Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Анчи, за мене су овакве мушке реакције потпуно очекиване. Табу, тежак...а кад се дирне у "мушке привилегије" онда је тек прст у око...То је онај главни проблем - мит да је увек жена крива за насиље...

naravno da ja ucek kriva, od prapočetka sveta kada  je Adam  pokušao da krivicu svali na Evu, pa na žalost do dana današnjeg

pa ima toliko bitnij tema od teme nasilja, posebno od nasilja nad decom, Farma, veliki brat, šta je Karkeuša obukla i rekla, s kim je Ceca bila etc...

to nas se sve jako tiče a to da li neko gasi cigarete na telu sopstvenog deteta pa to nije naša briga

godinama sam u Astri

http://www.astra.org.rs/?p=226

neverovatno koliko čak i žrtve misle da su same krive, sramota svih nas..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вау,како су то психолози лепо анализирали, али по обичају ,само констатују стање , баве се последицама,и праве којекаве психолошке профиле,и за то узимају паре...

Брак је слобода избора,свако баш сам,бира своју срећу ил несрећу,и нико му на овом свету није крив за то... :)

Tako je Zoske...ovo je crno-beli svet,bez nijansi,bez boja.Ili jesi ili nisi.Kako je sve jednostavno u crno belom svetu... 7896634

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tako je Zoske...ovo je crno-beli svet,bez nijansi,bez boja.Ili jesi ili nisi.Kako je sve jednostavno u crno belom svetu... 7896634

Кад је у питању  љубав,а брак то јесте, онда ствари јесу црно-беле,или волиш или не волиш,све остале "нијансе" су варка!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zoske,

ne bih da me shvatiš pogrešno,ali ne ide to baš tako

Htjeli mi to ili ne,ali naša ljubav je većinom zemaljska i sve se svodi na tu našu smrtnu ljubav.

Podložna je uticajima,promjenama i prolazna je.Za suprotno je potreban veliki trud i pomoć odozgo.

Čim se izađe iz tog šablona,sve postaje mnogo teže i relativnije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zoske,i  pri izboru partnera kao i u svemu u životu,možemo da pogrešimo i ta greška može da nas košta mnogo čega,do pakla da nas odvede,ali to ne znači da osobe(  ženi i deci  jer su oni najčešće žrtve nasilja) ne treba razumeti,pomoći im da izađu iz toga kruga nasilja jer su eto Bože moj,pogrešile,pa uta ta neka trpe,ko im je kriv.Nekad kad čitam šta napišeš deluje mi sve tako besećajno,lišeno emocij,a znam da nisi takav.Znam da nisi.Osim toga već sam napisala da se veoma često dešava da muž posle nekoliko godina braka prvi put ispolji nasilje da je godinama pre toga bio "normalan" i onda odjednom batine i maltretiranja razne vrste kako žene svoje tako i dece.Te žene su izabrale jedno,a posle par godina dobile drugo.Ljudi se menjaju,neki na žalost na gore nego što su bili.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Вау,како су то психолози лепо анализирали, али по обичају ,само констатују стање , баве се последицама,и праве којекаве психолошке профиле,и за то узимају паре...

Брак је слобода избора,свако баш сам,бира своју срећу ил несрећу,и нико му на овом свету није крив за то... :cheesy2:

па јесте, супер је тај фазон ''ко их шиша''.  0102_laugh

само да ми је знати ко је ту луд - алтруисти који констатују ''ко те шиша'' и не помажу јер брачници не желе помоћ, или психолози који наплаћују констатације и не помажу јер брачници не желе помоћ.  :bla:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ти си толико пун предрасуда на ову тему, Максе :(( али тврд си да размислиш мало о свему на један други начин, нажалост

Вау,како су то психолози лепо анализирали, али по обичају ,само констатују стање , баве се последицама,и праве којекаве психолошке профиле,и за то узимају паре...

Брак је слобода избора,свако баш сам,бира своју срећу ил несрећу,и нико му на овом свету није крив за то... dada.gif

ДА те питам: не знам да ли имаш рођену сестру, али рецимо да имаш, а може и мајка, и да ти дође и повери ти се да јој муж не да да ради, да јој контролише мобилни,да јој не да да се дружи, да комуницира са комшијама и пријатељима, да кад иде улицом сме само да гледа на доле, да не сме да се осмехне нити да комуницира са било којим другим мушкарцем, да некад добије и шамар или још веће батине - шта би јој ти рекао ? Јел би те болело или би рекао : " Сама си бирала, па сад трпи " ?

или да ти једног дана дође кћерка и каже : " он ме посади на столицу и пљује сатима, терајући ме д признам где је новац, а кад кажем да немам никакав скривен штек новца, уследи шамар па све у круг", или ти каже да је трудна а да је муж шутира у стомак, да говори да је дете копиле и да ће их обоје убити ? Јел би рекао : "сама си бирала" и окренуо главу на другу страну,звиждућући,јер шта се то тебе тиче ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као прво,можда вам грубо звучим,али хтео сам да потенцирам тај избор партнера,који је веома битан,јер сам сигуран,да није баш свако "полудео" у браку, и да се та агресивност одувек налазила у њему,а у браку је можда кулминирала...

Као друго, жена воли,чуј воли,обожава доминацију мушкарца,и редовно се залепи за мангупе,силеџије.

Кажете,свако може погрешити у одабиру...па нису то кола или патике,то је најважнија ствар у животу,неко ским треба да проведеш цео живот,и неко ко ће бити отац ваше деце!

И добро сад,кажете ,ето десило се,треба помоћи.

И сад почиње филозофирање,па није то тако,промениће се,куд ћу сад,шта ће рећи околина и,и и ...

Врати се родитељима,зови полицију,сигурна кућа...то су једина решења,ако не желиш бити вазда модра...

И још једна ствар, Меги смешно је са твоје позиције причати неком да има предрасуде,собзиром да се ти још ниси освестила,шта те је снашло...

И за крај,после се питајте,зашто момци отварају теме као што је:

"Зашто добри момци увек извисе" 

Share this post


Link to post
Share on other sites

ДА те питам: не знам да ли имаш рођену сестру, али рецимо да имаш, а може и мајка, и да ти дође и повери ти се да јој муж не да да ради, да јој контролише мобилни,да јој не да да се дружи, да комуницира са комшијама и пријатељима, да кад иде улицом сме само да гледа на доле, да не сме да се осмехне нити да комуницира са било којим другим мушкарцем, да некад добије и шамар или још веће батине - шта би јој ти рекао ? Јел би те болело или би рекао : " Сама си бирала, па сад трпи " ?

А да на помен развода од таквог насилника та иста сестра крене да га брани и прича како се они воле :((

Мене би болело што ми је сестра таква :((

se veoma često dešava da muž posle nekoliko godina braka prvi put ispolji nasilje da je godinama pre toga bio "normalan" i onda odjednom batine i maltretiranja razne vrste kako žene svoje tako i dece.Te žene su izabrale jedno,a posle par godina dobile drugo.Ljudi se menjaju,neki na žalost na gore nego što su bili.

Могу одговорно да потврдим да мушкарци умеју и те како да сакрију своје насилничке склоности.

А тада се жена нађе у небраном грожђу и заиста,помоћ јој је неопходна.

Share this post


Link to post
Share on other sites


Могу одговорно да потврдим да мушкарци умеју и те како да сакрију своје насилничке склоности.
А тада се жена нађе у небраном грожђу и заиста,помоћ јој је неопходна.

Mogu i ja odgovorno to isto da potvrdim.Ne pišem ništa tek da bi nešto napisala.Ovakve stvari sam viđala mnogo puta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И још једна ствар, Меги смешно је са твоје позиције причати неком да има предрасуде,собзиром да се ти још ниси освестила,шта те је снашло...

:cheesy: о чему ти то ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

И још једна ствар, Меги смешно је са твоје позиције причати неком да има предрасуде,собзиром да се ти још ниси освестила,шта те је снашло...

stadaradim о чему ти то ?

Како о чему, мајка две бебе, разведена, какав осећај ,резон,размишљање може имати,кад су у питању мушкарци?!

И опрости,није ми намера да те ту сад нешто шиканирам и прозивам, него хтедох рећи  ,да просто ти ниси у стању донети било какав закључак,ал хладне главе...

Јел сад јасније?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како о чему, мајка две бебе, разведена, какав осећај ,резон,размишљање може имати,кад су у питању мушкарци?!

И опрости,није ми намера да те ту сад нешто шиканирам и прозивам, него хтедох рећи  ,да просто ти ниси у стању донети било какав закључак,ал хладне главе...

Јел сад јасније?

stadaradim

извини, али "дижем руке" од разговора са тобом  0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zoske,i  pri izboru partnera kao i u svemu u životu,možemo da pogrešimo i ta greška može da nas košta mnogo čega,do pakla da nas odvede,ali to ne znači da osobe(  ženi i deci  jer su oni najčešće žrtve nasilja) ne treba razumeti,pomoći im da izađu iz toga kruga nasilja jer su eto Bože moj,pogrešile,pa uta ta neka trpe,ko im je kriv.Nekad kad čitam šta napišeš deluje mi sve tako besećajno,lišeno emocij,a znam da nisi takav.Znam da nisi.Osim toga već sam napisala da se veoma često dešava da muž posle nekoliko godina braka prvi put ispolji nasilje da je godinama pre toga bio "normalan" i onda odjednom batine i maltretiranja razne vrste kako žene svoje tako i dece.Te žene su izabrale jedno,a posle par godina dobile drugo.Ljudi se menjaju,neki na žalost na gore nego što su bili.

Могу одговорно да потврдим да мушкарци умеју и те како да сакрију своје насилничке склоности.

А тада се жена нађе у небраном грожђу и заиста,помоћ јој је неопходна.

Mogu i ja odgovorno to isto da potvrdim.Ne pišem ništa tek da bi nešto napisala.Ovakve stvari sam viđala mnogo puta.

Партнер се бира у послу, у пљчки, у трговини, у плесу, у пењању на неки врх...жена треба да бира мужа.

Строго бих законски санкционисао све насилнике над женама, и онда им омогућио присуп свештенику док издржавају казну. Но додао бих пар ствари:

1.Жена ако тражи "везу" а не мужа, па то резултира "мужем", јер је све почело преко кревета - страдаће и она и муж, на овај или онј начин. Треба знати да је мушкарац јачи физички, и да је бијес, по учењу Отаца, демон бијеса онај који следује демону блуда!

Наравно ово не оправдава насиље, ништа га не оправдава посебно над нејачимод себе.

2. Свуда се шепури тез "на овим просторима", али још се нису нашле, не дао Бог, искасапљене жене "на овимпросторима", а "на оним" (којим?) јесу. На "оним" просторима се, рецимо Швеђанке сматрају за мале феминистичке богиње, али толико има насиља над њима да то Српкиња не може да појми. Зашто има? Јер је блуд био оно што је иницирало везу.

Они имају нешто што се ЗВАНИЧНО противи браку, а то је тзв. "sambo" (од ријечи samman=zajedno, i rijeöi bo=боравити). То је законита ванбрачна веза. Када питаш Шведу: Кколико имаш дјеце? Каже, рецимо ,троје. Питаш га: Колико сте дуго у браку? Каже: Нисмо ми у браку, ми живимо "заједно" или "sambo", већ 15 г.

И упркосс свим хитним бројевима, свим "кућама за збрињавање" жена од насилника...не да има насиља, него је то тортура. Брачна заједница готово да не постоји. "Sambo" се треира пред законом као брак, али није брак. Дакле имаш привилегије брчне, али немаш проблеме развода. Сад какво је стање? Па такво да је 40так посто Швеђанки на антидепресивима; да су до 50те имала скоро свака по 5-6 "sambo", и да живот заврше у неком дому, и да их нека ћерка из Бог те пита одакле: Шпаније, или УСА посјети једном годишње. Загрли, ако је уопште препозна, и донесе неки поклончић који баби и не треба нити га региструје.

Ви сами тражите везу са темом.

3. Мој ђед ниједан, никада није подигао тон на бабу ни једну. Један је сијао лук, баба била болсна и гледа кроз прозор, а он је све пита: Баба, оћул мало гушће (саи лук)?

То су све феминистичка гледања и немају благе везе са хришћанством. Насиље је у првом реду последица "парава" које жена има, а која разжењују жену, и последица БЛУДА, којему слиједи бијес. Дакле НЕљубави.

4. Знате и ви, знамо сви, да је маси мушкараца жена буквално разорила живот. Није га била, није ништа, него је радила шт аје хтјела. Дакле то насиље јесте и болесно и треба га санкционисати. Али кад се прича о њему, а користити термине "веза", "тамо негдје" и сл. Све је то последица преузимања оних моралних норми од "тамо негдје". Тамо негдје један жабар, Италијан, само гледа шта ће да повали, и мама му кува риучак. Отиди код Наполитанца па види то "тамо негдје". То је робиња! Нема да зуцне.

5. Србима је Св. Павле и свакоме нормалном ријешио проблем брака. Сада се попадије дигле, када су ушле у брак па тужују епископе Синоду. Што си се удавала за попа? И човјек губи чин ради њеног хира. "Има право".

Тамо гдје се тјер право нема љубави. Жена нормална, ако има хрићанске побуде и ако не тражи "партнера" него мужа, и то хришћанског мужа, наћиће га.

Е зато имамо данас стање какво имамо: само тјерајмо право. Па ко ти је крив што си ишла з аманијака? Како каже Јован "испитујте духове". Најскупља ствар под сунцем је блуд, једна од најскупљих. Сви ми тражимо љубав, сви. И није проблем, еће нас Бог спржити сад ако имамо предбрачни однос, али ЗНА Св. Павле шт априча, зна ПОСЛЕДИЦЕ тога, Ми мислимо да ј ето тада љубав, али како будепосле.

Двоје "изгорели" у кревету, ма оће да душе укрсте, икако заврши? Мрзе се, мрзе се до бола се мрзе.

Опет је прича само о СТАЊУ: он њу туче! треба га у затвор одмах! Нека ради за државу нешто, дај му попа ако оће да прича са њим, и нека се унормали ако може. АЛИ, шта је узрок свему.

И сад жене гледајући ТВ контају шпанац је па неки анђео. како није.Како није. Нема ту "тамо" и "овдје". проблем жене у србији што ако има проблем са мужем нема куда да бјежи. Ђе ће мученица ако јој стари нема пара. Куд ће јер и заједница једва крпи крај са крајем, а куд ћеш сам са дјецом још?

Наравно да треба да се помаже од друштва. Али причајмо о узроцима свега. А узроци су "везе", "партнер" и наравно и побожној Српкињи Шпанац блудник са лицемјерним осмјехом је калуп мушкарца. Све је то последица прихватање нехришћанских нормо, губљење идентитеа, отпадање од вјере, не поштовањ Божјих закона...и на крају "ђе су ти очи биле"?

Ко је најглснији у томе? Па онај ко је жртва тога наравно, али он никада неће да каже да је и сам допринио томе на овај или онај начин.

Марија Магдалена, заривши свој поглед у Христа,примила је благодат и постала од блуднице "калуђерица" (владика данило), па што моју бабу није нико тукао? На страну сва дјеца и унучад, ђед њен је њен ђед!

Данас имамо све скрнављено, и имамо дјецу идоле! Дијете идол, мали бог!Сав свијет око њега. Каже волим. Па волиш али како волиш. Тако и "везе". Ђе су ти очи биле.

Што не причате о насиљу жена? Тема је насиље у породици! Ја зна два свештеника која су изгубила чин због жена. ШТА је тек шире?

И треба санкционисати то физичко насиље и з аосуду је. Али има и горег...мнооого горег.

Читај шта Св. григорије савјетује женама, или шта Златоуст савјетује мужевима (обрнуто при избору жене).

И не само блуд и "везе" (има наравно манијака, болесника увијек било) али нема трпљења, ни мало. Он нема она нема.Па се "пали ватра", бијес на бијес, док шамари не крену,а послије готово.

Мој ђед када се оженио прича како му је савјетовао јеан старина: Каже, немој Богом да се играш, да би руку дигао на њу, када је једном подигнеш, увијек ћеш ј еподизати. Сад како су то стари људи знали, нит су читали Павла, нит ишта. Људи ние бити хришћанин (а сви смо слаби) догматичар, треба у живом животу мало да се трпи. Мнга насиља настају од "долијевања уља на ватру", а ватра је била упањена мнооого прије брака, још у "вези" и "везама".

Мене су посрамиле, буквално, неколико НЕкрштених дјевојака, другарица, јер везе о хришћанству немају, а живе хришћанскије од моје бабе у овим искушењима. Има у свему онога "нашла врећа закрпу".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На почетку емисије отац Данило тумачио је Свето Јеванђеље на Пету недјељу по Духовима и подсјетио на светитељски лик Светог Прокопија кога смо данас прославили. Он је, одговарајући на питање слушалаца, рекао да нечињење добра јесте гријех. Говорио је и о гријеху хомосексуализма и породици као „малој Цркви“. На питање: Да ли је гријех бити у вези са момком друге вјере, и још многа питања наћи ћете одговоре у овој нашој емисији.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. Пред почетак Литургије Владика је замонашио послушнице ове обитељи Валентину и Сању, којима је дао монашка имена Анастасија и Марија. Настојатељицу манастира монахињу Теодору произвео је у чин игуманије.

      Светим крштењем Цркви Христовој су прибројани слуге Божје Матија, Стефанија и Роман.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је из моштију Царских страстотерпаца Романових у Гањиној јами, гдје су спаљени, никло седам дивних храмова.
      „А у Јекатеринбургу зграда у којој су побијени и заклани преобразила се у дивни и чудесни храм у њихов спомен и у спомен Христа васкрслога. Царски страстотерпци су круна династије Романов, пуноћа те велике царске породице. Њиховим мучеништвом добило је пуноћу мучеништво безбројних других од безбожништва пострадалих и покланих у бескрајној Русији и шире од Русије. Нема љепше и чудесније царске породице у историји човјечанства од породице цара Николаја Другог“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Рекао је да и у Рустову имамо четири монахиње царске кћери.
      „Имамо Олгу и Татјану, а данас смо добили Анастасију и Марију, царске вјеренице Цара небескога, Христа Бога нашега; невјесте Христове које су призване да и оне себе принесу на дар Христу Богу, ако не мученичком крвљу, као што су то њихове имењакиње, а оно мучеништвом савјести, што значи животом по вјери Христовој и вјерношћу Христу Богу нашему“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у Отаџбини који је, након монтираног судског процеса, мученички пострадао, такође на данашњи дан, 1946. године.
      Митрополит Амфилохије се још једном обратио сабранима и призвао благослов Господњи на храм посвећен Царским страстотерпцима, који су, како је рекао, одавно присутни у Црној Гори.
      „Свједочанство тога јесте и онај Царски мост који спаја Стару Црну Гору с древном Херцеговином Светога Василија Острошког, са Никшићем, као и онај храм Светога Василија Острошког, саборни, у Никшићу, који је задужбина цара Николаја. Приссутни су и оним каменом темељцем храма, који је положен на Цетињу 1910. приликом крунисања краља Николе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да Митрополија тражи од властодржаца дозволу за градњу тог храма посвећеног Светој Тројици, који је требао да буде задужбина цара Николаја, чију градњу су спријечили бурни историјски догађаји – два балканска рата, два свјетска рата и долазак комуниста на власт.
      Владика је поновио да црногорски властодржци нијесу могли ништа срамније да учине од завођења санкција Русији.
      „Ударили су санкције себи и својој части, образу Црне Горе. Али, све то је пролазно“, рекао је он.
      Владика је рекао да је чудо Божје да је у дану у коме је пострадао цар росијски са својом породицом убијен и ђенерал Драгољуб Михаиловић.
      „Ни данас му се не зна гроба ни мрамора. Жртвовао је свој живот за вјеру и отачаство. Био је први побуњеник против нацифашизма у ондашњој Европи. Он је озлоглашен од безбожника да је, малтене, издајник. Уосталом, као што је и цар Николај био озлоглашен. Зато је и убијен од руских безбожника, и мученички пострадао. То је неко чудо Божје да су њих двојица истог дана пострадали – Дража Михајловић и цар Николај“, казао је Митрополит Амфилохије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. Пред почетак Литургије Владика је замонашио послушнице ове обитељи Валентину и Сању, којима је дао монашка имена Анастасија и Марија.
       
      Настојатељицу манастира монахињу Теодору произвео је у чин игуманије.
      Светим крштењем Цркви Христовој су прибројани слуге Божје Матија, Стефанија и Роман.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је из моштију Царских страстотерпаца Романових у Гањиној јами, гдје су спаљени, никло седам дивних храмова.
      „А у Јекатеринбургу зграда у којој су побијени и заклани преобразила се у дивни и чудесни храм у њихов спомен и у спомен Христа васкрслога. Царски страстотерпци су круна династије Романов, пуноћа те велике царске породице. Њиховим мучеништвом добило је пуноћу мучеништво безбројних других од безбожништва пострадалих и покланих у бескрајној Русији и шире од Русије. Нема љепше и чудесније царске породице у историји човјечанства од породице цара Николаја Другог“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Рекао је да и у Рустову имамо четири монахиње царске кћери.
      „Имамо Олгу и Татјану, а данас смо добили Анастасију и Марију, царске вјеренице Цара небескога, Христа Бога нашега; невјесте Христове које су призване да и оне себе принесу на дар Христу Богу, ако не мученичком крвљу, као што су то њихове имењакиње, а оно мучеништвом савјести, што значи животом по вјери Христовој и вјерношћу Христу Богу нашему“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у Отаџбини који је, након монтираног судског процеса, мученички пострадао, такође на данашњи дан, 1946. године.
      Митрополит Амфилохије се још једном обратио сабранима и призвао благослов Господњи на храм посвећен Царским страстотерпцима, који су, како је рекао, одавно присутни у Црној Гори.
      „Свједочанство тога јесте и онај Царски мост који спаја Стару Црну Гору с древном Херцеговином Светога Василија Острошког, са Никшићем, као и онај храм Светога Василија Острошког, саборни, у Никшићу, који је задужбина цара Николаја. Приссутни су и оним каменом темељцем храма, који је положен на Цетињу 1910. приликом крунисања краља Николе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да Митрополија тражи од властодржаца дозволу за градњу тог храма посвећеног Светој Тројици, који је требао да буде задужбина цара Николаја, чију градњу су спријечили бурни историјски догађаји – два балканска рата, два свјетска рата и долазак комуниста на власт.
      Владика је поновио да црногорски властодржци нијесу могли ништа срамније да учине од завођења санкција Русији.
      „Ударили су санкције себи и својој части, образу Црне Горе. Али, све то је пролазно“, рекао је он.
      Владика је рекао да је чудо Божје да је у дану у коме је пострадао цар росијски са својом породицом убијен и ђенерал Драгољуб Михаиловић.
      „Ни данас му се не зна гроба ни мрамора. Жртвовао је свој живот за вјеру и отачаство. Био је први побуњеник против нацифашизма у ондашњој Европи. Он је озлоглашен од безбожника да је, малтене, издајник. Уосталом, као што је и цар Николај био озлоглашен. Зато је и убијен од руских безбожника, и мученички пострадао. То је неко чудо Божје да су њих двојица истог дана пострадали – Дража Михајловић и цар Николај“, казао је Митрополит Амфилохије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Хришћански живот у породици је живот по узору на Триипостасно Божанство. Породица, као заједница личности, представља сједињавање у пуноћи љубави Свете Тројице, у Којој три Лица чувају своју Ипостас, не нарушавајући међусобно јединство, чинећи једну нераздјељиву природу Три Лица. Позната синтагма „Један у Тројици и Тројица у Једном“ у потпуности изражава све финесе односа Тројичнога Бога, представљајући модел за сваку истинску породицу. Како догма обликује начин мишљења и понашања човјека, православни односи човјека у породици се не тичу само очувања личности, него и њене реализације у породичном савезу љубави, гдје неколико чланова представља једно тијело, неодвојиво и нераздјељиво.

                  Према заједничком мишљењу светих отаца, нарушење јединства међу људима се објашњава растројством личности појединачног човјека, изобличењем иконе Божије и својствене јој љепоте – што човјека доводи до индивидуализма, изоловања и других тужних посљедица. Као исход пада долазе страсти, које су болест наше природе, стални и подмукли непријатељ нашег спасења. Сваки човјек, ма гдје се налазио, стоји пред тим тврдим зидинама страсти, које треба да савлада, како би могао ући у општење љубави са живим Богом и Творцем својим, а такође и са људима, његовом сабраћом и иконама Божијим. Нарочито је важно то спроводити у породици, гдје односи треба да су блиски толико да она бива једно сједињено тијело, које носи све тешкоће као један човјек. Светитељи наше Цркве, благодарећи свом искуству и мудрости у Богу, а прије свега из искуства светог живота Христовог на земљи, дијеле страсти на три рода. Тим страстима је, као оружјем, ђаво кушао Господа нашега када је постио у пустињи. Због тога се те страсти сматрају главним. Да оне не чине пун круг ђаволских искушења, ђаво не би био у потпуности  побијеђен и разоружан. То су таштина, самољубље и сластољубље. Циљ ових страсти је разрушити све; почињу од нас и шире се на оне који нас окружују, на нашу породицу и удаљавају нас од Бога нашег и Спаситеља. Таштина, егоизам – то је извор и коријен нашег изобличеног стања послије гријехопада. Таштина осљепљује ум и истјерује свјетлост Бога, гурајући човјека у страшне грешке. Она у нама дјелује као смртоносно пијанство, које нас своди у бездан несреће. Таштина није способна да види истину, живи у лажним свијетовима, створеним нашом обољелом самољубивом фантазијом. Та страст се исцјељује у породици кроз уздржање, трпљење и прихватање савјета другог човјека. Када се човјек не задовољава сопственим судовима и рјешењима, већ се смирава и прихвата мишљење других, онда бива ослобођен свеза егоизма и улази у пространство смирења, пространство слободе. Смирење – то је оно чиме је испуњено срце Христово, и њему је кротост увијек сапутник. Те двије врлине, смирење и кротост, неопходни су носачи који дају потпору здању породице, које треба да издржи спољашње и унутрашње буре и невоље. У кругу породице, гдје су тјелесни и духовни узраст чланова различити, као што се разликују и њихова расположења и стања, кротост представља обједињујуће средство. Управо она води ка зрелости и савршенству.
                  Сљедећа страст, која се рађа из претходне, је самољубље. То је неразумна љубав према себи, обожавање сопственог „ја“, које вапи да се све врти око наших сопствених задовољстава и жеља. Самољубље је крајњи индивидуализам који разара било које односе, усљед тога што човјек није способан себи да каже „не“. Самољубље рађа бунт и самовољу, што често води распаду породице. Ако је мјерило свих дјелања и осјећања наша сопствена персона, наше лично задовољство и удобност, онда нам постаје јасан узрок многих развода под истим изговором: он ми не одговара, не свиђа ми се, он ме не разумије, ми нијесмо слични. Самољубље нас чини ригидним и хладним, слијепим и безосјећајним. Због стремљења ка задовољењу својих хирова, остајемо равнодушни према свему што се дешава, не размишљајући какве трауме могу бити нанијете осталим члановима породице, нарочито дјеци. Сагласно светим оцима, средство против самољубља је несебична љубав. Љубав не мисли сама, за учитеља има Христа, који је „дао Себе за живот свијета“ (Јн 6,51). Љубав – то је одрицање од себе, смиравање и опоравак своје личности. Љубав је главно и здраво кретање душе. Свакако, да бисмо се могли одрећи себе, смирити и испунити се животом, љубав треба да је усмјерена најприје ка Богу, а кроз Бога и ка човјеку и свој творевини. Члановима породице је неопходан живот у Христу да би схватили у чему је истински смисао љубави, гдје она почиње и шта може достићи, како је правилно развијати да би била чиста, лишена болесних осјећања и индивидуализма.
                  Трећа је страст, повезана са претходним страстима као најјача карика – сластољубље. Обично се пројављује као одбацивање било ког вида марљивости, напора и одрицања за добро других, али и као уздизање у апсолут и обоготворавање наслађивања. Узроци сластољубља имају коријен у душевној болести послије гријехопада и у помрачењу ума удаљеног од Бога, што има утицај на тијело човјеково, које је храм Духа Светога и један од драгоцјених удова Исуса Христа. Сластољубље за главни циљ и смисао брака, а и цијелог живота, има наслађивање, из кога исходи све понашање човјеково. Оно лишава човјека општења, јер га тјера да на другог гледа као на ствар. Сластољубље тјера човјека да придаје значај спољашњем, а не унутрашњем, усљед чега човјек развија осјећај сталног незадовољства и незаситости. Ако сластољубље господари у човјеку, оно га чини својим робом и заробљеником и гура га на путеве лишене благослова Божијег и истинске слободе Цркве, чиме наноси смртоносни ударац породичним везама неразградиве и аутентичне љубави и разара све што је племенито. Противотров за ову болест душе је трудољубље, спремност на борбу и стицање сваке врлине. Сама наша Црква, која је духовна болница, усмјерена је ка подвигу и труду, што води човјека у правилан однос према стварима, а што је, према Светом Максиму Исповиједнику, неопходан услов за исправно расуђивање по духовним питањима. Трудољубље, подвиг и прије свега љубав и божански огањ преображавају страсног човјека, освештавају кретања његове душе и тијела. Тако се ослобађа ум човјеков и почиње исправно да расуђује о стварима, води тијело ка освештању и цјеломудрију, што човјека задржава на висини нивоа иконе Божије, а задржава га и на путу ка његовом циљу – уподобљења Богу. Ове три велике страсти муче сваког човјека, како у монаштву, тако и у браку и породици, помоћу разног оружја и различитих метода, али са једним циљем: онемогућити човјека да се нађе на путу спасења и освештања његовог живота.
                  Свети Јован Златоуст нас позива: „Начини дом свој Црквом“. Породица, као домаћа Црква, представља мјесто духовног лијечења страсти. Такву улогу у Православљу има и општежитељни манастир. Заједнички живот, заједнички боравак, супружништво и општење унутар домаће Цркве глачају храпавости карактера, шире ускост срца и уче томе да се, без љубави и узрастања у Христу, породични живот заснива на крхком и климавом темељу и у било ком моменту може да се сруши. Свети Јован Златоуст назива породицу ареном, мјестом борбе и провјера. И заиста, у породици је дуг и далек пут са провјерама, искушењима и неподношљивим тугама; како је не би потопили таласи овог свијета, неопходно је да за своју основу има тврди камен, који је Христос и Његова Црква. Тајна породице и брака је велика у односу ка Христу и Цркви (Еф 5, 32). Господ је унизио себе, постао Човјек и од тада брине о Цркви и његује је као Небески Женик, остајући њена вјечна Глава. Цркве без Христа не може бити и Христос не даје ван Цркве њене Тајне човјеку. И у породици нико не може живјети без другог. Домаћа Црква не може бити саздана, ако глава породице није Христос. Господ по своме благовољењу жели спасење и обожење сваког човјека. То је крајњи циљ свег нашег живота. Самим тим, ни породица ни монаштво нијесу циљ, већ средство за наше спасење. Све форме живота су краткорочне, пролазне и процјењују се у односу на то да ли нас воде или не у Царство Божије. Ако породица не води ка Христу, онда су сви њени успјеси привремени, слаби и осуђени на смрт, а и сама породица, као начин живота овог вијека. Породица достиже своје циљеве не кроз свјетовне успјехе својих чланова, као ни својим непрекидним постојањем до краја, већ кроз освештање и обожење својих чланова. Било која друга процјена породице, према свјетским и људским критеријумима, неправедна је и невјероватно ограничено суди о њеним могућностима. Савремени светитељ монах Светогорац, је говорио: „Када бивамо научени да превазиђемо свој егоизам, постајемо истински чланови своје породице; а поставши истински чланови своје породице кроз превазилажење егоизма, постаћемо чланови цијеле породице Адамове и моћи ћемо да се молимо Богу за цио свијет“. А то није ништа друго, већ зацарење Духа Светог у нашем срцу.
                  Ако хоћемо да се свијет исправи, хајде за почетак да исправимо себе и наше породице.
       
      Са руског за Поуке.орг: Божо Кнежевић
      Извор: Митрополит Афанасий Лимасольский „Открытое сердце Церкви“,
      Издательство Сретенского монастыря

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...