Jump to content

Што нисте остали у манастиру? Da li ste imali želju za monašenjem ili poznajete nekoga ko se zamonašio?


Препоручена порука

Постављена слика

Христос се роди !

Пошто имамо сјајну тему везану за брак "У сусрет суђеном/суђеној", не би било лоше да имамо сличну тему која ће се бавити монаштвом.

Надам се да ћемо се сви укључити у тему, поготово они које овај савршенији пут Цркве више привлачи.

Сваки млади човек који живи у Цркви у неком тренутку живота поставља себи питање да ли је за брак или манастир. Имам доста пријатеља, старијих, који остарили питајући се. Мислим да свако треба да покуша, ако може да иде монашким путем као што је Христос рекао "Ко може да прими, нека прими", да се испроба у неком манастиру. Да зна на чему је, а не да годинама остане тражећи разлоге за или против или очекујући неко чудесно знамење са Неба...

Ја сам се исто двоумио. Пробао сам, видео да није то за мене, али сам стекао једно огромно искуство, схватио сам да је то најузвишенији пут којим хришћанин може живети овде на земљи. Радујем се свакоме ко крене тим путем.

Увидео сам да човек може цео свој век проживети у манастиру као гост, али никада неће осетити оно ако и пар дана буде искушеник негде.

Ако је ко заинтересован, попричаћемо о томе, па бих и ја своје мало искуство пренео  :smiley:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 187
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

U principu, mali broj ljudi ima predstavu o tome šta je monaštvo u stvari. Ja recimo sve više shvatam da nemam pojma o tome... i sve više shvatam da nemam pojma o Bogu i veri... konstantno uzrastam u

Могу да науче много тога. Рецимо дође добар зидар у намастир и одради нешто игуман му да калуђера за испомоћ и онда после кад мајстор оде а деси се нешто да треба зидар поново игуман лепо зовне калуђ

Могу, наравно. Дешава се да, живећи дуго у монаштву, и долазећи у контак, углавном, са верујућим људима, мало забораве какав је живот у свету. Забораве којим борбама, искушењима -  психичким и физичк

Имао сам ту жељу да се монашим. Мада је то кад сагледам са садашњег аспекта био само неофитски блесак који је онда утихнуо. Чак сам био на прагу да то учиним, наговестио породици, малтене су били спремни, и онда сам нагло одустао јер сам увидео да у мом срцу има доста двоумљења и зебње, тако сам одустао. То је један разлог, јер онај који се двоуми није за манастира, тако је учио св.Николај Жички. Разлог други који је такођер једнако пресудио је и то што сам сагледавши ситуацију у Цркви, и која баш и није сјајна, а недостаје опитних духовника по манастирима, такођер одлучио да није време за монашење. Мој духовни отац ми је такођер рекао да он није добар довољно да спрема мушке за монахе, а како је он изразито добар духовник, онда сам се упитао па ко то онда још може руководити монасима ако један такав калибар не може? И тако сад немам намеру ни за убудуће, тако да је брак оно на шта сам се одлучио, па сад шта Бога да и како изаберем.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moj intelekt uopšte nije u stanju da razluči te dve "želje", ta dva, tako da kažem, poziva - za monaštvom i za svetovnim životom. Nemojte pogrešno da shvatite, ali jedino što bi me privuklo monašenju je besmisao ovoga života (što on i jeste - jer šta je naš život plotski nego jedna prolaznost apsurdna?), a drugo je pitanje imam li snage za monaštvo...? Mislim da bi moralo nešto radikalno da mi se dogodi u životu, nešto što bi mi celi misaoni svet okrenuo naopačke, pa da krenem u te vode. A divim se ljudima, pogotovo mladim, koji imaju snage i želje pa izaberu takav put. Lutao sam po crkvama, obilazio manastire, pričao sa razim sveštenim licima, i sve što sam, jedino što sam čuo, je kada ćeš više da se ženiš?  :smiley: Tako da i dalje nastavljam da živim u tom neshvatanju svog pravog životnog puta.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Наравно, незахвално је правити питање шта је боље монаштво или брак.

Сваки човек има своју мисију, свој призив у свету. Христос је направио разлику, јер мање људи иде монашким путем, управо јер је тежак, захтева потпуно устајање против себе и своје природе или оно што се каже "Нема веће љубави него дати живот за свога пријатеља". Друга је ствар што је данас монаштво, као и све остале друге ствари, пало, посветовњачило се у доброј мери. Али у то нећемо улазити да не би падали у осуду.

Свети Јован Лествичник наводи три оправдана разлога посвећења монашком животу, по њему су се у каснијим вековима управљали многи оци:

1.Покајање (уколико је човек био велики грешник и доживео силно покајање, осећање да свој цео живот од тога тренутка посвети Богу, покајничком животу)

2.Осећај пролазности свега (када човек расуди да оовај живот брзо пролази а да многе ствари одвлаче од спасења, он на неки начин прави рачуницу, жели "да прода целу њиву и купи скупоцени бисер")

3. Љубав према Богу (најсавршенији облик призива. Љубав према Богу бива толико јака да човек напушта све само да би Њега задобио и само да би са Њим био. Слично попут невесте и женика )

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Што се мене тиче,нисам дефинитивно одлучио којим путем да кренем...монаштво ми је на свој начин привлачно,мада... олигледно није то оно право, чим имам толико двојби.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moj intelekt uopšte nije u stanju da razlu?i te dve "želje", ta dva, tako da kažem, poziva - za monaštvom i za svetovnim životom. Nemojte pogrešno da shvatite, ali jedino što bi me privuklo monašenju je besmisao ovoga života (što on i jeste - jer šta je naš život plotski nego jedna prolaznost apsurdna?), a drugo je pitanje imam li snage za monaštvo...? Mislim da bi moralo nešto radikalno da mi se dogodi u životu, nešto što bi mi celi misaoni svet okrenuo naopa?ke, pa da krenem u te vode. A divim se ljudima, pogotovo mladim, koji imaju snage i želje pa izaberu takav put. Lutao sam po crkvama, obilazio manastire, pri?ao sa razim sveštenim licima, i sve što sam, jedino što sam ?uo, je kada ?eš više da se ženiš?  :smiley: Tako da i dalje nastavljam da živim u tom neshvatanju svog pravog životnog puta.....

????? ????? ?????? ???? ?? ????????, ??? ????? ?? ????? ?? ?? ???? ??????? ? ???????? ?????? ??? ???? ?? ??????? ?????? ? ?????? ?? ?? ?? ???????? ??????? ?????? ?? ????????? ?????? ? ???? ? ???? ? ?????? ???? ?? ????? ?????? ???? ???? ????? ???? ???? ?? ?????????? ?? ?????, ?? ???? ??? ? ???????? ???? ???? ??? ?? ?? ???? ???? ???? ??? ?? ?? ?????? ?? ?????????

Ne, baš naprotiv, mislim da je monaštvo jedini pravi (individualni) smisao, ako ikakvog smisla ovaj život ima (opet kažem da me pogrešno ne shvatite)!? I mislim da za monaštvo treba sigurno mnogo više snage i volje i iskrenosti, kako prema sebi, tako i prema drugima... A sve je individualno (u smislu te odluke), pa tako i ta odluka mora da bude takva....

Što se ti?e ove teme, možda ne bi bilo loše, ako na forumu ima ljudi koji se spremaju za monaški poziv (priziv) da nam kažu (podele sa nama), ako to mogu i kako se u njima odigralo to shvatanje? Šta je najviše doprinelo takvoj odluci? Argumenti za i protiv....

Nevezano za ovo, ja (moram ovde da napišem ja  :smiley:) ne volim da sam sam npr. I kad bih izabrao monaštvo, to bi bilo opšteži?e. Ali u opšteži?u ne vidim mogu?nost da moje neke (samo meni znane) duhovne karakteristike do?u do izražaja (ne mislim da sam ja nešto duhovno iznad nekoga, Bože sa?uvaj, nego kada sam u grupi, tj. sa nekim, ne mogu iskreno da se posvetim Bogu i samom sebi). Eto to mi je npr jedna od dilema bila......

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

НИти сам икада размишљао о томе, нити нешто мислим да је то најсавршенији пут. То је само један од путева. Све има своје предности и мане, Боже мој. Себе никако не видим у свему томе.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne, baš naprotiv, mislim da je monaštvo jedini pravi (individualni) smisao, ako ikakvog smisla ovaj život ima

Хм, не бих се сложио са овим, па зар брак није благословен у Цркви? Наравно, јесте,итекако! Некако не могу са том чињеницом да повежем да је монаштво једини прави смисао...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хм....  не могу да прихватим да је један пут (било који) савршенији...мислим да то зависи од човека..... тако исто гледам и на образовање, факултета....  многи кад чују да студирам Богословски, одмах кажу као Вау, то је баш много тежак факултет    stadaradim            За мене то није тежак факултет, за мене би био тежак Медицински, Биолошки... за неког другог, медицина му лежи......  дакле, по даровима....

Лионе, лепо си рекао "Онај пут који осећамо у срцу и који нам је Бог благословио је најсавршенији за нас".

А одрицања имамо свуда око нас, тј могућност за одрицање. Све се своди, на крају, на питање слободе. Ах, та слобода ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne, baš naprotiv, mislim da je monaštvo jedini pravi (individualni) smisao, ako ikakvog smisla ovaj život ima

??, ?? ??? ?? ?????? ?? ????, ?? ??? ???? ???? ??????????? ? ?????? ???????, ?????,???????! ?????? ?? ???? ?? ??? ????????? ?? ??????? ?? ?? ???????? ?????? ????? ??????...

Pa zato sam i napisao individualni put....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Cini mi se da bih mogla da zivim i jednim i drugim zivotom. Monaskim mozda pre.

Htedoh jednom  da krenem tim putem,ali nisam.

Ta opcija doduse ni dan danas nije definitivno odbacena, nikad se ne zna. Sve u svoje vreme.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да, извини, тек касније сам видео  :smiley:

Сад си у најбољим годинама, верујем да ће ти Бог сада и отворити неки пут.

У манастиру Ћелије једном једна сестра која баш воли мене и моју породицу ме пита "А шта си ти одлучио ?". Ја слегнем раменима, а она ће утешно " Не секирај се, и ништа да не одабереш, воли Христа и живи тако, и добро је." Здраво расуђивање, а не некоме наметати нешто  :smiley:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 months later...

сад видим ову тему и читам коментаре...

који год пут човек да изабере - нека га принесе Богу...

као што је небо свуда исто, тако је и са Богом, не одлучује ту ни монаштво, ни неки други пут, јер свуда можеш да имаш однос са Богом...

и јер је Црква свуда иста...

Уосталом, Христос не бира Себи свештенике него рибаре (касније апостоле).

Уосталом, Нови Савез преко Христа не бива само за пустињаке и пророке но са сваким крштеним човеком - оним који живи то Крштење посредством Литургије (у старозаветној историји благодат су имали само појединци, а у новозаветној стварности сви хришћани постају удостојени).

Уосталом, видети мало Н. Афанасијева о народу као "царском свештенству"...

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...