Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Фактори ризика за настанак насиља :

1. индивидуални фактори:

- психопатија

- корелација са алкохолом

- идентификација са агресором (насилник је као дете био жртва насиља)

- проблем са самопоштовањем

- низак праг толеранције на фрустрације

- низак образовни статус

- недостатак информисаности (жртва не зна своја права, где може да тражи помоћ)

- импулсивност

- нежељено родитељство

2. породични фактори:

- искуство из породице порекла

- "принуда понављања" (тражење партнера -злостављача јер је и отац био злостављач - пресликавање ситуација из детињства)

- борба за моћ

- патријархални систем вредности

- економска маргинализација мушкарца (незапослен, издржавано лице)

3. друштвено фактори :

- културалне норме које подржавају насиље

- норме које дају приоритет правима родитеља над правима детета

- норме које учвршћују доминацију мушкараца над женама и децом

- норме које подржавају политичке конфликте

- ратни контекст

Кад погледате друштвене факторе, ми на овим просторима имамо све услове да буја насиље  :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

tema koja je uvek aktuelna, danas ima više zlostavljanja nego pre par godina, samo što je ono postalo mnogo perfidnije

za one koje mrzi da čitaju od početka  dodaću još neke oblike zlostavljanja da se podsetimo

EMOTIVNO ZLOSTAVLJANJE je koriscenje mentalnih strategija ili igranje necijim umom. Ovo podrazumeva stvari kao sto su ljutnja, agresivnost, ponizavanje, zastrasivanje, proganjanje, strah, moc i kontrola. Cilj je da se nanese emotivna steta drugoj osobi.

• FIZOČKO ZLOSTAVLJANJE podrazumeva koriscenje delova tela ili oruzja radi pretnje, kazne, dominiranja, sprecavanja, kontrolisanja ili povredjivanja druge osobe.

• SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE je koriscenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulise, preti, povredjuje, kvari ili kontrolise druga osoba.

• DRUŠTVENO ZLOSTAVLJANJE podrazumeva druge oblike zlostavljanja radi dominiranja, manipulisanja ili kontrolisanja drustvenih odnosa neke osobe.

• FINANSIJSKA ZLOUPOTREBAje koriscenje novca ili drugih stvari povezanih sa finansijama radi dominiranja, pretnje ili kontrolisanja. Ovo se radi da bi se nanela steta drugoj osobi ili radi finansijskog iskoriscavanja te osobe.

• DUHOVNO ZLOSTAVLJANJE je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna steta moze biti naneta kritikovanjem religioznih ubedjenja neke osobe ili njihovo pogresno prikazivanje iz religioznih razloga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И сад оно о чему бих волела да продискутујемо, поготово они кји мушкарце деле на "папучиће" и "мушкарчине" :

Каква је идеална жена односно мушкарац - уврежене предрасуде на нашим просторима, засноване на родној неједнакости (илити,како нас од малих ногу уче какви треба да будемо, што нас укалупљује у оно како треба да мислимо и да се понашамо да би нас средина прихватила, тј. какви треба да постанемо да би испунили очекивања друштва) :

Идеална жена је :

- добра домаћица,мајка,супруга

-послушна (не критикује, само извршава)

- пожртвована (подразумева се да је она та која мора свега да се одриче)

- јака (отпорна на животне ударце,а вала и физичке)

- може све (да створи немогуће, да преживи свако зло и да опрости све)

-верна

-вредна

-толерантна (ако муж пије или је бије, треба да има разумевања за њега...)

Идеалан мушкарац је :

- добар домаћин ( добар организатор, тј. он одређује ко ће да одради шта,он је само главни представник куће)

- обезбеђивач материјалних средстава

-заштитник (од сваког зла)

-одлучан (он доноси одлуке,"пресеца" кад је потребно, лупа руком о сто,његова је последња)

- аутономан (самосталан у доношењу одлука које се тичу свих чланова породице)

- строг и правичан (ако бије жену, она је то сигурно заслужила, он је бије за њено добро...)

-одржава ред и дисциплину (ако треба и батинама,до смрти)

Волела бих да продискутујемо о овоме, пре него наставимо даље.

Share this post


Link to post
Share on other sites

И сад оно о чему бих волела да продискутујемо, поготово они кји мушкарце деле на "папучиће" и "мушкарчине" :треба да има разумевања за њега...)

oni koji dele muškarce na papučiće i muškarčine trebalo bi da pročitaju sledeći tekst :)

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,640.0.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa, mislim da osim ovih zakona treba neko da nadzire i da li se sprovode, i da privodi, kad imamo kontrolore u prevozu, komunalnu policiju, razne nadzornike za razne stvari, pa moze valjda i za ovu gde se ozbiljno moze ugroziti normalan psihofizicki razvoj dece, neciji zivot, psihicko stanje..ja sam za strogo kaznjavanje tih nasilnika, ali za nesto cime se kod njih razvija svest o tome sta izazivaju kod drugih, i da im se recimo pustaju primeri dobrog, normalnog funkcionisanja u jednoj porodici, primeri nenasilnih resenja onih situacija u kojima oni reaguju nasilno (pretpostavljam da i oni samo ponavljaju vidjeni i/ili dozivljeni nasilnicki model ponasanja

Share this post


Link to post
Share on other sites

И сад оно о чему бих волела да продискутујемо, поготово они кји мушкарце деле на "папучиће" и "мушкарчине" :треба да има разумевања за њега...)

oni koji dele muškarce na papučiće i muškarčine trebalo bi da pročitaju sledeći tekst greengrin

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,640.0.html

tekst je nemam riječi,

napisan isto kao prospekt za uređaj

i još kada ga žene pročitaju sve što im ostaje je da u bilo kom trenutku koji im se svidi kažu: ti si nezreo

sada već očekujem bezbroj odgovora da se to misli na nasilje itd,itd  0409_feel

Share this post


Link to post
Share on other sites

Митови и чињенице о породичном насиљу :

Мит : домаће свађе,батине и туче су карактеристика живота сиромашних и необразованих људи,припадника нижих друштвених слојева,Рома...

Чињеница : насиље не познаје границе. Дешава се свуда,у свим друштвима и класама.

Мит: домаће насиље је нова појава проузрокована новим променама које носи савремени живот, убрзани начин живљења,друштвени стресови.

Чињеница : обичај да се туче жена је стар колико и сама институција брака. За време раних историјских периода,батињање жена је подстицано и дозвољавано и законима.

Мит: породично насиље је сада ретка појава, оно се дешавало раније када су људи били насилнији и када су жене сматране мушкарчевим власништвом.

Чињеница : породично насиље је често и у нашем добу. То је једно од најмање пријављиваних кривичних дела, те је мање видљиво.

Мит : жене провоцирају батине својим понашањем и држањем. Оне заслужују да буду тучене јер не слушају своје мужеве или чине "погрешне" ствари.

Чињеница : овај мит указује на то да је проблем претучених жена друштвеног карактера и да је дубоко укорењен у начин на који су мушкарци и жене одгајани у погледу самих себе. Тај начин размишљања такође показује како друштво повезује брак,својину,власништво,секс и насиље. Стварност је да ниједна жена не заслужује батине, а да насилници увек нађу изговор за своје насиље,без обзира шта жртва чини или не чини.

Мит: ако би жена хтела да оде, она би отишла од насилника. Ако остаје, онда мора бити да налази мазохистичко уживање у томе да буде тучена.

Чињеница : жене не излазе из насиља због срамоте, страха од батина или од ескалације насиља, због економске зависности,недостатка матеирјалних средстава,недостатка места где да оду или станују - или због комбинације ових фактора.

Мит : батињање жена је повезано са мужевом склоношћу ка алкохолу и у многим случајевима прави узрок насиља је управо алкохол.

Чињеница : опијање може претходити премлаћивању жена,али га уопште не изазива. И премлаћивање и опијање имају заједничке корене у насилној природи насилника и у природи односа у којима се налази. Неки мушкарци се напију пре него што почну да бију жене са намером да себи прибаве извињење (олакшавајуће околности) што су то урадили, да се после "не би сећали" или што се ниси контролисали.

Мит : тучене жене су необразоване и неквалификоване.

Чињеница : и жене са успешном професионалном каријером су тучене. То чиме се оне професионално баве не мења насилни карактер њихових партнера.

Мит: насилници никада нису драге и шармантне особе.

Чињеница: насилнике њихове сопствене жртве често описују као мале дечаке склоне забави,онда када нису насилни ("кад не пије, он је скроз другачији човек,добар као лебац"). Они су често пажљиви,осећајни, узбудљиви,привлачни партнери.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Митови и чињенице о породичном насиљу :

Мит : жене провоцирају батине својим понашањем и држањем. Оне заслужују да буду тучене јер не слушају своје мужеве или чине "погрешне" ствари.

Чињеница : овај мит указује на то да је проблем претучених жена друштвеног карактера и да је дубоко укорењен у начин на који су мушкарци и жене одгајани у погледу самих себе. Тај начин размишљања такође показује како друштво повезује брак,својину,власништво,секс и насиље. Стварност је да ниједна жена не заслужује батине, а да насилници увек нађу изговор за своје насиље,без обзира шта жртва чини или не чини.

Посебно бих да се осврнемо на ово, у светлу родних улога које учимо од малих ногу (а које сам већ навела у посту о стереотипима везаним за идеалну жену и идеалног мушкарца).

Нико није расположен да причамо на ову тему ? 0409_feel.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

tekst je nemam riječi,

napisan isto kao prospekt za uređaj

i još kada ga žene pročitaju sve što im ostaje je da u bilo kom trenutku koji im se svidi kažu: ti si nezreo

sada već očekujem bezbroj odgovora da se to misli na nasilje itd,itd :0212_rolleyes:

Oglo tekst se ne odnosi an nasilje već na razliku između "papučića" i muškarčine.....mada se može povezati s nasiljem

Нико није расположен да причамо на ову тему ? 0409_feel.gif

na žalost nije

čak i kada se dešava u anšem neposrednom okruženju uglavnom s esvede na to" da to nije moja stvar"

ono što je karakteristično danas to je da sve više iam vršnjačkog nasilja među decom u osnovnoj školi, od snimanja lascivnih scena i kačenja tih spotova po netu, do tuča šestaka sa kompletnim naoružanjem...

tužno ali istinito, najlakše je da se žmuri...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нико није расположен да причамо на ову тему ?  0304_smile4

Moj komšija čeka suđenje u istražnom zatvoru, evo ga već II mesec kako sedi tamo. Jeste alkos ali nije nasilnik e žena ga prijavila za nasilje jer ona ima švalera i tako ga se otarasila.

Jako je lako zloupotrebiti taj član zakona.

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://www.stetoskop.info/Vrsnjacko-nasilje-u-skoli-4103-s1-content.htm

Definicija nasilja

Svaki čovek u detinjstvu iskusi neki vid nasilja; bilo da je u ulozi vršioca nasilja, onaj koji trpi ili je jednostavno svedok nasilja nad nekim drugim. Nasilje predstavlja svaki oblik ponašanja koje ima za cilj namerno povređivanje ili nanošenje bola, bilo psihičkog ili fizičkog. Za razliku od nasilnog, agresivno ponašanje je jednokratno, može biti samo nekontrolisana reakcija ili odbrana. Nasilno ponašanje ima obično isti ili sličan sadržaj, traje duži vremenski period i nasilnik ima moć nad žrtvom.

Nasilje se pojavljuje u različitim oblicima. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, dobacivanje. Nije neophodno naglašavati koliko deca, bez obzira na uzrast, mogu biti inventivna u ovakvim ''kreativnim'' oblicima verbalnog izražavanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Ranijih godina je uglavnom bilo karakteristično za dečake, ali se, nažalost, sve češće javlja i kod devojčica. Čini se da je tranzicija odnela barbike.

Deca koja su izolovana iz društva, ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranje i o njima se izmišljaju razne priče koje obično nemaju lep i istinit sadržaj, jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva preteće poglede, grimase, neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje.

Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje na neželjeni način i neželjene delove tela, iznuđivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni čin. Pošast interneta jeste i zloupotreba fotografija i video snimaka dece.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nasilje u porodici i jeste deo naučenog procesa.Svi nosimo "naučeno" iz primarnih porodica u novu porodicu.Mene zanima,recimo,kako neko ( uglavnom je to muškarac),tamo negd etek posle nekoliko godina braka ispolji nasilničku prirodu?Da li je to već bilo u njemu to jest čučalo,do tada kontrolisano,pa je bio potreban"okidač" da on plane i ispolji svoju nasilnost?Da li su spoljni faktori ti koji su uglavnom okidač da neko ko je do tada bio ajde da kažemo"normalan",odjednom postane nasilan?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moj komšija čeka suđenje u istražnom zatvoru, evo ga već II mesec kako sedi tamo. Jeste alkos ali nije nasilnik e žena ga prijavila za nasilje jer ona ima švalera i tako ga se otarasila.

Jako je lako zloupotrebiti taj član zakona.

Чекај, јеси ли ти проводио по 24 сата данима у њиховој кући па да тврдиш да није био насилан ?

Злоупотребе су могуће, да, на самом почетку утврђивања да ли је било насиља, али није ово средњи век па да је довољно рећи за некога да се бави вештичарењем па да оде на ломачу. Данас се насиље доказује, не иде се тако лако низашта у притвор.

Много су јаке предрасуде, ово је баш табу код нас...

Nasilje u porodici i jeste deo naučenog procesa.Svi nosimo "naučeno" iz primarnih porodica u novu porodicu.Mene zanima,recimo,kako neko ( uglavnom je to muškarac),tamo negd etek posle nekoliko godina braka ispolji nasilničku prirodu?Da li je to već bilo u njemu to jest čučalo,do tada kontrolisano,pa je bio potreban"okidač" da on plane i ispolji svoju nasilnost?Da li su spoljni faktori ti koji su uglavnom okidač da neko ko je do tada bio ajde da kažemo"normalan",odjednom postane nasilan?

Анчи, мислим да та особа није одједном постала насилна после 10 година "нормалности". Пре верујем да је жртва ћутала тих 10 година...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nasilje u porodici i jeste deo naučenog procesa.Svi nosimo "naučeno" iz primarnih porodica u novu porodicu.Mene zanima,recimo,kako neko ( uglavnom je to muškarac),tamo negd etek posle nekoliko godina braka ispolji nasilničku prirodu?Da li je to već bilo u njemu to jest čučalo,do tada kontrolisano,pa je bio potreban"okidač" da on plane i ispolji svoju nasilnost?Da li su spoljni faktori ti koji su uglavnom okidač da neko ko je do tada bio ajde da kažemo"normalan",odjednom postane nasilan?

Анчи, мислим да та особа није одједном постала насилна после 10 година "нормалности". Пре верујем да је жртва ћутала тих 10 година...

Ćutala da...ali kraju tog ćutanja je nešto bilo "okidač",zar ne? Osim toga nasilje u porodicu je zaista širok pojam i zastupljinije je mnogo više nego što zvanični podaci govore.Najviše se govori o fizičkom nasilju,dok je psihičko mnogo  rasprostranjenije.Mislim da je ovo tabu tema u svim društvima,naravno tamo gde je društvo patrijahalnije veći je tabu.Treba samo videti one nesretne ljude i decu u sigurnim kućama,kakav pakao su trpeli,prošli a i dalje su u strahu da nasilnika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На почетку емисије отац Данило тумачио је Свето Јеванђеље на Пету недјељу по Духовима и подсјетио на светитељски лик Светог Прокопија кога смо данас прославили. Он је, одговарајући на питање слушалаца, рекао да нечињење добра јесте гријех. Говорио је и о гријеху хомосексуализма и породици као „малој Цркви“. На питање: Да ли је гријех бити у вези са момком друге вјере, и још многа питања наћи ћете одговоре у овој нашој емисији.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. Пред почетак Литургије Владика је замонашио послушнице ове обитељи Валентину и Сању, којима је дао монашка имена Анастасија и Марија. Настојатељицу манастира монахињу Теодору произвео је у чин игуманије.

      Светим крштењем Цркви Христовој су прибројани слуге Божје Матија, Стефанија и Роман.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је из моштију Царских страстотерпаца Романових у Гањиној јами, гдје су спаљени, никло седам дивних храмова.
      „А у Јекатеринбургу зграда у којој су побијени и заклани преобразила се у дивни и чудесни храм у њихов спомен и у спомен Христа васкрслога. Царски страстотерпци су круна династије Романов, пуноћа те велике царске породице. Њиховим мучеништвом добило је пуноћу мучеништво безбројних других од безбожништва пострадалих и покланих у бескрајној Русији и шире од Русије. Нема љепше и чудесније царске породице у историји човјечанства од породице цара Николаја Другог“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Рекао је да и у Рустову имамо четири монахиње царске кћери.
      „Имамо Олгу и Татјану, а данас смо добили Анастасију и Марију, царске вјеренице Цара небескога, Христа Бога нашега; невјесте Христове које су призване да и оне себе принесу на дар Христу Богу, ако не мученичком крвљу, као што су то њихове имењакиње, а оно мучеништвом савјести, што значи животом по вјери Христовој и вјерношћу Христу Богу нашему“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у Отаџбини који је, након монтираног судског процеса, мученички пострадао, такође на данашњи дан, 1946. године.
      Митрополит Амфилохије се још једном обратио сабранима и призвао благослов Господњи на храм посвећен Царским страстотерпцима, који су, како је рекао, одавно присутни у Црној Гори.
      „Свједочанство тога јесте и онај Царски мост који спаја Стару Црну Гору с древном Херцеговином Светога Василија Острошког, са Никшићем, као и онај храм Светога Василија Острошког, саборни, у Никшићу, који је задужбина цара Николаја. Приссутни су и оним каменом темељцем храма, који је положен на Цетињу 1910. приликом крунисања краља Николе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да Митрополија тражи од властодржаца дозволу за градњу тог храма посвећеног Светој Тројици, који је требао да буде задужбина цара Николаја, чију градњу су спријечили бурни историјски догађаји – два балканска рата, два свјетска рата и долазак комуниста на власт.
      Владика је поновио да црногорски властодржци нијесу могли ништа срамније да учине од завођења санкција Русији.
      „Ударили су санкције себи и својој части, образу Црне Горе. Али, све то је пролазно“, рекао је он.
      Владика је рекао да је чудо Божје да је у дану у коме је пострадао цар росијски са својом породицом убијен и ђенерал Драгољуб Михаиловић.
      „Ни данас му се не зна гроба ни мрамора. Жртвовао је свој живот за вјеру и отачаство. Био је први побуњеник против нацифашизма у ондашњој Европи. Он је озлоглашен од безбожника да је, малтене, издајник. Уосталом, као што је и цар Николај био озлоглашен. Зато је и убијен од руских безбожника, и мученички пострадао. То је неко чудо Божје да су њих двојица истог дана пострадали – Дража Михајловић и цар Николај“, казао је Митрополит Амфилохије.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих царских страстотерпаца Романових са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. Пред почетак Литургије Владика је замонашио послушнице ове обитељи Валентину и Сању, којима је дао монашка имена Анастасија и Марија.
       
      Настојатељицу манастира монахињу Теодору произвео је у чин игуманије.
      Светим крштењем Цркви Христовој су прибројани слуге Божје Матија, Стефанија и Роман.
      У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је из моштију Царских страстотерпаца Романових у Гањиној јами, гдје су спаљени, никло седам дивних храмова.
      „А у Јекатеринбургу зграда у којој су побијени и заклани преобразила се у дивни и чудесни храм у њихов спомен и у спомен Христа васкрслога. Царски страстотерпци су круна династије Романов, пуноћа те велике царске породице. Њиховим мучеништвом добило је пуноћу мучеништво безбројних других од безбожништва пострадалих и покланих у бескрајној Русији и шире од Русије. Нема љепше и чудесније царске породице у историји човјечанства од породице цара Николаја Другог“, казао је Митрополит црногорско-приморски.
      Рекао је да и у Рустову имамо четири монахиње царске кћери.
      „Имамо Олгу и Татјану, а данас смо добили Анастасију и Марију, царске вјеренице Цара небескога, Христа Бога нашега; невјесте Христове које су призване да и оне себе принесу на дар Христу Богу, ако не мученичком крвљу, као што су то њихове имењакиње, а оно мучеништвом савјести, што значи животом по вјери Христовој и вјерношћу Христу Богу нашему“, рекао је Митрополит Амфилохије.
      Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у Отаџбини који је, након монтираног судског процеса, мученички пострадао, такође на данашњи дан, 1946. године.
      Митрополит Амфилохије се још једном обратио сабранима и призвао благослов Господњи на храм посвећен Царским страстотерпцима, који су, како је рекао, одавно присутни у Црној Гори.
      „Свједочанство тога јесте и онај Царски мост који спаја Стару Црну Гору с древном Херцеговином Светога Василија Острошког, са Никшићем, као и онај храм Светога Василија Острошког, саборни, у Никшићу, који је задужбина цара Николаја. Приссутни су и оним каменом темељцем храма, који је положен на Цетињу 1910. приликом крунисања краља Николе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
      Додао је да Митрополија тражи од властодржаца дозволу за градњу тог храма посвећеног Светој Тројици, који је требао да буде задужбина цара Николаја, чију градњу су спријечили бурни историјски догађаји – два балканска рата, два свјетска рата и долазак комуниста на власт.
      Владика је поновио да црногорски властодржци нијесу могли ништа срамније да учине од завођења санкција Русији.
      „Ударили су санкције себи и својој части, образу Црне Горе. Али, све то је пролазно“, рекао је он.
      Владика је рекао да је чудо Божје да је у дану у коме је пострадао цар росијски са својом породицом убијен и ђенерал Драгољуб Михаиловић.
      „Ни данас му се не зна гроба ни мрамора. Жртвовао је свој живот за вјеру и отачаство. Био је први побуњеник против нацифашизма у ондашњој Европи. Он је озлоглашен од безбожника да је, малтене, издајник. Уосталом, као што је и цар Николај био озлоглашен. Зато је и убијен од руских безбожника, и мученички пострадао. То је неко чудо Божје да су њих двојица истог дана пострадали – Дража Михајловић и цар Николај“, казао је Митрополит Амфилохије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Хришћански живот у породици је живот по узору на Триипостасно Божанство. Породица, као заједница личности, представља сједињавање у пуноћи љубави Свете Тројице, у Којој три Лица чувају своју Ипостас, не нарушавајући међусобно јединство, чинећи једну нераздјељиву природу Три Лица. Позната синтагма „Један у Тројици и Тројица у Једном“ у потпуности изражава све финесе односа Тројичнога Бога, представљајући модел за сваку истинску породицу. Како догма обликује начин мишљења и понашања човјека, православни односи човјека у породици се не тичу само очувања личности, него и њене реализације у породичном савезу љубави, гдје неколико чланова представља једно тијело, неодвојиво и нераздјељиво.

                  Према заједничком мишљењу светих отаца, нарушење јединства међу људима се објашњава растројством личности појединачног човјека, изобличењем иконе Божије и својствене јој љепоте – што човјека доводи до индивидуализма, изоловања и других тужних посљедица. Као исход пада долазе страсти, које су болест наше природе, стални и подмукли непријатељ нашег спасења. Сваки човјек, ма гдје се налазио, стоји пред тим тврдим зидинама страсти, које треба да савлада, како би могао ући у општење љубави са живим Богом и Творцем својим, а такође и са људима, његовом сабраћом и иконама Божијим. Нарочито је важно то спроводити у породици, гдје односи треба да су блиски толико да она бива једно сједињено тијело, које носи све тешкоће као један човјек. Светитељи наше Цркве, благодарећи свом искуству и мудрости у Богу, а прије свега из искуства светог живота Христовог на земљи, дијеле страсти на три рода. Тим страстима је, као оружјем, ђаво кушао Господа нашега када је постио у пустињи. Због тога се те страсти сматрају главним. Да оне не чине пун круг ђаволских искушења, ђаво не би био у потпуности  побијеђен и разоружан. То су таштина, самољубље и сластољубље. Циљ ових страсти је разрушити све; почињу од нас и шире се на оне који нас окружују, на нашу породицу и удаљавају нас од Бога нашег и Спаситеља. Таштина, егоизам – то је извор и коријен нашег изобличеног стања послије гријехопада. Таштина осљепљује ум и истјерује свјетлост Бога, гурајући човјека у страшне грешке. Она у нама дјелује као смртоносно пијанство, које нас своди у бездан несреће. Таштина није способна да види истину, живи у лажним свијетовима, створеним нашом обољелом самољубивом фантазијом. Та страст се исцјељује у породици кроз уздржање, трпљење и прихватање савјета другог човјека. Када се човјек не задовољава сопственим судовима и рјешењима, већ се смирава и прихвата мишљење других, онда бива ослобођен свеза егоизма и улази у пространство смирења, пространство слободе. Смирење – то је оно чиме је испуњено срце Христово, и њему је кротост увијек сапутник. Те двије врлине, смирење и кротост, неопходни су носачи који дају потпору здању породице, које треба да издржи спољашње и унутрашње буре и невоље. У кругу породице, гдје су тјелесни и духовни узраст чланова различити, као што се разликују и њихова расположења и стања, кротост представља обједињујуће средство. Управо она води ка зрелости и савршенству.
                  Сљедећа страст, која се рађа из претходне, је самољубље. То је неразумна љубав према себи, обожавање сопственог „ја“, које вапи да се све врти око наших сопствених задовољстава и жеља. Самољубље је крајњи индивидуализам који разара било које односе, усљед тога што човјек није способан себи да каже „не“. Самољубље рађа бунт и самовољу, што често води распаду породице. Ако је мјерило свих дјелања и осјећања наша сопствена персона, наше лично задовољство и удобност, онда нам постаје јасан узрок многих развода под истим изговором: он ми не одговара, не свиђа ми се, он ме не разумије, ми нијесмо слични. Самољубље нас чини ригидним и хладним, слијепим и безосјећајним. Због стремљења ка задовољењу својих хирова, остајемо равнодушни према свему што се дешава, не размишљајући какве трауме могу бити нанијете осталим члановима породице, нарочито дјеци. Сагласно светим оцима, средство против самољубља је несебична љубав. Љубав не мисли сама, за учитеља има Христа, који је „дао Себе за живот свијета“ (Јн 6,51). Љубав – то је одрицање од себе, смиравање и опоравак своје личности. Љубав је главно и здраво кретање душе. Свакако, да бисмо се могли одрећи себе, смирити и испунити се животом, љубав треба да је усмјерена најприје ка Богу, а кроз Бога и ка човјеку и свој творевини. Члановима породице је неопходан живот у Христу да би схватили у чему је истински смисао љубави, гдје она почиње и шта може достићи, како је правилно развијати да би била чиста, лишена болесних осјећања и индивидуализма.
                  Трећа је страст, повезана са претходним страстима као најјача карика – сластољубље. Обично се пројављује као одбацивање било ког вида марљивости, напора и одрицања за добро других, али и као уздизање у апсолут и обоготворавање наслађивања. Узроци сластољубља имају коријен у душевној болести послије гријехопада и у помрачењу ума удаљеног од Бога, што има утицај на тијело човјеково, које је храм Духа Светога и један од драгоцјених удова Исуса Христа. Сластољубље за главни циљ и смисао брака, а и цијелог живота, има наслађивање, из кога исходи све понашање човјеково. Оно лишава човјека општења, јер га тјера да на другог гледа као на ствар. Сластољубље тјера човјека да придаје значај спољашњем, а не унутрашњем, усљед чега човјек развија осјећај сталног незадовољства и незаситости. Ако сластољубље господари у човјеку, оно га чини својим робом и заробљеником и гура га на путеве лишене благослова Божијег и истинске слободе Цркве, чиме наноси смртоносни ударац породичним везама неразградиве и аутентичне љубави и разара све што је племенито. Противотров за ову болест душе је трудољубље, спремност на борбу и стицање сваке врлине. Сама наша Црква, која је духовна болница, усмјерена је ка подвигу и труду, што води човјека у правилан однос према стварима, а што је, према Светом Максиму Исповиједнику, неопходан услов за исправно расуђивање по духовним питањима. Трудољубље, подвиг и прије свега љубав и божански огањ преображавају страсног човјека, освештавају кретања његове душе и тијела. Тако се ослобађа ум човјеков и почиње исправно да расуђује о стварима, води тијело ка освештању и цјеломудрију, што човјека задржава на висини нивоа иконе Божије, а задржава га и на путу ка његовом циљу – уподобљења Богу. Ове три велике страсти муче сваког човјека, како у монаштву, тако и у браку и породици, помоћу разног оружја и различитих метода, али са једним циљем: онемогућити човјека да се нађе на путу спасења и освештања његовог живота.
                  Свети Јован Златоуст нас позива: „Начини дом свој Црквом“. Породица, као домаћа Црква, представља мјесто духовног лијечења страсти. Такву улогу у Православљу има и општежитељни манастир. Заједнички живот, заједнички боравак, супружништво и општење унутар домаће Цркве глачају храпавости карактера, шире ускост срца и уче томе да се, без љубави и узрастања у Христу, породични живот заснива на крхком и климавом темељу и у било ком моменту може да се сруши. Свети Јован Златоуст назива породицу ареном, мјестом борбе и провјера. И заиста, у породици је дуг и далек пут са провјерама, искушењима и неподношљивим тугама; како је не би потопили таласи овог свијета, неопходно је да за своју основу има тврди камен, који је Христос и Његова Црква. Тајна породице и брака је велика у односу ка Христу и Цркви (Еф 5, 32). Господ је унизио себе, постао Човјек и од тада брине о Цркви и његује је као Небески Женик, остајући њена вјечна Глава. Цркве без Христа не може бити и Христос не даје ван Цркве њене Тајне човјеку. И у породици нико не може живјети без другог. Домаћа Црква не може бити саздана, ако глава породице није Христос. Господ по своме благовољењу жели спасење и обожење сваког човјека. То је крајњи циљ свег нашег живота. Самим тим, ни породица ни монаштво нијесу циљ, већ средство за наше спасење. Све форме живота су краткорочне, пролазне и процјењују се у односу на то да ли нас воде или не у Царство Божије. Ако породица не води ка Христу, онда су сви њени успјеси привремени, слаби и осуђени на смрт, а и сама породица, као начин живота овог вијека. Породица достиже своје циљеве не кроз свјетовне успјехе својих чланова, као ни својим непрекидним постојањем до краја, већ кроз освештање и обожење својих чланова. Било која друга процјена породице, према свјетским и људским критеријумима, неправедна је и невјероватно ограничено суди о њеним могућностима. Савремени светитељ монах Светогорац, је говорио: „Када бивамо научени да превазиђемо свој егоизам, постајемо истински чланови своје породице; а поставши истински чланови своје породице кроз превазилажење егоизма, постаћемо чланови цијеле породице Адамове и моћи ћемо да се молимо Богу за цио свијет“. А то није ништа друго, већ зацарење Духа Светог у нашем срцу.
                  Ако хоћемо да се свијет исправи, хајде за почетак да исправимо себе и наше породице.
       
      Са руског за Поуке.орг: Божо Кнежевић
      Извор: Митрополит Афанасий Лимасольский „Открытое сердце Церкви“,
      Издательство Сретенского монастыря

      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...