Jump to content

Препоручена порука

  • Одговори 118
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Мени се чини, бар из сопственог искуства, да смо у ситуацијама када се осећамо клонуло, када нам понестаје снаге, када се осећамо отуђено од целог света, најближи Господу. Тада нам је молитва умножена, а срце вапи за радошћу, а зна се у Коме је она. Такође, оно што ме храбри и јача је вера у то да је Господ увек са мном, да ми крст никада није претежак и да је сваки дан, колико год да је лош, прилика да се припремим за оно добро што долази.

 

Што се негативности тиче, трудим се да свој ум изолујем и сачувам од налета лоших вести и помисли, окружујем се смиреним људима и избегавам разговоре који су пуни лоших емоција. Не жмурим, само сам одлучила да будем пчела и да тражим само лепо и добро чак и онда када је стварност потпуно другачија. Јер и када нас најтеже мисли море, када смо у духовним расцепима и моралним дилемама, верујем да свако од нас може да спозна да нас све то води нечему много бољем и да ћемо после тога бити јачи духом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

изолујем

Добро, изолујеш се, зарониш у срце и на шта наиђеш тамо? Насмејане цветиће (извини ако то звучи превише грубо)? Или на таму која готово да има сопствену "ипостас"? Шта ћеш кад "неста(не) преподобнога", а "оно што нећеш - оно чиниш"? Све силе воље су парализоване и можеш само да вичеш: "Спаси Господе, изгибосмо"... У међувремену "живот" тече даље, шта с тим?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако те не мрзи напиши још коју о томе, како се одвија тај процес пре, за време и после "кулирања". О мучењу има и посебна тема па можеш и тамо да се укључиш ако ти је случајно промакла.

 

То се може назвати као нека врста депресивног стања. Просто, неправде које те ударају, запреке које срећеш у односу са најближима..ето одвија се тако што просто тај дух озлојеђености, да баш тако - озлојеђеност, која нагриза полако помрачује и распламсава гнев. А Па том злобом мучим своје ближње, свађам се, кињим. А та злоба колико једе њих једе још више и мене.

Обично нестане после доброг сна. :)  Или некако помислиш на Бога, па ти дође у памет с том помишљу и да урнишеш себе и друге...мало је шкакљиво присати овде јер може зазвучати тривијално и као некакав клише...осећаш после кајање, кривицу, потиштеност, испразност...

 

И мислим да је узрок тога ништа друго до сујета и гордост, и док се човек не ослободи од тога, а сам не може, слична стања не престају. Интензитет није битан нити сам вид њихове појавности. Покајање у том смислу може доћи и бити дубоко у пуном смислу те речи тек кад побегнемо од те гордости. До тада, да уопотребим новозаветну слику, оно је одлажење Оцу своме и прерачунавање у глави док се једном не судариш са његовом љубави и не доживиш је (изнова) у потпуности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И мислим да је узрок тога ништа друго до сујета и гордост, и док се човек не ослободи од тога, а сам не може, слична стања не престају. Интензитет није битан нити сам вид њихове појавности. Покајање у том смислу може доћи и бити дубоко у пуном смислу те речи тек кад побегнемо од те гордости. До тада, да уопотребим новозаветну слику, оно је одлажење Оцу своме и прерачунавање у глави док се једном не судариш са његовом љубави и не доживиш је (изнова) у потпуности.

Очекивао сам да ће се ове две пошасти поменути пре или касније. Хвала што си поделио своје искуство са нама. Ево шта сам ја у међувремену нашао:

 

 

Чудан је дух сујете, душа се смијеша са њим а да ништа не осјети. Први сигнал је неосјећање Божијег присуства. али тада је већ касно јер ми смо у канџама луцифера гордости. Тада душа силази доље, смирава се, очајава, и ако ни тада нема Бога она се спушта још ниже и већ почиње да по мало плаче и ако га ни тада нема она почиње да рида неутјешно, и то може трајати годинама, али пошто смо ми слаби Бог то вријеме скраћује и долази да нас утјеши. Наше духовне могућности су мале и зато се од нас мало тражи...

***

Никад не заборавите коме се молите и да ступате с Њим у личносно општење. Молитва није формула него однос, контакт.

***

Све док увиђате своје грешке то је поуздан знак да је Бог са вама. А кад ослијепите за туђе то је висока мјера и велики дар Духа Светог.

***

Моја лична карта је да проповиједам љубав небеског Оца и усиновљење тј. обожење кроз Христа, али неки не вјерују да је то данас могуће. Са том личном картом изгубићу сва права на земљи.

***

Истинско знање није сујета јер му претходи огањ страдања, бола, муке, страха, смрти. То води смирењу и плачу, а не сујети.

***

Ја се осјећам као духовни инвалид и леш, а Бог слуша моје грешне молитве и плач, а не знам што ни како.

отац Давид Јовандолски 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све силе воље су парализоване и можеш само да вичеш: "Спаси Господе, изгибосмо"... У међувремену "живот" тече даље, шта с тим?

 

...Из неког мог личног искуства..некада једноставно мораш да пустиш да отече.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To ti je lepa prilika da dozvolis sebi malo nerealnosti i pokusas da zamislis gde bi voleo da budes i sta bi voleo da radis. Od takvih razmisljanja moze svasta lepo da se izrodi, jos kad imas i dobru muzicku podlogu uz ta razmisljanja, ma prava uzivancija :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U takvim stanjima dosta čitam neke knjige koje me podsećaju da postoje druge,suštinski bitnije stvari. Takođe se dosta lečim muzikom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Све силе воље су парализоване и можеш само да вичеш: "Спаси Господе, изгибосмо"... У међувремену "живот" тече даље, шта с тим?

 

Ништа,само се сетим да страдање није крај, то је само тренутно стање..крај је васкресење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... placem u djakuziju punom pene.  :D

Salim se. Nista.Ukljucim neku tres muziku ... izbacim sve iz ormara i pocnem da pakujem ili da sredjujem spajz.... Ali obicno nemam vremena za to,tako da smo kuliram...i trpim .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Суштински није али слабима уме тако да изгледа.

Da,tacno,ali i to je stvarnost jer osjecaj je stvaran i samim tim je Krst nas. Da se borimo,i slabi i jaki (?).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Понекад сам толико слаба да изненадим и себе и друге у негативном смислу. Лако у тим пролазним фазама паднем у очајање.

Сви ви кажете да се молите баш тада. Код мене бива супротно, чак ни пролог не отворим!Знам не ваља ми посо.

Тад покушам да у мислима певушим било шта... Управо гордост и сујета изједају добру вољу, покретачку снагу.

Заиста мој кош је пун проблема и кад се сетим тога дође ми да закукам на сав глас. Но забранили су ми одавно плакање, на жалост.

Како ли успевам да опстанем, ни мени самој није јасно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Понекад сам толико слаба да изненадим и себе и друге у негативном смислу. Лако у тим пролазним фазама паднем у очајање.

Како ли успевам да опстанем, ни мени самој није јасно.

 

Isto tako iznenadimo druge kada se "dignemo" iz te slabosti još jači nego što smo bili.

 

I ja se pitam kako opstanem svaki put, ali dobro je da opstajem :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије рукоположио ђакона др Србољуба Убипариповића у свештенички чин-
      На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, 22. маја 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао, уз саслужење Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, светом архијерејском Литургијом у Светониколајевском храму у Земуну.

       
      Том приликом, Патријарх је рукоположио ђакона Србољуба Убипариповића, ванредног професора на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, у свештенички чин. Пожелевши новом посленику у винограду Господњем да проповеда Јеванђеље Христово верном народу Божјем онако како је то чинио Свети Николај, Патријарх је истакао: „Ми се такође Богу молимо да му благодат, коју је у чину овога рукоположења примио, буде стални сапутник, да прожима сваку његову мисао читав његов живот и да се оваплоти у свакодневним конкретним делима, како би његова свештеничка служба била њему на спасење и на корист Цркве“.
      „Истина Христова нема компромиса и не може се уподобљавати духу овога света. Не може се удварати духу овога света само да би споља била прихваћена. Та истина постоји да бисмо се преображавали, а тај преображај се остварује благодаћу Божјом, али и нашим учешћем и сарадњом са благодаћу Божјом. То се чини, пре свега, нашом исправном вером, а онда и животом који треба да буде живот смирења", поручио је патријарх Порфирије.
      На крају беседе Патријарх је позвао верни народ да на Спасовдан узме учешће у литији поводом славе српске престонице која ће у 19 часова кренути од Вазнесењске цркве до храма Светог Саве на Врачару.
      На торжественој светој Литургији саслуживали су архијерејски намесник земунско-новобеорградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић, протојереј Зоран Крстић, јереј Иван Фаранов, јеромонах Сава (Бундало), новорукоположени свештеник Србољуб Убипариповић и ђакони Радомир Вручинић, Мирослав Николић и Томислав Крчмар. Појао је хор Николајевске цркве под руководством диригента Светозара Вујића.
      Након свете Литургије патријарх Порфирије је, у присуству епископа Иринеја, свештенства и верног народа благословио славске дарове породице Арсић и старешине Николајевског храма протојереја Драшка Тепавца и свештеног братства.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Оче и Учитељу!

       
      Свети Григорије Назијански је у својим „Беседама“ и у свом писму Амфилохију Иконијском описао овог свог савременика, а имењака нама савременог српскоцрногорског владике, иконизујући тим описом лик правог свештеника који живи као свети монах, истакнути богослов, молитвени сазрцатељ, те додаје: „Немој оклевати да посредујеш за нас кад речју будеш призвао Реч, кад бескрвном сечом будеш секао свети Агнец и када будеш употребљавао свету Крв место мача речи!“ Ова иконична беседа снажан је и нама позив да се помолимо нашем новопрестављеном и светопочившем Амфилохију. Ево новог светитеља – исповедника наше вере у општењу светих. То општење чине сви благоверни на земљи, али и они свети у небеској слави. Смисао таквог општења је међусобна духовна повезаност, струјање и измењивање небеске лепоте. Тога ради, браћо и сестре, упознајмо се, повежимо се молитвено са новонајављеним светитељем, да бисмо улучили неопходну духовну помоћ у његовом заступништву, у његовом величанственом примеру заједништва. Честитамо свима који његовој светој успомени исказују тако побожну, истакнуту и молитвену пажњу, те дадосмо свима до знања на земљи  колико нам је до славног и светог спомена нашег предстојника и узора у духовном јунаштву стало. Његова света кончина је заиста круна племенитог и пожртвованог апостола. Његова исповедничка палма је велики дар васцелом православљу. Његова нова врста мучеништва данас га већ показује зрелог за победу. Двојако је светитељево мучеништво: целомудрије и вера. Овај анђео у телу и отац нове Црне Горе, био је јерарх невиђене ревности који је настојао да све придобије за Христа. Његова апостолска и пастирска ревност је тек једна од карактеристика његовог богатог духовног живота. Он је ево горео и сагорео за Божију ствар. Он је Црној Гори подигао потпуно опали дух и вратио првобитни жар који јој је надахнуо свети Сава. Блажени Амфилохије је ступио у борбу са духовном опустошеношћу, млакошћу и половичношћу. Прави и истински је он теолог, али и пастир, дубокоречит, који пази, не само на садржај, већ и на лепоту и углађеност стила. Велика је он интелектуално-духовна и учена сила. У Сабору светих, светом Амфилохију Исповеднику место је осигурано. Није он само достојан Неба већ завређује да га са удивљењем и пуни побожног поштовања молитвено призивамо. Његова дела нас ево више од педесет година отварају и расположују према истини, јер су надвременска. Све је овај светитељ постигао одважном и освештаном вољом рођеног племића – Васојевића, и уз помоћ небеских дарова, подвизавајући се, трудећи се, трпећи и молећи се. Храбар, начелан и доследан у својим уверењима, те и одан и увек спреман на смрт. Велики је он светионик духовне светлости у васцелом православљу. Није светац само за себе и нас Србе са висина, већ за све православне.
      Овај Христов војник је био и велики духовни пастир – пастир душа.
      Овај Христов војник је био и надарени песник ком речи букте као огањ. Књижевно дело му је пуно поезије која ће се допасти најпре филигранским љубитељима епике и богословља.
      Ево миомирис светости из његове Црне Горе струји кроз васцело српство и васцело православље. Његов миомирис нам је неопходан за духовни развитак, гајење и дубоки духовни живот, те и веровеснички труд за нове нараштаје.
      Зацело је био анђео наше помесне Цркве и јављао се као анђео мира, богословља па и апостолства.
      На дан опела над новојављеним светитетељем који ће се победоносно пробити кроз најпогибељније искушење – оно смрти – светитељ Амфилохије хитно приступа Царству чисте светлости и потпуне радости. Данас ће се он и овог пута молити за нас које је оставио. Васцелог свог живота светитељ се молио за нас. И, ево, дошао је његов час да прослави Господа нашега Исуса Христа, који ће дати вечни живот свима којима је то наменио Отац. А вечни живот је непрестано светотајинско посвећивање божанским животодавним истинама и живљење по њима: „Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином“ (Јн 17, 19).
      Светопочивши отац наш и учитељ Амфилохије ходио је од рођења као Ристо Христовим путем истине и живота и, ево, сада као светитељ унебоходи у бесмртност. Његов живот је Христос, као што му име каже. Јавио нам се чим је издахнуо. Умро је са Господом и у Господу. Следио је Пут, открио Истину и ушао у Живот.
      Свети и богоносни оче наш Амфилохије Нови Исповедниче, моли Бога за нас!
      У Београду, на дан преподобномученика Андреја Критског, 30. октобра 2020. лета Господњег
       
      јеромонах Иларион Ђурица
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Скандалозно и тенденциозно извештавање новосадског портала Nshronika и београдског портала и телевизијског канала Nova.rs

       
      Један од мало познатих локалних интернет-портала NsHronika.rs је на Крстовдан, 27. септембра 2020. године, скандалозно и тенденциозно, са очигледним дефицитом елементарне пристојности, покушао да исконструише некакав црквени „скандал у најави”.
      Разуме се да је све замишљено да се изведе под плаштом забринутости за историјско, културно и архитектонско наслеђе зграде Владичанског двора у Новом Саду, односно његову јединствену фасаду, а заправо све у циљу напада на Српску Православну Цркву, Епархију бачку и епископа Иринеја. У даљем преношењу и разради ове лажи, водећу улогу је преузео портал Nova.rs објавивши  у једном дану чак два текста на исту тему. Истини за вољу, други текст је требало да буде одговор Епархије бачке, али је и он замењивањем теза искоришћен за још један атак на Светосавску Цркву, Епархију бачку и њеног угледног Архијереја.
      Да Епархија бачка све време говори истину, доказ је електронско писмо реченог локалног портала NsHronika.rs упућено Епархији којим се потврђује да пре објављивања текста није тражен коментар Епархије бачке и признаје да су знали да је све урађено по закону: ,,Kako saznajemo, ova odluka (замена плочица, прим. аут.) nije doneta naglo i bez saglasnosti nadležnih gradskih službi”. 
      Ово својеврсно и несумњиво признање портала NsHronika.rs  потврђује да је читава прича измишљена ради напада на Епископа бачког г. Иринеја, једног од најеминентнијих отачаствених архијереја, који са осталим епископима непоколебиво чува и брани Светосавски лик наше Цркве и Светолазаревски Завет нашег народа, и да се не ради о теоријама завере и неоснованом представљању епископа као жртве, како тврди портал Nova.rs, него да је у питању озбиљна медијска кампања.
       – У прљаву медијску кампању су укључени појединци из Завода који су незадовољни својим положајем и немогућношћу да се ,,уграде” у послове на обнови Владичанског двора, јер им је познат став владике Иринеја да су најважнији квалитет материјала и рокови за завршетак послова. Владика Иринеј нипошто није желео да одустане од технолошки најбољег квалитета материјала којим ће се обнављати зграда, а посебно је инстистирао да сваки материјал пре уградње има уредан атест домаћих стручних института, као и да се рестаурира све што је могуће и да се у што већој мери сачува оригинални изглед зграде. У овоме је имао сагласност и снажну подршку водећих људи из струке и руководства оба Завода. Изгледа да су због тога неки раније склопљени договори појединаца са једном фирмом из Мађарске пали у воду – рекао је наш извор близак овом кругу стручњака из области заштите, иначе запослен у једном од Завода.
      Што се тиче Епархије бачке и надлежних Завода за заштиту споменика културе, целокупан посао заштите фасаде Владичанског двора је урађен у складу са свим правилима и прописима струке, као и уз поштовање свих законских одредаба, о чему ће сутра у јутарњем програму Радио-Беседе говорити директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе г. Зоран Вапа и секретар Епархије бачке протојереј Владан Симић, а позваћемо у госте и ауторе текстова са наведених портала.
       
      Информативна служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...