Jump to content
Јаков.

Како зауставити дебилизирајуће и тровачке ријалити програме? (Борба против кича и шунда)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Zašto bi se zabranjivalo bilo šta? Svako ima pravo da gleda šta mu odgovara, niko ne može da izigrava 'moralnu policiju' i da određuje drugima šta da gledaju...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Zašto bi se zabranjivalo bilo šta? Svako ima pravo da gleda šta mu odgovara, niko ne može da izigrava 'moralnu policiju' i da određuje drugima šta da gledaju...

Ma da, zasto bi zabranjivali i porno filmove i seks na javnim mestima, pa svako ima pravo da gleda i radi sta hoce sve dok fizicki ne ugrozava nikoga. Sta li ovi primitivni moralisti hoce stvarno mi nije jasno.

Zivela sloboda i demokratija ! ! !

URA URA URAAAAAAAAAAAA ! ! !

Share this post


Link to post
Share on other sites

није чак проблем у томе што је пинк такав, и још неки канали

ми немамо телвизију која пружа здрав програм за све узрасте, политике је превише, културе и дечијег програма врло мало

морам да признам да војвођанска телевизија има најлепши програм у смислу разноврсности, неагресивности, културе.........то је милина гледати (није увек занимљиво) али никад немаш осећај да креће нервоза, нервни систем ти је у нормали која год да је емисија

ХРТ (ако одстранимо емисије са освртом на историју и политику и разне друге садржаје сумњиве истинитости) има најкултурнији програм у комплету, дечији програм им је "боли глава", уложили су новац да им деца имају одличан јутарњи програм, моје дете то гледа, тачније ја јој пуштам јер је добро, садржајно (емисија "чаробна плоча" је генијална) ТВ вртић итд.....

то је пример државне телевизије која негује вредности своје земље, улаже новац у телевизију у продукцију (то нисам приметио на РТС иако се претплата плаћала)

шта рећи?

где су наше дечије емисије? где је драмски програм? где је неко ново "кино око"? где су квизови (не онај са РТС у црном студију са ужасним декором)

где су емисије из културе?

where have all the flowers gone? long time passing (сећате се како је било 80их)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hmm... turske, indijske, španske serije...

Ne mogu da kažem da sam ljubitelj, ali ne vidim ništa sporno da se one prikazuju. Umetnički utisak je svakako veoma bled, ali poruka koju šalju ove serije je prilično etička. One dođu kao Diznijevi crtani za odrasle. Loši i zli ljudi gube, dobri pobeđuju. Mislim da je veći problem u tome što takve serije gleda uglavnom neka gero-ekipa, pa se pitam da li je to žal za mladost i žal za propuštenim prilikama u životu.

Uvek je postojao na TV problem sa umetničkim dojmom. Najveći procenat igranog programa je problematičan, a rijaliti i polu-rijaliti programi najveće zlo. Dobro je što postoje neke dokumentarne i prilično gledljive emisije, koje nisu u fazonu predavanja na času, već se osećate kao da gledate igrani film. Opet se postavlja pitanje da li vam nešto u životu znači to što ste naučili kako zmija kopljarka napada ljude u Srednjoj Americi i kako im ulazi u kuće, i da li realno se osećate moćniji zbog toga što znate da ne treba da mokrite u delu oceana gde se ajkule okupljaju. Verovatno vam ni to što ste napamet naučili rutu Romelovog Afričkog Korpusa gledajući Histori Kanal, neće pomoći da dobijete petaka na času, ali nije zgoreg za neke muške priče... "Čoveče taj Romel je rasturao.. Da je bilo više takvih i da Hića nije bio dileja, Evropa bi sada bila Nemačka".

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@Ignjatije,

U normalnim zemljama svaki audio/video materijal, TV program i ostalo prolazi kroz kontrolu tela za cenzuru i dobija sertifikat, tako da se tačno zna ko šta može da iznajmi, kupi ili da uđe u bioskop. Svaki program na TV-u ima oznaku za koji je uzrast (toga ima i kod nas od skoro), pa ako neko ima decu, neka razmisli da li će im dozvoliti nešto da gledaju. Država ne može da izigrava i zamenjuje roditelje nikome. A i ako danas zabraniš nekome nešto, sutra može tebi biti zabranjeno nešto drugo, to je uvek mač sa dve oštrice...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није ствар у томе што телевизије то емитују, већ што то има гледаоце. То је оно што треба да забрињава. За ове глупости Касандра је била мала беба и то са све Росом Салвахе, Гуштеровим пољупцем, Љовисном и Марисол.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није ствар у томе што телевизије то емитују, већ што то има гледаоце. То је оно што треба да забрињава. За ове глупости Касандра је била мала беба и то са све Росом Салвахе, Гуштеровим пољупцем, Љовисном и Марисол.

isto kao pornografija, kad ne bi bilo interesovanja, ne bi bilo pornografije

Share this post


Link to post
Share on other sites
A i ako danas zabraniš nekome nešto, sutra može tebi biti zabranjeno nešto drugo, to je uvek mač sa dve oštrice...

Upravo sam na to i mislio ali i u kontra smeru : Ako danas svasta dozvoljvas sto u sebi ima malo ( ili malo vise ) nemorala, nekulture, prostakluka.... sutra kada se narod privikne na to mozes imati i jos gore stvari.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Након поклоњења пред моштима Светог Василија Острошког, епископ Варнава присутнима је испричао како је у младости исцељен водицом из Острога. Јеромонах Серафим (Кашић) замолио га је да то своје сведочење и писмено достави. Епископ је обећао да ће то учинити, и 4. септембара 1964 доставио исписано сведочење, које је отац Серафим преписао у манастирски љетопис, приложивши оргинал. Пише владика Варнава:     ,,У Господу драги оче Серафиме, како сам желео да Вам сместа испуним жељу и пошаљем опис из чуда Св. Василија Острошког, али због неодложих разлога нисам могао учинити, хитам да сада учиним, верујући да нисам закаснио.   Како држим за сигурно да Ви то преписујете у посебну свеску, то ћу Вам догађај изнети у контексту овог писма.   Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. године. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше крсне славе, у кући се за славу ужурбано спремало. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа се држала светих правила и закона и мој отац је био спреман и да не слави, пре него да се на Светог Николаја омрси.   И тада је гром ударио из ведра неба. Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао у постељу. Али, већ сутра ујутру кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах.   Кућа је нагло изменила цео изглед. Из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом ‘заразна болест’. На плакату је била насликана мртвачка глава, знам смртне опасности за посетиоце.   Свети Никола те године је прошао у нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље, мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељену. Већ су ме морали и везати. У врићици и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође и буде са мном у последњим часовима мог земаљског живота.   Када је мајка дошла, нисам је препознао. Већ сам био примио канфор инјекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су сестре и болничари разишли, када је мајка остала сама са мном, извадила је из ташне једну малу боћицу. У њој је била света вода острошка.   Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу, и Светој Мајци Божијој, и Светом Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пут запојила Светом Водицом, даром Светом Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам драгу родитељку и молитељку, своју сузну помоћницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим. Заједно са њом очитао сам Оче наш и пао у слатки сан, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана.   Тако је Свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.“   (Преузето из књиге: Јањић, Јован, Светолоносац у мраку: Свети Исповедник Варнава (Настић), Београд, 2018, стр. 145-146.)   Приредила:  Миланка Тешовић, мастер теолог     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
      View full Странице
    • Од Логос,
      Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима).     Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире.   Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде.   Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда.   На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела.   Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године.   Пресуда Апелационог суда у Београду   Пресуда Вишег суда у Београду     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Само неколико дана након што је архиепископ Јероним признао расколничку „Православну Цркву Украјине“ и Епифанија Думенка као њеног предстојатеља, Пољска Православна Црква је поновила свој чврсти став против ове националистичке групације.     Архијерејски Сабор Пољске Цркве, у присуству свих архијереја окупљених у Варшави у уторак 29. октобра 2019, под председавањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита пољског Саве, размотрио је више предмета, између осталог, и украјинску кризу.   Према архијерејском саопштењу, а после размотрења дописа Његове Светости пaтријарха српског Иринеја, Његовог Блаженства архиепископа албанског Анастасија и самог митрополита Саве цариградском патријарху Вартоломеју, Сабор је решио да „задржи свој став по питању аутокефалности Украјинске Цркве какав је изложен у саборским одлукама од 9.05.2018, 15.11.2018. и 2.04.2019.“   Митрополит Сава је упутио неколико писама у подршку канонској Украјинској Цркви. У октобру 2018. он је писао патријарху Вартоломеју молећи га да сазове свеправославни Сабор који би разрешио украјинско питање, док је у децембру 2018. упутио писмо подршке Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Он је овом првојерарху писао и 13. марта ове године у име целога Архијерејског Сабора поновивши раније црквене одлуке. Даље, ови православни јерарси истичу да њихов став нема ништа са наводним антиукрајинским понашањем, већ са учењем Светог православља: „Пољска Аутокефална Православна Црква није против давања аутокефалности Православној Цркви у Украјини на основу догматских, канонских норми, и то васцелој Цркви, а не групи отпалих расколника“.   Са своје стране Сабор истиче да канонска Украјинска Црква под митрополитом Онуфријем нити је тражила нити је желела аутокефалност. „Отпадници од учења Свете Цркве не могу представљати здрав црквени организам. То нарушава евхаристијско јединство свег Православља,“ тврде пољски архијереји.   У свом саопштењу од 9. маја 2018. Сабор је истакао важност светих канона и покајања у животу Цркве: „Ми изражавамо јасан став Пољске Православне Цркве, наиме, да црквени живот сваке канонске Православне Цркве почива на начелима догме и светих канона Православне Цркве. Кршење ових начела води у хаос у животу Цркве. Постоје извесне расколничке групе у Украјини које се најпре морају покајати и повратити у канонску Цркву. Једино онда можемо разматрати питање давања аутокефалије... Не сме да нас заведе политичка клима кад су у питању догма и канони.“   У својој саопштењу од 15. новембра 2018.  архијерејски Сабор Пољске Цркве тражио је сазивање свеправославног Сабора како би се разрешило украјинско питање и „забранио је свештеницима Пољске Православне Цркве да одржавају литургијско и молитвено општење са свештенством тзв. Кијевске патријаршије и тзв. Аутокефалне Православне Цркве, које су учиниле многа зла у прошлости“.   У одлуци од 2. априла 2019. Сабор је навео: „Аутокефалност Црве у Украјини треба да почива на догматским и канонским нормама свеколике Цркве, а не на групама расколника. Они који су се одвојили од Цркве и били лишени својих свештеничких рукоположења не могу представљати здрав црквени организам. Ове неканонске радње нарушавају евхаристијско и међуправославно јединство.“   У јануару ове године Пољска Црква је такође изричито одбацила молбу патријарха Вартоломеја да призна нову Цркву у Украјини створену на  „Сабору уједињења“ 15. децембра 2018. године.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У својој литургијској омилији у малој цркви Светог Саве на Врачару, протопрезвитер-ставрофор Стојадин Павловић пажњу је посветио и разлобличавању срамотног празника под називом "ноћ вештица", и позвао сабрани народ да не учествује у оваквим срамотним и богохулним сабрањима.        Извор: Телевизија Храм

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...