Jump to content
Јаков.

Кур'ан

Оцени ову тему

Recommended Posts

Не,Свети Игњатије је у првом вијеку исповиједао Христа за БОГА.Тацит пише да Хришћани обожавају Христа.Сабр у Никеји је сазван да би се бранила вјера а не да би се измишљала јер је и прије Никеје Црква вјеровала у Христа као БОГА и Сина БОЖИЈЕГ.

Апостоли нису живјели сто година после Христовог вазнесења него су били његови савременици.Христос па Свети Јован Јеванђелист па Свети Поликарп који је пострадао 160 године и тако се ниже до Светог Иринеја Лионског,Светог Виктора,Светог Поликрата,Оригена,Светог Григорија,Светог Александра па онда имаш Никејски Сабор.

Zanimljivo, kako opnda tako brzo da se pojavi toliko mnoštvo različitosti u vjerovanju?Odakle svečeniku Arijusu takvo vjerovanje,Barnaba je bio jedan od Isusovih učenika čak ga i Biblija po imenu spominje, odakle da se on ne slaže sa takvim vjerovanjem?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако си мислио на Варнавино јеванђеље треба знати да је оно настало у 16 вијеку тако да оно не може бити релевантно.

Е сад,зашто је Арије вјеровао у то што је вјеровао-оставимо Арију.

Од првог вијека до данас Црква има једно учење.Неспорно је да су се људи одвајали од ње,да су јој наносили штету,али Црква је остала.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако си мислио на Варнавино јеванђеље треба знати да је оно настало у 16 вијеку тако да оно не може бити релевантно.

Е сад,зашто је Арије вјеровао у то што је вјеровао-оставимо Арију.

Од првог вијека до данас Црква има једно учење.Неспорно је да су се људи одвајали од ње,да су јој наносили штету,али Црква је остала.

Utvrđena je autentičnost evanđelja po Barbnabi.ali crkva ga ne prihvata i ja to kažem kao ok.Ne prihvatate to je vaša unutrašnja stvar , ja sam to naveo u kontekstu problema pred kojim je se našla tadašnja crkva.Mnoštvo evanđelja koja su oprečna jedna drugom, valja to uskladiti , tolike razlike u vjerovanju opet valja i to smanjiti na minimum.Jedan takav sabor je bio izvinite: Spasi ono što spasiti možeš!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако си мислио на Варнавино јеванђеље треба знати да је оно настало у 16 вијеку тако да оно не може бити релевантно.

Е сад,зашто је Арије вјеровао у то што је вјеровао-оставимо Арију.

Од првог вијека до данас Црква има једно учење.Неспорно је да су се људи одвајали од ње,да су јој наносили штету,али Црква је остала.

Utvrđena je autentičnost evanđelja po Barbnabi.ali crkva ga ne prihvata i ja to kažem kao ok.Ne prihvatate to je vaša unutrašnja stvar , ja sam to naveo u kontekstu problema pred kojim je se našla tadašnja crkva.Mnoštvo evanđelja koja su oprečna jedna drugom, valja to uskladiti , tolike razlike u vjerovanju opet valja i to smanjiti na minimum.Jedan takav sabor je bio izvinite: Spasi ono što spasiti možeš!
a što se tiče Arija, kako ga historičari navode kažiu da je bio iskreni vjewrnik.Ali je imao potpuno oprečno vjerovanje od današnjeg koje se praktikuje danas u crkvi!

Šta mu je povod za to, jeli to bila želja za vlašću, ili nešto drugo.Ili je se čovjek pobunio zbog po njemu opet krivog vjerovanja koje je se udomilo polahko u kuće krščana.Izgleda da nije bio sam, koliko je bilo njegovih istomišljenika u saboru?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Утврђена је аутентичност Варнавиног јеванђеља из 16 вијека,то не спорим,али не видим како оно може да има везе са Црквом.Једино што је познато из другог вијека а да је од Варнаве је посланица Варнавина.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако си мислио на Варнавино јеванђеље треба знати да је оно настало у 16 вијеку тако да оно не може бити релевантно.

Е сад,зашто је Арије вјеровао у то што је вјеровао-оставимо Арију.

Од првог вијека до данас Црква има једно учење.Неспорно је да су се људи одвајали од ње,да су јој наносили штету,али Црква је остала.

Utvrđena je autentičnost evanđelja po Barbnabi.ali crkva ga ne prihvata i ja to kažem kao ok.Ne prihvatate to je vaša unutrašnja stvar , ja sam to naveo u kontekstu problema pred kojim je se našla tadašnja crkva.Mnoštvo evanđelja koja su oprečna jedna drugom, valja to uskladiti , tolike razlike u vjerovanju opet valja i to smanjiti na minimum.Jedan takav sabor je bio izvinite: Spasi ono što spasiti možeš!
a što se tiče Arija, kako ga historičari navode kažiu da je bio iskreni vjewrnik.Ali je imao potpuno oprečno vjerovanje od današnjeg koje se praktikuje danas u crkvi!

Ја не спорим да је Арије био вјерник,чак је вјероватно био врло побожан јер је био свештеник,али то не повлачи да је имао исправно вјеровање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Утврђена је аутентичност Варнавиног јеванђеља из 16 вијека,то не спорим,али не видим како оно може да има везе са Црквом.Једино што је познато из другог вијека а да је од Варнаве је посланица Варнавина.

Karađorđe nadam se da ovo ne doživljavaš kao uvredu, valjda si dosad vidio moj način razgovora.Stvar je teološke prirode:Brate moj kakve veze ima crkva s tim: Ima zašto ga recimo ne prizna, u njemu postoji puno stvari koje su suprotne postoječem važečem vjerovanju u crkvi!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li je tema Quran i dalje?

Za ako -neka: Kada budemo se uvažavali međusobno bizt ću vam na usluzi u odgovorima.Mislim da vidite da ovdje vode normalni ljudi normalan dijalog, uvažavajući se , stoga samo normalno i sa moje strane ono što zna odgovoriti ću vam! To su moji uvjeti za Ako-neka

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е то ћете већ морати да докажете.

Brate moj evo ti tekst kojeg kopirah pa pročitaj:

Evanđelje po Barnabi je bilo prihvaćeno kao kanonsko evanđelje do 325. godine.

Irenej (130-200) je pisao podržavajući čisti monoteizam i suprostavljajući se Pavlu zbog unošenja u kršćanstvo dogmi rimske paganske relegije i platonske filozofije. On je obimno citirao Evanđelje po Barnabi radi podrške svojim stavovima. Ovo pokazuje da je Evanđelje po Barnabi bilo u opticaju u prvom i drugom stoljeću kršćanstva.

U 325. godini održan je Nikejski koncil gdje je naređeno da se sva orginalna evanđelja na hebrejskom pismu unište. Izdat je ukaz da će svako ko bude imao ovo Evanđelje biti kažnjen smrću.

U 383. godini papaz je obezbijedio jedan primjerak Evanđelja po Barnabi i zadržao ga u svojoj privatnoj biblioteci.

U četvrtoj godini imperatora Zenoa (478.) otkriveni su posmrtni ostaci Barnabe i tu je na njegovim grudima nađen primjerak Evanđelja po Barnabi, pisanog njegovom vlastitom rukom. (Acia Sanctorum, Boland Junii, tom II, stranice 422 i 450, Antwerp 1698). Izgleda da je čuvena Vulgata Biblija bazirana na ovom evanđelju.

Papa Siksto (1585-1590) je imao prijatelja Fra Marina. On je našao Evanđelje po Barnabi u privatnoj biblioteci pape. Fra Marino je bio zainteresiran jer je čitao spise Irinejeve u kojima je Barnaba obilno citiran. Talijanski rukopis je prošao kroz različite ruke, dok nije stigao "osobi visokog zvanja i autoriteta", u Amsterdamu, "za kojeg se u toku njegovog Života često čulo da istiće visoku vrijednost ovog spisa". Poslije njegove smrti on dolazi u posjed J.E. Kramera, kancelara kralja Pruske. U 1713. godini, Kramer je prezentirao ovaj rukopis čuvenom poznavaocu knjiga, princu Eugenu od Savoje. U 1738. godini, zajedno sa prinčevom bibliotekom on se obreo u Hofbiblioteci u Beću. Ono sada tamo počiva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е то ћете већ морати да докажете.

Brate moj evo ti tekst kojeg kopirah pa pročitaj:

боље да ово ниси копирао јер садржи катастрофалне грешке

Evanđelje po Barnabi je bilo prihvaćeno kao kanonsko evanđelje do 325. godine.

За ово немамо никаквих доказа.

Овдје се налазе канони Никејског Сабора и нигдје помена о Варнавином јеванђељу

http://www.verujem.org/sveti_oci/prvisabor.html

Irenej (130-200) je pisao podržavajući čisti monoteizam i suprostavljajući se Pavlu zbog unošenja u kršćanstvo dogmi rimske paganske relegije i platonske filozofije.

Свети Павле и Свети Иринеј се никада нису видјели јер је Свети Иринеј рођен 140 године а умро 202 а Свети Павле је у Риму посијечен мачем 65 године.То знамо из историје Цркве Јевсевија Памфила написане у 4 вијеку.

Иначе,Свети Иринеј је написао:БОГ је постао човјек да би човјек постао бог.

On je obimno citirao Evanđelje po Barnabi radi podrške svojim stavovima. Ovo pokazuje da je Evanđelje po Barnabi bilo u opticaju u prvom i drugom stoljeću kršćanstva.

Ух,и ово је нетачно.Ево ти овдје дјела Светог Иринеја Лионског па покажи ђе то цитира Варнавино јеванђеље

http://www.documentacatholicaomnia.eu/a_1010_Conspectus_Omnium_Rerum_Alphabeticus_Littera_I.html

U 325. godini održan je Nikejski koncil gdje je naređeno da se sva orginalna evanđelja na hebrejskom pismu unište. Izdat je ukaz da će svako ko bude imao ovo Evanđelje biti kažnjen smrću.

Ух,опет истрчавање.На Сабору у Никеји оваква одлука није донешена.Једноставна нема доказа да је донешена.Да су списи на хебрејском сачувани имамо доказ да је Свети Јероним преводио са хебрејског састављајући Вулгату од 390 до 405 године.Да су уништени списи на хебрејском Свети Јероним не би могао преводити са хебрејског.Знамо да је преводио са хебрејског јер је рекао да је покварио свој латински преводећи са оригинала.

Такође имамо сачувану Оригенову хексаплу коју је саставио у 3 вијеку.Ево је овдје тројезичне верзије Светог Писма на хебрејском,латинском и старогрчком:

http://www.documentacatholicaomnia.eu/03d/0185-0254,_Origenes,_Hexaplorum_%5B02%5D_Genesis,_LT_GR.pdf

Да је постојала таква одредба на Никејском Сабору хексаплу данас не бисмо имали.

U 383. godini papaz je obezbijedio jedan primjerak Evanđelja po Barnabi i zadržao ga u svojoj privatnoj biblioteci.

U četvrtoj godini imperatora Zenoa (478.) otkriveni su posmrtni ostaci Barnabe i tu je na njegovim grudima nađen primjerak Evanđelja po Barnabi, pisanog njegovom vlastitom rukom. (Acia Sanctorum, Boland Junii, tom II, stranice 422 i 450, Antwerp 1698). Izgleda da je čuvena Vulgata Biblija bazirana na ovom evanđelju.

Papa Siksto (1585-1590) je imao prijatelja Fra Marina. On je našao Evanđelje po Barnabi u privatnoj biblioteci pape. Fra Marino je bio zainteresiran jer je čitao spise Irinejeve u kojima je Barnaba obilno citiran. Talijanski rukopis je prošao kroz različite ruke, dok nije stigao "osobi visokog zvanja i autoriteta", u Amsterdamu, "za kojeg se u toku njegovog Života često čulo da istiće visoku vrijednost ovog spisa". Poslije njegove smrti on dolazi u posjed J.E. Kramera, kancelara kralja Pruske. U 1713. godini, Kramer je prezentirao ovaj rukopis čuvenom poznavaocu knjiga, princu Eugenu od Savoje. U 1738. godini, zajedno sa prinčevom bibliotekom on se obreo u Hofbiblioteci u Beću. Ono sada tamo počiva.

Дуго време у јавности било је познато само један примерак, на италијанском језику, које се данас налази у Бечу, у националној библиотеци Аустрије. Поред тог једног италијанског рукописа познати су још два шпанска рукописа из 18. века, од којих један важи као изгубљен, али пронађен у Сиднеју, Аустралији, где се данас налази. Осим италијанског и два шпанска списа никада се није нашао неки грчки, латински или јеврејски примерак, те такође нема ниједног историјског доказа да је такво јеванђеље постојало и пре 16. века.

Почетком 20. века хришћани су били сукобљени у исламском свету са причама о Варнавином јеванђељу, од којег су били познати јавношћу поједини делови издвојени из контекста. Због тога су двоје сарадника Англиканске цркве, Lonsdale и Laura Ragg, били одлучили да направе једну комплетну едицију целог јеванђеља на енглеском језику. Године 1907. изашла је прва двојезична едиција на енглеском и италијанском, а године 1908. иста едиција је већ била преведена на арапски; после тога Варнавино јеванђеље служи у исламу као веома важно средство у агитацији против хришћанства.

Варнавино јеванђеље, које садржава јеврејске, хришћанске и мухамеданске елементе, говори о животу Исуса Христа, о Христовом рођењу па све до Христове смрти, даље о Христовим чудесима, његовом учењу, тајној вечери, издаји, суђењу и распећу, са којим се даје једнако мухамеданско тумачење: не Исус, него Јуда Искариотски је умро на крсту. Ова теорија размене казује да је Јуда био ухваћен уместо Христа и наместо њега убијен на крсту, што дан данас јесте најчешћи став мухамеданске теологије када је реч о Христовом распећу.

Једини извештај о Христовом распећу у самом Курану, у сури 4,157-158, говори у тамном приказивању о том дешавању, и ту би се могло тумачити да није Христос већ неко други био распет на крст. Са додатком да је тај заменик био Јуда Искариотски, Варнавино јеванђеље де факто потврђује Куран.

Скоро за сваког немухамеданца, који Варнавино јеванђеље не би бранио из некакве страначности према исламу, постоје тешки разлози који говоре против аутентичности истог јеванђеља, пошто све указује да је Варнавино јеванђеље написано између 14. и 16. века. Много је теже наћи одговор на питање намере зашто је написано Варнавино јеванђеље.

Немухамеданци полазе од тога да је један бивши хришћанин, који је прешао у ислам, био писац поменутог јеванђеља, јер је писац морао да буде упознат и са хришћанством и са исламом. Можда из освете према хришћанству због прогонства шпанске инквизације у 16/17. веку, те се Шпанија сматра за порекло Варнавиног јеванђеља.

Мухамедански покушаји да повежу Варнавино јеванђеље са ранијим поменима једног јеванђеља по Варнави нису успели. Гледало се исто да се нађу докази у апокрифном Варнавином писму, ово међутим садржава 21 главу, док Варнавино јеванђеље има свега 222 главе.

Мухамеданци даље показују на Варнавине акте, ово је међутим једно псеудо-епиграфско дело из 5. века и на грчком језику.

Decretum Gelasianum de libris recipiendis et non recipiendis из 4./5. века говори о једном јеванђељу по Варнави, али од овога се није ништа сачувало, те је чиста спекулација да ли садашње јеванђеље има нешто заједно са оним из 4./5. века.

У списку 60 канонских књига из 7. до 8. века именује се такође једно Варнавино јеванђеље, али о овом даље није ништа познато. Шта више од тога, сви ранохришћански документи исто као и древна црквена историја не дају никакав упут заједности са садашњим познатим јеванђељу по Варнави.

Разлози против датирања у 1. век н. е.

   * Варнавино јеванђеље као прво држи до тога да су "лажљиви" фарисеји покварили Стари завет, независно што су фарисеји настали тек између 135 до 104 п. н. е. и што је Стари завет добио своју коначну данашњу форму најкасније у 5. или 4. веку п. н. е. (изузев књиге Макајева).

   * Адам, Аврам, Исмаил, Мојсије, Давид и други пророци, као и сам "Исус син Марије", помињу се као посланици Божији: ово одговара исламу, али никако хришћанству које прави јаке разлике између Христа, Адама или Аврама, и које не именује све њих као Божије посланике. Такође и помена Исмаила уместо Исака, оца Јакова, показује на мухамедански утицај. Исмаил је по Мухамеданцима праотац Арапа. Адам чак рецитира једну мухамеданску молитву коју наравно у почетку раног хришћанства није могао нико да познаје. Предказање о рођењу Христовом даје се Исмаилу, не Исаку, и Исмаил је тај, не Исак, који је требао да буде од оца Аврама жртвован на гори Морији. Ово је мухамеданско тумачење, не хришћанско ни јеврејско.

   * Марија и Јосиф добијају заповест Божију да малог Исуса не хране вином, јаким пићем и нечистим месом, знаци свињског меса; забрана не само свињског меса већ и вина као алкохола уопште јесте исламска заповест, не хришћанска, Јевреји знају једино за забрану свињског меса.

   * Исус био је послан само Јеврејима, то одговара мухамеданској теологији која сматра да је сваки пророк послан само к своме народу. Једино Мухамед је послан целом човечанству, Мухамед је дакле једини пророк свих људи.

   * Како Христос по Варнавином јеванђељу у старости од 30 година добија Божије откривење, он се у току своје молитве у поподне обасјаја сјајним светлом и окружен је анђелима, док му арханђел Гаврило даје књигу која улази у Исусово срце. Мухамеданско је тумачење да анђео Гаврило говори и Божије откривење даје и Мухамеду као књигу која улази у њега.

Истинитост Варнавиног јеванђеља

Варнавино јеванђеље помиње да је првобитно јеванђеље било покварено и фалсификовано. Како је прави апостол Варнава заиста живео за време Христа, у његово време Нови завет још није био завршен. Тиме би Варнавино јеванђеље предсказало саму своју судбину. Уз то, аутор прави географске и историјске грешке када описује Палестину, тако да је видљиво да он уствари никада није био у Палестини, нити је тамо живео:

   * У Варнавином јеванђељу Назарет је место на Галилејском језеру. Назарет се стварно налази на једном брдашцу у унутрашњости Галилеје.

   * Христос по Варнавином јеванђељу иде са језера Галилејскога према Капернауму, који се наводно налази негде на некој гори, док Капернаум беше директно на Галилејском језеру.

   * Варнавино јеванђеље говори како је Исус лађом путовао до Јерусалима. Јерусалим се налази на гори у унутрашњости Јудеје и дакле, лађом или бродом је недоступан.

   * Нинива, град на реци Тигру у Месопотамији (Ираку) по Варнавином јеванђељу налази се на обали Средоземног мора.

   * Време Христовог рођења, по Варнавином јеванђељу, у односу на време када се дешава Понтије Пилата, Ане или Кајафе, не одговарају историјским чињеницима.

   * Варнавино јеванђеље говори о 600.000 римских војника у Палестини. Толико војника је у првом веку по Христу, било у целом Римском царству, никако само у Палестини. Ово подсећа на опасност западних сила, које прете праведном истоку, у том случају хришћанске алијансе против исламских држава северне Африке и Османлија.

   * Варнавино јеванђеље говори о 17.000 фарисејаца у Мојсијево време, а фарисеји су настали у другом веку п. н. е.

   * Варнавино јеванђеље описује у Палестини европско лето када све носи воће. У Палестини зими пада киша, жетва почиње најкасније у пролеће, лети је земља сува.

Lonsdale и Laura Ragg су писање Варнавиног јеванђеља сматрали између 1300. до 1350, дакле у првој половини 14. века. Каснији истраживачи су проширили временску периоду писања чак у 16. век. За 14. век говори нпр. да је папа Бонифације VIII 1300. године одредио свету годину сваких 100 година. Пре 1300. света година се славила у Римској цркви сваких 50 година. Али већ 1343. следећи папа Клементије VI. враћа педесетогодишњицу и римокатоличку свету годину одређује за 1350. Варнавино јеванђеље али наводи једну свету годину сваких 100 година. Међутим, таква света година каква је била позната римокатолицима и као што описује Варнавино јевандјеље требала је да се празнује између 1300 до 1343 сваких 100 година. Већ 1389. папа Урбан VI је прослављење свете године смањио на сваких 33 година, а папа Павле II 1470 на 25 година, по којим се циклусу та света година и данас празнује у Римокатоличкој цркви.

Вулгата у Варнавином јеванђељу и друге необичности

   * Варнавино јеванђеље цитира неколико стихова по латинском преводу Св. Писма - вулгате, која је написана тек крајем 4. века и постала званично римокатоличко Свето Писмо.

   * Варнавино јеванђеље пише како је Христос заједно са ученицима постио држао оних 40 дана, овде се мисли на пост пред Васкрс. Васкрсни пост је уведен коначно у 4. веку и треба да подсећа на муке и смрт Христа Исуса, што пре Христове смрти наравно није било могуће.

   * Варнавино јеванђеље помиње златник у 60 minuti. Такав новац употребљавао се, и то само кратковремено, једино у Шпанији средњег века; аргумент који говори да је порекло Варнавиног јеванђеља у Шпанији.

   * По Варнавином јеванђељу вино се држи у дрвеним буретама, на Блиском истоку вино се држало у кожне мехове.

   * Варнавино јеванђеље такође пише да је Марија родила Христа без икаквих болова; учење које је у Римокатоличка црква увела у средњем веку.

   * Заједно са Кураном и Варнавино јеванђеље помиње важност давање сиромашнима, пост, ходочашће, па молитва пет пута на дан што држи наводно и сам Христос.

   * По Варнавином јеванђељу као забрањено воће дрвета познања добра и зла у рају помиње се јабука; у Старом завету недефинирано, исто се први пут помиње у средњем веку.

На ове као и на и друге ствари основано је немухамеданско одбијање садашњег Варнавиног јеванђеља као документом ране црквене историје. Супротно овоме и дан данас покушавају мухамедански теолози да потврде истинитост Варнавиног јеванђеља као једино право јеванђеље, док остала четири јевандјеља сматрају само фалсификатом Новога завета.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5_%D0%BF%D0%BE_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...