Jump to content
Дарко

Зашто јога смета Православној Цркви?

Оцени ову тему

Recommended Posts

E kad je miroljub rekao onda ne moz' da omane. Elem tradicionalna kineska medicina ima svoju teorijj koja se zasniva na taoizmu , ne na taoizmu kao religiji jer taoizam u pocetku nije bio religija ,vec na taoizmu kao filosofskom sistetmu i taoistickom objasnjenju funkcionisanja i ustrojstva univerzuma . Kineska medicina nije samo akupuktura , zapravo ne koriste je toliko cesto , vec uglavnom koriste lekove pripremljenje od raznih vrsta biljaka ,takodje se bavi namestanjem  zglobova i lecenjem preloma itd ... Nema nista misticno i nema nikakve veze sa bilo kojom religijom u tome . Malo vise o Chi energiji  http://prekrasnoprolece.wordpress.com/2013/01/27/chi/

Ono sto je vazno da se kaze je da joga i kineska medicina i u krajnjem slucaju kung fu nemaju nikakve veze , nikada nisu imali veze i radi se o stvarima toliko razlicitim da je svako poredjenje nemoguce . Ciljevi , praksa , teorija, filosofija , sve je to potpuno razlicito , kao kad bi poredili matematiku i istoriju . Joga je praksa hinduzima , dakle religije , kineska medicina i kung fu nikada nisu bili povezani sa religijom a do pocetka 20 veka kung fu nije imamo nikakve veze sa tradicionalnom kineskom medicinom 

Share this post


Link to post
Share on other sites

I joga se delimično oslanja na otvaranje zapušenih čakri i protok te ki/či energije.

Mesas dve potpuno razlicite stvari ,Joga ne poznaje koncept chi energije kao sto kineska medicina ne poznaje koncept prane i cakri , mesas babe i zabe .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зашто неки људи мисле, отприлике речено, да су сви народи који нису Православни Хришћани рођени на овај свет као "дрва за потпалу" за пакао? И поновићу моју недоумицу, зашто слушамо лекаре модерне медицине кад су и њихови учитељи и проналазачи својих знања у највећем броју протестанти и римокатолици, дакле за Православне Хришћане јеретици? Па ипак њима верујемо.

Kakav covek takva mu i vera i bog u koga veruje . Neko veruje da ce se samo on sapsiti i raduje propasti drugih a neko se nada milosti za citav svet ,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mesas dve potpuno razlicite stvari ,Joga ne poznaje koncept chi energije kao sto kineska medicina ne poznaje koncept prane i cakri , mesas babe i zabe .

 

Zar nisu slicni koncepti? Ali da definitivno nisu isti. Znam recimo pranajama vezbe disaanja iz joge, skroz drugaaciji fazon i pristup nego recimo tai chi.

nego zuti, jel se ti bojis ovoga ko neki ovde na forumu sto misle da se slve demoni kad se radi joga ili tai chi? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zar nisu slicni koncepti? Ali da definitivno nisu isti. Znam recimo pranajama vezbe disaanja iz joge, skroz drugaaciji fazon i pristup nego recimo tai chi.

nego zuti, jel se ti bojis ovoga ko neki ovde na forumu sto misle da se slve demoni kad se radi joga ili tai chi? :)

J a radim tai chi i nema u tome ama bas nicega misticnog . Ljudi mesaju tai chi i chi kung sto nije isto. Tai chi je borilcka vestina, slicna dzudou , neke tehnike su gotovo identicne . Radi se polako zato da bi se stvorila misicna memorija , dakle da se zausme dobar stav, stabila , da se izvede udarac , bacanje poluga ... Kad se radi polako uz duboko disanje relaksira telo kao i recimo setnja ali je eto malo bolji od setnje jer angazuje celo telo . Sto se chi kunga tice to su vezbe disanja kombinovane sa nekm fizickim pokretima i blagotvorno deluju na zdravlje . Inace to sto neki mrazlicite metode disanja povezuju sa magijom, religijom, demonima govori koliko se ti ljdi plase nepoznatog . Recimo u jednom od napoznatijih "unutrasnjih" kung fu stilova Ba Gua , imas sisteme disanja koji su identicni sistemima disanja koje koriste atleticari , ako su atleticari satanasti onda ne znam sta da kazem . Chi kung uporsceno se svodi na ovov:"disi toliko puta u sekundi i masi rukama na odredjeni nacin sinhronozovano sa disanjem" , ovo rade i plivaci, trkaci, gimnasticari ...

Sa druge strane ima mnogo namernih mistifikacija jer tako privlace ljude, daju im osecaj posebnosti , da rade nesto tajno, nesto sto niko durgi ne zna pa pricaju svakave gluposti i bajke kojima se na zalost veruje . Nema nikakve mistike niti bilo cega sto ne moze da se objasni pojmovima koji su nama poznati . Sto se Joge i chi kunga tice , na prvo pogled jesu slicni , onako kako su slicni recimo kineski i vijetnamski jezik , uglavnom ljudi sa nasih prostora ne bi ni znali razliku a radi se o dva potpuno razlicita jezika, cak o dve ralzicite jezicke grupe . Osnove joge i chi kunga su drugacije, filosofija koja stoji iza toga, krajnji cilj, namena , pogled na svet, onbjasnjenje istog , ama bas sve je razlicito. I jos jedna stvar , kad se pomene joga ljudi automatski pomisle na Hata jogu koja je najnizi i najporstiji sistem joge , ostale vrste joge ne upraznjavaju fizicko vezbanje i oslanjaju se na meditaciju , mantranje i druge vrste duhovnih disciplina a svega ovoga u kineskoj medicni i chi kungu nema. Praktikovanje joge to je cin obozavanja hindu bozanstava da budem precizniji , pandan suzbi u crkvama , chi kung  kao jedini cilj ima odrzavanje dobrog zdravlja . E sad ko se plasi , neka se plasi , ko se ne plasi neka ide na plivanje ili tai chi .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Radi se o potpuno razlicitim konceptima energije . zapravo chi ne moze da se nazove energijom, to je samo termin u evropskim jezicima koji je najblizi onome sato chi jeste , ali daleko , daleko od toga da precizan i potpun.Ne treba mesati indijsko i kinesko poimanje bilo cega , radi se totalno razlicitim konceptima, kao kad bi rekao da su sladoled i peceno prase isto jer su hrana .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала на објашњењима.

 

А зашто онда данас јогу препоручују и саветују за практиковање многи савремени лекари, мислим и у Европи и у Америци? Кажу отприлике да смирава, ублажује стрес (данас свуда у Америци и Европи распрострањен, неизбежан чак у савременом начину живота). Мислим да је и за друге здравствене проблеме саветују. Да ли је могуће одвојити такву, модерну, јогу од њених изворних начела?

 

Па онда има и тзв. медитације са вођеним фантазијама, мислим да се тако зове. Колико капирам, терапеут прича описујући лепе природне пределе, а пацијенти се затворених очију препуштају замишљању тих предела и тако путују у својој машти и то их онда смирава. Где то припада као терапија? Је л то сасвим ново или има корене у традиционалним терапијама?

 

Хвала на објашњењима.

 

А зашто онда данас јогу препоручују и саветују за практиковање многи савремени лекари, мислим и у Европи и у Америци? Кажу отприлике да смирава, ублажује стрес (данас свуда у Америци и Европи распрострањен, неизбежан чак у савременом начину живота). Мислим да је и за друге здравствене проблеме саветују. Да ли је могуће одвојити такву, модерну, јогу од њених изворних начела?

 

Па онда има и тзв. медитације са вођеним фантазијама, мислим да се тако зове. Колико капирам, терапеут прича описујући лепе природне пределе, а пацијенти се затворених очију препуштају замишљању тих предела и тако путују у својој машти и то их онда смирава. Где то припада као терапија? Је л то сасвим ново или има корене у традиционалним терапијама?

Lekari preporucuju jogu samo u filmovima , lekari inace preporucuju sport, fizicu aktivnost bilo loje vrste . Joga,zapravo hata joga moze da se radi kao laka gimnastika , opet ima mnogo boljih sistema treninga od joge , detaljnijih a ako je nekome bas zapelo da radi jogu neka ga . 

Sto se tice ove tzv. meditacije , nisam siguran da moze u pravom smislu da se nazove meditacijom . O terapijskom poreklu i sistemu samom ne znam nista , to mora neki psiholog da objasni

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moj ti je savet da pitas lekara licno i to ne jednog neko nekoliko i da na osnovu toga formiras misljenje . Izvori koje ovde imamo su sve samo ne strucni i verodostojni . To sto se negde pominje ime nekog lekara ne znaci nista , mozda kontaktorati tog lekara licno pa cuti njegovo pravo misljenje. Ovakve blogove i clanke po novinama pisu ljudi koji nemaju veze sa medicinom i uglavnom prevde stvari sa stranih blogova i iz stranih magazina . Jos jednom , moj savet je posetiti lekara , zapravo vise njih te pitati za misljenje .

Ja se bavim kineskim borilackim vestinama , pouzdano znam da sistemi disanja i vezbi ponati pod imenom Chi gong zaista pomzau kod nekih zdravstvenih tegoba , chi gong je i pravljen kao sistem vezbi za odrzavanje i poboljsanje zdravlja ali nikada sebi nisam dao za pravo na nekome preporucim da vezba bilo koji sistem ovih vezbi bez konsultacije sa lekarom , zapravo  nikada ne preoporucujem nista a ako me neko pita za misljenje obavezno kazem da prvo konsultuje lekara pa ako on odobri onda je u redu . Opasno je davati uopstene savete kad je zdravlje u pitanju i toga se treba cuvati ,

Share this post


Link to post
Share on other sites

ЂАКОН ГЕОРГИЈЕ МАКСИМОВ – ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ЈОГУ

 

На Западу – у Европи и Америци – јога се већ одавно не осећа као „гошћа са Истока“. У адаптираном и поједностављеном облику јога је чврсто заузела своје место у савременој масовној култури. Последњих година то се дотакло и наше земље. Појавило се много јога центара у којима се она предаје или као древна духовна традиција која води ка унутрашњем савршенству или као комплекс физичких вежби за оздрављење тела.

Међу посетиоцима тих центара нашли су се и људи који себе називају православним хришћанима. Многи од њих сматрају да бављење јогом не противречи њиховој вери и осетљиво реагују на речи свештеника и богослова који говоре да је хришћанину недопустиво да се бави јогом. Разлог тако оштре реакције остаје несхватљив за њих.

Ова књижица је и састављена да би се означио и објаснио православни однос према јоги. Пошто је међу бројним апологетама јоге распрострањено мишљење да, тобож, критику јоге себи дозвољавају само људи који уопште нису упознати са њом и да зато њихово мишљење не може бити компетентно, у овом зборнику су представљени текстови православних аутора који јогу познају из личног искуства.

Архимандрит Софроније (Сахаров) се у младости бавио јогом – не само физичким вежбама, већ и дубоком медитацијом – више од седам година свог живота. Касније се покајао и поверовао у Христа, временом је постао и монах на Светој Гори, ученик Преподобног Силуана Атонског. Отац Софроније је у пракси стекао духовно искуство Православља и поседује све што је неопходно да би компетентно упоредио православни и индијски пут. Није писао посебну књигу на ту тему, али је износио своје мишљење у различитим беседама, одакле смо и наводили цитате у овој књизи.

Још у већем степену да говори о јоги има право Христина Мангала Фрост. И сама Индијка по националности, она се родила у породици која припада браманској касти и имала прилику да изучава јогу не посредно, не из адаптираних верзија као многи савремени Руси, већ од раног детињства, из аутентичне хиндуистичке традиције. У младости, школујући се у Великој Британији, примила је протестантизам, а касније се обратила у Православље у коме духовно узраста већ више од десет година. Христина поседује научни степен доктора науке енглеске литературе на универзитету Кембриџ, удата је за православног Енглеза Дејвида Фроста и мајка је четворо деце, парохијанка православног храма Светог Јефрема Сирина у Кембриџу (Велика Британија).

Пре него пређемо на њихове радове, желео бих да направим мали преглед мишљења православних ауторитетних епископа о јоги.

* * * * *

Маја 2009. године Свјатејши Патријарх Московски и све Русије Кирил, говорећи на студентском фестивалу „Вера и дело“, на питање о јоги је одговорио овако: „Бављење јогом има два дела. Један од њих су физичке вежбе. Стручњаци из фискултуре могу дати тачну оцену тим вежбама и ничег лошег у самој техници тих вежби нема“. Његова Светост је напоменуо и да јога уопште није само фискултура, већ да се она ослања на потпуно дефинисану религију и претпоставља одговарајућу духовну праксу.

„Јога је праћена медитацијом и према томе ја имам велики опрез“, приметио је Свјатејши Патријарх. Он је нагласио посебно да се при коришћењу таквих врста вежби може разорити национална самосвест човека, његов културни идентитет и упозорио на експериментисање са медитацијом. Патријарх је, у виду примера, поделио своје утиске из разговора у Индији са Русима који су се озбиљно бавили хиндуистичком духовном праксом.[1]

Предстојатељ друге Помесне Православне Цркве – Архиепископ Албански Анастасије (Јанулатос) је својевремено написао текст са називом „Јога“.[2] У тексту он пише:

„Многе вежбе јоге имају мали позитиван ефекат на одређене људе, у крајњој мери, исти као и друге врсте вежби. Међутим, уопштено говорећи, ове вежбе улазе у структуру хиндуизма и представљају етапу у ширем и уопштенијем духовном узрастању. Њихов коначни циљ је нешто веће од просто доброг физичког осећаја… И преклањање колена у нашој молитвеној традицији нису прости физички покрети тела, већ су повезани са дубљим процесима и израз су одређеног расположења и стања душе које стреми духовним циљевима; на исти начин су и комплексније вежбе јоге повезане са хиндуистичким веровањима и индијским духовним, религиозним искуством.“

Набројавши осам нивоа – етапа традиционалног пута јоге, усмереног на последњи циљ – „ослобођење“, архиепископ Анастасије примећује да „иако се на првим етапама чувају неки елементи свести, на последњој етапи јоге долази до савладавања чак и самосвести. Они не виде боју, мирис, звукове, осећања и нису свесни ни себе ни било кога другог. То се сматра знањем, просвећеношћу. Ова техника је усмерена на везу са Апсолутом и за њу суштинске истине хришћанства о Христу Спаситељу, благодати, несебичној љубави, Животворном Крсту немају никвог значаја“.

Затим, архиепископ критикује покушаје неких Грка да очисте јогу од свега индијског и учине је „хришћанском“. Овим поводом архиепископ Анастасије примећује да, када би то заиста било могуће, у најбољем случају би се добила нека метода „достизања дубоке тишине од стране човека, избављења од унутрашњих потреса које стварају наше жеље, интереси и фантазије“. Међутим, „нема потребе да се тражи такав метод јер би он довео до противречних резултата: апсолутна аутономија људског духа и превелика збрка. Сагласно хришћанској вери, духовни живот са њеним завршетком представља дар Божије благодати, а не достигнуће независне човекоцентричне технике. Сем тога, за нас, православне хришћане, постоји исихастичко искуство источног хришћанства где се уз одређене религиозне услове може достићи свети духовни живот у Христу, мир и „исихија“ (тишина) у љубави.“

Архиепископ Анастасије такође обраћа пажњу на чињеницу да у Грчкој, бројни центри у којима се изучава јога намерно скривају њено религиозно порекло и корен, самим тим уводећи у заблуду људе који немају довољно знања о религијама.

Православни свештеник Михаил Плотников који је много година посветио изучавању религиозних традиција Индије, у једном од својих интервјуа напомиње да „јога представља монашку праксу, која на почетку подразумева одрицање од противприродних жеља (то јест, од греховних, порочних жеља), затим од природних жеља (брак, богатство и др.) а на крају – уопште од свих жеља. На пример, класична хиндуистичка раџа јога која је описана у „Јога сутра“ Патанџали има осам нивоа. Пролазећи почетне ступњеве, јогин уз помоћ аскезе и специјалних вежби задобија контролу над својим физичким и „тананим“ телима. На вишим ступњевима он задобија контролу над психом и стиче искуство усредсређеног сагледавања (медитације). Притом практично треба да не једе и не пије, да мало спава и дише, да буде равнодушан према похвалама и увредама, да ништа не осећа, да заустави поток својих мисли, у потпуности се сконцентрише у себи на некој тачки и да уђе у стање транса. И ето, тада у унутрашњу празнину и тишину треба да уђе светлост коју јогин доживљава као светлост сопствене „божанствености“…

Јогини сматрају да се након заустављања психичких процеса и достизања самадхија, то јест стања усредсређености без садржаја, „спаљују семена карме“ и то гарантује одсуство новог рођења и дозвољава да се у сваком тренутку заувек ослободи од тела… Управо таквом, истински аскетском јогом у Русији се мало ко бави… сви могући гуруи и власници јога центара у Русији реално се баве њу-ејџ јогом, у којој практички одсуствује аскетизам, и само се ретко практикује привремено осамљивање, медитација, читање мантри које су потребне за ослобађање мисли и усредсређивање. Циљ такве јоге је некакав спокој, улазак у блажено стање и ништа више од тога.“[3]

Даље се отац Михаило посебно зауставља на разобличавању неких митова о јоги које шире њени западни следбеници: „Не једном сам имао прилике да слушам или читам тврдње руских следбеника јоге, да ето, индијски јогини живе дуго и срећно, да не обољевају од хроничних обољења, не осећају навалу стресова и нерешених проблема. То је лаж, мит… Свеопште спровођење здравствених прегледа која је постојала у Индији (први и последњих пут) 80-их година, показала је да су јогини, којих тамо има неколико милиона, живе просечно мање чак и од обичног становника Индије и страдају од масе обољења. На пример, катаракте очију јер се непрестано концентришу на сунце, ишчашења зглобова, постојања артритиса и артроза због честих, дуготрајних неприродних положаја. Јогини страдају од низа обољења горњих дисајних путева и гастроинтестиналног тракта јер сваки дан спроводе клистирање, гуменим цевима чисте носну шупљину тако да временом практично уништавају слузокожу у желуцу и носној шупљини… Без обзира на то што сви они, уз изузетак ожењених шиваита, дају завет безбрачности, огромна већина јогина пати од хроничних полно-преносивих обољења. Јогини који не желе да се одају блудној страсти веома често кастрирају себе на зверски начин…“[4]

Отац Михаил даје следећи закључак: „Говорећи о духовној опасности од бављења јогом, може се кратко рећи: ако се будеш бавио аутентичном хиндуистичком или будистичком јогом – доспећеш у самообману – себе ћеш сматрати „богом“. Ако се будеш бавио њу-ејџ јогом – такође ћеш упасти у обману… Од бављења фитнес јогом нема озбиљних духовних последица, међутим, као по правилу, фитнесом се баве људи који уопште не живе никаквим духовним животом… По мом мишљењу, правилније је рећи да сваки фитнес, не само са елементиме јоге, није сам по себи користан за душу. Људи, који се исувише баве својим спољашњим изгледом и здрављем, самим тим сведоче да не живе духовним животом.“[5]

Потребно је такође навести мишљење и јеромонаха Серафим (Роуза) који се у младости, пре примања Правослвља такође доста времена бавио источном праксом медитације: „Пре скоро двадесет година монах-бенедиктанац Дешане је писао о свом искуству претварања јоге у „хришћанско“ учење… Свако ко разуме природу прелести или духовне заблуде препознаће у том опису „хришћанске јоге“ тачне карактеристике оних који су духовно сишли са пута… Исто оно стремљење према „светим и божанским осећањима“, иста та откривеност и спремност да се буде „узнесен“ неким духом, иста она трагања не за Богом, већ за „духовним утехама“, самоопијеност која се погрешно доживљава као „стање благодати“, иста она невероватна лакоћа којом човек постаје „сагледавалац“ или „мистик“, иста „мистичка откровења“ и лажна духовна стања. То су заједничке карактеристике људи који су упали управо у стање духовне заблуде…“[6]

На крају бих желео да цитирам запис разговора који је учинио митрополит Јеротеј (Влахос) – на његову молбу један од светогорских Стараца је кратко означио основне разлике православне Исусове молитве од индијског типа јоге и медитације:

„Прво: Исусова молитва непоколебљиво исповеда веру у Бога који је створио васељену и Који управља њоме љубећи је. Он је добропажљиви Отац који се стара да спасе Своје створење. Спасење се постиже „у Богу“. Ми Га из тих разлога приликом молитве умољавамо, говорећи: „Помилуј ме“. Самоискупљење и самообожење једнако су страни атлетама умне молитве, јер то је грех Адамов, греховни пад. Он је желео да постане Бог изван Божијег домостроја и промисла о њему. Спасење се не постиже „кроз нас саме и из нас самих“, како умишљају човекообразни философски системи, већ се, напротив, задобија „у Богу и кроз Бога“.

Друго: Исусовом молитвом се не бије бој за сусрет са безличним богом. Ми не тежимо уздигнућу у „савршено ништа(вило)“. Наша молитва управља пажњу на личност Бога, Богочовека Исуса, те из тог разлога говоримо: „Господе Исусе Христе, Сине Божији“. Божанска и људска природа сједињују се и сусрећу у Христу, наиме, у свеукупном Богу Слову и свеукупном човеку: Јер у Њему обитава сва пунота Божанства телесно (Кол. 2:9). Према томе, у православном монаштву налазимо блиску повезаност антропологије и сотириологије са христологијом. Ми љубимо Христа и неодступно држимо Његове заповести. Велики значај придајемо том послању. Упорно истичемо да се Христове заповести морају сачувати. Он је Сам рекао: Ви сте пријатељи Моји ако mвopume што вам Ја заповедам (Јн. 15:14). Волећи Христа и чувајући Његове заповести удостојавамо се сједињења са свецелом Светом Тројицом.

Треће: Непрестана Исусова молитва не одводи у стање гордости. Религијско-философска учења, која су малопре назначена, запоседнута су гордошћу. Ми пак, помоћу Исусове молитве, тежимо блаженом стању смиреноумља. Ми велимо: „Помилуј ме грешног“, сматрајући себе најубогијим и најгорим од свих. Ми не презиремо ни једног од наше браће. Атлети Исусове молитве стран је сваки понос и гордост. Ко год испољава гордост, близу је малоумности.

Четврто: Као што смо малочас нагласили, спасење није апстрактно стање него сједињење са Богом, Светом Тројицом у Личности Господа нашег Исуса Христа. Додуше, ваља подвући да ово сједињење не потире људски удео – ми не бивамо „прогутани“, будући да смо и сами личности.

Пето: Са узрастањем наше молитвене зрелости постајемо способни да разлучујемо грешке. Постајемо кадри да опазимо, предупредимо и пресечемо покрете сатане и демона и, истовремено, да приметимо и препознамо енергије Христа. Почињемо да запажамо обмане ђавола који се, више него често, преобликује и у анђела светла. Дакле, почињемо да разлучујемо добро од зла, нетварно од тварног.

Шесто: Подвиг „Исусове молитве“ повезан је са очишћењем душе и тела од нагризајућег дејства страсти. Наш циљ није стоичка апатија него, далеко више и другачије од тога, динамичко стање бестрасности. Ми не тежимо усмрћењу страсти већ њиховом преображењу. Без бестрасности не може се поћи у загрљај Богу и спасењу. Баш зато што је ова љубав ка Господу упропашћена и изопачена, ми улажемо напоре за њено преображење. Ми бијемо љуту битку за преобликовање изопачених стања душе која у нама подстиче ђаво. Не можемо бити спасени без ове личне борбе која се води уз помоћ благодати Христове. Према увиђању Светог Максима Исповедника, „духовно спознање без подвижничког живота (прочишћења срца) јесте богословље демона“.

Седмо: Ми Исусовом молитвом не покушавамо да ум одведемо у савршено ништавило, већ покушавамо да га вратимо у срце и тако доведемо благодат Божију у душу, одакле ће се, надаље, проширити и на тело. Јер гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17:21). Према учењу наше Цркве, лоше је телесно мудровање, а не тело као такво. Наша намера није да се отарасимо „одеће душе“, чему теже неки философски системи, већ да је пресаздамо и спасемо. Ми, дакле, не тежимо да уништимо тело, већ пружамо отпор покушајима да се оно обожава. Сходно томе, не желимо ни затирање живота. Ми не хитамо стању у којем престаје жеља за животом услед уклањања од патњи. Ми упражњавамо Исусову молитву зато што жеђамо за животом, желећи да вечно живимо са Богом.

Осмо: Ми нисмо равнодушни према судбини света који нас окружује. Учења на која сте раније указали избегавају да се упусте у тешкоће и тегобе људи како би се, тако сматрају, лакше задобио мир и бестрашће. Ми стремимо супротном: ми се непрестано молимо за свакога и за све. Ми смо молитељи у име целог света. Уосталом, спасење јесте сједињење са Христом кроз заједницу са другим личностима. Не можемо уживати спасење сами за себе. Радост коју стичемо по цену ограђивања од других људи није, заправо, истинска радост.

Девето: Не дајемо велики значај психотехничким методама и разноразним положајима тела. Додуше, држимо да су неки од њих погодни за усредсређивање ума у срце, које је његова суштина. Затим их, пак, сасвим напуштамо као непотребне. Понављам, ми не трагамо за бестрасношћу као негативним стањем, већ за задобијањем божанске благодати.“

 

Сведок верни

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Ne bih se zamarala uopste time da li naziv nekog polozaja ili tkzv. asane u jogi nosi naziv nekog Hindu bozanstva. Zar sam zbog toga sto vezbam svecu, plug ili stav na sakama manje " verna" da ne kazem neverna?! Sve joga polozaje vidjamo obilato u gimnastici, smo se ne zovu joga asane pa su ok...ne plasimo se da ih upraznjavamo, cak se i odusevljavamo kada ih gimnasticari i gimnasticarke izvode...Neznanje ili Licemerje? Mislim da ne treba biti toliko zadrt u nekim stavovima. Jasno da crkva kao institucija ne moze javno i otvoreno da podrzi niti da pozove vernike da vezbaju jogu. Ali ja zaista ne vidim nikakav kontrast niti protivurecnost u ispovedanju moje vere, verovanju u " Jednog Boga svedrzitelja, tvorca Neba i Zemlje i svega vidljivog i nevidljivog" i fizickog vezbanja. Bilo da je to joga, pilates, aerobik, teretana ili bilo sta drugo.... 

A sada sto se tice meditacije...Rec Meditacija je nastala od latinske reci Meditare sto znaci - razmisljati. 

Volela bih da mi neko objasni razliku izmedju Meditacije, Konteplacije i Sozercanja... :)

Jedini problem koji ja uvidjam u svemu tome su zapravo mantre koje se izgovaraju prilikom primene istocnjackih meditacija. Mantre kojima ne znamo znacenje a u njima se spominju ( prizivaju) Hindu bozanstva. Ali zasto bi to neko radio. Meditirati se moze i bez mantri, meditirati se moze i uz molitvu. Zasto bi se bilo koji hriscanin molio Sivi, Krisni ili sta ti ja znam kome kada ima Isusa, Bogorodicu, Svetog Duha....

A sama meditacija uz joga vezbanje nije obavezna, a ako je neko i praktikuje, nije obavezno da " mantra" . 

A onda tvrdnja da joga ukombinovana sa meditacijom dovodi u zabludu coveka time sto ga navodi na pomisao da je on sam, tj. covek, zapravo Bog. Ali, zar ne propoveda nasa vera da smo " Jedno sa Hristom" ne molimo li svi Hrista da ocisti duse nase nebi li se uselio u nas? Ima cak i ona divna pesma " To se Gospod uselio u me' " 

Ono sto zakljucujem, oprostite mi, je da je mnogo lakse osuditi nesto ili nekoga nego razumeti. I opet ljudi su skloni da se plase onoga sto ne razumeju. 

Pa...sve nam je slobodno, ali nam nije sve na korist, u slucaju joge se moze najbolje primeniti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Лично сам био присутан у ординацији једног познатог београдског доктора који између осталог намешта атлас где се много наших монаха лечи. Баш док сам чекао из ординације су изашле две монахиње којима је помогао у вези проблема са кичмом.<br />

Иначе др. препоручује вежбе које су потекле из јоге а у ординацији има много прелепих и вредних икона.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Звук из било ког извора да потиче делује на човека. Њиме се преносе на првом месту информације па затим и одређене емоције. А опет емоције доводе до одређених душевних стања...итд. Тако да то "ом" вероватно нешто ради.<br />

Пошто имам одређена искуства са јогом, мислим да та мантрања и нису баш добра...<br />

Друго, изложени смо поплави свега и свачега што "смањује стрес" па тако и јога тренери то истичу на првом месту.<br />

Моје мишљење је да јога сама по себи не може да утиче да у животу имамо мање стреса, али може да ако не уклони, а онда да бар ублажи његове последице на наше тело. Вежбе истезања релаксирају мишиће и ослобађају грча што доводи до пријатног осећања.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...