Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Мишљење теолога и свештенства о бесмртности душе

Оцени ову тему

Recommended Posts

@@obi-wan,

 

Salu na stranu, stari su po dusom podrazumevali ono sto danas znamo da mozak proizvodi. Nista drugo. Tako da se ne moze odgovor naci kod sv. Maksim niti kod bilo kog drugo starog pisca. 

 

Tako kazu svi kojima se objasnjenje Crkve (tj. ovde konkretno sv. Maksima) ne dopada. Odmah ce da im bude navodno jasno sta je Maksim (ili neki drugi Otac) u stvari mislio, da nije to to sto jeste, nego da je nesto drugo, i tako redom.

 

Na zalost, nista novo...

Share this post


Link to post
Share on other sites
dodje ovde na forum jedan mlad covek, da bi se ukljucio na jednu ovakvu temu (imalo ih je vec dosta i pre), i iznese svoje iskustvo - nakon udesa imao je komu 4 dana, i za to vreme dusom obilazio razna mesta, i to ona gde nikad nije bio, niti je na slici bilo kad video kako izgledaju.   Kad je, nakon vracanja u normalno stanje, ispricao majci (zena u Svajcarskoj) da je bio kod nje tih 4 dana (nikad pre toga, niti je video sliku, niti je cuo o mestu ista), i detaljno joj opisao gde je sve bila, sta je radila i govorila, naravno, zena se skroz frapirala.   E sad, da ste samo videli ovdasnje clanove, koji podrzavaju tvrdnju da dusa ne prezivljava smrt tela, kakvim su samo sve besmislenim i neverovatnim egzibicijama na kratko pokusali da tom coveku objasne sta je to u stvari bilo - avaj i sto puta avaj. Ali na kratko. Kad su videli da covek (a i neki od nas uz njega) opet postavljaju sasvim smislena i jasna pitanja, lepo su nas sve elegantno zaobisli.  

 

 evo te teme: https://www.pouke.org/forum/topic/18323-neki-drugi-svet-moje-licno-iskustvo/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ми нисмо доживели васкрсење људи, зато имамо мошти, имамо земне остатке. Али преминули прескаче временску дистанцу када нестаје земља, када нестају земни остаци.

Али и ми то радимо у молитви, када се душа наша моли. Ту нема времена, ни простора.

Ми се вечито саплићемо о време.

Ali čim su tela svetitelja i dalje tu znači da ona nisu preobražena tj nisu doživela oboženje i vaskrsenje tako da tvoja priča jednostavno ne pije vodu.A i prvi put u životu čujem da pravoslavlje uči da su sveti u Hristu već vaskrsnuti u telu.Inače ovim si potvrdio da je Hristos vaskrsao u istom telu u kojem je i živeo samo su nakon vaskrsenja njegova svojstva izmenjena.Ili kako kaže Apostol Pavle tela duševna su postala tela duhovna.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6/25/2015 at 14:37, SHADOWS OF THE LIGHT рече
A i prvi put u životu čujem da pravoslavlje uči da su sveti u Hristu već vaskrsnuti u telu.

 

To odredjeni teolozi smatraju, po meni to uopste nije toliko bitno. Sta je posle smrti, da li dusa spava ili je svesna ili je nema ili se odmah desava vaskrsenje je potpuno nebitno. To ovako samo za razbijanje glava.

 

Poenta je u tome sto kod Boga imamo vecnost, a kod nas vreme. Znaci pitanje je sta se desava sa dusom posle smrti? Ako postoji taj medjuperiod izmedju smrti i vaskrsenja koji traje, onda se time rusi koncepcija da je Bog vecan. Jer dusa posle smrti sigurno mora doci u ''bozje ruke'' jer drugacije ne moze da postoji, pa da ima odnos sa Njim. Kada ima odnos sa Njim koji je vecan, onda ne bi trebalo da postoji taj medjuperiod jer bi bilo logicki kontradiktorno da dusa ceka vaskrsenje mrtvih kada je u vecnosti sa Bogom a ne u vremenu. Jer u vecnosti nema cekanja.

 

Dakle, posle smrti bi trebalo da se desi iz ugla onog koji je umro vaskrsenje. Znaci cim se umre, paf, vaskrsenje. Ali tu opet dolazimo u cuvene vremenske paradokse izmedju vecnosti i vremena, pa tako svetitelj u vecnosti postoji sa svojim vaskrslim telom, ali kod nas u vremenu imamo njegovo isto to telo tj. mosti. Pa je paradoks kako mogu dva tela postojati u isto vreme. E sad Djordje hoce da kaze da je problem upravo to ''isto vreme'', znaci citav problem pokusava da resi tako sto ce da ukloni ovo ''u isto vreme''. 

 

Obrni okreni, niko pojma nema sta se desava, nego vole ovako da se intelektualno podzapaju, zna biti zanimljivo. Ja licno nemam stav o tome, jer i jedno i drugo imaju paradokse i kontradikcije. A i kazem opet da nije toliko bitno osim za neku puku znatizelju i zadovoljavanje umne radoznalosti. 

 

On 6/25/2015 at 14:46, Deja Vu рече
Znaci pitanje je sta se desava sa dusom posle smrti? Ako postoji taj medjuperiod izmedju smrti i vaskrsenja koji traje, onda se time rusi koncepcija da je Bog vecan. Jer dusa posle smrti sigurno mora doci u ''bozje ruke'' jer drugacije ne moze da postoji, pa da ima odnos sa Njim. Kada ima odnos sa Njim koji je vecan, onda ne bi trebalo da postoji taj medjuperiod jer bi bilo logicki kontradiktorno da dusa ceka vaskrsenje mrtvih kada je u vecnosti sa Bogom a ne u vremenu. Jer u vecnosti nema cekanja.

 

A ovo sto sam napisao moze jedino da bude netacno ako cemo reci da i za dusu posle smrti postoji vreme, pa je njen odnos sa Bogom nevezan sa tim, posto je citava tvorevina u ''bozjim rukama'' pa i dalje imamo vreme u njoj. Pa tako dusa nije u vecnosti nego i dalje postoji u vremenu. 

 

Tako da je ovo i pitanje za ovdasnje teleoge koji smatraju da je dusa svesna posle smrti, dakle jel ona obitava u vremenu ili je u vecnosti? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Deja Vu

 

Naravno da dusa vise nije podlozna vremenu nakon smrti tela, tj. nakon razdvajanja od tela. Ona je zakoracila u vecnost, ali ne i u onu punocu vecnosti koja tek treba da dodje nakon konacnog Suda Bozijeg. Dakle, u takvom je stanju (dusa) da jos ima mogucnosti i vremena da se nesto promeni za nju (na bolje naravno), ako je to potrebno.

 

Ko razume shvatice... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Deja Vu

 

Naravno da dusa vise nije podlozna vremenu nakon smrti tela, tj. nakon razdvajanja od tela. Ona je zakoracila u vecnost, ali ne i u onu punocu vecnosti koja tek treba da dodje nakon konacnog Suda Bozijeg. Dakle, u takvom je stanju (dusa) da jos ima mogucnosti i vremena da se nesto promeni za nju (na bolje naravno), ako je to potrebno.

 

A kakva je to punoca vecnosti? Valjda je vecnost vecnost, nema tu puna, polupuna, 30% vecnosti a 70% vremena itd. Naravno znam da ne mislis tako i da to sto ima ''vremena'' znaci da mi ovde svojim moltivama za njih mozemo nesto da promenimo (samo ne znam kako, jer molitva nije magicna moc, molitvom izjasnjavamo ljubav prema nekome, a hoce li se njemu nesto promeniti, mislim da nece no ajd da ne zalazimo u to polje). Ali kakva je to punoca vecnosti? 

 

Znaci ako je dusa u vecnosti, onda ne bi trebalo da postoji taj medjuperiod i da ona ceka sveopste vaskrsenje kako bi se tad spojila sa telom. U vecnosti nema cekanja i vremena. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Dakle, posle smrti bi trebalo da se desi iz ugla onog koji je umro vaskrsenje. Znaci cim se umre, paf, vaskrsenje. Ali tu opet dolazimo u cuvene vremenske paradokse izmedju vecnosti i vremena, pa tako svetitelj u vecnosti postoji sa svojim vaskrslim telom, ali kod nas u vremenu imamo njegovo isto to telo tj. mosti. Pa je paradoks kako mogu dva tela postojati u isto vreme. E sad Djordje hoce da kaze da je problem upravo to ''isto vreme'', znaci citav problem pokusava da resi tako sto ce da ukloni ovo ''u isto vreme''. 

 

Da samo te vaše akrobacije nemaju nikkave veze sa Hristovim vaskrsenjem.On je vaskrsao u istom telu u kojem je i umro i to telo nije postojalo u večnosti kod Boga već je svo vreme bilo na zemlji,u vremenu ,sve do vaznesenja.I sam Hristos kaže nisam se još vratio Ocu.Ako je ta priča o navodna dva tela tačna kako onda da Marija Magdalena ni apostoli nisu našli Hristovo telo u grobu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Da samo te vaše akrobacije nemaju nikkave veze sa Hristovim vaskrsenjem.

Ma nisu to moje akrobacije, ja sam samo priblizno izneo dva razlicita stava od kojih nijedan ne zastupam. Tacnije ne znam nista o tome, i imam ista pitanja kao i ti.

Који су Свети Оци заступали становиште да душа после смрти није свесна?

Pojam svesti je novijeg datuma tj. negde oko 17. veka se prvi put spominje, sto znaci da Sveti Oci nisu poznavali tako nesto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Deja Vu

 

Naravno da dusa vise nije podlozna vremenu nakon smrti tela, tj. nakon razdvajanja od tela. Ona je zakoracila u vecnost, ali ne i u onu punocu vecnosti koja tek treba da dodje nakon konacnog Suda Bozijeg. Dakle, u takvom je stanju (dusa) da jos ima mogucnosti i vremena da se nesto promeni za nju (na bolje naravno), ako je to potrebno.

 

Ko razume shvatice... :)

Vidiš, meni je ovde nejasno. Nemam problem ni da ostane nejasno ali da pitam kad smo već tu - razlika između te delimične, nepotpune večnosti i punoće večnosti ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prepodobni ava Dorotej, (6. vek) ovako sumira učenja ranih Otaca po ovom pitanju: "Jer, kako nam Oci govore, duše umrlih pamte sve što se ovde zbilo - i reči, i dela, i pomisli - i ništa ne mogu zaboraviti. A što je u psalmu rečeno: "U taj dan će propasti sve pomisli njegove" (Ps. 146, 4), rečeno je o pomislima, ovoga veka: o kućama, o imanju, o roditeljima i deci, o poslovima i zaradi. Sve ovo propada čim duša iziđe iz tela... A što je učinila u pogledu vrline ili strasti, ona sve pamti i ništa od toga ne propada... I, kao što rekoh, duša ne zaboravlja ništa od onoga što je učinila u ovome svetu, nego po izlasku iz tela, oslobodivši se njegove zemnosti, sve pamti još bolje i jasnije". (Ava Dorotej, 12. pouka).

 

Све је то ОК, али проблем је тај временски међупростор између смрти и Суда. Ако душе преминулих могу трајно (вечно) да буду са Господом пре Суда, онда Суд није потребан. А ако је то обитавање променљиво, као у овом свету, онда се то коси са Светим Оцима ("чистилиште", "индлугенција"). Отац Јован је рекао да душе док чекају Суд, могу само да напредују у том стању у ком их је смрт задесила. Онда опет на Суду неће бити ништа ново, већ је пресуђено, и када се споји са телом душа иде или ближе Христу ("виша небеса"), или даље од Христа ("дубљи понор пакла"). А то није онај Суд који је најавио Христос, где ће Христос раздвајати јарад од јагњади. Јер је то већ урађено, на "првом суду".

 

Оваква размишљања, о првом и другом суду, том обитавању душе између догађаја смрти и догађаја Васкрсења, доводи и до идеје Чистилишта, које постоји у ркц.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako dusa funkcionise bez mozga?

Ne znam. Ali znam da do sada nema ni jednog dokaza unutar neuronauka da mozak, ili neki njegov deo, uzrokuje svest u smislu subjektivnog dozivljaja sveta, first person experience. Zato je najbolje, u naucnom i filozofskom smislu, drzati se nulte hipoteze dok buduca istrazivanja ne kazu svoje.

Dusa ozivljava mozak, kao i citavo telo, a ne obrnuto.

Ovo je skoro jednako problematicna tvrdnja kao i spavacka teologija. Nema potrebe za ovakvim tvrdnjama ako drugo ne zato sto su ta pitanja pre svega domen eksperimentalne psihologije i filozofije uma a za sustinska teoloska pitanja i nije toliko bitno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Реци ми неког светог Оца који заступа твоје становиште.

 

Патријарх Павле, Да нам буду јаснија нека питања наше вере. (Вечност као непрекидна садашњост.)

 

То ми прво пада на памет као референца. То становиште заступам, које можда ја нисам добро објаснио, а неки добро схватили.

 

Наравно, за нас, из наше перспективе, перпективе робовања под законом простора и времена, догађај општег Васкрсења се није догодио, већ ће се догодити. Из перспективе историје, тај догађај ће се догодити. Из перспективе вечности, тај догађај се догађа сваког "секунда", као и историја која није прошлост, него садашњост.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ali kakva je to punoca vecnosti?

 

Pod time se u Crkvi podrazumeva ukidanje ovog oblika postojanja, i preobrazenje tvari u Novo nebo i Novu zemlju, kako veli apostol, tj. sve ono sto dolazi nakon konacnog Suda i zavrsetka Istorije.

 

Taj, kako u Crkvi kazemo, Osmi dan, jos nije nastupio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vidiš, meni je ovde nejasno. Nemam problem ni da ostane nejasno ali da pitam kad smo već tu - razlika između te delimične, nepotpune večnosti i punoće večnosti ?

Probao sam ukratko da objasnim u prethodnoj poruci.

Jer te duse koje su vec krocile u vecnost, jos su bez tela, i cekaju opste Vaskrsenje, koje se jos nije desilo.

Pojam svesti je novijeg datuma tj. negde oko 17. veka se prvi put spominje, sto znaci da Sveti Oci nisu poznavali tako nesto.

Znali su Oci itekako za svest, samo ne pod tim imenom i na taj nacin.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...