Jump to content

Практична питања наше вере - освећење водице, стана , тамјан, кандило...


Препоручена порука

Мене занима нешто а никако да нађем одговор... Шта конкретно представља подизање руку приликом молитве? Знам да се то везује за старозаветне светитеље али да ли има неко дубље значење? Осим свештеника, да ли се и лаици могу молити на исти начин и ако не могу - зашто?

Да ли мислиш на епиклезу?

 

Епиклеза (грч. ἐπίκλησις, лат. invocatio – призивање ради освећења) – врхунећа тачка канона Евхаристије, кад се заједница, свештеном молитвом, обраћа Богу Оцу да пошаље Духа Светога ради претварања дарова у тело и крв прослављенога Христа ради освећења верних. У православној Литургији, освећење дарова врши се молитвом призива Светога Духа која следи одмах после речи установе Евхаристије.

 

Епиклеза не може заменити ни анамнезу ни молитву благодарења, нити пак обратно. Епиклеза се јавља већ на крају другога века у различитим облицима. Помињу је Свети Иринеј, по коме освећење дарова бива изговарањем призивања; Свети Кирило Јерусалимски вели да се призивање упућује Светоме Духу. Свети Василије Велики (0 Светоме Духу, XXVII, 65) сврстава молитву епиклезе међу оне литургијске елементе који су предани кроз неписану тајанствену традицију.

 

У православној светотајинској теологији улога и потреба епиклезе у евхаристијској Литургији посматра се у склопу доктрине о Светој Тројици, посебно са икономијом ипостаси Свете Тројице. По Светом Григорију Чудотворцу, свако освећујуће делање полази од Оца, пролази кроз Сина и остварује се у Духу.

 

Пошто је обожујуће делање својствено Светоме Духу, епиклеза је повезана са природом жртве, јер се принос освећује Духом Светим (Рим. 15, 16; Бр. 11, 9). Према Посланици Јеврејима (9, 14), Дух узима место огња, елемента који је у старозаветном жртвоприношењу повезан са крвљу (уп. 1. Цар. 18, 25–39 – Илија призива огањ који сагорева жртву свеспаљеницу). Свети Јован Златоусти тврди да свештеник не низводи огањ, него Духа Светога. У том смислу могло би се рећи да је присуство Духа живо и јасно у целокупном литургијском делању, као и у светотајинском делању уопште, јер стављање Цркве у ситуацију да освећује, у стање једине моћне силе која може учествовати у Христовој жртви, јесте дар Светога Духа. По својој ширини појам епиклезе показује свако литургијско или светотајинско делање Светога Духа које претходи пројављивању прослављенога Христа.

Молитва епиклезе:

 

Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило: крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране, и другог и славног доласка, Твоје од Твојих, Теби приносећи од свега и за све (Теби певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо и молимо Ти се, Боже наш).

 

Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: ниспошљи Духа Твога Светога на нас и на ове предложене Дарове. И учини овај хлеб часним телом Христа Твога. А то што је у чаши овој часном крвљу Христа Твога. Претворивши их Духом Твојим Светим.

 

http://bogosluzbenivodic.eparhijaniska.rs/rs/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0/%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B0/%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 386
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Црквена пракса је довела до тога да руке при молитви дижу само свештеници на служби. Мислим да не би био проблем да човек када се моли дигне руке при молитви, али мислим да се та пракса једноставно изгубила у народу.

Апостол Павле каже: Хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке без гњева и двоумљења 1 Тим. 2, 8

Али ово боље да разјасни неко коме је ово знано.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Никада до сада се нисам причешћивао на поноћној литургији. Интересује ме какво је правило о не узимању хране и воде пре литургије?

 

Или рецимо ако је литургија у 5 сати изјутра?

 

Практична питања а верујем да неко зна правила.

 

Хвала

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По неким старим правилима мислим 8 сати или трећина дана, тако сам ја чуо од једног свештеника. Када сам ишао на пређеосвећену која се служила увече када јој је и време исто 8 сати. 

Чућеш вероватно још мишљења па закључи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да те мало разочарам, евхаристијски пст се по правилу држи од полуноћнице до причешћа, значи од поноћи. У случајевима када се литургија врши у поподневним часовима што се по типику догађа на Божић, Богојављење итд.. пост се продужава до поподнева осим за велики четвртак када се једе нормално. То су нека стара правила помесних сабора(Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора («Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња», (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(...)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). )

 

Наравно пошто су све литургије пребачене да се служе ујутру те је и ово правило у власти цркве, питај свога свештеника , ово написано је више информативно, да знамо и како се некада радило.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
Tamjan-.jpg 

Иако поседује бројна лековита својства, већина особа о тамјану не зна готово ништа.
У ајурведској медицини, миленијумима је у употреби за лечење артритиса, зацељивање рана, регулисање хормоналног статуса код жена и заштиту од патогених микроорганизама. Према веровању ајурведа, свакодневно кађење дома тамјаном доноси добро здравље укућанима.
У земљама Блиског истока, од давнина се користи за одржавање здравља усне дупље. Људи са овог поднебља жваћу смолу тамјана и тако побољшавају здравље зуба и десни. Антимикробна својства која поседује, спречавају инфекције.
На Западу је тамјан највише познат по антиупалним својствима, а босвелијске киселине су најважнији састојак.
Тамјан ефикасно и ублажава бол узрокован артритисом, без изазивања нежељених ефеката. Побољшава циркулацију, као и проток крви кроз крвне судове оштећене упалним процесима.
Истраживања су потврдила да екстракт, тамјанов ацетат, смањује неуролошка оштећења, делује против депресије и напетости, смањује ниво холестерола и спречава болести крвних судова.
У ароматерапији се користи за ослобађање од стреса, напетости, хистерије и депресије, купка са уљем тамјана помаже код менструалних болова и упале мокраћних путева. Терапија уљем благотворно делује и на дисајне путеве. Помаже код бронхитиса, астме, синузитиса, честих прехлада и алергије.
Да би се постигао прави ефекат, потребно је на руку ставити мало уља и удисати неколико пута дневно. Одличан је и за инхалацију, у литар вруће воде стави се једна супена кашика тинктуре тамјана.
Добро упућени тврде да уље тамјана може да помогне у лечењу или ублажавању хркања, тако што се намажу врат, груди и подручје око носа. Уље се не наноси концентровано, већ разређено базним уљем или водом.
Иако нема познатих контраиндикација, тамјан и његове препарате требало би да избегавају хипертоничари, труднице и дојиље.

Извор 
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Анти-депресив налази се у свакој Православној Цркви

censer.jpgОткривено да је тамјан психоактиван Кејт Мелвил

Биолози са Универзитета Џон Хопкинс и Jеврејскоg Yниверзитетa у Јерусалиму открили су да мирис тамјанa (смола из Босвелиа биљке) активира јонске канале у мозгу и ублажавају анксиозност и депресију, што указује да би потпуно нова класа лекова могла бити пред нашим носом.

Извештај налаза у ФАСЕБ часопису, истраживачи кажу да се активно једињење - инценсол ацетата - значајно погађа области у мозгу повезане са емоцијама и неравним системом и које су тренутно погођене преписаним леком за анксиозност и депресију .

"Упркос информацијама које произлазе из древних текстова, састојци Босвелие нису истраживана у психоактивности", рекао је истраживач Рафаел Мекхулам. "Открили смо да ацетат инценсола, Босвелиа смоле конститутивна, приликом тестирања на мишевима смањује анксиозност и изазива антидепресив и позитивно понашање. Очигледно је да већина данашњих верника претпоставља да паљење тамјана има само симболичко значење.."

Да би добили откриће, истраживачи су инценсоле ацетат применили на мишевима и установила да једињење активира протеин ТРПВ3, који је присутан у мозгу овог сисара, такође познат да игра улогу и у топлини коже. Када се мишеви одгоје без тог протеина и када се изложе инценсол ацету, то једињење нема утицај на њихов мозак.

"Можда Маркс и није лоше рекао када је назвао религију опијумом за народ. морфин потиче од мака, канабиноиди од марихуане и ЛСД-а од печурака, сваки од њих се користи у једној или другој верској церемонији" рекао је Џералд Веисман, уредник ФАСЕБ часописа. "Откриће инценсол ацетата, добијеним од тамјана, делује на специфичне циљеве у мозгу требало би такођеда нам помогне да разумемо болести нервног система. Ова студија такође даје биолошко објашњење за миленијум старе духовне праксе, које је упорна у времену, удаљеношћу, култури, језику, и вери - паљење тамјана заиста чини нас топлим и будним "

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли је исправно кадити свој дом тамјаном?

%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25BC%25D1%2598
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном? Ако могу да каде, зашто то треба да чине и у којим приликама? Шта символише тамјан и кађење, како у храмовима тако и у домовима?
 
ОДГОВОР:
    Никада се ми, свештена лица, не бисмо сетили свега шта нашем народу треба објаснити и протумачити из области наше свете вере и из традиције нашег хришћанског живота ако нас ви на то не бисте подстакли и побудили.
    Тамјан и кађење! Два појма: материја и радња. Било да се помене једно или друго, у нашој свести се ствара слика која је неодвојива од молитве, било црквене, било домаће. Тако је код наших савременика, па било да су верујући или неверници. И ови други често говоре о "мирису тамјана" који њима никако не прија, јер их подсећа на "патријархална времена", на "обичаје" њихових бака и дека, чега су се они "успешно" ослободили.
    Но и тамјан и кађење има своју историју. Тамјан је у великој употреби још од најстаријих времена, како у незнабожачком култу, тако и јудејском богослужењу. Тамјан као материја потиче из Индије и из афричких земаља и има пријатан мирис. О њему се говори још у Старом Завету, како о његовој припреми (Књига Изласка 3, 34), тако и о његовом коришћењу у богослужбене сврхе (Лк. 1,49). Тамјан је како због своје реткости и због своје употребе спадао у скупоцене материје старога света, због чега га Мудраци приносе на дар новорођеном Богомладенцу Христу заједно са златом и смирном (Мт. 2,11). 0 коришћењу тамјана и алегоријском значењу његове употребе говори и старозаветни псалмопевац Цар Давид: "Нека изађе молитва моја као кад пред лице твоје..." (Пс.141,2). Када се тамјан топи на жеравици, дижу се колутови белог дима угодног мириса, и невидљиво се шири по храму (или дому), што символизује наше молитве, које се уздижу Богу као пријатни, благоухани мирис душе.
    Поред свег овог значаја и символике, хришћанство је у почетку избегавало кађење (тамјан), баш зато што су га много користиле друге религије, па и незнабошци у својим култовима. У литургији св. Климента, која се налази у Апостолским установама, одсуствује кађење, што сведочи о старини ове Литургије. За време гоњења у прва три века, које су углавном организовали и спроводили незнабошци, хришћани су често приморавани да приносе идолима тамјан (да каде пред њима), што је било равно одрицању од Христа и отпадању од хришћанске вере. Тек касније, када је прошла опасност од незнабожаца, изгубило се и устручавање од тамјана и кађења од стране хришћана на својим богослужењима.
    Прихватање кађења (и тамјана) од стране хришћанске цркве није просто преузимање елемената из незнабожачког култа (како би то неки хтели да прикажу), или ствар имитирања, него увођење нечега што има основа у Светом Писму. Тако у књизи пророка Малахије (1,11) пише даће се у Месијанска времена од истока до заласка сунца приносити Богу жртва чиста и кадило. Под "чистом жртвом" још најранији хришћански писци (Свети Јустин Мученик) разумели су свету Евхаристију (хлеб и вино), а под кадом - употребу тамјана. Према овом месту Старог Завета, сасвим је било блиско хришћанима да при Евхаристији употребљавају тамјан. У Новом Завету, у Откровењу Јовановом више пута се говори о тамјану као жртви истинитом Богу (Откр. 5,8; 8, 3 - 5), као што се и у храму Соломоновом кад приносио Јахве-у (Лк. 1,49). Треће апостолско правило говори о тамјану и јелеју, које је једино дозвољено доносити, као дар, у храм хришћански. Јефрем Сирин оставља тестамент да буде сахрањен уз кађења у дому Господњем. Амвросије Милански говори о томе тумачећи јављање Архангела Гаврила Захарији са десне стране "кадионог олтара" (Лк. а, 49).
    И тако, што даље идемо кроз историју хришћанске Цркве, све је више места и доказа о молитвеној употреби тамјана и кађења. Данас скоро да нема црквеног обреда без кађења било у храму, у домовима верника, на гробљу или било којем другом месту.
    Кађењем се поштују свете иконе и друге црквене ствари, као и присутна лица верника: Епископа, свештенства, појаца, народа. Кађењем верних примају се њихове молитве и истовремено им се подељује освећење, које невидљиво долази на њих као и мирис тамјана. Тамјан има многа алегоријска значења, а најпре означава подизање ума и срца нашег према небу за време молитве.
    Из реченога је јасно, само по себи, да се кађење може користити и у домовима, и на сваком другом месту, исто онако као што се Богу можемо (и треба) молити у свако време и на сваком месту владавине Његове. Јер, Господња је земља и све што је на њој. Према томе, кађење се може користити и у домовима у истом смислу и значењу као и паљење свећа и кандила (Види: одговор бр. 3). Дакле, за време крсне славе, или заједничке домаће молитве (обично уочи недеље и празника). Побожнији то чине и свакодневно, што је сасвим у реду.
    Ипак, ништа од оног споља што чини спонтани израз наше вере и побожности (паљење свећа, кандила, кађења и др) не сме постати примарно у нашем животу, него само потреба и потврда онога што се у нашим душама догађа. Ако су наше молитве усрдне и искрене пред Богом, оне ће бити примљене и без мириса тамјана. Али ми осећамо потребу да на видљив начин изразимо оно што нам се у души збива, те стога кађање (и све остало што из те побуде произилази) има пуни смисао и значење. Хришћанин просто осећа потребу да сва његова чула, која му је Бог дао, учествују у прослављању Бога, да ни једно не остане пасивно. Око гледа икону, ухо слуша молитве и појање у храму, чуло укуса (језик) активно је у светом Причешћу, а чуло мириса (нос) осећа благоухани мирис тамјана.
Прославите Бога свим удовима својим и радујте се у Господу.
Мир ти и радост од Господа!
 
Из књиге
Практична веронаука
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како да се опходимо када нас каде у храму?

kadjenje.jpg

 Како треба онај ко се моли у храму да одговара на кађење архијереја, јереја и ђакона: да ли само поклоном, или осењивањем крсним знамењем, или пак поклоном уз осењивање крсним знамењем?

 

Одговор: Кађењем се указује поштовање светим иконама и уопште свим светињама које се налазе у храму, а каде се и верни који присуствују богослужењу. По речима светог Германа, "кађење представља оно миро које је било донето на погреб Господа, као и смирну и тамјан које су донели мудраци". Поред тога кађење означава и чисти завет добрих дела, из којих истиче миомирис, како вели апостол, јер смо ми Христов миомир Богу (2. Кор. 2,15).

Кађење пред иконама и другим светињама на тај начин служи као израз поштовања према њима, док кађење верујућих представља израз жеље да се они испуне Духом Светим и да својим добрим делима угодно миришу пред Господом, попут тамјана којим се кади.

Онај ко обавља кађење, истовремено се клања онима које кади; а верујући му одговарају истим таквим поклоном, не осењујући се при томе крсним знамењем.

 

А.Таушев

Link to comment
Подели на овим сајтовима

амјан лечи рак!

tamjan.jpg
Научници са британског Универзитета Лестер утврдили су да тамјан убија ћелије тешких облика тумора.

Утврђено је да је тамјан посебно ефикасан у лијечењу рака јајника, од којег само у Британији сваког дана умре 12 жена.

Тамјан је осушена смола дрвета које се може пронаћи у сувој шумовитој области јужног дијела Арабијског полуострва и на рогу Африке, пише лист "Дејли мејл".

Од раније су позната антиинфламаторна својства тамјана, који се користи и као блажи антидпресив.

У Русији у другим православним земљама мирис тамјана саставни је дио црквених обреда.

Срна

Извор

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...