Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

JESSY

Мишљење теолога и свештенства о бесмртности душе

Оцени ову тему

Recommended Posts

ово је одломак из Дневика руског свештеника Јељчанинова....

 

dfGbuOb.png

 

On 6/17/2010 at 14:14, Александар Милојков рече
 Библијско (старозаветно) схватање душе унеколико је различито од потоњег, отачког схватања. Међутим, не ради се ту о суштинској различитости, већ о различитостио форми изражавања. Старозаветни појам "нефеш" (преведону са "психи" или "душа") нема то значење какво има гршки термин "психи". "Нефеш" у првом реду означав живог човека, личност ("нефеш хаја" - "душа жива"). Грчки термин "психи" којим се преводи старозаветни "нефеш" крије у себи слдећу етимологију. "Психи", етимолошки гледано, значи нешто што се охладило, у смислу да је изгубило некадашњу врелину и пало у хладноћу. У том појму се крије древно грчо учење о души као вечној суштини, па самим тим и бесмртној. По Платону, она је пала из виших сфера, из идеалног света, охладнела је и зато затворена у тамницу, у тело. Слично учење ће преузети и Ориген.

Када се изучавају отачки текстови, несумљиво се примећује утицај античке грчке философије на њихову мисао. Оци су живели у том времену и изражавали се категоријама и схватањима тога времена. Такође, били су у перманентном дијалогу и живој расправи са нехришћанском интелектуалном елитом свога времена. Тако, учење о души је неизбежно попринило и нека обележја античке философске мисли. Као такво, остало је да живи у Предању Цркве, кроз химнографију, иконописање и уопште кроз теолошку свест. То је факат и то не смемо да изгубимо из вида, ако желимо да имамо објективну слику стања ствари.
Шта нам је чинити? По мом мишљењу, задатак нам је да у отачким говорним формама препознамо суштину, тј, догмат, истину "која је једном предата светима". Морамо бити обазриви како не бисмо форме прогласили за суштину. Схватања о души као "покретачу тела", "бестелесној суштини" и слично, јесу форме научног и философског изражавања интелектуалаца отачког доба (и хришћанских и нехришаћнских интелектуалаца). Све што се покреће мора у себи имати покрећуће начело (душу). То покрећуће начело може бити различитог степена (вегетативни, анимални и умни део душе). Отуда, неки свети Оци су веровали да и небеска тела имају душу, јер су уочили да се крећу (то није само Оригеново мишљење, већ и мишљење светог Августина - погледати његово главно део De Trinitate).
Шта је овде суштина коју требамо да приметимо и чувамо нетакнутом? Па управо оно библијско схватање "душе" - "нефеша". Требало би се ослободити тог античког схватања душе као "утваре" која има некакав обрис тела. Душа за нас хришаћне треба да буде скуп свих оних психичких активности које у јединству са телом пројављују конкретну личност. Дакле, требали би да души дамо прерогативе личности (нефеш) а да је ослободимо платонистичких наслага. У том смислу, никакав проблем није даза душу кажемо даје бесмртна. Та бесмртност је заправо бесмртност конкретне личности која своју бесмртност (личносност) гради у односу са Богом (ма какав тај однос био, јер и наопаки однос је однос). Бог је заиста Бог живих а не Бог мртвих. Упокојени људи остају сачувани као личности, захваљујући Личности Бога, а не неким својим природним својствима. Какво је њихово стање након смри? Управо онако  какав је њихов однос са Богом. Јесу ли свесни тог односа? Мени је лично +Игњатије одговорио: Наравно да су свесни. Личносност подразумева и свесност.

То су два начина даобјаснимо стање по сле смри: душа у платонистичком смислу и душа у личносном смислу. Савремена теологија тежи овом другом.

Стање човеково након смрти је стање ОДНОСА са Богом. То остаје. Бог тај однос, личносни однос, чува. Тај однос је носилац нашег "ја" и тим "ја" биће оживљено и наше тело након васкрсења. Свест је засигурно неодвојиви део тог личносног односа. Међутим, то није у категоријам места, простора, времена. Јер, те категорије важе за тело. Ако следујемпо оцима и кажемо за душу да је бестелесна, онда не можемо питати "куда"она иде након одвајања од тела. Право питање је: у каквом је стању након одвајања од тела? То стање је управо овај личносни однос између нас и Бога, конбкретно "ја" у свима нама.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Душа не спава и тај израз "спавање душе" није библијски. Када се у Библији говори о мртвој особи која спава, ту се не ради о буквалном спавању, то је начин да се опише смрт тијела зато што мртво тијело изгледа као да је уснуло. Душа је итекако жива. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Велика тема - компилација расправа смртност-бесмртност душе и спавање-свјесност душе. прочитати опширније на овој теми  https://www.pouke.org/forum/topic/4200-%D0%B4%D1%83%D1%85-%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0/page-212

On 7/23/2014 at 9:39, Дијана. рече
Aquilius Cratus, on 28 Mar 2012 - 16:40, said: http://en.wikipedia....Explanatory_gapkad su mentalni fenomeni u pitanju a ektoplazma je jedno od mogucih objasnjenja. Ako ti je objasnjenje sa fenomenoloskog apsketa kriterijum stvarnosti onda je ta ektoplamza mnogo manje redundantna nego sam Bog. ... Da i taj eksperiment i jeste najbolji pokazatelj da najveci broj mentalnih feoneman jeus uzrokovani direktno mozgom a ne da mozak samo sprovodi. Medjutim postoje mentalni fenomeni koji se u tom eksperimentu zbog samih uslova istog ne mogu projaviti a oni samo kakvi su ne mogu biti uzrokovani mozogom jer mozak radi na jedan drugaciji nacin  Jesi cuo za paradosk kinsekse sobe koju je postavio filozof John R. Searl? Procitaj o tome pa vidi da neuronske mreze ne mogu uzrokvati subjektivni dozivljaj ali mogu uzrokovati pojmove koje taj vec postojeci subjektivni dozivljaj interpretira.  Licno smatram da eventualna ektoplazma ne moze da obezbedi svest per se nego da joj nuznotreba podloga/platforma na kojoj ce funkcionisti sto je za vreme zivota mozak sa kojim,radiu sinergiji a nakon smrti opstenje sa Bogom. Zato mi je nejasno kako ovi novobogolsovstvujuci ne kapiraju da svesnost nakon smrti i licnosni odnos sa Bogom nikako ne mogu biti dve medjusobno iskljucive kategorije.  
On 7/23/2014 at 9:39, Дијана. рече
Aquilius Cratus, on 28 Mar 2012 - 17:37, said: 'Aquilius Cratus', on 15 Sept 2010 - 20:07, said: Evo sta je zakljucak: Ovo je nesto sto je zvakano i prezvakano hiljadu puta li se opet vracamo. Bioloska smrt - prestanak elektricne aktivnosti u mozgu. Kognitivna smrt - prestanak postojanja svesti covekovog bica. Ontoloska smrt - odvojenost od Boga. Kognitivno smo besmrtni jer nasa svest se ne gasi bez obzira da li stoji na biologiji ili na opstenju sa Bogom. Ali bioloski i ontoloski smo i tek kako smrtni. Nakom smrti dusa postoji u opstenju sa Bogom i celo vreme je svesna tog odnosa samo sto tad za razliku od zemaljskog zivota toj svesti nije podloga biologija nego odnos sa Bogom.

 

On 7/1/2009 at 20:31, Александар Милојков рече
Да, али шта конкретно значи да је једна личност сачувана у "уму Божијем"? Божије сећање није као наше. Ако се Бог неког сећа, тај неко је онда жив у Господу и као такав чека васкрсење мртвих и живот будућег века. Разговарао сам једном о тој теми са владиком Игнатијем. И он ми је одговорио да тај неко кога се Бог сећа поседује свест о својој егзистенцији. У том контексту можемо да говоримо о "бесмртној души" - Божије сећање није само меморија, већ оно значи саму егзистенцију, постојање. То да створено по себи не може вечно да постоји је такође тачно. Међутим, благодат Божија, Његова воља чини да ништа што је створено не одлази у небиће. Чак ће и сама наука потврдити ову истину учећи о Закону одржања материје и енергије - обе су неуништиве, могу само мењати облик.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем је што наш ум тешко излази из појмова везаних за материјални свет, као што је време.

 

Тако да време од смрти до васкрсења тела не постоји, а то ми не можемо да замислимо. Зато то непостојање времена, заменимо са најмањим могућем делићем времена. Дакле, душа по смрти одмах васкрсава у телу.

 

О том временском парадоксу, најбоље говори молитва Литургије:

"Сећајући се ове спасоносне заповести и свега што је за нас учињено: крста, гроба, тридневног васкрсења, вазнесења на небо, седења с десне стране Бога Оца и Другог славног доласка."

 

Како ми можемо да се сећамо будућности (Другог славног доласка)? Литургија је икона есхатона. Зато што у есхатону нема времена, и све је садашњост, тренутак. У нашем свету нема садашњости, јер док кажемо садашњост, она је већ прошла. А у есхатону је све садашњост, нема прошлости ни будућности.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 6/25/2015 at 12:09, Никола Ђоловић рече

Na zalost, ovako izgleda (Jelisavcic) plod suvog racionalisanja na temu, koju je sam Hristos itekako vec objasnio. Tako biva kad se samo umom bogoslovstvuje, suvo, veli o. Pajsije, a nema nadahnuca zivotvornim Duhom istine.

Moz` misliti - "ne javljaju se sveti, nego Bog preko svetih", sto ce da kaze - znaci, nema licnosti svetih, nema njihove stvarne utesne reci i isceljivanja, samo utvare koje Bog podmece nasim culima da bi nas tako lepo obmanuo i sam sebi skocio u usta. Sacuvaj Boze, kakvo lupetanje.

I inace, uopste ne treba da se trose reci na ovakve gluposti, niti da se prica koliko mase ovakva besmislena razmisljanja.

Malo li je primera u Crkvi koji jasno potvrdjuju da dusa ne umire, niti je nesvesna, niti spava? Zar je jednom potvrdjeno da ona nadzivljava telo? Ovakve tvrdnje kao kod Jeljcaninova i Jelisavcica same sobom obesmisljavaju kompletno bogosluzenje Crkve, i cine ga samo malo boljom predstavom, Boze prosti.

Obicni silogizmi, cerecenje uma misaonom gimnastikom.

 

I da ne zaboravimo, korisno je da se ponovi koliko god treba puta: "U grobu Telom, u adu dusom kao Bog, u Raju sa razbojnikom, i na prestolu sa Ocem i Duhom bio si, Hriste, sve ispunjujuci, neograniceni..."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем је што наш ум тешко излази из појмова везаних за материјални свет, као што је време.

 

Ali ovde nije reč o vremenu nego o stanju duše.Da li je ona svesna nakon smrti ili ne.I šta ovo znači da duša odmah po smrti vaskrsava u telu?Da li su recimo Sveti Oci već vaskrsli u telu a da mi to ne znamo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace, pre par godina mislim, tako nesto, dodje ovde na forum jedan mlad covek, da bi se ukljucio na jednu ovakvu temu (imalo ih je vec dosta i pre), i iznese svoje iskustvo - nakon udesa imao je komu 4 dana, i za to vreme dusom obilazio razna mesta, i to ona gde nikad nije bio, niti je na slici bilo kad video kako izgledaju.

Kad je, nakon vracanja u normalno stanje, ispricao majci (zena u Svajcarskoj) da je bio kod nje tih 4 dana (nikad pre toga, niti je video sliku, niti je cuo o mestu ista), i detaljno joj opisao gde je sve bila, sta je radila i govorila, naravno, zena se skroz frapirala.

E sad, da ste samo videli ovdasnje clanove, koji podrzavaju tvrdnju da dusa ne prezivljava smrt tela, kakvim su samo sve besmislenim i neverovatnim egzibicijama na kratko pokusali da tom coveku objasne sta je to u stvari bilo - avaj i sto puta avaj. Ali na kratko. Kad su videli da covek (a i neki od nas uz njega) opet postavljaju sasvim smislena i jasna pitanja, lepo su nas sve elegantno zaobisli.

Toliko o tome koliko su takvi sagovornici (kao Jelisavcic, jelte) posteni u takvim razgovorima. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace, pre par godina mislim, tako nesto, dodje ovde na forum jedan mlad covek, da bi se ukljucio na jednu ovakvu temu (imalo ih je vec dosta i pre), i iznese svoje iskustvo - nakon udesa imao je komu 4 dana, i za to vreme dusom obilazio razna mesta, i to ona gde nikad nije bio, niti je na slici bilo kad video kako izgledaju.

 

 Ako može link ka temi ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali ovde nije reč o vremenu nego o stanju duše.Da li je ona svesna nakon smrti ili ne.I šta ovo znači da duša odmah po smrti vaskrsava u telu?Da li su recimo Sveti Oci već vaskrsli u telu a da mi to ne znamo?

 

Да, васкрсли су у телу, и ми то знамо. Ми се молимо светитељима, а не њиховим душама. Христос је разбонику на крсту рекао да ће истог дана бити са Њим у Рају, он (покајани разбојник), а не само његова душа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, васкрсли су у телу, и ми то знамо. Ми се молимо светитељима, а не њиховим душама. Христос је разбонику на крсту рекао да ће истог дана бити са Њим у Рају, он (покајани разбојник), а не само његова душа.

Već su vaskrsli?A šta rade ove silne mošti po Crkvi?Znači sveopšte vaskrsenje se već desilo i ono ,,Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka,, je ustvari čist promašaj pošto nema šta da se čeka jer su već vakrsnuti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace jos, mnogi svetitelji, prozorljivi i za zivota ovde na Zemlji, jasno su obecavali svojim najblizima iz Crkve, da ce i posle smrti tela biti cesto sa njima da im pomazu u cemu god treba. Npr. to je sasvim jasno rekao sv. Jovan Sangajski, sv. Matrona, i mnogi drugi.

Prema tvrdnjama kao sto su ove kod Jeljcaninova i Jelisavcica, izlazi da sv. Jovan i svi ti ostali sveti u najmanju ruku nisu znali sta pricaju, da ne kazem nesto jos gore i ruznije.

Sami rasudite koliko to ima smisla.

Kako dusa funkcionise bez mozga?

Dusa ozivljava mozak, kao i citavo telo, a ne obrnuto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У Јељчаниновљевом цитату постоји једна крупна нелогичност.

Није тачно да време не функционише ако душа спава. Време функционише, али се доживљава на померен начин. Некада се може учинити да је прошао трен, а заправо пролазе сати, док се некада може чинити да пролазе сати, а не прође ни 10 минута.

Ако душа спава, она је у свету снова. Само, за разлику од живота где се може сваког часа пробудити, тамо не може. Кад душа спава, она сања. Некад су ти снови толико живописни да изгледају као копије правих светова, чак и да у њима душа има своје „тело“, да може да „трчи“ итд., а некад су само интензивна осећања мира и спокоја, или тескобе и нелагоде.

Описивање смрти као спавања душе је прилично пипава ствар. То што се већина људи не сећа снова, не значи да су само легли и устали. Човек од 60 година, отприлике око 20 проведе у сновима, 40 на јави.

Kako dusa funkcionise bez mozga?

То је једна од ствари које ме у вери толико муче, да сам стално на ивици да се о њих спотакнем и ставим сумњу на све.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...