Jump to content
Јаков.

Како зауставити дебилизирајуће и тровачке ријалити програме? (Борба против кича и шунда)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pored TV Pinka koji je generalno najgore što može da zrači sa TV ekrana, postoje još neke bljuvotine koje se provlače po raznim televizijama.

Ceca i Anabela ušle kao gošće na Farmu.
Svi na Pink!!!

Peticija Pinku sutra za reprizu

ceca-raznatovic.jpganabela-%C4%91ogani.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zar neko TO gleda  :drugarstvo:

    Пролазим  данас кроз  парк, а  пензоси од 80.г, причају  како  ће  вечерас  само,

    гост  да  буде  Цеца.

    И  ја  схватим  да  гледају  и да су људи  обавештени, према  томе '' Цеца Национале''. 0205_whistling

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево како то ради један са наших простора (Црна Гора).Иако мислим да генерално TheBooksOfKnjige некад претјерају,њихов члан Горан Вујовић - или његов алтер его Пурашевић  shok,са којим је постао познат и ван границе Црне Горе,ради неку врсту пародије на екстремну сцену народне турбо-фолкијаде која је својим менталитетом и поруком коју шаље заглупљује широке народне масе међу којима је наравно наша омладина.

Прије пар дана на Цетињу (а чланови  TheBooksOfKnjige су сви цетињани),одражана је изложба студената завршне године факулетета ликовних умјетности у кафе бару Scottish pub Academia.И у препуној башти тог клуба,изложбу је отворио управо Пурашевић преко видео-бима.И обративши се публици рекао је да је изабрао овај начин да отварања изложбе јер је тренутно веома далеко ,уморан од силних обавеза и гстовања на разним телевизијама,манифестацијама,промоцијама,модним ревијама.... :drugarstvo:

А шта је његов посао,ајде да видимо :

Спотови:

Гостовања :

Purašević - Tv Atlas 1/2

Иначе ево га Пурашевић у једном норамалном издању,један интервју у родном Цетињу поводом избора :

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest свештеник Иван

Да, пратим њихов рад. Иначе, познати су као и критиканти Цркве.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Велика већина читалаца „Блица”, више од 70 одсто, забранило би риалити емисије на српским телевизијама. Парадоксално, риалити програми су већ годинама најгледаније емисије у Србији. Ако се не рачунају серије на РТС-у („Село гори, а баба се чешља”, „Мој рођак са села” и „Бела лађа”), као и „Дневник 2” државне телевизије, ниједна друга форма коју производе домаће телевизије не бележи такву гледаност. То и не би био никакав проблем када садржај ових емисија не би био овако примитиван и увредљив и за учеснике и за гледаоце, о чему сведочи и анкета на нашем сајту, у којој је учествовало више од 4.000 људи.

Ево само наслова из новина: “Двор: Милош и Маја вређали Јевреје”, “Двор: Фирчи ударио Бојанића флашом у главу“, “Парови: Потукли се Ђани Ћурчић и Гру“... Сличних случајева било је и у ранијим риалити програмима, попут „Фарме” и „Великог брата”, а због свега је у неколико наврата, сви се слажу – преблаго и превише ретко, реаговала и Републичка радиодифузна агенција.

Међутим, главно питање је – због чега то толико гледамо? Александар Тијанић, директор Радио-телевизије Србије, каже да постоје два разлога:

Постављена слика

Александар Тијанић

– Срби немају пара за излазак, немају снаге за рекреацију и шетње, немају чиме да плате путовања и одморе. Седе у кући, гледају у телевизор по десет сати дневно и живе туђ живот. Други разлог је још јаснији. Риалити програма има у већини земаља развијеног света, али ни у једној земљи не можете да видите такву менажерију пажљиво селекционирану по спремности да своју болест донесе у свачију кућу. Нису криви болесници, одговоран је медиј који их бира, стимулише, додаје алкохол, задаје тајне, прљаве задатке, посебно плаћа сваку тучу или секс, премира сваку свињарију од ране зоре до следећег јутра. Све то на националној фреквенцији која представља национално добро и уступа се под строгим условима коришћења. Очигледно, медијски тајкун је јачи од Србије ако се усуђује да у време кад је читава породица на окупу емитује питање несрећној жени, жртви породичног насиља, „да ли има оргазам током секса са оцем”. Нађите ми другу земљу у којој се на националној телевизији емитује такво питање у осам увече а да лиценца за емитовање не буде укинута – каже Тијанић.

Пинк: Риалити су светски тренд

Медијски тајкун о којем Тијанић говори очигледно је Жељко Митровић, а новинарка је Татјана Војтеховски, данас ПР менаџер ТВ Пинка. Она за „Блиц” каже да риалитији нису српски специјалитет, већ светски тренд. Ипак, не може се рећи да су гађање флашама и антисемитизам такође светски тренд, па смо је питали да ли је Пинк некада осетио потребу да такве случајеве избаци из емисија.

– Конфликти између учесника у риалити програмима су неминовни, као што се дешавају конфликти између људи у свакодневном животу или у ток-шоу програмима, политичким дебатама, скупштини, парламенту... Питање је само како који појединац реагује на конфликт и на који начин га решава. Такмичари у риалити програмима су осетљивији, што је последица изолације а и различитих су карактера. Због свега тога конфликт понекад прерасте у инцидент – каже Војтеховска.

Она спомиње своје омиљене емисије из детињства „Недељни забавник”, „Полетарац”, „Опстанак”, „Метла без дршке”, „Музички тобоган”, али данашњи клинци у тим терминима гледају крволиптање и најгори простаклук на „Двору”.

Постављена слика

Угрожавају ментално здравље деце

Психијатар и психотерапеут Анђелка Коларевић каже да су овакве емисије изузетно опасне за ментално здравље деце.

– Недавно сам чула како неко каже да свако има право да окрене канал, међутим, деца су подложна и можда неће променити канал, јер виде да се нешто дешава. Ту је превише адреналина и акције, а они онда почну да се претварају, као у некој видео-игрици, у неку врсту пасивних актера тог истог дешавања. То веома негативно утиче на дечју психологију и опредељивање сопствене агресије. Уместо да се претвори у неку конструктивну и бенигну агресију, овакве емисије подстичу малигну агресију усмерену на друге људе, која руши интегритет и биће другог човека с пуно презира и мржње. Риалитији подстичу оне емоције које сви ми имамо, али би требало да их држимо под контролом кроз социјализацију, а не овако. То је и позив да се одбаци свака приватност у нама и наш лични став. То не почива на поштовању различитости и интегритета, а најгоре је што не поштује интиму сваког човека. Уместо тога, подстичу се деструктивне, ксенофобичне, агресивне, егзибиционистичке, воајерске идеје... – каже докторка Коларевић.

Забава за гладне и сиромашне

И филмски редитељ Младен Ђорђевић каже да у оваквим емисијама нема говора ни о каквој катарзи.

– Очито је реч о забави за гладне и сиромашне. Циљ је да се они склоне с улица и да им се понуди нешто због чега ће заборавити на могућност побуне. Ти риалити програми типа „Фарма“ и „Велики брат“ им омогућавају да се поистовете са ликовима, да их осуђују, искале бес на њима (када гласају за избацивање укућана)... Тако долази само до привидне катарзе и гледаоци се заправо увлаче у симулацију живота, те престају да дубље проживљавају сам живот. Тако постају заправо безопасни, тј. под контролом су – каже Ђорђевић.

Занимљиво је да је Ђорђевић постао познат захваљујући изврсним филмовима „Маде ин Сербиа” и „Живот и смрт порно банде”, који се веома директно баве суровом стварношћу Србије, а да се управо аутори риалитија позивају на стварност у својим емисијама. Ипак, трејлери за Ђорђевићеве филмове, који су добили многе награде широм света, због страха од реакције РРА емитовани су тек после поноћи, док риалитији без проблема емитују својеврсну порнографију у по бела дана.

– Право лицемерје, зар не? Ту се поставља питање шта је заправо порнографија. Елементи порнографије и експлицитног насиља у мојим филмовима су безазлени у односу на порнографију садржаја на домаћим телевизијама. На неки начин се те емисије заиста баве стварношћу у Србији, јер тај риалити програм постаје српска стварност. Заправо, ради се о томе да симулација живота постаје стварнија од живота. Људи своје животе премештају у простор испред ТВ екрана и напокон у саме ТВ екране. Људи беже у свет имагинације и симулације сукоба и њихових разрешења – каже Ђорђевић.

Шта је алтернатива

Поставља се питање шта наше телевизије могу да понуде као конкуренцију просташтву „Двора” и сличних емисија. Прва адреса од које се очекује одговор на ово питање свакако је РТС, јер државна телевизија је та која не брине само о гледаности, него и о задржавању каквих-таквих професионалних стандарда. И на државној телевизији су емитовани риалити програми који су критиковани због промовисања насиља.

Такав је био случај учеснице емисије „48 сати свадба”, која је признала да је будући муж повремено шамара. На питање „Блица” зар не би било боље да се такви случајеви уопште не емитују на националној телевизији јер приватници онда себи дају још већу слободу као што видимо ових дана у „Двору”, Тијанић одговара да је „48 сати културно-образовно-документарни програм у односу на велику браћу, фарме, вворове и парове”. „Да не говорим о нашем другом програму Време је за бебе”, каже Тијанић.

БЛИЦ

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Људи,новац је најопаснија ствар на свету!Нико их не тера на силу да учествују у оваквим социјално-психолошким експериментима.Само је питање,зашто смо ми постали воајери,који падају на овакве ствари!?!Тужно је да се на овакав начин народ забавља,не мислећи да су и сами део експеримента. 0110_hahaha :cheesy:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

мало сам збуњен.Не знам зашто мислио сам да су и до сада скоро сви учесници у тој врсти емисија хендикепирани или болесни на неки начин

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ивковић,
      У чину монашког пострига монаху или монахињи се не уручује само крст, као „штит вере“, већ и бројаница („κομποσκοίνι“ на грчком, „чотки“ на руском), као“духовни мач“. Приметићете да се оне често сматрају средством за одбројавање које нам служи ради увида у број изговорених молитава или метанија. Али монашка литература и чин пострига нам говоре да је бројаница нешто више; то је „духовни мач“, јер нам помаже да победимо расејаност у току молитве и од душе одагнамо зле помисли. Замолили су ме да објасним како/зашто ово делује или не.
      Говорећи савременим речником, коришћење бројаница се може упоредити са „добровољним врпољењем“, као што је стезање гумене лопте, жврљање, шеткање по соби или кликтање хемијске оловке, опет и опет, док се усредсређујемо на неки други, важнији задатак. Новија истраживања показују да код многих (иако не свих) људи активност која заокупља чуло небитно за извршавање примарног задатка заправо помаже фокусирању пажње на тај задатак. Сензорно-моторичка активност повећава нивое неуротрансмитера допамина и норепинефрина (норадреналина), као и лекови за ADHD поремећаје, тако да оба повећавају и изоштравају пажњу. Али пошто међу људима постоје различитости и у склопу нервног система неки од нас успешно обављају само један по један задатак. Неки од нас седе потпуно мирни за време дугог концерта, док други за то време пљескају по колену или чак штрикају.
      Да се вратимо на бројанице, неки се „врпоље“ с њима током црквене службе, док је другима коришћење бријаница за време Литургије сувишно. Сматрам да оне могу бити мање или више корисне, у зависности од нашег неуронског склопа. Лично, налазим да су од велике користи у борби против зависности од мог мобилног телефона у оним тренуцима кад га треба искључити, нпр. увече. На спавање одлазим са бројаницом у руци, оставивши телефон у другој просторији како не бих дошла у искушење да га проверавам ноћу. (Ово се догађа јер примећујем да телефон и сам на неки начин лако постаје средство за „врпољење“, али то је већ друга тема.)
      У сваком случају могу рећи: „Хвала Ти Боже за све алатке које имамо на располагању, које нам помажу да усмеримо пажњу ка Теби.“
      монахиња Васа (Ларин)
      Извор: Coffee with Sister Vassa
      Превод: Подвижничка слова
    • Од Иван Ивковић,
      На празник Светих Кирила и Методија 24. маја 2020. године, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима, предавање на тему „Страх и стрес и како их превазићи“ одржао је клинички психолог др Влајко Пановић. Звучни запис можете преузети са интернет странице радија Слово љубве.
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Очајање не допушта ономе који је пао да устане, а немар чини да и онај, који још стоји, падне. Оно прво [очајање] чини да се не извучемо из глиба постојећих зала, док другим [тј. немаром] траћимо и она богатства која су већ стечена. Као што нас немар баца стрмоглавце и са самих небеса, док нас очајање сурвава у сâм бездан зла, тако је и нада једино средство да се отуда што пре ишчупамо“. Свети Јован Златоусти, Беседа о покајању Извор: Епархија жичка
    • Од JESSY,
      Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњом неопходна је, наравно, посебна припрема. Апостол Павле (Прва Коринћанима 11, 27 – 32) наглашава последице недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо болести, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се недостојно причешћују. «Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега». Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре испита себе и потом да приступа: «Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије(…) Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени». Али у чему се састојало ово «разликовање» и «испитивање»? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхопоштовање према Тајни, мирење и узајамно праштање, и испитивање савести о свему овом. Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: «Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите». Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, «агапама» (=гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкоиј трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну «по вечери», у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обичај уздржавања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био, и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање које верници држе очекујући Женика душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очишћењем душе и тела. Кад је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдесетнице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је продужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је ο Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај «евхаристијски пост» налажу многи канони као што су 41. канон Картагинског Сабора („Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране, са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња“, (дакле ο Великом Четвртку), 47. канон истога Сабора «(…)а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали хране»), 29. канон Петошестог Васељенског Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Свети Јован Златоусти говорећи: «Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Свештеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, с постом и молитвом» (Беседа на дан Рођења). Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Мећутим, како би се могли причестити ако би пост пре причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)? Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно «хране» Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо «потпуно» разрешење поста. Међутим, будући да Црква сматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремање верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Велиике Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића), или да пре Светог Причешћа, по могућности, држе пост од три и више или мање дана. Ο овом питању расуђује просветљени духовник (а не човек сам по себи) који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекшити једино у случају смртне опасности („Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела“).
      https://www.cudo.rs/проф-др-јован-фундулис-како-бисмо-се-м/
       
    • Од Рапсоди,
      Квотујте форумаша и опростите се  било песмом, стихом, жељом ...итд. 
      Први ми паде Оби на памет 
      @obi-wan 
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...