Jump to content
Лазар Нешић

Otačnik avve Lepog ... (samo za neozbiljne)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Дође једном ава Лепи код аве Васкета и упита га: Шта треба да чиним да бих се спасио? А ава Васке одговори: Мене ли питаш, аво? Рече опет ава Лепи: Аво, дошао сам код тебе да бих стекао духовну корист. Зашто ми никада не кажеш да нешто учиним? Али ава Васке је стално ћутао и сркао домаћицу. Напокон последа ава Васке у чашицу и рече: Према мом мишљењу, изнад свега чувај се ћевапа на Копаонику и насмејаних духовника.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пролазаше једном авва Ђокси пустињом и стаде да се одмори пред келију авве Лепог. У тај час изађе авва Лепи и виде авву Ђоксија. Стаде се јадати авва Ђокси и отвори уста своја: Је ли авво, где све ово иде, добри мој? Одговори авва Лепи: Нешто је труло у цркви српској, часни авво, жи' ми ти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једном, пак, нека деца правише грају пред аввином келијом.

Изађе авва Лепи и рече им:

Шта има дечки?

А они одговорише:

Ево авво, нешто се препиремо међу собом. Наиме: чији су духовници бољи, наши или руски? Ено тамо како су они лепо донели сва правила и како побожно живе. Зар то није то лепо?

Наоблачи се авва Лепи и не прође много па рече: Древни и свети оци наши у пустињи говораху: У туђега татка, поголема патка!

И деца заћуштање ... а авва се врати унутра.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једног дана изађе авва Лепи до полиса, да прода нешто од свог рукодеља.

Кад тамо ето ти сав полис постао побожан. Свуда по трговима и пијацама се орила молитва. Уз музику и печење, а беше и понека снајка да заскочи где треба.

Натмури се авва Лепи, отресе прашину са адидаски својих и рече:

Тешко роду овоме, роду конфекцијске вере. И оде авва Лепи натраг у анахорезу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ava lepi i cudo u polju.Kad beli dan dariva Gospod bi blagoslov Gospodnji da Ava podje stopama drevnih predaka,u pustinju gde bi se podvizavao u samoci,celomudriju i bogomisliju,ali promisao Gospodnja usmeri ovog bogomopcinjenog starca decije pameti pod jedno drvo da odspava...u tom sevnu munja i udari grom u to staro drvo,Avu uhvati strah,poce da se trese,sam u pustinji,ostavljen od Boga jer pade u greh lenjosti...on zaplaka gorko i zarida. Dugo je sedeo zgrcen na podu,njisuci se levo-desno,sve dok ne oseti topli dodir...to bese jedan medvedic koji ga liznu po obrazu i obrisa mu suze ...ava se prenu ,pored sebe ugleda staricu,blagu,milu,satkanu od cistote,ona bese sva u radosti i prepozna je...prepozna svoju sestru Arseniju.No ne mogase da je pogleda u oci.Sestro,reci sta da cinim.Ustani ,podignes li kamen na kome plaka,tu ce poteci izvor,pozovi bratiju preko skajpa i sazidajte bazen u obliku krsta da u njemu krstavate u ime oca,sina i svetoga duha,ovde ce biti muski manastir,a ti ces biti vrtlar...sadices drvece u znak secanja na ono drvo koje bog spali jer se bese veoma rasrdio na te.Dosao si u pustinju da se molis,ne da spavas,blagodari bogu jer te jos odrzava u zivotu,pokaj se...priblizilo se carstvo nebesko...u tome starica nestade,ali se brzo vradi jer bese zaboravila medvedica...Ava bi u neverici,ali ucini sto mu starica zapovedi i kad izvor potece,poznade da je vidjenje bilo od Boga.Ava vise nikad nije seo u zivotu,niti je legao,prica se da je to bio sveti jovan sangajski,ali to do dana danasnjeg niko ne saznade.A ko bese ona starica,kazu da je to sestra bliznakinja neke gresnice koju nikad nije upoznala.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I tako blagoizvole Gospod te lepog popu Lepog obdari neiskazanim darom pevackim,i on pevase,krstavase,a sav narod plakase i nos u maramicu belu brisase.Sa neba ga Arhandjeli blagosiljase,grehe mu otpustase,a sveta starica zadovoljno se osmehnu kad vide kako u vrlini uznapredovase njoj omiljeli i posla starica dar sa neba dobrom avi,posla mu malu knjigu,molitvenik da se moli,a u njemu posveta,rukom prorockom blagosiljana...pomenite i moju sestru u molitvama svojim,da i nju Bog prisajedini...kad to procita sveti ava,ta ga misao kosnu po sred srca,od te ljubavi suzu pusti,pa knjigu celiva...i ucini sve kako mu bi kazano.

Share this post


Link to post
Share on other sites

u vreme ono,izadje ava Lepi iz pustinje u grad,zbog dela bratije svoje,i Iduci putem sretose ga svestenici sa episkopom tog grada,i ne obazrevsi se na njega,misleci da je prosjak,dok episkop ne gledase, gurnuse ga sa Puta,svoje slave i dostojanstva radi.A narod koji bejase sabran pridje da mu pomogne i rece mu: Odakle dolazis Avo?A on im rece:iz Bugojna! i potom im dugo kazivase o molitvi i askezi,o evharistijskom otelovljenju milosrdne ljubavi ka bliznjemu i Bogu,o ljubavi prema svakom coveku,i o sirini Duha.A kad to cuse lokalne staresine pobojahu se veoma reci avinih koje se prosirise u narodu,jer oni sami ne znadjahu njihov smisao,i jer misljahu da je sve sto su uci u bogosloviji kapak i vrhunac znanja.A onda im narod pridje i poce da postavlja pitanja,i tu nasta buka ne mala,i bi dugo vremena tesko episkopu tog grada. A ava Lepi, u sebi poblagodarivsi Boga,rece: damant,quod non intelegunt,da amat victoria curam,i podje dalje putem Kopaonika kod ave Makarija,jer taj cuven bese u vreme ono....nastavice se :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

...kad Bog vide avin trud i smirenoumlje,sazali se Gospod na ovog smernog slugu ...te molitvama avinim za bliznje,pomilova i njega sama,jer vazda smatrase da je mrtav u ocima nebeskoga cara...Te ga Gospod,iz neizmerne ljubavi svoje udostoji te ava zadobi nebrojano duhovnih darova i tako posta novi apostol...novo sunce potamnelog Balkana...kad jednog dana ava stajase pogruzen na molitvi...neko mu se obrati-Dobar dan,oce...Ava se trze,zbunjen,zatecen...ugledase iste oci koje je ranije sreo,zazmuri,pa ponovo pogleda...pred njim stajase ona,sestra za koju se molise svaki put kad se one knjige doticase,jer to bese zavet kojim ga ona starica zavetova...Starac pogleda u zemlju,zablagodari Bogu pa kaza.Pomaze Bog,cedo...nastavice se.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прича се да ава практикује чудан подвиг - провоцира дивље животиње по шуми па онда кад га појуре бежи од њих. Некад се попне на дрво, некад се прави мртав а једном је налетео на медведа који је такође знао да се попне на дрво... и од онда ава има оне прпознатљиве тикове. Каже да се уз овај подвиг интензивно сећа смрти.

Тако се прича, ја не знам да ли је ово истина.

Једном сам му у исповести помињао своје тешко детињство а он ми је рекао ( сигурно да би ме утешио) да ни њему није било лако одрастајући међу диносауруссима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
kod ave Makarija,jer taj cuven bese u vreme ono

 

 A bjese u ave Makarija oko prozorljivo I vidje u dubinu srca ave Lepog jad I muku I svetu revnost i iskren bogotraziteljni zar te se ispuni Duha Svetoga i rece:

Vidim, sinak, da te iskrena bogoceznjivost nagnala da dusu svoju spasavas u ovoj nasoj pustinji, I da si rad odmoriti se od ispraznosti svjetske, I da su te ljudi puno namucili nerazumijevanjem I nepravednim gonjenjem. No tako nebeski Ljekar isijeca iz tebe gordost tvoju zbog koje je Gospod dopustio da ti nepomjainci umom zavladaju I slasno ti se narugaju, te si talante svoje zakopao a na pustim I bezvodnim mjestima si zalud biser trazio, I opsjenu si uzeo za sustu istinu I jos si mislio da si je svojim neobicno obdarenim umom dosegao. Te misli niposto nisu bile nove I sa istog izvora dolažahu u um odvajkada raznim otpadnicima od Crkve I nesretnim pojedincima koji su svojim umom trazili istinu, te bi Gospod dopustio da gradivsi se mudri, polude. Jos si svom oku dopustio da ruzno gleda a jeziku da zlo sudi I preko tebe se nepomjanik opet svetoj Crkvi narugao. Nego pokaj se, pokaj se sa suzama velikim za gordost svoju i za smucenje brace svoje i Bog ce milostiv biti na tvoje stradanje I dace mir dusi tvojoj, I umnozice ti darove na korist I spasenje svima koji te sretnu.  Jos od srca oprostiti moras svima koji te nepravedno gonjahu, jer oni ne bjehu do ruka pravednog gnjeva Mocnoga. Na tvoje pokajanje smirenje i prastanje naci ces u Boga milost veliku, jer Bog duha ne daje na mjeru. 

Pade ava Lepi na koljena pred starcem te zarida gorko, a on ga milovaše po glavi i moljaše se usrdno za njega. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...