Jump to content
Danijela

Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи

Оцени ову тему

Recommended Posts

Али да ћеш за пар стотина евара савладати "принципе духовне борбе" (које су многи други савладавали уз крвави подвиг од 40 и кусур година) и остала онтолошка Дизниленд обећања, мало морген!

 

Ne znam, ja to nisam tako razumeo.

 

Ako se radi o principima, onda su to osnove necega. A osnova je u stvari jedan oblik osnovne katihizacije. Niko i nigde nije ni pomenuo da ce to sto plati neki kurs da mu zameni decenije zivljenja po tom etosu. Dakle, osnova je osnova, a za dalji rad na sebi covek treba da se postara sam, bas kao i u svemu ostalom u zivotu.

 

Ovo bi u stvari, kako sam ja razumeo, trebalo da podstakne coveka da, naucivsi neke osnove/principe duhovnog zivota, pokusa i potrudi se da ih primeni u svom zivotu na dalje, stalno, ma koliko to dalje trajalo. Nista drugo nisam video u svemu ovom.

 

Drugim recima, ovo bi bila nekakva zamena za parohijsku i skolsku katihizaciju koje vrlo cesto - de facto - nema.

 

Naravno, ovo sve govorim onako s povrsine gledajuci, ne tvrdim nista, vreme ce da pokaze sta ce u stvari da bude od svega toga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Eh...lepo je meni pricao Adam da je video Popa kako se kupa u djakuziju punom pene i cita Bibliju,a ja nisam htela da mu verujem...To je to.Pa neka se smire... :-D ... Sta ce im novac,kad je svet trulez,treba da se ukrase vrlinama...i da daju primer nama gresnima i slabima.

 

A sta ce tebi novac u zivotu? Sto ne uberes hranu u sumi, a racune platis lesnicima?

 

Mislim, preterali ste, kao i obicno, sto bi rek`o nas narod - sviraj, sviraj, pa zatni za pojas...

Share this post


Link to post
Share on other sites

питам се само какве су то  технике.,па и још самопомоћи?

 

To je obicna trik-recenica, ako mene pitas, jezik savremenih reklama, da bi nekako privukao ljude.

Mozda se bas i cilja na tu neku grupu ovlas zainteresovanih za nekakvu duhovnost, ali jos uvek izgubljenih u debeloj magli.

 

Naravno, opet kazem, pretpostavljam i razmisljam, ne tvrdim nista, niti apriori branim bilo koga.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Naravno, ovo sve govorim onako s povrsine gledajuci, ne tvrdim nista, vreme ce da pokaze sta ce u stvari da bude od svega toga.

 

Ok, ajde da se i nas dvojica složimo oko nečega, čika Obi! slažem se sa celim tvojim postom, videćemo! treba dati šansu đakonu, svakako.

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je obicna trik-recenica, ako mene pitas, jezik savremenih reklama, da bi nekako privukao ljude.

Mozda se bas i cilja na tu neku grupu ovlas zainteresovanih za nekakvu duhovnost, ali jos uvek izgubljenih u debeloj magli.

 

Naravno, opet kazem, pretpostavljam i razmisljam, ne tvrdim nista, niti apriori branim bilo koga.

Ловити људе на трик реченице? Мислим да Господ није имао такво нешто на уму кад рече апостолима да буду ловци на људе..

То се може само и искључиво сопственим животом,а ако свједочимо животом онда се најприје подразумијева искреност..

"смири се и хиљаде око тебе ће се спасити"..(серафим саровски)..

Дакле само лични подвиг,све остало је лаж,без обзира како шарено изгледало..

И не знам како то да су свештеници недоступни,и чему страх,кад свако онај ко тражи и налази,на различите начине и Божијим промислом..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ловити људе на трик реченице? Мислим да Господ није имао такво нешто на уму кад рече апостолима да буду ловци на људе..

То се може само и искључиво сопственим животом,а ако свједочимо животом онда се најприје подразумијева искреност..

"смири се и хиљаде око тебе ће се спасити"..(серафим саровски)..

Дакле само лични подвиг,све остало је лаж,без обзира како шарено изгледало..

И не знам како то да су свештеници недоступни,и чему страх,кад свако онај ко тражи и налази,на различите начине и Божијим промислом..

 

Ti sestro pricas kao da zivis u Diznilendu...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ne znam sta bi ti rek`o, ovo mi ipak nije nimalo ukusno, cak ni kao sala.

 

Ne znam, ja nisam nešto osjetljiv na takvu zezanciju iako je moja šala bila dvosmislena, jer onaj dio u zagradi je aludirao na priču o ljubavi koja u ovom slučaju ne dolazi kao kruna hrišćanske misli, već kao kofa hladne vode. (Nema tu ljubavi, već 40 evrića po satu)

Ajd sad ozbiljno, zašto mislim da je cijala ova priča promašaj. 

Otac Nenad je, koliko sam skapirao ovdje na internetu, čovjek pun entuzijazma i što bi rekli čovjek od akcije. Sve je to lijepo i za pohvalu ali ovo je u samoj osnovi promašaj. Ništa ali apsolutno ništa ovim se ne može ponuditi bilo kome, a što već nije ponudila sama Crkva. Priča o prezauzetim i nesavjesnim sveštenicima je šuplja priča. Kakvi  veseli sveštenici i duhovnici, Pismo u šake, natrag u zajednicu ( od svoje porodice do liturgije) i preispitivanje 24 h. Ali ne, našao se neko "pametan" da ponudi vikend duhovnu obnovu, u svili i kadifi, daleko od realnog života. Ovo sa duhovnom obnovom ima veze isto koliko i vjerski turizam sa vjerom. U to se upuštaju oni koji hoće prepodobnost u par koraka, koji na žrtvenik polažu novac i upuštaju se u trange-frange sa nebesima, što "Đoloviće" zaobilaze u širokom luku itd. Tamo će svako doći po svoje i samo na njima znanu foru svako od njih će to i pronaći. Dobar biznis, skidam kapu. Znam da će gomila progutati tonu protivrječnosti koju nosi sam projekat, od one ljubavi za 40 evrića, do " vratite se Crkvi, tamo niko nema vremena za vas. Ako imate dvije haljine, jednu dajte nama, a "Đolovićima" baš ako su pretekle neke stare gaće" itd.

 

Zbilja ne kontam na koju foru bi ovo moglo da bude dobro.? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Pismo u šake, natrag u zajednicu (od svoje porodice do liturgije) i preispitivanje 24 h.

 

Meni izgleda da je ovo isto to, ovaj isti poziv kao sto i sam kazes, ali izrecen na jedan drukciji nacin, primeren momentu u kome jesmo.

I opet kazem - ne znam, ne tvrdim nista, razmisljam i zakljucujem na osnovu jednog kratkog i relativno povrsnog sagledavanja.

 

Sasvim je moguce i da nisam u pravu, i da je ovo jedan kompletan promasaj.

Ali to ne mozemo da znamo ako ne pustimo da bar malo zazivi, da uopste mozemo da vidimo kuda ide.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Oprostite.Rekla sam svoje misljenje. Smatram da to o cemu je ovde rec nema nikakve veze sa pravoslavljem,niti sa psihoterapijom ,kao i to da posao svestenika nije sve navedeno.Na ovom forumu se ne postuje kultura dijaloga.Zaista.Nadam se da ce crkva da spreci ovaj skandal...koji nije svetotainski,vec cisto guruisticki i materijalisticki.Nego,ko sam ja da bilo sta kazem.Forumas koji ubijajuci vreme ubija sebe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Obi, nazalost, ima mnogo nas skeptika. 

Znas, oni nemaju ni licencu za svoj rad, bukvalno. Niko od njih nije sertifikovan da drzi psihoterapije ili radionice, izvini, u mene je zena na edukaciji to brajko traje cetiri godine dodatnog fakulteta posle fakulteta i kosta. Tek sa tim neko moze da drzi radionice, da prcka po necijoj dusi il emocijama il kako god.

A zar nije sam djakon jos od vremena patrijarha Pavla pod zabranom svestenosluzenja zbog skrivanja da je u drugom braku...

Izvini preskupo je ovo sto on nudi, preskupo po svim kriterijumima. I nije cudo sto nekom moze da zalici na to da on hoce da se uhlebi kad vec ne moze da sluzi i da bude rukopolozen.

Suvise sve bode oci.

Meni je zao sto to kazem jer je djakon stvarno puno toga uradio sjajnog i dobrog, ali u svojoj bransi, al ovo svima njima nije bransa.

Daj, duhovnost u kraljevim cardacima, u vreme kada vecina ljudi skapava od gladi.

Ja znam nekolicinu kolega veroucitelja koji jesu vec nekoliko godinama na edukacijama, znam i dosta poboznog sveta koji se bave ovom oblascu, ovo je prodavanje magle nazalost. Mozda sa najboljom namerom, ali opet oni strucni nisu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Meni izgleda da je ovo isto to, ovaj isti poziv kao sto i sam kazes

 

Onda mi dođeš 40 evrića. :D

Šalu na stranu, ovaj projekat postoji sa pretpostavkom da ti trebaju treneri, trening kampovi daleko od tvog stvarnog života, zjednice i okruženja i to sve uz vikend duhovnu rekreaciju. pa to je smješno, magla. Pa čovjek mora, što bi rekli, da zagrije stolicu da bi položio ušljivi ispit na faksu, a šta tek mora da uradi da bi se probio kroz slojeve i slojeve svojevrsnog gemišta mišljenja i navika koje se mućka već par hiljada godina, a koje, opet, svako od nas uzima kao samo naše i rezultat nekakvog autonomnog promišljanja. Ljudi nemaju pojma o tome kako njihovo miišljenje i pogled na život, zapravo, diktiran, a da sam diktat seže i par hiljada godina unazad, i sad će neki delegat, gospođi  koja je zadnji put knjigu pročitala u 8 osnovne, to da objasni preko skajpa. 

Nuđenje bilo kakvog instat rješenja ( rješenja u smislu čak i naznake o pravom putu) je ostajanje u toj kobi mišljenja koje se nataložilo, što će reći, lud ludom govori o normalnom ( pod ovim ne mislim ništa uvredljivo). Zato je to promašaj u startu i nema tu šta da se sačeka i vidi. 

 

Ako bi nešto tog tipa organizovanja koje je izvan crkve, a opet i upućuje na nju i potpomaže je na neki način, i imalo smisla, onda je to nekakvo organizovanje mladih, tinejdžera ( čitaj nedovoljno zatrovanih i slobodnih) u nekakav humanitarni rad, kreativno-istraživački rad, kroz koje bi otkrivali drugog, kroz drugog zajednicu, kroz zajednicu i svoje mjesto pod suncem. Tek za klince koji su STASALI u takvom miljeu mogli bi smo reći da im je pružena nekakva konkretna duhovna podrška. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Нема никакве сумње да је украјинска авантура Васељенскога патријарха Вартоломеја изазвала велике турбуленције у цијелом православном свијету. Нарушивши јавно, на очиглед Бога и људи канонски поредак свете Цркве давањем Томоса украјинским расколницима и тим самим изазвавши прекид евхаристијског општења са Руском Православном Црквом, Цариград је ставио у незахвалан положај све Помјесне Православне Цркве и тим самим изазвао кризу дубоких размјера.     Од званичне осуде која је дошла од стране Српске Православне Цркве до појединачних укора многих архијереја скоро свих помјесних православних цркава, Фанар се нашао на пустом и изолованом острву усамљен и одбачен. Да је заиста тако свједочи чињеница да ни једна од Православних Помјесних Цркава није признала украјинске расколнике који су новцем од Вартоломеја купили Томос о независности.   За разлику од Цариграда који ношен мотивима политичког карактера и самовољом патријарха Вартоломеја, поглавари сестринских Цркава и не помишљају да се изложе искушењу канонског нарушавања – гријеха који по својој суштини носи страшне посљедице. Овакав развој ситуације у Цариграду нису очекивали, због чега је сада наступила друга фаза или офанзива Вартоломеја која се сада испољава кроз политику страшних притисака на Помјесне Православне Цркве.   Умјесто неприкосновеног чувара канона Васељенски Патријарх се претворио у грубог нарушиоца. Умјесто политике помирења која је увијек красила Цариград, сада видимо политику притисака и условљавања.   Из САД, преко Вартоломеја се врши страшан притисак на Грчку Цркву и Атинског архиепископа, да управо они буду први који би признали тзв. Украјинску православну Цркву.   Важно би било предуприједити такве нежељене и штетне активности. Можда би то било најбоље урадити сазивањем сабора поглавара помјесних православних цркава, на коме би се Вартоломеј позвао на покајање. Евентуални сабор би показао јединство Правослвне цркве и досљедност канонима. Пожељно је, да кроз искрен братски дијалог међу помјесним црквама, подржати једни друге, да би без обзира на тешка искушења и политичке притиске, Православна Црква остала јединствена.   Такав сабор би посвједочио народу и вјерницима спремност поглавара Православних Цркава, да кроз личне напоре очувају канонски поредак и устројство Цркве Христове, као једне, свете, саборне и апостолске.   А, осуда расколника у Украјини, показала би да је одлука Вартоломејева о давању томоса неканонска и искључиво политичке природе. Тако би се ограничила самовоља Вартоломеја, а Црква показала да са истинама вјере нема трговине, те да се оне чувају вјековним канонским поретком, који је увијек красио Православље.   Патријарх Вартоломеј има прилику да слободном вољом изабере изолацију и пад или пут очувања јединства Православља. Уколико, не дај Боже, се не успије одупријети америчким притисцима и покуша испунити њихов налог, онда би било важно да Помјесне Православне Цркве, с великом братском љубављу подрже и помогну Грчку цркву и Атинског архиепископа, да се, уз Божију помоћ, одупру злим намјерама протврелигиозног центра свјетске моћи.     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      Све што је изговорено и учињено при Жртвовању хлеба, а чиме је представљена смрт Господња, имало је само снагу изображења и символа, док је хлеб и даље остајао хлеб.      Наиме, једино што је хлеб попримио јесте то да је постао дар Богу, и зато представља символ Тела Господњег у Његовом првобитном узрасту, јер и оно Тело је од самог почетка било Дар, као што је већ речено. Зато свештеник набраја и приказује на хлебу она страдања која је Христос претрпео док је још био новорођенче и док је у повоју лежао. Јер, док изнад дарка поставља такозвану звездицу, он каже: И дошавши, звезда стаде над местом где беше Дете; а затим придодаје оно што су пророци још у давнини говорили, а што Њему као Богу приличи, да не би људи, због Његовог Тела и због свега што у вези са Њим могу видети, мислили о Њему приземно и на начин који је недостојан Његовог Божанства. „Речју Господњом небеса се створише.„ „Господ се зацари, у красоту се одену.„ „Врлина Његова покри небеса, и земља се напуни хвале Његове. „   2. Изговарајући ове речи, свештеник покрива Хлеб и Чашу скупоценим прекривачем и кади их са свих страна. Јер, и сила оваплоћенога Бога испрва је била скривена, све док није дошло време чудеса и сведочанства са неба. 5 Но, они који су за Њега умели да кажу: Господ се зацари, у красоту се одену, и који су умели да кажу све оне остале богодоличне речи, они су Га признавали, поштовали Га као Бога и тражили своје уточиште код Њега. Имајући то на уму свештеник над покривеним Даровима изговара речи: „Закрили нас окриљем крила Твојих“, и кади их са свих страна.   3. Пошто све то изговори и обави, и пошто се помоли да се сва добра ове свештене Службе остваре у складу са њеним светим циљем, свештеник ступа у Жртвеник, стаје пред свету Трпезу и започиње Литургију.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Све док се налази на Предложењу, издвојени хлеб бива обичан хлеб; поприма само то својство да је посвећен Богу и да постаје Дар, те тада символише Христа у оном Његовом узрасту кад је и Сам постао Дар. А постао је Дар од Свог Рођења, као што је то већ речено, пошто је, по Закону, самим Својим Рођењем био Дар као Прворођени.     2. Пошто су, међутим, сва она страдања, односно Распеће и смрт, која је Он ради нашега спасења претрпео на своме Телу, најпре пророчки описана од стране древних пророка, стога и свештеник овде, пре него што положи хлеб на Жртвеник и пре него што га жртвује, настоји да изобрази на њему те символе страдања. На који начин то чини? Пошто један хлеб издвоји између многих и пошто га учини даром, тада, као на каквој слици, изображава на њему страдање и смрт Господњу; и све што свештеник обавља – нешто из практичне нужности, а нешто по својој вољи потчињено је значењу тих символа. Све што се тада збива, представља делатну приповест о Христовим спасоносним страдањима и о Његовој смрти.   3. Стари је обичај да се догађаји понекад кроз дела приповедају, представљају и пророкују. Наиме, желећи да покаже заточеништво јеврејског народа, Пророк је и сам себе везао. И Агав је касније на исти начин поступио да би указао на Павлове окове. Причају и следеће: кад је један од богоносних Отаца био упитан шта је то монах, никаквог одговора није дао, него је своју одећу свукао са себе и погазио је ногама.   4. Тако и саму смрт Господњу и свеукупни Његов домострој, древни пророци нису само речима објављивали него и делима; а томе су се учили из Божијих дела, као што је штап Мојсијев, који је раздвојио море надвоје, и купина која је и усред пламена била једра,  и Исак, кога је отац повео на заклање, и толика друга знамења којима се од самог почетка указивало на свету Тајну.   5. Јасно је да и свештеник тако чини. Оно што зна о оној Жртви Христовој, то и речима саопштава и делима показује, онолико колико је то могуће показати таквим вештаственим средствима. Као да каже: Овако је Господ доспео до страдања, овако је умро, овако су Му ребра прободена, овако је тада из прободених ребара потекла она Крв и она Вода.   6. Све то чини да би показао, као што рекох, да су овој истини и овој стварности претходили праобрази и праслике кроз које је унапред све то људима објављено. Тако и сам свештеник, пре но што принесе хлеб на Жртвеник и пре но што га жртвује, исписује на њему знаке Жртве, показујући тако да ће овај хлеб свакако бити претворен у онај истински, распети и жртвовани Хлеб. Но, и поред свега тога (пошто смрт Господњу треба да објављујемо), свештеник је саопштава и речима и делом, како не би био изостављен ниједан начин објаве или приповести о ономе за шта би нам безброј уста било потребно.     Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      Поводом задушница, доносимо у целости текст катихете Бранислава Илића, о значају молитве за упокојене и химнографији у којој је садржан молитвени вапај за сву нашу уснулу браћу и сестре, са надом на Васкрсење и живот вечни. 

      Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи,  јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати  сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу.
      Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот.По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34).ˮ
      Поред богослужења Цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота је посвећена спомену уснулих у Господу.
      Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих, усрдно се сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија).
      Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.
      Из службе за упокојене:
      Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој, Господе, душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар)
      Са Светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак)
      Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона)
      Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето Писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато, Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац.(сједален)
      Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона)
      Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ  куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос)
      Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона)
       
      катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Српска Православна Црква
       
      ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
       
       
       

      View full Странице
    • Од Логос,
      Поводом задушница, доносимо у целости текст катихете Бранислава Илића, о значају молитве за упокојене и химнографији у којој је садржан молитвени вапај за сву нашу уснулу браћу и сестре, са надом на Васкрсење и живот вечни. 

      Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи,  јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати  сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу.
      Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот.По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34).ˮ
      Поред богослужења Цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота је посвећена спомену уснулих у Господу.
      Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих, усрдно се сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија).
      Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.
      Из службе за упокојене:
      Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој, Господе, душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар)
      Са Светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак)
      Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона)
      Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето Писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато, Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац.(сједален)
      Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона)
      Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ  куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос)
      Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона)
       
      катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Српска Православна Црква
       
      ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
       
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...