovac-info.com/cd/galerija/index.html

dalmatinskinovomucenici.jpg

brankodobrosavljevicfot.jpg

Бранко добросављевић

djordjebogicfoto.jpg

Ђорђе Богић

dositejvasiczagrebackif.jpg

Доситеј Васић

joanikijelipovacfoto.jpg

dositejfoto.jpg

dusanfoto.jpg

jovanfoto.jpg

konstantinsibenikfoto.jpg

milanfoto.jpg

petarzimonjicfoto.jpg

Петар Зимоњић

rafailomomcilovicfoto.jpg

savatrlajicepiskopgornj.jpg

Епископ Сава Трлајић

svplatonbanjaluckiikona.jpg

69829184.jpg

Извор: Српска Православна Црква

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Октобарски дани у Јадру

Обележавање 70. годишњице свирепо убијених 2950 житеља Јадра, Мачве и Рађевине у Драгинцу ове године ће бити обележено у режији града Лознице и Министарства за рад и социјалну политику. На заседању организационог одбора у градској управи којим је председавао градоначелник Видоје Петровић указано је на значај Драгиначког октобра, па ће сви програми бити посвећени сећању на овај догађај. Град је успоставио добру сарадњу са државним институцијама, Министарством за рад и социјалну политику, Заводом за заштиту споменика у Ваљеву... У Драгинцу се одвијају конзерваторски послови крај споменика жртвама терора и санација оштећења дуж путне саобраћајнице од Карлагана до школе „14.октобар".

У четвртак, 13. октобра у Музеју Јадра у Лозница планирано је отварање изложбе под називом „ Од слободе до стратишта" историчара Горана Вилића. Пригодни програми сутрадан одвијаће се у школи „14.октобар", a комеморација жртвама почиње у 12 часова крај споменика. У суботу, 15. октобра, све ће бити у знаку књижевне манифестације „ Дани дечје поезије и прозе" када ће за учеснике бити приређен пријем у Градској управи. Након тога, у драгиначкој школи биће организована књижевна трибина. Месна заједница Драгинац и ове године је организатор ликовне колоније која окупља сликаре са различитих страна, саопштио је Одбор за обележавање манифестације у Градској управи. Центар за културу „Вук Караџић" са Институтом за савремену историју за 20. октобар припрема научно саветовање о страдању цивилног становништва у Србији током 1941. године"

(текст преузет са сајта града Лознице)

Ја бих још само приложио линкове пар скенираних књига које сведоче о страдању народа овог крају током јесени '41.

-Станоје Филиповић: "Две хиљаде за дан", Београд 1952. -

http://www.megaupload.com/?d=AMU9VZ30

-Станоје Филиповић: "Подриње у крви и пламену", Шабац 1964. -

http://www.4shared.c..._i_plamenu.html

-Милош Пантелић: "Над хумкама малишана", Београд 1978.

http://www.4shared.c...a_malisana.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

pogledao sam i nisam mogao da se odvojim od utiska danima, treba svi da pogledamo,,,,da znamo šta je bilo, koliko je ovaj narod propatio, koliko su deca propatila, koliko dečijih vrisaka......

Share this post


Link to post
Share on other sites

“Бројао сам кости у Јасеновцу”

Објављено у мај 15, 2012 од стране dobartekst

238018_051312s1_f.jpg?ver=1336878797

Академик др. Србољуб Живановић

Председник Међународне комисије о Јасеновцу др Србољуб Живановић скоро пола века истражује и проноси истину о Јасеновцу, тачније систему логора Јасеновац и Доња Градина, мучилишту и кланици Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској. Упоредо са својом академском каријером и каријером лекара, антрополога и анатома, те судског вештака антропологије, др Живановић је посветио свој живот ширењу истине о Јасеновцу. Интервју за “Вести” дао је у Торонту, где је недавно био гост клуба и часописа “Људи говоре”

Академик др Србољуб Живановић

Како гласи истина о Јасеновцу?

- Почело је, најзад, да се прихвата оно што је Међународна комисија за истину о Јасеновцу објавила 2008. године да је страдало 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Две године касније комисија је издала саопштење да је међу тим жртвама било 110.000 деце до 14 година старости.

Ко финансира рад комисије?

- Комисију је основала Међународна конференција за истину о Јасеновцу, а финансира се преко координатора комисије чије је седиште у Бањалуци, јер је то најближи град стратишту јасеновачком у Доњој Градини.

Каква је сарадња са јеврејским организацијама?

- Веома добра, јер је јеврејска заједница на територији бивше Југославије имала прецизне податке о својим жртвама. Усташе нису сматрале да су Роми људи и Роме су сви убијали, а нико их није бројао. Интересантно је да су усташе највише злата узеле од Рома, јер они имају обичај да им се девојке ките златом. Јевреје су пљачкали док су их хапсили, Срби су били најсиромашнији…

На који начин сте дошли до ових података?

- Саме убице су водиле дневнике кад су кога убили, многи од њих су се хвалили пред хрватским властима не би ли добили неки орден или похвалу. Добар део документације имали су Немци, па Италијани, јер су они стално имали спор са Хрватима. Италија је увек имала интересе у Далмацији, на острвима и у Истри, и они су слали своје извештаје у Рим о томе шта су видели. Ту су и извештаји немачке обавештајне службе која није хтела да лаже Хитлера. НДХ се хвалила да је убијено 1.400.000 Срба, међутим, Немци су рекли да је тај број бар упола мањи. Драгоцено је и истраживање на терену, отварање масовних гробница, сведочења преживелих логораша…

Изложба засметала саветницима

Каква је сарадња комисије са Србијом?

- Србија је једина земља на свету која нема музеј холокауста и геноцида и нема ниједан споменик јасеновачким жртвама. Ишао сам на разговор са премијером и са председником Републике Србије, али не вреди, ако би неко и пристао да нешто уради, саветници то не дозвољавају. Мени је један од саветника, који увек седи десно од председника, рекао: “У Београду је неки Милан Булајић направио изложбу о Јасеновцу па су долазила деца из школа да виде ту изложбу, па су се враћали кући и вриштали од страха, њему треба забранити рад”.

Да ли сте имали подршку од званичних органа Републике Србије и Републике Српске?

- У Републици Српској смо имали најбољу могућу подршку, јер ту је стратиште. Једино у РС доводе екскурзије у Доњу Градину, говори им се о томе, уче о томе, постоји то у наставном програму. У Србији тога нема. У Израелу има, али у Србији нема. Садашња власт у Србији због неке политике која се зове регионална сарадња настоји да се не таласа, да се не би увредили Хрвати, а и бивши председник Србије трчи лево-десно и извињава се. У име кога? Ја вама могу да опростим за оно што сте учинили мени, али немам права да опростим за оно што сте учинили неком другом. Без истине нема покајања, а без покајања нема опроштаја, као што је рекао патријарх Герман.

Какав је однос према Јасеновцу у Хрватској?

- У Хрватској једино Јевреји говоре јасно и гласно о Јасеновцу, а онда их уклањају са положаја и гурају у страну. Успели су, такође, да васпитају одређен број Јевреја који су као деца покупљени из логора и одведени у усташке породице. Они сада покушавају неке ствари да прикажу тако што изговоре две или три истине и 10 до 15 лажи, и онда се то понавља. Најбескрупулознија је бискупска конференција у Хрватској. Они школују генерације мржње, а ми прећуткујемо истину. Срби су нација која стално понавља разред. Многи не знају за логор у Добоју где је убијено 12.000 Срба у Првом светском рату или у Араду, Фочи… Али, краљ Александар је желео да направи један народ састављен из три племена, а да се једно племе не би увредило, о томе се није писало, па смо после добили Јасеновац.

Истичете да се о Јасеновцу више зна у Немачкој него у Србији.

- Садашња хрватска држава жели да каже да су се сви злочини дешавали због нациста. Немци су ти који треба да плате одштету, а Немци кажу: “Не, нисмо ми, ви сте почели да убијате шест-седам месеци пре него што смо ми измислили холокауст у Немачкој. Какве везе ми имамо с тим? Ви сте нас дочекали са цвећем.” И то је тачно. Немци имају везе са убијањем у Србији јер Србија је била под окупацијом. На Старом сајмишту, који је држао Гестапо, поубијани су сви Јевреји. Тек после 1943. дошле су усташе и тада је побијено око 100.000 Срба на Старом сајмишту у Београду. Садашња власт у Београду пустила је да се у павиљонима где је било највише клања и убијања налазе дискотеке. Народ који не поштује своју историју, нажалост, пропашће.

Зашто је борба за истину о Јасеновцу постала ваша животна мисија?

- Удружења бораца и преживелих логораша БиХ и Хрватске у којима су углавном били Срби, јер нико се други није ни борио него Срби, тражили су да се пре подизања споменика у Јасеновцу нешто уради, нешто истражи. Одлучено је да се образује комисија у коју нико није смео да уђе од тадашњих професора, него су гурнули нас младе асистенте. Ту су била два Словенца и ја, а председник наше групе био је Хрват, археолог из Сарајева, поштен човек и научни радник. Наш задатак је био да ништа не урадимо. Међутим, ми смо хтели да се докажемо и урадимо што више можемо и онда су нас растурили.

Откуд потреба да ових година говорите о Јасеновцу?

- Ја сам тај који је држао разбијене лобање те деце у својим рукама. Ја сам тај који је бројао њихове кости. Тада сам се зарекао да ћу да говорим у име оних чија је ћутња вечна. Сваки леш на који наиђете, сваки људски остатак нешто говори, поготову судским медицинарима. Тада сам се зарекао да ћу направити име у свету да једног дана не може да се доведе у питање оно што откријем. Моја дужност је да, борећи се за истину, усавршим себе толико да могу сваког да натерам да заћути и мислим да сам прилично успео у томе. Веома је тешко када говорим о томе. Често ми засузе очи и задрхти глас…

Предавао од Београда до Харареа

* Др Србољуб Живановић, лекар, анатом, антрополог и судски вештак антрополог, рођен је у Сарајеву, 21. децембра 1933, у породици железничког чиновника. Дипломирао је 1959. на Медицинском факултету у Београду, а докторирао 1964. у Новом Саду.

* За редовног члана Међународне словенске академије наука и уметности изабран је 1995, када је постао председник одељења те академије за Велику Британију и Ирску. Био је редовни професор на универзитетима у Београду, Новом Саду, Кампали, Лондону (медицински колеџ болнице Светог Вартоломеја), Харареу. Аутор је великог броја књига и више од 150 научних радова у водећим светским часописима.

* Књига “Јасеновац” проглашена је за ауторско дело од националног значаја и добила је 2009. награду “Растко Петровић”.

* Председник је Међународне комисије за истину о Јасеновцу, испред Велике Британије, чији је држављанин. У њој нема чланова са територије бивше Југославије.

*Живи у Лондону.

Share this post


Link to post
Share on other sites

„О, страшан је глас тих што под водом дремљу!“

 

Др Игњат Павлас, данас заборављени великан Новог Сада, живео је борећи се за свој град и свој народ. На данашњи дан цену те борбе је платио својим животом.

 

%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%

 

Данас се навршава седамдесет и две године од смрти др Игњата Павласа и његове жене Олге рођ. Козјак. Убијени су у току Рације у Новом Саду, одржане у време окупације, од 21. до  23. јануара 1942. године. Др Павлас је у срцу носио Србе и Србију. Живот је посветио напретку свог народа и свог града, Новог Сада. Србија му се до данас није на прави начин одужила. Нека овај текст буде мали али и лични допринос, јер је др Игњат Павлас мој чукундеда.

Др Игњат Павлас је рођен 6. јуна 1886. године у Горњем Михољцу, од оца Ивана и мајке Јулиане рођ. Петровић. Његова жена Олга је рођена 1896. у Шиду, од оца Милана и мајке Јулке рођ. Стефановић. Захваљујући Савезном извршном већу у „Попису жртава рата 1941-1945.“ уписано је да је Игњат рођен у Доњем Милановцу, те сам од гђе Зите Јукић из Државног архива у Осијеку добио његов извод из матичне књиге рођених, а за Олгу не постоји, јер је подручје у коме су се књиге водиле за време рата било под влашћу усташа, које су књиге спалиле.

 

Slika-11.jpg

Др Игњат Павлас са тазбином – породица Козјак у Шиду 1923. године

 

Игњат је 1904. завршио Српску велику православну гимназију у Новом Саду, а затим права у Загребу и Будимпешти, где је 1912. стекао академску титулу доктора права. Као један од најугледнијих адвоката био је потпредседник Српског народног одбора, који је 1918. саопштио команданту немачких трупа да без плена напусти град. Потом се пробио до Београда на челу изасланства и од Врховне команде српске војске затражио да српске јединице што пре уђу у Нови Сад. Заједно са Јашом Томићем 9. новембра је дочекао коњички ескадрон Војислава Бугарског. Тај дан се данас слави као Дан ослобођења Новог Сада у Првом светском рату.

Др Павлас је председавао Великом народном скупштином Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи на којој су 25. новембра 1918 ове три историјске области прогласиле уједињење са Краљевином Србијом. Председавао је и веслачким клубом Данубиус, а 12. септембра 1924. је основао планинарско друштво Фрушка Гора. Уз то, био је и један од утемељивача Соколског покрета у Србији.

 

Slika-21.jpg

Игњат Павлас (у средини), старешина Соколске жупе Бачке, са соколским друштвом Чуруга

 

Последњи говор др Павлас је одржао 27. марта 1941. Говор је био, као и увек патриотски, подршка демонстрантима. Национално ангажовање му није заборављено. Када је током јануара 1942. отпочело хапшење и ликвидација српских патриота, његово име се нашло на списку.

 

Slika-31.jpg

Уједињење Војводине са Србијом на којој је насликан др Павлас као председавајући

 

На данашњи дан, тог крвавог петка 1942, моји преци, стојећи у реду за клање, нису могли да мирно слушају људске крике. Решили су да се пријаве и преко реда буду спроведени до рупе у леду кроз коју су Новосађани бацани у залеђени Дунав. Том приликом, др Павлас је упитао: „Кажите ми име само једног Мађара којег су Срби убили, па убијте онда и мене и све остале!“ Пошто одговор, наравно, није добио, говори се да су му последње речи биле: „Убијајте, али, знајте да ће се родити нова, снажнија Југославија!“ Др Игњат Павлас и његова жена Олга су потом живи бачени под лед.

 

slika-111.jpg

Уметничка интерпретација споменика Рације на Штранду, рад Андреја Тишме

 

Неколико минута касније издата је наредба да се прекине са покољем. Њих више није било, као што нема ни њиховог гроба. Југославије више нема, а Србија, па и АП Војводина, и даље заборављају свог великана.

Игњата и Олгу су надживели њихове мајке и ћерка Мирјана која је била мучена у логору у Бачкој Тополи и стерилисана у Берген-Белсену. Посинак Гавра Нецков је страдао у Дахауу а мојој породици су остале само њихове чашице за пиће. Кућа у којој су живели, у Железничкој 10, претворена је у пошту. Искрено се надам да ће уз свесрдну помоћ Александра Вељића и Друштва за очување сећања на Холокауст, као и других пријатеља, ускоро бити подигнут споменик мом чукундеди. Први корак је начињен. За своју иницијативу сам добио подршку Града Новог Сада. И након свега, молимо се и запамтимо:

Сећање је споменик тврђи од камена. Ако смо људи, опростити морамо, заборавити не смемо!

 

http://akademskikrug.rs/o-strasan-je-glas-tih-sto-pod-vodom-dremlju/

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ако  те заборавим, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја"

Све жртве су једнаке…?

У Србији већ дуго влада дух аутоцензуре, самопорицања, самонегације. Непостојање културе сећања води у колективни заборав и постепено брисање темеља идентитета.

 

naslovna6.jpg

 

У другој половини децембра у Културном центру Београда одржана је изложба на којој су приказане „албанске жртве српског терора“. Изложби је, између осталих, присуствовао и српски премијер. Том приликом је истакао да би „овакве изложбе требало да буду организоване у свим градовима бивше Југославије јер носе поуку”. Имајући у виду страдања које српски народ трпи на Косову и Метохији вековима, оваква констатација сама по себи намеће питање: „Да ли је могуће организовати сличну изложбу у Приштини или Тирани”? Можете ли замислити да се, у рецимо Ђаковици, организује изложба на којој би биле приказане српске жртве трговине људским органима? Или, да ли је у Загребу или Сарајеву могуће одржати било какву манифестацију посвећену српским жртвама? Сигурни смо да знате одговор.

 

slika-13.jpg

Посетиоци изложбе

 

Да се разумемо, желимо да истакнемо да су за нас све жртве заиста једнаке, без обзира на националност, веру, расу, узраст или пол. Према њима се морамо односити са дужним пијететом, јер жртве нису само обичан број, имена или фотографије, већ део нечије породице које деле једнаку тугу и бол. Ипак, много пута смо били сведоци да се често са жртвама манипулише у циљу остваривања одређених политичких интереса. И није проблем то што други прибегавају злоупотреби жртава њихових народа, понекад од њих правећи маркетинг и пропаганду. Догађај о коме смо говорили на почетку текста је очигледан пример за то. Проблем настаје онда када се свесно занемарују жртве сопственог народа.

Запитајмо се када смо последњи пут чули да је неко негде на државном нивоу организовао манифестацију у знак сећања на српске жртве последњих ратова. Културни центар Београда припада држави, што значи да је држава одобрила наведену изложбу, притом не марећи за мишљење и осећања апсолутне већине грађана Србије, који су се том изложбом (боље речено, провокацијом) осећали понижено. Иронијом судбине, ова изложба је одржана готово у исто време када се шест српских породица из Пећи сећа своје трагично настрадале деце. Подсетимо се, пре 15 година, у кафићу „Панда” у Пећи убијено је шест српских младића, узраста од 15 до 24 године. За овај монструозан злочин, као по неком правилу, нико није осуђен, Осим њихових најмилијих, годишњицу њиховог страдања нико није ни споменуо. Гробови ових страдалника су уништени, као и готово сви трагови присуства Срба у овом граду.

 

http://www.youtube.com/watch?v=VMRCioz44RI

 

Слично је и са осталим многобројним злочинима у којима су Срби жртве. Да ли се неко сећа српских жртава из Медачког џепа, околине Сребренице, деце из Гораждевца…? Да ли се неко сећа 12 бањалучких беба, колона у “Олуји”, 17. марта? О Јасеновцу и Другом светском рату да и не говоримо, то је већ „далека прошлост”. Када је ситуација оваква, сигурно се требамо запитати: „Да ли је овакав однос према сопственим жртвама људски”? Да ли је такав однос плод немара, нехуманости или свесног заборава…? Вероватно је прави одговор комбинација сва три. Ипак, нека свако од нас понаособ одговори на ово питање. Себе и своју савест нећемо преварити. Ваљда…

 

slika-22.jpg

Деца из усташког логора Јастребарско

 

Све жртве су једнаке. Једнак је бол сваке мајке за изгубљеним дететом. Једнак је бол сваког човека за изгубљеном породицом, детињством, младошћу. Сви су људи исти у смрти и несрећи. Тако би барем требало да буде. Међутим, нажалост, на основу горе изреченог, испада да није тако. Уз склоност ка нашем пословичном брзом забораву, притиснути разним уценама, један део наше „елите” пристао је да у име „виших циљева“, „светле европске будућности“, „помирења“ „регионалне сарадње“ и „политичке коректности“ свесно занемари жртве сопственог народа. Испада да код нас преовладава орвеловско становиште по коме су „све жртве једнаке, само су неке једнакије од других“. Оваква наопака логика нас сигурно неће нигде одвести. Осим можда у нова страдања, несреће и сукобе. Стара мудрост каже да онај ко не поштује себе не заслужује ни да га други поштују. Нека нам ово служи као наук и опомена да не би прошли онако како су прошли наши страдалници, о којима се не праве изложбе.

 

http://akademskikrug.rs/sve-zrtve-su-jednake/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Обележена 72. годишњица Новосадске рације

24. Јануар 2014 - 12:30

dsc_0024.jpg
 
 
 
 
 

На Кеју у Новом Саду, у четвртак 23. јануара 2014. године, обележена је 72. годишњица Новосадске рације.

 

Програм је почео у подне, поздравним говором градоначелника г. Милоша Вучевића који је рекао да су јануара 1942. године, у року од само три дана новосадске улице и дунавска обала постали неми сведоци невиђених злочина у којима су нестале читаве породице. -Река Дунав је јануара 1942. године, постала вечни дом за хиљаде мученика који су пострадали искључиво због тога што су окупатори закључили да се на погрешан начин моле или се погрешно презивају, истакао је г. Вучевић подсећајући да иза тог злочина није стајала нека праисконска мржња на нивоу нагона него срачуната и бездушна политика.

 

Након градоначелниковог говора, помен је у име Српске Православне Цркве служио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј уз саслужење Владике јегарског г. Порфирија, новосадског свештенствâ и ђаконствâ.

 

По завршетку помена, Епископ бачки Иринеј је поздравио присутне и казао да смрт невиних жртава није последња њихова реч нити да је последња реч о њима. -Последња реч и њихова и о њима јесте да по смрти постоји живот вечни и Васкрсење, рекао је епископ Иринеј, објашњавајући да је то теже рећи за непокајане џелате и зликовце али да би, како Владика наводи, за њих такође било излаза пред бескрајним милосрђем и свепраштајућом љубављу Божјом уколико би се истински покајали за зло које су чинили.

 

У име Јеврејске заједнице Србије, помен је служио г. Исак Асиел, врховни рабин Србије. Он је на новосадском Кеју жртава рације поручио да сви треба у себи да нађемо снаге да победимо зло, како се оно не би понављало.

 

Делегације су, након служења помена, положиле цвеће на споменик Породица а ратна морнарица је бацила венац са брода речне флотиле у Дунав. Свечаности су присуствовали и представници Кабинета председника Србије Томислава Николића, амбасадор Израела у Србији господин Јозеф Леви, амбасадор Републике Мађарске у Србији господин Oскар Никовиц,  Први секретар амбасаде Русије у Србији господин Валентин Кољасјев Генадијевич, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор са потпредседницима Миливојем Вребаловим и Ђорђем Милићевићем, муфтија новосадски и војвођански господин Мухамед Зилкић,  као и представници дипломатског кора, МУП-а Србије, Војске Србије и други.

 

Делегације су потом прошетале до новосадске плаже Штранд где је, код спомен – плоче, служен помен жртвама трагичног догађаја у којем су, јануара 1942. године, припадници мађарске фашистичке окупационе војске побили и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана.

По завршетку програма у просторијама Црквене општине новосадске уприличен је свечани пријем и послужење за високе госте.

 

 

Извор: Епархија бачка

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 

 

 

Да се разумемо, желимо да истакнемо да су за нас све жртве заиста једнаке, без обзира на националност, веру, расу, узраст или пол. Према њима се морамо односити са дужним пијететом, јер жртве нису само обичан број, имена или фотографије, већ део нечије породице које деле једнаку тугу и бол. Ипак, много пута смо били сведоци да се често са жртвама манипулише у циљу остваривања одређених политичких интереса. И није проблем то што други прибегавају злоупотреби жртава њихових народа, понекад од њих правећи маркетинг и пропаганду. Догађај о коме смо говорили на почетку текста је очигледан пример за то. Проблем настаје онда када се свесно занемарују жртве сопственог народа.

Запитајмо се када смо последњи пут чули да је неко негде на државном нивоу организовао манифестацију у знак сећања на српске жртве последњих ратова. Културни центар Београда припада држави, што значи да је држава одобрила наведену изложбу, притом не марећи за мишљење и осећања апсолутне већине грађана Србије, који су се том изложбом (боље речено, провокацијом) осећали понижено. Иронијом судбине, ова изложба је одржана готово у исто време када се шест српских породица из Пећи сећа своје трагично настрадале деце. Подсетимо се, пре 15 година, у кафићу „Панда” у Пећи убијено је шест српских младића, узраста од 15 до 24 године. За овај монструозан злочин, као по неком правилу, нико није осуђен, Осим њихових најмилијих, годишњицу њиховог страдања нико није ни споменуо. Гробови ових страдалника су уништени, као и готово сви трагови присуства Срба у овом граду.

 

 

 

 

 

http://akademskikrug.rs/sve-zrtve-su-jednake/

 

 

Nas svemocni Gospodar Vucic rece pre 3 nedelje da za ubistvo ovih mladica nisu odgovorni Albanci,

a sve u kontekstu rasvetljavanja ubistva novinara Curuvije. Nagovestio je da iza oba ubistva stoji

(tadasnja) srpska drzava. Taj Vucic nije ni glup ni naivan covek. Ko bi se usudio da tako nesto kaze

ako nema dokaza za to?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...